Порекло презимена, село Бухар (Ужице)

24. фебруар 2014.

коментара: 1

Порекло становништва села Бухар, град Ужице – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај и тип села, земље и шуме.

Бухар је низ ужичку Коштицу, која испод Града пада у Ђетињу. Коштица извире у Чаковини на Јеловој Гори и од њеног извора па ду Ужица растурено је село Бухор. Изнад Коштице са западне стране диже се висока јеловска коса Сињевац, који се у доњем делу завршава просеченом таблом од тријаских кречњака и престаје са Склоповима на Ђетињи. Под овом таблом је ужичка Турица и бухарски Сињевац, обоје најплоднији крајеви овог села. Докле је западна страна Коштице једноставна без потока и јаких извора, само при дну просечена стапарским речицама и Сињевцем, који у Турици пада у Ђетињу, дотле је источна страна сва изломљена.

Ужичка села Татинац и Дубоко су шумска села, а Бухар је на све стране голо село са врло мало забрана по Сиљевцу и Коштици. Бухор је брдско село али са доста земље за обрађивање. Како је са Гостиницом ушло дубоко у Јелову Гору има планинских закоса, испуста и земље за обделавање. Старији део села је под Чаковином и при извору Коштице.

 

Порекло становништва, оснивање села и старине у селу.

Бухар је старо село са доста трагова старих насеља по Коштици. Близина Ужица чинила је да је село, преко кога је годинама ишао најподеснији и најкраћи пут за Ваљево, било насељено и да су та насеља била у вези са ужичким становништвом. Ужички Турци, кад их је било, и Срби настојали су да се ово плодно и пространо село насели и да се тиме јаче обезбеди пролаз људству и трговини. Нема породице у селу, која пре 80 година није имала у Ужицу свога представника и која није била са том кућом у вези. Код многих се та веза није ни данас изгубила.

Најстарије породице су од пре 150 година су:

Басуровићи на Чаковини, стара ужичка породица, у Ужицу се изгубила, у Ваљеву обновила и даље одселила. Басуровићи су од Северова, раније од Колашина, има их 6 кућа, славе Никољдан.

Мићовићи (Ивановићи) су даље од Басуровића, опет стара ужичка породица досељена из Грахова у Јабланицу преко Увца и овде сишла прво у Ужице, па се тек после успело у Бухар и до Стапара, има их 8 кућа, славе Ђурђевдан.

Стевановићи су уз Мићовиће и у Јеловој Гори су од старих породица много расељених, дошли из истог места као и Мићовићи, има их 5 кућа, славе Аранђеловдан.

Гмизовићи и данашња ужичка породица дошла је из Јабланице у Старом Влаху и насељена источно од Басура, има их две куће, славе Никољдан.

Полимци су под Басурима низ Коштицу, дошли преко Ужица из Рутоши и Крњаче, има их 6 кућа, славе Лазаревдан.

Позније досељене породице су:

Вранићи су у планини, некада хајдучка породица из Врана, засеока села Скржути, има их 7 кућа, славе Алимпијевдан.

Богдановићи су стара чиновничка и ужичка породица, досељене из Пјешиваца, има их две куће, славе Зачеће Св. Јована.

Куркенићи (Курћенићи) су стара ужичка породица, досељена из Камене Горе, насељени у планини, има их 3 куће, славе Ђурђевдан.

Бајчетићи су од Скржути, у средини села, има их 3 кућа, славе Јовањдан.

Ђерићи су до Бајчетића су из Севдова, има их 5 кућа, славе Ђурђиц.

Хаџићи су под Гмизовићима, досељени су из Дрежника, има их 5 кућа, славе Ђурђиц.

Цветковићи су између Басура и Ивановића су из Врана (део Скржути), има их 3 кућа, славе Никољдан.

Још позније досељене породице су:

Ристовићи су у Сиљевцу, досељени из Негбина, има их 7 кућа, славе Ђурђевдан.

Ристовићи други су испод Гмизовића и у Хаџићима, досељени из Качера, има их 3 куће, славе Никољдан.

Неагићи су из Дријена у Качеру, има их 3 куће, славе Ђурђевдан.

Пауновићи су у Ђерићима су дошли из Негбина, има их 4 куће, славе Никољдан.

Кустурићи су из Слатине код Прибоја и испод Вранића. Има их 3 куће, славе Ђурђевдан.

Јошићи су из Кремана, куће су им у врху села у Ивановићима, има их 5 кућа, славе Св. Враче.

Спасојевићи су по дну села, досељени из Биоске, има их 3 кућа, славе Никољдан.

Гавриловићи су до претходних, досељени исто из Биоске, има их две куће, славе Марковдан.

Ђокићи су до Сењевца су из Кремана од Јанковића, има их 5 кућа, славе Ђурђевдан.

Челиковићи су по дну села, досељени из Заовина, има их 3 кућа, славе Ђурђевдан.

Караклајићи су од ових из Заовина, има их 4 куће, славе Никољдан.

Кремићи су такође из Заовина, има их 3 кућа, славе Ђурђевдан.

Церовићи су из Тушине, стару свештеничку породицу доселио неки поп у Ужице и овде, има их 3 куће, славе Ђурђевдан.

Вукомановићи су у Сиљевцу, досељени из Бранежаца, има их 3 куће, славе Аранђеловдан.

Панићи су у Сиљевцу, досељени из Вранеши, има их 3 куће, славе Никољдан.

Ђурђевићи су у Хаџићима, досељени изу Седобра код Пријепоља, има их 3 куће, славе Аранђелован

Најновији досељеници, дошли после 1878. године су:

Ђуровићи су над Ужицем до Белог Гроба, досељени из Пјешиваца, има их 3 куће, славе Зачеће Св. Јована.

Обућине су из Стапара, једна кућа, славе Јовањдан.

Дабићи су из Алијиног Потока, једна кућа, славе Никољдан.

Остојићи су из Вранеши, једна кућа, славе Ђурђевдан.

Радовановићи су из Жељина, једна кућа, славе Пантелијевдан.

Ђурићи су из Љубања, једна кућа, славе Никољдан.

Јелићи су у планини, досељени из Рутоши, једна кућа, славе Аранђеловдан.

Радовановићи други су у Басурима, досељени из Крњаче, једна кућа, славе Ђурђевдан.

У Бухару је 124 куће од 34 породица.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић – Ужичка Црна Гора. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Ђорђо

    Ђокићи су од Зорзића из Шљивовице (јесу род и са Јанковићима из Кремана али родоначелник је био Зорзић)