Порекло презимена, село Мартинци (Сремска Митровица) Reviewed by Momizat on . [caption id="attachment_74244" align="alignright" width="326"] Црква Св. Николе у Мартинцима[/caption] Порекло становништва села Мартинци, општина Сремска Митро [caption id="attachment_74244" align="alignright" width="326"] Црква Св. Николе у Мартинцима[/caption] Порекло становништва села Мартинци, општина Сремска Митро Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Мартинци (Сремска Митровица)

Порекло презимена, село Мартинци (Сремска Митровица)

Црква Св. Николе у Мартинцима

Порекло становништва села Мартинци, општина Сремска Митровица. Према монографији о селу Мартинци, аутора Јованке Дражић. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић.

Породице које се помињу у најстаријим матичним књигама мартиначке цркве (од друге половине 18. века), а задржале су се до краја 20. века:

Милашиновић

Пармаковић

Рунтић

Рађеновић

Курајић

Мабетовић

Коплић

Габошац

Јовановић

Дражић

Каролић

Радаковић

Крстић

Жупунски

Међедовић

Андрић

Везилић

Будимировић

Шумарски

Тинтаревић

Бановачки

Зубовић

Црнојакић

Вујић

Ковачевић

Броцић

Дањурџић

Бараћ

Добричић

Славкић

Јосимовић

Јовелић

Грубишић

Трнинић

Косановић

Савић

Приљева

Марић

Верује се да су многе од ових породица досељена из Лике, Баније, Кордуна и Далмације у 18. и 19. веку, али не постоје записи о томе нити предање из ког места су прешли у Срем.

У књизи се на другом месту помињу следећи стари родови (са надимцима):

Андрић (Калајџини и Ђурини)

Берисављевић (Нежићи)

Божић (Везилићи и Девићи)

Вучковић (Буције)

Грубишић (Станојеви)

Грујичић (Зидареви)

Дањурџић (Чанчареви)

Дражић (Бурини и Ланчурски)

Ерњаковић (Краџини)

Живковић (Чалићи)

Жилић (Играчеви и Епетови)

Илић (Пиљицки)

Јосимовић (Савковић)

Јовелић (Вишерови)

Ковачевић (Крстоношићи)

Комненовић (Радованови и Црнојакићи)

Лазански (Радојчини)

Лончаревић (Шљерини)

Максимовић (Габошки)

Марић (Сремчеви)

Марин (Стојинови)

Мартиновић (Кранчеви)

Матијевић (Веленчки и Џајин)

Миладиновић (Тирманови и Лазини)

Милинчић (Шољини)

Миражић (Матићи)

Нешић (Крбањски и Шкарини)

Пејић (Цареви)

Петровић (Лекини)

Пријић (Шипрагови)

Продановић (Којић)

Рађеновић (Петровић)

Радосављевић (Гашини)

Радованчевић (Лички)

Радишић (Рогићи)

Савић (Угринчићи)

Стефановић (Клипанови и Маштракови)

Суботић (Лилин)

Тишма (Радићи)

Тодоровић (Ђуркини)

Тутулугџија (Туторови)

Црнојакић (Ђолић)

Шкрбић (Немчини)

Шумарски (Јовишкови)

 

Без надимка су:

Гаруновић

Дурсановић

Жегарац

Жупунски

Курајић

Марицки

Милашиновић

Пејиновић

Рунтић

Сантовац

Селаковић

Лемајић

 

Славе које се најчешће славе у селу су следеће:

Свети Стефан: Божић, Гаруновић, Дурсановић, Жупунски, Лончаревић, Пармаковић, Пејиновић, Сантовац, Селаковић, Шумарски.

Свети Јован: Берисављевић, Живковић, Крстић, Котур, Марицки, Мирић, Пријић, Радишић, Стојнић, Седлан.

Свети Георгије: Вучковић, Дражић, Жилић, Жунић, Каролић, Курајић, Приљева, Рађеновић, Савић, Шкара.

Свети Никола: Андрић, Бараћ, Васић, Јовановић, Јовелић, Јокић, Ковач, Комненовић, Мабетовић, Радованчевић, Тутулугџија, Шкрбић, Талиревић, Трнинић.

Свети Лазар: Ђуричић, Карановић, Лукичић, Рунтић.

Свети Илија: Зубовић, Јосимовић, Тишма, Џакић.

Ђурђиц: Јосимовић, Мартиновић, Ранисављевић, Црнојакић.

Аранђеловдан: Лазански, Миладиновић, Шпановић.

Свети Димитрије: Нешић, Андрић, Бркић…

 

На различитим местима помињу се још и следећи мартиначки родови:

Талировић

Релић

Косановић

Симић

Митровић

Томашевић

Ковач(ев)

Вукмир(овић)

Љутичић

Киш

Грујић

Хауер

Црнобрња

Мајсторовић

Драгичевић

Јекић

Константиновић

Тодоровић

Ђурђевић

Прибић

Пађен

Котаранин

Радовановић

Благојевић

Суканица

Чалић

Марјановић

Тинтаревић

Грбић

Зикић

Ристић

Вукадиновић

Малешевић

Дамјановић

Гроздић

Јосимов

Верунчић

Димић

Туцаков

Тодоран

Курчулић

Аћимовић

Ђалинац

Николић (Цигани)

После Другог светског рата досељени су у Мартинце родови из различитих српских крајева: из Зворника (Тешић, Ерић, Перић, Томић, Бошковић, Филиповић), Бијељине (Кнежевић и Јефтић), Бихаћа (Латиновић), Крупња (Секулић), Книна (Ђурић), Цазина (Пуђа), Бјеловара (Гргић).

Мартинци су такође примили око 200 српских избеглица током Отаџбинског рата 90-их: из Пакраца (Вранешевић, Ећимовић, Краиновић, Радмиловић, Филкас), Глине (Плочић, Марковић, Слијепчевић, Груборовић, Арлов), Костајнице (Плетикосић, Бркић[1]), Петриње (Плављанић), Сиска (Штркељ), Дарувара (Ненадовић), Босанске Крупе (Рајак, Недимовић)…

 

Извор: Дражић, Јованка (2012) Мартинци, Сремска Митровица: Музеј Срема

Приредио: Сарадник портала Порекло Милутин Митровић

[1] Нису у сродству са староседеоцима Бркићима


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top