Paraćin i okolna sela

11. jun 2012.

komentara: 19

Zavičaj - sela i gradovi

Opština Paraćin:

Bošnjane, Buljane, Busilovac, Glavica, Golubovac, Gornja Mutnica, Gornje Vidovo, Davidovac, Donja Mutnica, Donje Vidovo, Drenovac, Zabrega, Izvor, Klačevica, Krežbinac, Lebina, Lešje, Mirilovac, Paraćin, Plana, Popovac, Potočac, Ratare, Raševica, Svojnovo, Sikirica, Sinji Vir, Sisevac, Striža, Stubica, Tekija, Trešnjevica, Čepure, Šavac i Šaludovac.

Naredni članak:
Prethodni članak:

Komentari (19)

Odgovorite

19 komentara

  1. 21. septembar 2014. u 18:25

    Milodan

    Poreklo stanovništva sela Trešnjevica (po knjizi Velika i Mala Trešnjevica – „Crešnjevica“), opština Paraćin – Pomoravski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Belica“.

    Velika Trešnjevica:

    Položaj sela.

    -Selo ja na padinama planine Juhora, pored puta Jagodina – Varvarin. Veći deo je na strani, pored Trešnjevačkog Potoka a manji deo pored puta u moravskoj ravnici. Od Velike Morave udaljeno je jedan kilometar. Tu je i skela kojom se prelazi za Paraćin i obratno.

    Vode.

    -Kroz selo protiču dva bezimena potoka. Jedan silazi sa brda Zbegovišta (gde je nekada bio stari zbeg) a druga sa brda Belog Klika. Oni retko presušuju.
    U selu se pije bunarska voda. Postoji izvor Crkvenac kod kapele (crkvice), ali se otuda voda uzima više kao lek nego za piće.

    Zemlje i šume.

    -Njive i livade su na mestima: Gazibara, Velike Livade, Vrbaci, Veliku Prud (Sprud), Mali Prud, Milin Prud, Jasenjak, Jasenjar, Slatina i Han.
    Šume su: Lipovita, Glavica (brdo), Bršljan, Šiboviti Klik, Zbegovište (brdo), Barski Klik, Debeli Klik, Beli Klik (brdo), Gaj i Staro Brdo. Utrina je Lanište.

    Tip sela.

    -Naselje je srednje zbijenosti. Deli se na Gornju i Donju Mahalu. Gornja Mahala je prema crkvici a Donja sa obe strane druma. Gornja Mahala je starija od Donje.

    Ime selu.

    -Po jednom predanju selo je dobilo ime po tome što je tu bilo mnogo trešanja a po drugom, nepouzdanom, što se mesto iz kojeg su se doselili prvi doseljenici.

    Starine u selu.

    -Da je nekada bilo starog naselja svedoče imena Latinsko Groblje (blizu današnjeg groblja) i Čerkesko Groblje. Staro naselje kod Stare Skele ili Starog Mosta nekada se zvalo Han. Ono se pominje u austrijskom vojnom spisku jagodinskog distrikta od 1737. godine „kao hajdučko selo“, odmah do Raševice (u Temniću), s’ kojim se graniči.

    Postanak sela i poreklo stanovništva.

    -Ne zna se tačno vreme postanka današnjeg sela, ali se zna da je nekada bilo bliže Velikoj Moravi, pa se pomerilo zbog poplava. Ima predanje da je selo nekada, prilikom turske najezde, bilo mesto u Zbegovištu, u planini Juhoru, pa se otuda povratilo u potok kod današnje crkvice.
    Selo ima 150 kuća sa 14 rodova i 1300 stanovnika.
    Stanovnici su većinom doseljenici i to najviše iz trnskog kraja u Bugarskoj.
    Starinci ili najstariji doseljenici iz nepoznetih mesta su.
    -Radosavljevići, slave Jovanjdan – zimski i letnji.
    -Milosavljevići – Nikoljdan.
    -Pantići – Đurđevdan i Đurđic.
    Doseljenici:
    -Kulize, slave Aranđelovdan letnji, doselili se sa Kosova pre 200 godina.
    -Svetići (Piroćani), slave Jovanjdan, doselili se iz okoline Pirota pre 170 godina.
    -Ilići i Uroševići, slave Jovanjdan, doslili se sa Kosova pre 150 godina.
    -Dimitrijevići, slave Jovanjdan, doselili se iz sela Davidovca u okolini Paraćina gde se zovu Pajtići a tamo su došli iz okoline Skoplja još pre „Karađorđeve Krajine“. Ima ih i u Dražimirovcu i Glogovcu, niže Ćuprije.
    -Miloševići, slave Jovanjdan. Doselili se iz okoline Skoplja, najpre u Davidovac pre „Karađorđeve Krajine“, rod su sa Dimitrijevićima.
    -Trifunovići i Ljubisavljevići, slave Aranđelovdan letnji, doselili se iz trnske okoline pre 130 godina. Tovu ih „Negričani“.
    -Ratkovići, Spasići i Anđelkovići, slave Mitrovdan, doselili se pre 130 godine iz trnske okoline u Bugarskoj, iz mesta Slošovaca.
    -Mladenovići, slave Mitrovdan, iz okoline Trna pre 130 godina. Smatraju da su rod sa Ratkovićima (Spasićima i Anđelkovićima).
    -Petkovići, slave Nikoljdan, doselili se iz okoline Trna pre 130 godina.
    -Ristići, slave Đurđevdan i Đurđic, doselili se iz okoline Trna pre 130 godina.
    Seoskal slava je Treći dan Trojica a zavetine su: Sredoposna sreda (za stoku) i Markovdan (za orače i kopače).
    Groblje je više sela na mestu zvanom Latinsko Groblje, gde se sahranjuju i Sinjevirci i meštani Male Trešnjevice.

    Mala Trešnjevica:

    -Naselje je na ograncima Juhora, sa obe strane Sinjevirskog Potoka. Pre je bilo dublje u Juhoru, na mestu Šupljaji i Debelom Kliku, gde su živeli u zemunicama, pa se otuda premestili pre 80 godina.

    Vode.

    -Pije se bunarska voda. Postoje dva bezimena izvora primitivne građe.

    Zemlje.

    -Stanovnici imaju malo imanja i stoke i bave se najviše koritarstvom. Zemlja im je u ataru Velike Trešnjevice.

    Tip sela.

    -Selo je zbijenog tipa ali nije ušoreno. Ima 60 kuća sa četiri roda i 175 stanovnika U selu žive Cigani-Romi.

    Poreklo stanovništva.

    -Stanojevići i Ilići, slave Nikoljdan. Preci su se doselili pre sto i više godina iz timočke Crne Reke kao prvi doseljenici. Stanovali su u zemunicama u planini, potom se preselili na današnje mesto.
    -Jovanovići i Ivanovići – slave Aranđelovdan. Doselili se iz Crne Reke odmah za prethodnima.
    -Prlinići, Kostići i Dimitrijevići – slave Aranđelovdan. Doselili se iz Timočke Krajine pre sto godina.
    -Marinkovići, slave Jovanjdan. Doselili se iz timočke Crne Reke pre 80 godina.
    Seoska slava je Veliki Spasovdan a zavetina Đurđevdan (za opšte zdravlje).
    Groblje je zajedničko se velikotrešnjevačkim i sinjevirskim.

    Odgovori

  2. 22. septembar 2014. u 19:33

    Milodan

    Poreklo stanovništva sela Sinji Vir, opština Paraćin – Pomoravski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Belica“.

    Položaj sela.

    -Selo je u neposredne blizini Trešnjevice, od koga ga razdavaja Sinjevirski Potok. Prostire se duž podbrežne zaravne sa obe strane puta Jagodina – Varvarin. Od Velike Morave udaljeno je tri kilometra. Na južnom kraju sela je Sinjevirski Potok, a na severnom je, između Dvorice i Sinjeg Vira, Kameniti Potok. Ova dva potoka razlivaju se ispod sela u Veliku Baru (Sinji Vir) i leti presušuje.

    Vode.

    -U selu se pije bunarska voda. Postoji samo jedan izvor – Stanojkicki Kladenac.

    Zemlje i šume.

    -Zemlje za obrađivanje su više sela ispod sela. Ispod sela je moravski ključ, gde se najviše seje kukuruz a ima i dobrih livada (senokosa). Više sela su, u strani i u potocima, njive, šume i vinogradi. Mesta u moravskom ključu, gde su njive i livade, zovu se: Gornji Ključ, Donji Ključ, Staro Selo, Zapis (Debelo Drvo), Velika Bara (Sinji Vir), Brestovi, Jasenje, Para, Popova Bara, Mali Prud (Sprud), Sprudić i Vrbak. Mesta više sela u strani i u potocima (gde su njive, šume vinogadi i pašnjaci) su: Lipovita Kosa, Šiboviti Potok, Kameniti Potok, Valoga, Santin Orah, Prašjak, Mali Kamen (brdo), Veliki Kamen (brdo), Selište, Cigansko, Poljci, Izvorak, Metlovita Kosa, Čukarica (brdo) i Staro Brdo.

    Tip i ime selu.

    -Selo je srednje zbijenosti. Deli se na Gornju i Donju Mahalu, između kojih je Velika Bara (Sinji Vir). Po ovoj bari (viru) selo je dobilo ime.

    Postanak sela i poreklo stanovništva.

    -Po predanju, selo je naseljavano, raseljavano i preseljavano. Tako se priča da je 1819. godine bilo sa desne strane Velike Morave i da je tada spadalo u ćuprijsku nahiju. Docnije ga je Morava poplavila, pa se otuda preselilo u Staro Selo. Kada je i tamo počela da preti opasnost od poplave, premešteno je na današnje mesto. Smatra se da je starije od Trešnjevice, ali se po verovanju ne podiže zbog Sinjeg Vira (Velike Bare), koji nepovoljno utiče na zdravlje.
    Selo ima 60 kuća, 17 rodova i 350 stanovika.
    Najstariji rodovi su:
    -Đorđevići prvi, slave Đurđevdan i Đurđic.
    -Aksentijevići, slave Đurđevdan i Đurđic.
    Oni su se, kažu, ovde naselili pre Kočine Krajine. Nekada ih je bilo mnogo više, pa su se utrli.
    Ostali rodovi:
    -Miloševići i Pavlovići, slave Mitrvdan. Oni su poreklom iz Izvora (Paraćin), odakle su im se preci doselili pre 150 godina.
    -Uroševići, slave Jovanjdan. Poreklom su iz Belušića i Levču, najpre su bili u Trešnjevici, potom prešli ovamo.
    -Dimitrijevići, slave Aranđelovdan. Doselili se iz okoline Vlasotinaca pre 100 godina.
    -Đorđevići drugi, slave Sv. Petku su se doselili iz Malošišta u okolini Niša pre 130 gdoina.
    -Blagojevići, slave Aranđelovdan. Doselili se iz okoline Vranja odmah posle Drugog Ustanka, 1815. godine.
    -Cvetkovići, slave Nikoljdan. Doselili se iz sela Dojkinaca u okolini Pirota pre više od 100 godina.
    -Milići, slave Nikoljdan. Doselili se iz okoline Niša pre 100 godina. Ima ih 3 kuće i u Poljani – Levču, gde ih zovu „Šopovi“.
    -Alesići, slave Mratindan, Mina. Preci su im se doselili iz okoline Niša kad’ i Milići. Najpre su bili u Ramovu, otuda došli ovde.
    -Vasići, slave Mratindan, Mina. Doselili se iz Paraćina pre 70 godina.
    -Antići i Nedeljkovići, slave Nikoljdan. Doselili se iz Dvorice pre 70 godina a poreklom su iz okoline Vlasotinaca odakle su došli u Dvorice pre 100 i više godina.
    -Mladenovići i Aksentijevići drugi, slave Aranđelovdan. Doselili su se iz Svojnova u Temniću pre 70 godina a starinom su sa Kosova.
    -Dimitrijevići drugi, slave Nikoljdan. Doslili se iz Trešnjevice pre 50 godina a tamo su došli iz Šavca kod Paraćina.
    -Ilići i Jevremovići, slave Mitrovdan.. Doselili su se iz Potočca u Temniću pre 50 i više godina a poreklom su iz okoline Vlasotinaca.
    -Mladenovići, slave Sv. Petku. Doselili se iz Dvorice pre 40 godina a poreklom su iz Malošišta kod Niša.
    -Petrovići, slave Sv. Atanasija, ne zna se odakle su i kada su došli u ovo selo*.
    *Ne spadaju u starince, pisac smatra da su mlađi doseljenici.
    Litiju nose na dan seoske slave, na Beli Četvrtak (po Trojicama) a zavetuju Poljobaniju, 15 maja po Novom kalendaru.
    Groblje je zajedničko sa trešnjevačkim.

    Odgovori

    • 28. februar 2020. u 14:09

      Dušan Jakovljević

      Poštovani, istražujem poreklo porodice Jakovljević. Pouzdano znam da smo poreklom iz Sinjeg Vira, slavimo Aranđelovda. Moj deda Danilo rođen je u Sinjem Viru od oca Milisava i majke Vide, Milisavljev otac se zvao Tomislav, a Tomislavljev otac je najverovatnije Jakov. Znam da imamo veze sa Aksentijevićima i Mladenovićima, samo ne znam da li su to bila tri brata Aksendije, Mladen i Jakov, ili je Jakov nečiji sin. Svaka pomoć u vidu dokumenta informacije ili bilo čega sličnog je i više nego dobrodošla. Hvala unapred.

      Odgovori

      • 27. decembar 2021. u 20:40

        Milossule

        Posaljite mi podatke sa fb ili kako kav je lakse, da vas povezem sa rodjakom koji je iz Sinjeg Vira poreklom i ima isto prezime kao vi, a zivi u Australiji…

        Odgovori

  3. 21. novembar 2014. u 23:52

    Milodan

    Poreklo stanovništva sela Svojnovo, opština Paraćin – Pomoravski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Temnić“.

    Položaj sela.

    -Selo se nalazi sa obe strane Svojnovačkog Potoka, pod samim Juhorom. Ovaj potok izvire ispod visa Javorca na Juhoru i, dok se ne sastavi sa Crkvenim Potokom, zove se Veliki Potok. U ovaj potok se uliva, sa desne strane, Crkveni Potok, nazvan tako što prolazi pored crkve Sv. Nikola a sa leve strane Minin Potok, koji silazi sa Vetrnje, najvišeg visa na Juhoru, pa prolazi kroz Pejkicku Malu ili severni kraj sela i uliva se u Svojinovački Potok, ispod sela. Kuće su po stranama potoka, u osoju i prisoju, i nešto malo u ravnici. Više je kuća na levoj strani potoka. U svom donjem toku, prolazeći moravskom ravnicom, Svojnovački Potok se izliva i čini veliku štetu moravskom ključu. Isto tako nanosi štetu ključu i Velika Morava prilikom izlivanja. Selo je uglavnom okrenuto istoku.

    Vode.

    -Meštani piju bunarsku vodu.

    Zemlje i šume.

    -Seoski atar se pruža od vrha Juhora pa do Velike Morave. Može se reći da 2/3 atara spadaju u brdoviti deo a tek 1/3 je u ravnici. Po juhorskim stranama zemlja je slaba a u moravskoj dolini je jaka i plodna.
    Šume ima dosta i nalazi se na Juhoru. Bilo ih je i više ali je država oduzela pri ograničavanju državnih šuma.

    Tip sela.

    -Selo je srednje zbijenosti. Kuće su međusobno udaljene 40-50 metara. Selo se deli na: Pejkicku ili Bugarsku Malu – koja je na levoj i Filipovicku Malu – na desnoj strani potoka. Između ovih mala je razmak 100-150 metara.
    U selu ima 105 kuća i 190 poreskih glava.

    Ime selu.

    -Narodno predanje kaže da se selo ovako nazvalo što je tu Car Lazar imao neku svojtu (rođake) Drugi pričaju da su se stari Svojinovci tužili kod kod cara oko neke zemlje, pa im je car odgovorio: „svako na svoju (zemlju)“, te da je od toga nastalo ime selu.

    Starine u selu.

    -U dnu sela, sa leve strane druma Varvarin – Jagodina, postoje razvaline neke stare i velike crkve, koja je, po pričanju, postojala onda, kada je ovde bila neka velika varoš, koja se pružala od Kruševca do Jagodine. Tu je sada podignuta kapela, zvana Trpeza, koja slavi jesenju Petkovicu, kada je tu veliki sabor.
    Više sela, u Crkvenom Potoku, nalazi se stara crkva Sv. Nikola, koju je, po predanju, podigao Car Lazar ili njegov sin Visoku Stevan. U prvo vreme ova crkva je bila manastir. Neki pak vele da je bila metoh manastira Kalinić. Godine 1813. Turci su je razrušili po drugi put, pa ju je obnovio knez Mileta Radojković iz Katuna. Ova crkva slavi Sv. Nikolu letnjeg, kada je tu veliki sabor.

    Postanak sela i poreklo stanovništva.

    -Selo je od davnina na ovome mestu, kako ima starinaca. Nije premeštano. Moguće je samo da je kod crkve Sv. Nikola bilo naselje (ako je tu bio manastir, onda je to mogao biti prnjavor), koje se sasvim raselilo ili premestilo dole u selo. U ovom selu rođen je starac Pejko, koji je junački poginuo u boju sa Turcima 1815. godine u svom selu, koga pominje Milićević. Kada je tome Pejku, koga ovde zovu Peko, bilo 40 godina priča se da je u selu bilo samo 20 kuća.
    U Pejkickoj Mali su ovi rodovi:
    -Pejkovići i Pejkići su se doselili iz okoline Vranja. Oni naseljavaju severni kraj sela, slave Nikoljdan.
    -Kasavići (Radojevići) su sa Kosova. Ima ih u Obrežu, Potočcu i Srnju, slave Nikoljdan i Aleksandra Nevskog.
    -Rakići su iz okoline Vranja, slave Nikoljdan.
    -Ristići su iz okoline Leskovca, slave Aranđelovdan.
    -Vidići su iz okoline Vranja. Iz ove porodice je Mileta Vidić, pobratim Pejkov, koji se zajedno sa njim borio protiv Turaka 1815. godine na šancu kod groblja, pa je nekako umakao, te ga Turci nisu isekli. Slave Mitrovdan.
    -Švabići su došli iz Srema, kuda su pobegli o Kočinoj Krajini ili u vreme austrijskog zauzimanja ovog dela Srbije. Slave Nikoljdan.
    -Užarci su iz okoline Vranja, slave Nikoljdan.
    -Perilovići (Zdravkovići) su iz okoline Vranja, slave Nikoljdan.
    -Davidovići su iz okoline Vranja, slave Trifundan.
    I Filipovickoj mali su.
    -Filipovići su starinci, slave Aranđelovdan.
    -Durići su nepoznatog porekla, slave Nikoljdan.
    -Letovci su došli iz nekakva sela Letova, za koje ne znaju gde je. Slave Aranđelovdan.
    -Brkići su starinci, slave Nikoljdan.
    -Torlesići su starinci, slave Jovanjdan.
    -Kostići su nepoznatog porekla, slave Mitrovdan i Nikoljdan.
    -Gajići su iz okoline Niša, slave Jovanjdan, zimski i letnji.
    -Đorđevići su iz Makedonije, slave Đurđic i Đurđevdan.
    -Markovići su nepoznatog porekla, slave Jovanjdan.
    -Manojlovići su iz okoline Vranja, slave Aranđelovdan.
    -Matići su iz okoline Vranja, slave Mitrovdan.
    Seoska slava je 24. aprila a zavetine su: Sretenje – za zdravlje stoke i Poljobraija – za useve.
    Groblje je jedno i nalazi se više sela. Kod groblja je bio šanac, gde se Pejko borio sa Turcima.

    Odgovori

  4. 22. novembar 2014. u 18:34

    Milodan

    Poreklo stanovništva sela Raševica, opština Paraćin – Pomoravski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Temnić“.

    Položaj sela.

    -Selo se nalazi na drumu Varvarin – Jagodina, koja ga deli na istočnu – veću polovinu – koja je u moravskoj ravnici i zapadnu – manju – koja zauzima stranu jedne kose što se postepeno spušta od Juhora prema Moravi. Kroz selo protiče Raševački Potok, koji se sastoji iz: Velikog Potoka – koji izvire na Juhoru – na mestu zvanom Dobra Voda i Dubokog Potoka – koji dolazi sa visa Velike Čukare na Juhoru. Kada se ova dva potoka sastanu u selu nad mehanom, postaje Raševički Potok. Nijedan od pomenutih potoka ne presušuje, selu ili ključu ne čine nikakve štete, ali štetu čini ključu Velika Morava, kada se izlije. Od ove reke selo je udaljeno oko 2 kilometra.

    Vode.

    -Meštani piju ponajviše bunarsku vodu. Postoji samo jedan izvor, koji je više sela.

    Zemlje i šume.

    -Seoski atar se prostire od Juhora do Velike Morave, više je brdovit no ravan i uglavnom je okrenut istoku. Moravska zemlja je jaka i plodna i na njoj osobito dobro rađaju kukuruz i ječam dok je po stranama zamlja mešovita.
    Šume ima dosta a bilo je i više dokle država nije ograničila svoje šume na Juhoru. Šuma je krupna i sitna i nalazi se na zapadnoj strani sela, na Juhoru.

    Tip sela.

    Selo je obične zbijenosti, nije ušoreno. Deli se na Gornju – u strani – više pomenutog druma i Donju Malu – ispod druma – u ravnici. Kuće su zbijenije u Donjoj Mali.
    U selu ima 220 kuća i 280 poreskih glava.

    Ime selu.

    -Po jednom narodnom tumačenju selo je dobilo ovo ime zbog nekakvog Raše – Radovana, koji se tu prvo naselio. Po drugom tumačenju selo se ovako nazvano zbog mnogih hrastova – „rašja“ – koji su tu nekada bili.

    Starine u selu.

    -U strani, više sela, postoji jedna razvalina za koju kažu da je od neke velike crkve, posvećene apostolima Petru i Pavlu, a koju su Turci razrušili. U blizini ove crkvine nalazi se Džidovsko Groblje, gde su nalazili stari novac – kostadinke. Na Karauli, opet u strani, više sela, izvađene su iz zemlje nekakve velike cigle.

    Postanak sela i poreklo stanovništva.

    -Sadašnje naselje je od davnina na ovome mestu. Biće da je ovde od polovine 18. veka. Selo se nigde nije premeštalo. Stari ljudi pričaju kako su slušali od svojih očeva i dedova da su oni zapamtili kada je u ovom selu bilo samo 20 kuća. Godine 1873. u selu je bilo 180 poreskih glava ta iz toga proizilazi da je za 30 godina u selu priraštaj od 100 poreskih glava. Takav je priraštaj i u Potočcu. Svega su u selu dve porodice starinaca. Još se priča da je najpre naseljena strana pa potom se zaselila ravnica.
    U Donjoj Mali su ove porodice:
    -Marinkovići su se doselili sa Kosova pre 100 godina, slave Đurđic i Đurđevdan.
    -Matejići su sa Kosova, slave Nikoljdan.
    -Izvorci su iz Malog Izvora kod Paraćina, slave Mitrovdan i Mladence.
    -Aleksići su iz Šanca kod Paraćina, slave Aranđelovdan i Cara Konstantina i Caricu Jelenu.
    -Stojkovići su sa Kosova, slave Đurđic i Đurđevdan.
    -Marčići su sa Kosova, slave Đurđic i Đurđic i Đurđevdan.
    -Stošići su starinci, slave Aranđelovdan.
    -Vlajići su takođe starinci, slave Nikoljdan.
    -Rajići su došli sa Kosova, slave Đurđic i Đurđevdan.
    -Markovići (Radivojevići) su sa Kosova, slave Đurđic i Đurđevdan. Svetođorci su rastureni po selu, ne smatraju se za rod u međusobno se žene i udaju.
    U Gornjoj Mali su:
    -Rakići su iz okoline Ražnja, slave Aranđelovdan, letnji i jesenji.
    -Udovičići su iz Krajkovca u Toplici, slave Nikoljdan.
    -Canići su sa Kosova. Njihove kuće su u Osretku, između Dubokog i Velikog Potoka, slave Alimpijevdan.
    -Đurići (Stevanovići) su iz Ostrikovca kod Paraćina, slave Nikoljdan.
    -Planjani su iz Plane kod Paraćina, slave Mitrovdan.
    -Stojanovići su sa Kosova, slave Đurđic i Đurđevdan.
    -Mitrovići su iz Krušinca kod Jastrepca, slave Sv. Vrače, letnje i jesenje.
    -Cvetkovići su iz Bogove kod Trna, slave Aranđelovdan.
    -Stevanovići su iz Mirilovca kod Paraćina, slave Nikoljdan.
    U selu je jedna mehana, sudnica, dućan i kovačnica
    Seoska slava je Drugi dan Trojica a zavetine su: Peti petak Velikog posta – radi zdravlja ljudi; Markovdan – za orače i kopače; Sv. Stevan letnji – opet za zdravlje ljudi i Ilindan – za zdravlje stoke. Tada se teraju sva goveda na Moravu, gde ih provode kroz živu vatru, mažu prepranim katranom i nagone je da prelazi preko Morave.
    Groblje je jedno i nalazi se u Gornjoj Mali, više mehane.

    Odgovori

  5. 16. avgust 2015. u 13:53

    ivan

    da li znate nesto o Aleksicima iz svojnova, slave svetog nikolu

    Odgovori

  6. 19. februar 2016. u 14:21

    Rexac

    Da li mozete reci nesto o selu Golubovac, kako i ko je nastanio to selo (poreklo)? i poreklo porodice Stojanovic iz tog sela? hvala

    Odgovori

  7. 10. oktobar 2016. u 11:49

    Bojan Đorđević

    Zanima me poreklo prezimena Đordjević iz Glavice kod Paraćina.Pradeda mi se zvao Vukadin,deda Dragoslav,otac Radivoje,sin Bojan,moj sin Nikola.Slavimo Svetog Nikolu.
    Zauvek zahvalan!

    Odgovori

  8. 21. jun 2017. u 23:52

    Goran

    trazim para dedu Stojanovic Sotir , Cvetko , Lazar iz trsnjevice kod Paracina oni su bili tri btata Lazar Cvetko i Sotir poreklom su iz Bugarske opstina Trn Lazara sam nasao ali ovu dvojicu ne mogu da nadje nikakav traga jedan od njih je ziveo u Tresnjevici i sahranjen u Tresnjevici

    Odgovori

  9. 13. jul 2017. u 13:39

    Molba

    Poštovani,

    Javljam se iz Amerike i u potrazi sam za delom svoje rodbine, molim Vas možete li mi reći u okolini Paraćina iz kojih sela se nalale porodice sa prezimenom Lukić.

    Hvala Vam puno na pomoći

    Lucija

    Odgovori

  10. 14. januar 2020. u 10:18

    Miodrag

    Istražujem poreklo familije Lazara i Koste Tasića iz Paraćina. Čuo sam da su se početkom 19. veka prezivali Kostić. Interesuje me kada su došli u Paraćin, iz kog mesta i od koga vode poreklo.
    U napred zahvalan Miodrag.

    Odgovori

    • 18. septembar 2020. u 14:10

      Stefan Prokić

      Znate li možda poreklo prezimena Prokić iz sela Lebina kod Paraćina? Kada sam bio dosta mlađi, čitao sam knjigu koja se zove Rodoslov sela Lebina, i upamtio sam samo da su bili 3 brata, Proka Rista i Vasa, Vasa je pobegao zbog turaka sa druge strane Morave i da su Rista i Proka ostali u Lebinu, i kao kroz maglu se sećam da je u toj knjizi pisao neki grad na jugu Srbije, da li je Pirot ili neki drugi grad ja se zaista ne sećam. Unapred veliko hvala na odgovoru.

      Odgovori