Порекло презимена, село Дубоко (Ужице)

22. фебруара 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Дубоко, град Ужице – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај и тип села, земље и шуме.

Северно од Татинца низ Дубоко изнад Метаљке у Карану и Гостиници налази се ново село Дубоко. Речица Дубоко има две главне речице; Добоко, која извире у Мамуровини у Јеловој Гори и Томановића Поток, који силази са Татинца са северне стране. На терасама са обе стране речице је и село Дубоко, растурено по многим шумама. Испод става оба потока под Метаљком изнад села Лелића диже се са десне стране Велико Брдо, пространи шумски крај овог села, Татинца и Поникавице, ненасељен и овакав пружа се до Горјана, Тврдића и Здравчића у југоисточном правцу.

Земља за обрађивање је око кућа и при извору Дубоког. Лука нема, осим при ставама где има неколико малих главних лукавица. Земљиште ја на шкриљцима, наводњено, прилично добро и са изврсним воћњацима. Сеоске куће су растурене углавном у три краја и то; при извору Дубоког, затим залеђе Метаљке и на Томановића Потоку.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Дубоко је новије село, по коме има трагова стријих старијих насеља. Ова су насеља била привремена и по шумама, па су се одатле губила и даље одлазила. Данашње породице досељене су пре сто до 120 година. Насељавање села није било једновремено и масовно већ се процес одвијао појединачним досељаваењима у одређеним временским интервалима. Прве породице су из Санџака и Црне Горе; оне су се многе растуриле по Ужицу и Ваљеву, те се стога село није могло значајније повећавати.

Старије породице су:

Јовановићи и Ђоковићи су у врху Дубоког на Мамуровини. Два брата Ђорђије и Јован Мамуровић из Пјешиваца дошли су у ово село и неселили га. По њима се цео крај села назвао Мамуровина, а они се зову Мамуровци. Мамуровци се презивају Јовановићи и Ђоковићи, има их 12 јућа, славе Јовањдан.

Митровићи су на средини Дубоког, досељени из Ђиновића у Црној Гори, дошла опет два брата Радивоје и Сретен, где се други одселио у Кличевац код Ваљева, има их данас 10 кућа, славе Митровдан.

Гогићи су у горњем крају села и до Татинца и они су од два брата, Пантелије и Пеје Гогића из Биоча код Пљеваља, има их 15 кућа, славе Св. Ћирила.

Томановићи су око старе механе и низ поток, досељени из Чева у Црној Гори, има их 8 кућа, славе Никољдан.

Мијаиловићи су до Томановића и по Метаљци су од два брата, они су дошле из Чева, има их 10 кућа, славе Аранђеловдан.

Кујунџићи су сви на Мамуровини, досељени из Грахова, има их 6 кућа, славе Стевањдан.

Новији досељеници су:

Зрњевићи су у Мамуровини, дошли из Пјешиваца, две кућа, славе Зачеће Св. Јована.

Минићи су из Дробњака, има их 3 куће, славе Ђурђевдан.

Саковићи су из Радоине, има их две куће, славе Никољдан.

Удовичићи су из Бање код Прибоја, једна кућа, славе Никољдан.

Жугићи су уљези у Митровиће, пореклом из Дробњака, славе Ђурђевдан и Митровдан.

Пузовићи су из Пчелица, једна кућа, славе Никољдан.

У Дубоком је 58 кућа од 11 породица.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић – Ужичка Црна Гора. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.