Сремска Митровица и околна села

11. јун 2012.

коментара: 28

Град Сремска Митровица:

Бешеновачки Прњавор (до 1978. године део Бешенова), Бешеново, Босут, Велики Радинци, Гргуревци, Дивош, Ђипша (укинуто насеље јер је разорено у рату), Засавица I (до 1978. део Засавице, од 2007. заједно са Засавицом II чини јединствено насеље Засавица), Засавица II (до 1978. део Засавице, од 2007. заједно са Засавицом I чини јединствено насеље Засавица), Јарак, Кузмин, Лаћарак, Лежимир, Манђелос, Мартинци, Мачванска Митровица (стари назив Мала Митровица), Ноћај, Равње, Раденковић, Салаш Ноћајски, Сремска Митровица, Сремска Рача, Стара Бингула, Чалма, Шашинци (Новим законом о тер. организацији из 2007. године званичан назив је Шишинци), Шишатовац и Шуљам.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (28)

Одговорите

28 коментара

  1. Војислав Ананић

    Лаћарак

    1734. имао је 54 дома. 1736. имао је 70 породичних старешина, са десет ожењених, и осам неожењених одраслих браће или синова, и пет удовица са поседом. 1744. био је насељен. Населили су га Срби „из Рватске“ заједно са својим свештеницима Николом и Остојом. Они су поповали у компанији капетана Видака. Убрзо се, безмало, цело село раселило „због неподношљивих терета.“ 1756. имао је 80 домова. За наредних десет година број домова се више него утростручио; 1766. имао је 295 домова. 1774. имао је 323 дома, а 1791. 330 домова са 2873 душе. 1810. имао је 342 дома, а 1808. 2728 душа.

    Потеси: Кривајски брег, Забран, Криваја, Кудељаре, Селиште, Шиб, Јазбине, Ливаде, Брдо, Окопи, Башчине, Ново село, Испод пута, Тршчаре, Лимица, Стари Лаћарак, Греда.

    Извор: Срби у Срему 1736/7 – Душан Ј. Поповић, Београд

  2. Војислав Ананић

    Лежимир

    Забележени су 1389. Помиње се 1689. 1734. имао је 65 домова. 1736. имао је 50 породичних старешина, са десет ожењених, и три неожењена одрасла брата, или сина, и четири удовице са поседом. 1756. имао је 50 домова. Наредних десет година број домова се више него удвостручио; 1766. имао је 113 домова. 1774. имао је 135 домова. Знатан пораст домова примећује се и у наредним годинама. 1791. имао је 173 дома са 1133 душе. 1810. имао је 220 домова, а 1808. 1490 душа.

    Потеси: Пашњак, Мала градина, Велика градина, Ракасовача, Гај, Куштиљ, Царина, Бик, Лишвар, Коњивада, Лишвар, Бормаз, Ераковац, Дебели чот, Калуђерица, Карлице, Црна бара, Равнине, Градина, Тонта, Косарлије, Ладна вода. Ремајин брод, Деоњице, Салаш, Паланка, Церје, Башчине, Гробље, Илијаш, Ливадне њиве, Теткино брдо, Реметско брдо, Селиште, Рит.

    Извори; Близумила, Ерла, Стара кречана, Шећеровац, Стублина, Чебинац, Кленовац. Ивковац, Перина чесма. Поток: Стара кречана.

    Извор: Срби у Срему 1736/7 – Душан Ј. Поповић, Београд

  3. Војислав Ананић

    Манђелос

    У средњем веку био је варош. Забележен је 1297. На ово име сећају, осим овог насеља, једна пустара поред Вогња, „ једна бара поред Шашинаца (Манђелоска бара).“ И 1634. забележен је као насељен. 1734. имао је 87 домова. До 1756. број домова опао је на 60. 1766. имао је 86 домова, 1774. 85, а 1791. 133 дома са 507 душа. 1810. имао је 144 дома, а 1808. 816 душа.

    Потеси: Брњаковац, Гај, Ремете, Радовача, Доње Ремете, Крчевине, Церје, Барице, Пустара, Селиште, Каменити пут, Врањаш, Чеслари, Ђанинка, Радњача, Рит, Штуларка, Алибеговац, Рачица, Грабовачко брдо, Орашје, Перлинка, Врачар, Забран, Саралинка, Мали Лаћарак, Калуђерска, Коњевић, Ремете, Диснош, Врањашки брег, Доња чотина, Врачар, Шљиварски брег, Крчевине, Над Врањашем, Чотина, Церје, Илијаш, Над липом, Забрана, Барице, Рит, Мала Чотина, Спајинске њиве, Мала и Велика Крчевина, Мали Лаћарак, Селиште, Камените њиве, Краљица, Кленовац. – Потоци: Реметски, Врањашки и Илијашки.

    Делови села: Билијар, Црквени и Жабарски (Поточарски) сокак.

    Извор: Срби у Срему 1736/7 – Душан Ј. Поповић, Београд

  4. Војислав Ананић

    Митровица (Дмитровица)

    Настала је на римском насељу Syrmium. У средњем веку имала је утврђење и варош. 682. разорена је од Авара. Касније (1215) се јавља под именом Митровице (Дмитровице). 1382. налазило се у Митровици и српско становништво. Од 1451. до 1458. припадала је деспоту Ђурђу. 1521. освојили су је Турци. За време Турака била је седиште санџака. Забележена је у крушевском и крушедолском поменику. 1733. имала је 121 српски дом са 588 душа, од којих је 302 било мушких, и 286 женских. Веома знатан пораст становништва десио се 1734, тада је-имала 168 домова. 1736. налазило се 158 породичних старешина, са 32 ожењених, и 15 неожењених одраслих браће или синова, и са девет удовица са поседом. Исте године налазило се у Митровици шест немачких породица. Наредних година број домова је знатно опао, 1756. имала је само 80 домова. 1765. имала је 809 душа. од којих 514 српских, и 290 католичких. Те године населила се у Митровицу једна група занатлија Немаца. Наредних десет година број српског живља знатно се умножио. 1766. имала је 184 дома, а 1774. 234 дома. 1791. имала је 326 домова, а 1501 душу. 1810. имала је 518 домова, а 1808. 2765 душа.

    Потеси: Јалија, Метеризе, Цреповац, Пљоштаве, Ливаде, Легет, Језеро, Маргаретин врт, Шљивице, Просека, Забран, Шашиначке међе, Аврамова међа, Шиб, Криваја, Код јарачког друма, Гладовац, Хесендорф, Кудељаре.

    Извор: Срби у Срему 1736/7 – Душан Ј. Поповић, Београд