Параћин и околна села

11. јун 2012.

коментара: 19

Општина Параћин:

Бошњане, Буљане, Бусиловац, Главица, Голубовац, Горња Мутница, Горње Видово, Давидовац, Доња Мутница, Доње Видово, Дреновац, Забрега, Извор, Клачевица, Крежбинац, Лебина, Лешје, Мириловац, Параћин, Плана, Поповац, Поточац, Ратаре, Рашевица, Својново, Сикирица, Сињи Вир, Сисевац, Стрижа, Стубица, Текија, Трешњевица, Чепуре, Шавац и Шалудовац.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (19)

Одговорите

19 коментара

  1. Порекло становништва села Трешњевица (по књизи Велика и Мала Трешњевица – „Црешњевица“), општина Параћин – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Велика Трешњевица:

    Положај села.

    -Село ја на падинама планине Јухора, поред пута Јагодина – Варварин. Већи део је на страни, поред Трешњевачког Потока а мањи део поред пута у моравској равници. Од Велике Мораве удаљено је један километар. Ту је и скела којом се прелази за Параћин и обратно.

    Воде.

    -Кроз село протичу два безимена потока. Један силази са брда Збеговишта (где је некада био стари збег) а друга са брда Белог Клика. Они ретко пресушују.
    У селу се пије бунарска вода. Постоји извор Црквенац код капеле (црквице), али се отуда вода узима више као лек него за пиће.

    Земље и шуме.

    -Њиве и ливаде су на местима: Газибара, Велике Ливаде, Врбаци, Велику Пруд (Спруд), Мали Пруд, Милин Пруд, Јасењак, Јасењар, Слатина и Хан.
    Шуме су: Липовита, Главица (брдо), Бршљан, Шибовити Клик, Збеговиште (брдо), Барски Клик, Дебели Клик, Бели Клик (брдо), Гај и Старо Брдо. Утрина је Ланиште.

    Тип села.

    -Насеље је средње збијености. Дели се на Горњу и Доњу Махалу. Горња Махала је према црквици а Доња са обе стране друма. Горња Махала је старија од Доње.

    Име селу.

    -По једном предању село је добило име по томе што је ту било много трешања а по другом, непоузданом, што се место из којег су се доселили први досељеници.

    Старине у селу.

    -Да је некада било старог насеља сведоче имена Латинско Гробље (близу данашњег гробља) и Черкеско Гробље. Старо насеље код Старе Скеле или Старог Моста некада се звало Хан. Оно се помиње у аустријском војном списку јагодинског дистрикта од 1737. године „као хајдучко село“, одмах до Рашевице (у Темнићу), с’ којим се граничи.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Не зна се тачно време постанка данашњег села, али се зна да је некада било ближе Великој Морави, па се померило због поплава. Има предање да је село некада, приликом турске најезде, било место у Збеговишту, у планини Јухору, па се отуда повратило у поток код данашње црквице.
    Село има 150 кућа са 14 родова и 1300 становника.
    Становници су већином досељеници и то највише из трнског краја у Бугарској.
    Старинци или најстарији досељеници из непознетих места су.
    -Радосављевићи, славе Јовањдан – зимски и летњи.
    -Милосављевићи – Никољдан.
    -Пантићи – Ђурђевдан и Ђурђиц.
    Досељеници:
    -Кулизе, славе Аранђеловдан летњи, доселили се са Косова пре 200 година.
    -Светићи (Пироћани), славе Јовањдан, доселили се из околине Пирота пре 170 година.
    -Илићи и Урошевићи, славе Јовањдан, дослили се са Косова пре 150 година.
    -Димитријевићи, славе Јовањдан, доселили се из села Давидовца у околини Параћина где се зову Пајтићи а тамо су дошли из околине Скопља још пре „Карађорђеве Крајине“. Има их и у Дражимировцу и Глоговцу, ниже Ћуприје.
    -Милошевићи, славе Јовањдан. Доселили се из околине Скопља, најпре у Давидовац пре „Карађорђеве Крајине“, род су са Димитријевићима.
    -Трифуновићи и Љубисављевићи, славе Аранђеловдан летњи, доселили се из трнске околине пре 130 година. Тову их „Негричани“.
    -Ратковићи, Спасићи и Анђелковићи, славе Митровдан, доселили се пре 130 године из трнске околине у Бугарској, из места Слошоваца.
    -Младеновићи, славе Митровдан, из околине Трна пре 130 година. Сматрају да су род са Ратковићима (Спасићима и Анђелковићима).
    -Петковићи, славе Никољдан, доселили се из околине Трна пре 130 година.
    -Ристићи, славе Ђурђевдан и Ђурђиц, доселили се из околине Трна пре 130 година.
    Сеоскал слава је Трећи дан Тројица а заветине су: Средопосна среда (за стоку) и Марковдан (за ораче и копаче).
    Гробље је више села на месту званом Латинско Гробље, где се сахрањују и Сињевирци и мештани Мале Трешњевице.

    Мала Трешњевица:

    -Насеље је на огранцима Јухора, са обе стране Сињевирског Потока. Пре је било дубље у Јухору, на месту Шупљаји и Дебелом Клику, где су живели у земуницама, па се отуда преместили пре 80 година.

    Воде.

    -Пије се бунарска вода. Постоје два безимена извора примитивне грађе.

    Земље.

    -Становници имају мало имања и стоке и баве се највише коритарством. Земља им је у атару Велике Трешњевице.

    Тип села.

    -Село је збијеног типа али није ушорено. Има 60 кућа са четири рода и 175 становника У селу живе Цигани-Роми.

    Порекло становништва.

    -Станојевићи и Илићи, славе Никољдан. Преци су се доселили пре сто и више година из тимочке Црне Реке као први досељеници. Становали су у земуницама у планини, потом се преселили на данашње место.
    -Јовановићи и Ивановићи – славе Аранђеловдан. Доселили се из Црне Реке одмах за претходнима.
    -Прлинићи, Костићи и Димитријевићи – славе Аранђеловдан. Доселили се из Тимочке Крајине пре сто година.
    -Маринковићи, славе Јовањдан. Доселили се из тимочке Црне Реке пре 80 година.
    Сеоска слава је Велики Спасовдан а заветина Ђурђевдан (за опште здравље).
    Гробље је заједничко се великотрешњевачким и сињевирским.

  2. Порекло становништва села Сињи Вир, општина Параћин – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    Положај села.

    -Село је у непосредне близини Трешњевице, од кога га раздаваја Сињевирски Поток. Простире се дуж подбрежне заравне са обе стране пута Јагодина – Варварин. Од Велике Мораве удаљено је три километра. На јужном крају села је Сињевирски Поток, а на северном је, између Дворице и Сињег Вира, Каменити Поток. Ова два потока разливају се испод села у Велику Бару (Сињи Вир) и лети пресушује.

    Воде.

    -У селу се пије бунарска вода. Постоји само један извор – Станојкицки Кладенац.

    Земље и шуме.

    -Земље за обрађивање су више села испод села. Испод села је моравски кључ, где се највише сеје кукуруз а има и добрих ливада (сенокоса). Више села су, у страни и у потоцима, њиве, шуме и виногради. Места у моравском кључу, где су њиве и ливаде, зову се: Горњи Кључ, Доњи Кључ, Старо Село, Запис (Дебело Дрво), Велика Бара (Сињи Вир), Брестови, Јасење, Пара, Попова Бара, Мали Пруд (Спруд), Спрудић и Врбак. Места више села у страни и у потоцима (где су њиве, шуме виногади и пашњаци) су: Липовита Коса, Шибовити Поток, Каменити Поток, Валога, Сантин Орах, Прашјак, Мали Камен (брдо), Велики Камен (брдо), Селиште, Циганско, Пољци, Изворак, Метловита Коса, Чукарица (брдо) и Старо Брдо.

    Тип и име селу.

    -Село је средње збијености. Дели се на Горњу и Доњу Махалу, између којих је Велика Бара (Сињи Вир). По овој бари (виру) село је добило име.

    Постанак села и порекло становништва.

    -По предању, село је насељавано, расељавано и пресељавано. Тако се прича да је 1819. године било са десне стране Велике Мораве и да је тада спадало у ћупријску нахију. Доцније га је Морава поплавила, па се отуда преселило у Старо Село. Када је и тамо почела да прети опасност од поплаве, премештено је на данашње место. Сматра се да је старије од Трешњевице, али се по веровању не подиже због Сињег Вира (Велике Баре), који неповољно утиче на здравље.
    Село има 60 кућа, 17 родова и 350 становика.
    Најстарији родови су:
    -Ђорђевићи први, славе Ђурђевдан и Ђурђиц.
    -Аксентијевићи, славе Ђурђевдан и Ђурђиц.
    Они су се, кажу, овде населили пре Кочине Крајине. Некада их је било много више, па су се утрли.
    Остали родови:
    -Милошевићи и Павловићи, славе Митрвдан. Они су пореклом из Извора (Параћин), одакле су им се преци доселили пре 150 година.
    -Урошевићи, славе Јовањдан. Пореклом су из Белушића и Левчу, најпре су били у Трешњевици, потом прешли овамо.
    -Димитријевићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Власотинаца пре 100 година.
    -Ђорђевићи други, славе Св. Петку су се доселили из Малошишта у околини Ниша пре 130 гдоина.
    -Благојевићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Врања одмах после Другог Устанка, 1815. године.
    -Цветковићи, славе Никољдан. Доселили се из села Дојкинаца у околини Пирота пре више од 100 година.
    -Милићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Ниша пре 100 година. Има их 3 куће и у Пољани – Левчу, где их зову „Шопови“.
    -Алесићи, славе Мратиндан, Мина. Преци су им се доселили из околине Ниша кад’ и Милићи. Најпре су били у Рамову, отуда дошли овде.
    -Васићи, славе Мратиндан, Мина. Доселили се из Параћина пре 70 година.
    -Антићи и Недељковићи, славе Никољдан. Доселили се из Дворице пре 70 година а пореклом су из околине Власотинаца одакле су дошли у Дворице пре 100 и више година.
    -Младеновићи и Аксентијевићи други, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Својнова у Темнићу пре 70 година а старином су са Косова.
    -Димитријевићи други, славе Никољдан. Дослили се из Трешњевице пре 50 година а тамо су дошли из Шавца код Параћина.
    -Илићи и Јевремовићи, славе Митровдан.. Доселили су се из Поточца у Темнићу пре 50 и више година а пореклом су из околине Власотинаца.
    -Младеновићи, славе Св. Петку. Доселили се из Дворице пре 40 година а пореклом су из Малошишта код Ниша.
    -Петровићи, славе Св. Атанасија, не зна се одакле су и када су дошли у ово село*.
    *Не спадају у старинце, писац сматра да су млађи досељеници.
    Литију носе на дан сеоске славе, на Бели Четвртак (по Тројицама) а заветују Пољобанију, 15 маја по Новом календару.
    Гробље је заједничко са трешњевачким.

    • Душан Јаковљевић

      Поштовани, истражујем порекло породице Јаковљевић. Поуздано знам да смо пореклом из Сињег Вира, славимо Аранђеловда. Мој деда Данило рођен је у Сињем Виру од оца Милисава и мајке Виде, Милисављев отац се звао Томислав, а Томислављев отац је највероватније Јаков. Знам да имамо везе са Аксентијевићима и Младеновићима, само не знам да ли су то била три брата Аксендије, Младен и Јаков, или је Јаков нечији син. Свака помоћ у виду документа информације или било чега сличног је и више него добродошла. Хвала унапред.

  3. Порекло становништва села Својново, општина Параћин – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“.

    Положај села.

    -Село се налази са обе стране Својновачког Потока, под самим Јухором. Овај поток извире испод виса Јаворца на Јухору и, док се не састави са Црквеним Потоком, зове се Велики Поток. У овај поток се улива, са десне стране, Црквени Поток, назван тако што пролази поред цркве Св. Никола а са леве стране Минин Поток, који силази са Ветрње, највишег виса на Јухору, па пролази кроз Пејкицку Малу или северни крај села и улива се у Својиновачки Поток, испод села. Куће су по странама потока, у осоју и присоју, и нешто мало у равници. Више је кућа на левој страни потока. У свом доњем току, пролазећи моравском равницом, Својновачки Поток се излива и чини велику штету моравском кључу. Исто тако наноси штету кључу и Велика Морава приликом изливања. Село је углавном окренуто истоку.

    Воде.

    -Мештани пију бунарску воду.

    Земље и шуме.

    -Сеоски атар се пружа од врха Јухора па до Велике Мораве. Може се рећи да 2/3 атара спадају у брдовити део а тек 1/3 је у равници. По јухорским странама земља је слаба а у моравској долини је јака и плодна.
    Шуме има доста и налази се на Јухору. Било их је и више али је држава одузела при ограничавању државних шума.

    Тип села.

    -Село је средње збијености. Куће су међусобно удаљене 40-50 метара. Село се дели на: Пејкицку или Бугарску Малу – која је на левој и Филиповицку Малу – на десној страни потока. Између ових мала је размак 100-150 метара.
    У селу има 105 кућа и 190 пореских глава.

    Име селу.

    -Народно предање каже да се село овако назвало што је ту Цар Лазар имао неку својту (рођаке) Други причају да су се стари Својиновци тужили код код цара око неке земље, па им је цар одговорио: „свако на своју (земљу)“, те да је од тога настало име селу.

    Старине у селу.

    -У дну села, са леве стране друма Варварин – Јагодина, постоје развалине неке старе и велике цркве, која је, по причању, постојала онда, када је овде била нека велика варош, која се пружала од Крушевца до Јагодине. Ту је сада подигнута капела, звана Трпеза, која слави јесењу Петковицу, када је ту велики сабор.
    Више села, у Црквеном Потоку, налази се стара црква Св. Никола, коју је, по предању, подигао Цар Лазар или његов син Високу Стеван. У прво време ова црква је била манастир. Неки пак веле да је била метох манастира Калинић. Године 1813. Турци су је разрушили по други пут, па ју је обновио кнез Милета Радојковић из Катуна. Ова црква слави Св. Николу летњег, када је ту велики сабор.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Село је од давнина на овоме месту, како има старинаца. Није премештано. Могуће је само да је код цркве Св. Никола било насеље (ако је ту био манастир, онда је то могао бити прњавор), које се сасвим раселило или преместило доле у село. У овом селу рођен је старац Пејко, који је јуначки погинуо у боју са Турцима 1815. године у свом селу, кога помиње Милићевић. Када је томе Пејку, кога овде зову Пеко, било 40 година прича се да је у селу било само 20 кућа.
    У Пејкицкој Мали су ови родови:
    -Пејковићи и Пејкићи су се доселили из околине Врања. Они насељавају северни крај села, славе Никољдан.
    -Касавићи (Радојевићи) су са Косова. Има их у Обрежу, Поточцу и Срњу, славе Никољдан и Александра Невског.
    -Ракићи су из околине Врања, славе Никољдан.
    -Ристићи су из околине Лесковца, славе Аранђеловдан.
    -Видићи су из околине Врања. Из ове породице је Милета Видић, побратим Пејков, који се заједно са њим борио против Турака 1815. године на шанцу код гробља, па је некако умакао, те га Турци нису исекли. Славе Митровдан.
    -Швабићи су дошли из Срема, куда су побегли о Кочиној Крајини или у време аустријског заузимања овог дела Србије. Славе Никољдан.
    -Ужарци су из околине Врања, славе Никољдан.
    -Периловићи (Здравковићи) су из околине Врања, славе Никољдан.
    -Давидовићи су из околине Врања, славе Трифундан.
    И Филиповицкој мали су.
    -Филиповићи су старинци, славе Аранђеловдан.
    -Дурићи су непознатог порекла, славе Никољдан.
    -Летовци су дошли из некаква села Летова, за које не знају где је. Славе Аранђеловдан.
    -Бркићи су старинци, славе Никољдан.
    -Торлесићи су старинци, славе Јовањдан.
    -Костићи су непознатог порекла, славе Митровдан и Никољдан.
    -Гајићи су из околине Ниша, славе Јовањдан, зимски и летњи.
    -Ђорђевићи су из Македоније, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Марковићи су непознатог порекла, славе Јовањдан.
    -Манојловићи су из околине Врања, славе Аранђеловдан.
    -Матићи су из околине Врања, славе Митровдан.
    Сеоска слава је 24. априла а заветине су: Сретење – за здравље стоке и Пољобраија – за усеве.
    Гробље је једно и налази се више села. Код гробља је био шанац, где се Пејко борио са Турцима.

  4. Порекло становништва села Рашевица, општина Параћин – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“.

    Положај села.

    -Село се налази на друму Варварин – Јагодина, која га дели на источну – већу половину – која је у моравској равници и западну – мању – која заузима страну једне косе што се постепено спушта од Јухора према Морави. Кроз село протиче Рашевачки Поток, који се састоји из: Великог Потока – који извире на Јухору – на месту званом Добра Вода и Дубоког Потока – који долази са виса Велике Чукаре на Јухору. Када се ова два потока састану у селу над механом, постаје Рашевички Поток. Ниједан од поменутих потока не пресушује, селу или кључу не чине никакве штете, али штету чини кључу Велика Морава, када се излије. Од ове реке село је удаљено око 2 километра.

    Воде.

    -Мештани пију понајвише бунарску воду. Постоји само један извор, који је више села.

    Земље и шуме.

    -Сеоски атар се простире од Јухора до Велике Мораве, више је брдовит но раван и углавном је окренут истоку. Моравска земља је јака и плодна и на њој особито добро рађају кукуруз и јечам док је по странама замља мешовита.
    Шуме има доста а било је и више докле држава није ограничила своје шуме на Јухору. Шума је крупна и ситна и налази се на западној страни села, на Јухору.

    Тип села.

    Село је обичне збијености, није ушорено. Дели се на Горњу – у страни – више поменутог друма и Доњу Малу – испод друма – у равници. Куће су збијеније у Доњој Мали.
    У селу има 220 кућа и 280 пореских глава.

    Име селу.

    -По једном народном тумачењу село је добило ово име због некаквог Раше – Радована, који се ту прво населио. По другом тумачењу село се овако названо због многих храстова – „рашја“ – који су ту некада били.

    Старине у селу.

    -У страни, више села, постоји једна развалина за коју кажу да је од неке велике цркве, посвећене апостолима Петру и Павлу, а коју су Турци разрушили. У близини ове црквине налази се Џидовско Гробље, где су налазили стари новац – костадинке. На Караули, опет у страни, више села, извађене су из земље некакве велике цигле.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Садашње насеље је од давнина на овоме месту. Биће да је овде од половине 18. века. Село се нигде није премештало. Стари људи причају како су слушали од својих очева и дедова да су они запамтили када је у овом селу било само 20 кућа. Године 1873. у селу је било 180 пореских глава та из тога произилази да је за 30 година у селу прираштај од 100 пореских глава. Такав је прираштај и у Поточцу. Свега су у селу две породице старинаца. Још се прича да је најпре насељена страна па потом се заселила равница.
    У Доњој Мали су ове породице:
    -Маринковићи су се доселили са Косова пре 100 година, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Матејићи су са Косова, славе Никољдан.
    -Изворци су из Малог Извора код Параћина, славе Митровдан и Младенце.
    -Алексићи су из Шанца код Параћина, славе Аранђеловдан и Цара Константина и Царицу Јелену.
    -Стојковићи су са Косова, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Марчићи су са Косова, славе Ђурђиц и Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Стошићи су старинци, славе Аранђеловдан.
    -Влајићи су такође старинци, славе Никољдан.
    -Рајићи су дошли са Косова, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Марковићи (Радивојевићи) су са Косова, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Светођорци су растурени по селу, не сматрају се за род у међусобно се жене и удају.
    У Горњој Мали су:
    -Ракићи су из околине Ражња, славе Аранђеловдан, летњи и јесењи.
    -Удовичићи су из Крајковца у Топлици, славе Никољдан.
    -Цанићи су са Косова. Њихове куће су у Осретку, између Дубоког и Великог Потока, славе Алимпијевдан.
    -Ђурићи (Стевановићи) су из Остриковца код Параћина, славе Никољдан.
    -Плањани су из Плане код Параћина, славе Митровдан.
    -Стојановићи су са Косова, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Митровићи су из Крушинца код Јастрепца, славе Св. Враче, летње и јесење.
    -Цветковићи су из Богове код Трна, славе Аранђеловдан.
    -Стевановићи су из Мириловца код Параћина, славе Никољдан.
    У селу је једна механа, судница, дућан и ковачница
    Сеоска слава је Други дан Тројица а заветине су: Пети петак Великог поста – ради здравља људи; Марковдан – за ораче и копаче; Св. Стеван летњи – опет за здравље људи и Илиндан – за здравље стоке. Тада се терају сва говеда на Мораву, где их проводе кроз живу ватру, мажу препраним катраном и нагоне је да прелази преко Мораве.
    Гробље је једно и налази се у Горњој Мали, више механе.

  5. ivan

    da li znate nesto o Aleksicima iz svojnova, slave svetog nikolu

  6. Rexac

    Da li mozete reci nesto o selu Golubovac, kako i ko je nastanio to selo (poreklo)? i poreklo porodice Stojanovic iz tog sela? hvala

  7. Bojan Đorđević

    Zanima me poreklo prezimena Đordjević iz Glavice kod Paraćina.Pradeda mi se zvao Vukadin,deda Dragoslav,otac Radivoje,sin Bojan,moj sin Nikola.Slavimo Svetog Nikolu.
    Zauvek zahvalan!

  8. Goran

    trazim para dedu Stojanovic Sotir , Cvetko , Lazar iz trsnjevice kod Paracina oni su bili tri btata Lazar Cvetko i Sotir poreklom su iz Bugarske opstina Trn Lazara sam nasao ali ovu dvojicu ne mogu da nadje nikakav traga jedan od njih je ziveo u Tresnjevici i sahranjen u Tresnjevici

  9. Molba

    Poštovani,

    Javljam se iz Amerike i u potrazi sam za delom svoje rodbine, molim Vas možete li mi reći u okolini Paraćina iz kojih sela se nalale porodice sa prezimenom Lukić.

    Hvala Vam puno na pomoći

    Lucija

  10. Истражујем порекло фамилије Лазара и Косте Тасића из Параћина. Чуо сам да су се почетком 19. века презивали Костић. Интересује ме када су дошли у Параћин, из ког места и од кога воде порекло.
    У напред захвалан Миодраг.

    • Stefan Prokić

      Znate li možda poreklo prezimena Prokić iz sela Lebina kod Paraćina? Kada sam bio dosta mlađi, čitao sam knjigu koja se zove Rodoslov sela Lebina, i upamtio sam samo da su bili 3 brata, Proka Rista i Vasa, Vasa je pobegao zbog turaka sa druge strane Morave i da su Rista i Proka ostali u Lebinu, i kao kroz maglu se sećam da je u toj knjizi pisao neki grad na jugu Srbije, da li je Pirot ili neki drugi grad ja se zaista ne sećam. Unapred veliko hvala na odgovoru.