Крушевац и околна села

11. јуна 2012.

коментара: 25

Град Крушевац:

Бегово Брдо, Бела Вода, Беласица, Бивоље (1979. године највећи део насеља припојен Крушевцу), Бован, Бојинце (од 2007. године Бојнице), Бољевац, Брајковац, Буковица, Буци, Велика Крушевица, Велика Ломница, Велики Купци, Велики Шиљеговац, Велико Головоде, Велико Крушинце, Витановац, Вратаре, Вучак, Гавез, Гаглово, Гари, Глобаре, Глободер, Горњи Степош, Гревци, Гркљане, Дворане, Дедина, Добромир, Дољане, Доњи Степош, Ђунис, Жабаре, Здравиње, Зебица, Зубовац, Јабланица, Јасика, Јошје, Каменаре, Каоник, Капиџија, Кобиље, Коморане, Коњух, Кошеви, Крвавица, Крушевац, Кукљин, Лазаревац, Лазарица (1979. године део насеља припојен Крушевцу), Липовац (од 2007. године Липован), Ловци, Лукавац, Љубава, Мајдево, Макрешане, Мала Врбница, Мала Река, Мали Купци, Мали Шиљеговац, Мало Головоде (1979. године део насеља припојен Крушевцу), Мало Крушинце, Мачковац, Мешево, Модрица, Мудраковац, Наупаре (до 1991. године Наупаре), Падеж, Пакашница (до 1957. године Доња и Горња Пакашница), Паруновац, Пасјак, Пепељевац, Петина, Позлата, Пољаци, Рибаре, Рибарска Бања (1955-1979. године део Рибара), Рлица, Росица, Себечевац, Сеземче, Слатина, Срндаље, Срње, Станци, Суваја, Сушица, Текија, Треботин, Трмчаре, Ћелије, Церова, Црквина, Читлук, Шавране, Шанац, Шашиловац, Шогољ и Штитаре.

Претходни чланак:

Коментари (25)

Одговорите

25 коментара

  1. Порекло становништва села Гавез, Град Крушевац – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“.

    Положај села.

    -Село се налази са леве стране пута, који из Јасике иде у Шанац и Варварин и то управо на средини између Шанца и Јасике, за један километар далеко од друма а два километра од Голи(ј)ске Мораве. Кроз село протиче Гавешки Поток, који га дели на два неједнака дела; на десној страни већи, на левој мањи. Овај поток лети пресушује а када надође не чини селу штету, јер му је корито дубоко.

    Воде.

    -Село пије већином бунарску воду. Постоје два извора, који никада не пресушују.

    Земље и шуме.

    -Сеоски атар се пружа од севера ка југу и прелази преко Мораве. Када се Морава излије онда односи – напучава – обалу и насипа шљунком и каменом њиве и ливаде поред ње. Сеоска шума је уз поток, северно од села и има је и ситне и крупне.

    Тип села.

    -Село је обичне збијености и не дели се на махале, већ на фамилије-родове.
    У селу има 18 кућа са 23 пореске главе.

    Име селу.

    -Село је добило име, како се прича, по биљци гавезу, која туда у обиљу расте.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Насеље на овом месту није скорашње, пошто има старинаца, али се није рачунало као засебно село, јер га као таквог не помиње Милићевић и „Кнежевини Србији“, већ је можда сматрано као заселак Јасике, као и данас Буковик у Бошњацима и Орловац у Милутовцу. Држи се да су се у ово село преселили становници старог села Кованлучана.
    У селу су ове породице.
    -Агатоновићи су досељеници са Косова, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Ристићи су старинци, славе Никољдан.
    -Вељковићи су из Топлице, славе Никољдан.
    -Сандићи. За њих се не зна када су и одакле досељени, славе Игњатијевдан.
    -Јовановићи и Радојковићи су старинци, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    Сеоска слава је Други дан Тројица а заветина немају.
    Има једно гробље, које је на десној страни потока.

  2. Порекло станоништва села Шанац, Град Крушевац – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“.

    Положај села.

    -Село се налази на самој обали Голи(ј)ске Мораве. Како га је са једна стране притеснила Морава а са друге брдо, то има, као Кукљин, доста издужен облик. Већи део сеоских кућа је на уздигнутој заравни а мањи у моравској равници, до којих Морава, приликом изливања, често долази и кључу наноси штете. Са севара је село заклоњено једном косом која иде уопоредо са Моравом.

    Воде.

    -У селу се пије највише бунарска а ређе моравска вода. Извора нема.

    Земље и шуме.

    -Сеоски атар се протеже и преко Мораве. Већи део атара је у страни. Поред Мораве је земља особито родна (кумсача), те на њој добро рађа кукуруз, дуван, конопља и јечам. У страни је земља мешовита али већином неродна. Изнад села има нешто ситне шуме.

    Тип села.

    -Село је доста збијено, тако да је просечна удаљеност кућа 20 метара. Куће су са једне и друге стране друма Јасика – Варварин. У селу се разликују Горња, Средња и Доња Мала, које су раздвојене само сокачићима. У потоку Штубељу над селом је крај Штубељ, који је удаљен од села километар.
    У селу је 126 кућа и 158 пореских глава.

    Име селу.

    -Село је овако названо због једног шанца, који се и данас налази у страни, над селом. О овом шанцу се ништа не зна и ништа не говори.

    Старине у селу.

    -Прича се да ју у Штубељу била некада некаква велика црква, од које су се до скора познавали зидови. Других старина у овом селу нема.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Прича се да је пре 120 година у овом селу било 15 кућа. Како је у селу релативно велики број старинаца село је морало бити засновано много раније.
    У селу су, идући низ Мораву, ове породице:
    -Видојевићи и Ђурђевићи су са Косова, две су им куће у Штубељу, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Јеремићи су из околине Ниша, славе Аранђеловдан, летњи и јесењи.
    -Пејићи су из околине Врања, славе Никољдан.
    -Спасојевићи су старинци, славе Аранђеловдан, летњи и јесењи.
    -Смиљковићи су старинци, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Јовановићи су старинци, славе Митровдан и Јеремијевдан.
    -Глигоријевићи су старинци, славе Св. Петку летњу и јесењу.
    -Милетићи и Вукојевићи су са Косова, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Степановићи су из околине Врања, славе Аранђеловдан.
    -Лаваџићи су непознатог порекла, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Стојковићи су старинци. Ови су у Штубељу, славе Аранђеловдан.
    У селу постоји школа, једна механа, један дућан и једна ковачница.
    Сеоска слава је Други дан Тројица а заветина трећа недеља по Ђурђевдану – ради здравља стоке. Тада ваде живу ватру, провлаче стоку кроз прокопану земљу и мажу је катраном.
    Гробље је једно и налази се у страни, у дну села, са леве стране друма.

  3. Порекло становништва села Вратаре, Град Крушевац – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“.

    Положај села.

    -Ово село се налази на десној страни Падешке Реке, недалеко од њеног састава са Залоговачком Реком. Око Бошњанске Реке, које ове две образују, постоји пространа равница, која се испод села сужава и рачва у два крака, од којих једна иде уза залоговачку а други уз Падешку реку. Ово село се налази где престаје равница и настаје клисура. Кроз доњи крај протиче поток Падина, који лети пресушује. Већи део села је у равници поред Падешке Реке а мањи у страни. Село је окренуто северу али је заклоњено косом, која чини развође Падешкој и Залоговачкој Реци. Према Маскарама налази се у правој линији, те се каже да су: „Вратаре и Маскаре дим и лим“.

    Воде.

    -У селу се пије само бунарска вода.

    Земље и шуме.

    -Земља је у равници родна а у страни мешовита. Много сеју кукуруз и конопљу. Село има особито добрих ливада, које су ниже села, према Бошњанима.
    Шуме има доста и ситне и крупне, која је јужно, у Буковику, где су и бошњачке шуме, и Јасењаку.

    Тип села.

    -Село је средње збијености, куће су међусобно удаљене 40-60 метара. Дели се на Горњу, уз реку, ка Падежу и Доњу Малу, низ реку, имеђу којих је размак 200 метара.
    У селу има 70 кућа са 72 пореске главе.

    Име селу.

    -Село је сигурно ово име добило по положају на ком је, јер је на вратима клисуре, која одатле настаје уз реку.

    Постанак села и порекло становништва.

    -На овом је месту село тек од пре 160 година а пре тога је било у врху потока Падине, у месту Јасењаку, одакле је, због оскудице у пијаћој води, на садашње место премештено. На старом месту село се звало Јасењак.
    У селу су ове породице:
    -Мелинковићи су старинци, славе Аранђеловдан, летњи и јесењи.
    -Плањанци су досељени из Плане у Топлици, славе Св. Враче, летње и јесење.
    -Стојановићи су дошли из околине Алаксинца, славе Никољдан.
    -Стевановићи су се доселили из тимочког округа, славе Св. Петку, јесењу и летњу.
    -Пржићи су дошли пре 100 година из Адровца код Алексинца, славе Јовањдан, зимски и летњи.
    -Минићи су са Косова, славе Мратиндан-Мину и Аранђеловдан.
    -Слатинци су из Слатине под Јастрепцем, славе Аранђеловдан.
    -Рибарци су из Рибара под Јастрепцем, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Брзаковићи и Шабићи су из Бивоља код Крушевца, славе Лазаревдан и Симеундан.
    Сеоска слава је Други дан Тројица а заветина Божићне покладе – да чума не мори децу и Петка пред Благовести за здравље стоке.
    Мештани се сахрањују у падешком гробљу.

  4. Порекло становништва села Падеж, Град Крушевац – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“.

    Положај села.

    -Село се налази на обема странама Падешке Реке, пружајући се у правцу речном. Сеоских кућа је више у странама него у равници. Осојна страна је више изложена северу а присојна југу а село је углавном окренуто на исток и северо-исток. Са леве стране, близу цркве, у реку се улива поток Сладац, који лети пресушује. Река, пак никада не пресушује и у њој има рибе. И поток и река, када се излију, чине велику штету селу и атару.

    Воде.

    -Село пије већином бунарску воду. Извора имају три и то: Водице – у осојној страни, Чесма – на западном крају села и Кладенац – у средини села. Ниједан од ових извора, као ни бунари, не пресушују.

    Земље и шуме.

    -Сеоски атар се највише протеже уз реку. Земља је већином слаба и неродна, само је нешто мање боља поред реке, али је ова квари када надође.
    Шуме има доста и ситне и крупне и налази се највише у осоју.

    Тип села.

    -Село је обичне збијености, али су куће много ређе него у Вратарима, те би се још боље могло рећи да је село на прелазу између збијених и разбијених типова села. Село се дели на осојну и присојну страну, између којих је размак до 500 до 600 метара, куда тече река. Поједине куће су удаљене једна од друге 60-80 метара.
    У селу је 90 кућа и 115 пореских глава.

    Име селу.

    -Изгледа да је село добило ово име због положаја на коме је, јер је у падини. У народу се пак прича да се овако зове с тога што су неки исељеници „прво ту пали“.

    Старине у селу.

    -У Костиштевцу, више села, постоји неко старо гробље, за које кажу да је турско. Око овог гробља налазе се комади од мачева и стрела. На брду Лазу, у осојној страни, налазе се неки златни стари новци, за које веле они који су их виђали да су из Душанова доба.

    Постанак села и порекло становништва.

    -О постанку села у народу се ништа не прича. Свакако није ново, обзиром да имају неколико породица старинаца.
    У селу, и то у присоју, су ове породице:
    -Крстићи су из Викање у Јастрепцу, славе Никољдан.
    -Николићи су из Црне Реке, славе Аранђеловдан.
    -Бошковићи су старинци. Стари Бошко био је капетан код кнеза Милете Радојковића из Катуна, славе Никољдан.
    -Бушетићи су из Беласице у топличком округу. Има их 11 кућа у Рековцу и две у Милутовцу, славе Томиндан и Томину Недељу.
    У осоју су:
    -Васићи и Милојевићи. Они су старинци, славе Св.Враче, летње и јесење.
    -Николићи су из Головода у крушевачком округу, славе Јовањдан, зимски и летњи.
    -Живковићи су однекуд из крушевачког округа, славе Јовањдан, зимски и летњи.
    У средини села, у присоју, је црква, школа, судница и механа. Црква је подигнута пре 50 година и посвећена је Св. Богородици, када је код ње велики сабор.
    Сеоска слава је Мали Спасовдан а заветина Светли Четвртак, пред Цветну Недељу – за здравље људи и стоке.
    Гробље је једно и налази се у дну села, испод цркве, где се укопавају и Вратарци.

  5. Порекло становништва села Крвавица, Град Крушевац – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“.

    Положај села.

    -Село се налази на Падешкој или Шашиловачкој Реци, више Падежа. Река га дели на осојну и присојну страну. Прва је са десне стране реке и окренута је северу, докле је присојна лево од реке и изложена је југу. Кроз осојну страну протиче поток Петловац, који лети пресушује али се о великим кишама и топљења снегова, као и река, „издује“ и наноси велику штету селу и атару. Куће су више на осојној него на присојној страни а поред реке их је врло мало. Већи део села се налази на пескуши, под којом је пешчар.

    Воде.

    -У селу се понајвише пије бунарска вода. Постоје и два извора; Чесма и Језеро, који су на осојној страни и никада не пресушују.

    Земље и шуме.

    -Земља је по странама слаба (пескуша и прљуша) а крај реке је јака и родна.
    Шуме има и ситне и крупне и више је има у осоју него у присоју.

    Тип села.

    -Село је истог типа ка и Падеж, са којим је у непосредној близини, па је исто тако подељено – на осојну и присојну страну.
    У селу је 109 кућа и 136 пореских глава.

    Име селу.

    -По причању једних село се овако назвало због многе крви, која је ту проливена у некој бици још за време Римљана, докле други причају да је село добило име због много црвеног – крвавог пешчара, који се овде налази.

    Старине у селу.

    -Испод села а више извора Језера, налазе се два старинска гробља, у којима су, како неки причају, сахрањени неки џинови, докле други веле да су та гробља из поменутог крвавог боја и додају да једно гробље једне стране а друго гробље друге стране – учесника у боју.
    У осоју код старог гробља налазе се рушевине неке цркве, где је сабор о Благој Марији. У Басару се налазе нека тучана ђулад од по 2 килограма. У атару сеоском налази се једна камен, звани Белег, за који се прича да га је ту добацио Краљевић Марко из Каменара.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Да је на овом месту било насеља од старина доказ су поменуте старине, али се не може знати у каквом је односу са тим старим насељем данашње. Старинаца има једна породица.
    У селу, на осојној страни, су ове породице:
    -Рајковићи су старинци, славе Никољдан.
    -Козићи и Јелићи су из Сталаћа у округу крушевачком. Са Козићима и Бошњанима сматрају се као један род. Славе Ђурђиц и Ђурђевдан.-Максимовићи и Милићевићи су из Жупе, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.
    -Цветковићи су непознатог порекла, славе Аранђеловдан.
    -Дамњановићи су из Жупе а тамо су се доселили из Топлице, славе Никољдан.
    У присојној јстрани су:
    -Белобрковићи су старином са Косова, одакле су се преселили у Топлицу, потом у Жупу – село Лопаш да бо отуда дошли овамо, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Плетикапићи су из Бошњана од тамошње породице Радивојевића, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Милетићи су из Топлице, славе Аранђеловддан и Велику Госпојину.
    -Савковићи су из крушевачког округа, славе Илиндан и Св. Ћирила и Методија.
    -Маврићи су из Глобара, где су дошли из Топлице, славе Јовањдан, зимски и летњи.
    -Ивановићи су из Жупе, славе Ђурђевдан и Ђурђиц.
    Сеоска слава је Други дан Тројица а заветина Св. Стеван летњи, за здравље стоке.
    Гробље је једно и налази се у врху села. Ту се сахрањују у мештани Шашиловца.

  6. Порекло становништва села Каменаре, Град Крушевац – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“.

    Положај села.

    -Село се већим делом налази по странама доста стрмог нагиба а мањим у реци или потоку. Управо село је на раздвојку двеју коса које се од Благотина спуштају према Голи(ј)ској Морави а на изворишту оне реке што пролази кроз: Шашиловац, Крвавицу, Падеж, Вратаре и Бошњане. Ово сели има најузвешинији положај међу темнићским селима. Кроз западни крај села протиче поток, који извире више села, код Сматовског Гробља, од кога после постаје Падешка или Бошњанска Река. Село је углавном изложено југу.

    Воде.

    -У селу се пије бунарска и изорска вода. Од извора најглавнији су: Динчицки Извор, Водица и трећи без нарочитог имена. Ови извори никада не пресушују.

    Земље и шуме.

    -Село се налази на каменитој пескуши и таква земља је у скоро целом сеоском атару. Шума је проређена. Највише је има на северној страни сеоског атара.

    Тип села.

    -Каменаре долази у ред раштрканих села. Куће су међусобно удаљене 300 до 500 метара а на рубовима села и више. Село се дели на Горњу – северо-западни и Доњу Малу – југоисточни део села, које дели поменути поток. У Горњој Мали су Секулићи и Марићи а у Доњој Мали су остали. Правац простирања села је југоисток-северозапад.
    У селу има 47 кућа и 72 пореске главе.
    Године 1818. у селу је било 8 кућа а 1873. године свега 25 пореских глава.

    Име селу.

    -Село је добило име због обиља камена, на коме се налази или због каменара (каменорезаца), који су некада у овом селу били у гласу.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Село је, по причању, посатло у другој половини 18. века. Како око села нема никаквих остатака ранијег живота те је можда тада први пут насељено.
    Породице су се досељавале овим редом:
    -Годићи су дошли пре 140 година из Злегиње у округу крушевачком, славе Никољдан.
    -Миладиновићи су из Новог Пазара, славе Митровдан и Јеремијевдан.
    -Јошићи су из Ступња – крушевачки округ, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Мијаиловићи су из Бојника у Топлици, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Марићи су из Коњуха а тамо су се доселили из Жупе, славе Ђурђиц и Ђурђеван.
    -Секулићи су од Бјелопавловића у Црној Гори. Једна су фамилија су Михаиловићима из Милутовца и Хајдуковићима из Обрежа. Славе Св. Петку.
    -Марковићи су се доселили пре 110 година из Црне Горе, славе Јовањдан и Спасовдан.
    -Радовановићи су се доселили из Црне Горе када и Марковићи, славе Св. Петку и Никољдан, летњи.
    У селу постоји црква, подигнута пре 20 година, која слави Св. Петку Параскеву.
    Сеоска слава је Бели Петка по Тројицама.
    У селу постоји једно гробље, које је у Доњој Мали.

  7. Milan

    Molim vas dodajte informaciju o selu Celije ako ima

    • Ivica M

      Moj otac je poreklom iz Vučaka (Gornja mala-manje naseljena, tj. danas samo “vikendaši), a postoji i “Donja mala” naseljena i danas (2020.) živi… Prezime Milosavljević – poreklo od moga pradede Milisava (Solunac, odlikovan, mitraljeski metak u ramenu do smrti u 97-oj godini zivota), njegov otac Josije, doselio se iz Naupara (ka Ćelijskom jezeru). Poslednji sam muški naslednik u toj lozi…. brata dede streljali nemci…imao ćerku

  8. Урош

    И ја тражим где се могу проначи подаци за село Вучак код Крушевца. Било би идеално и да се могу некако претражит крштенице из филијалне цркве свете Петке и свете Недеље у Вучаку.

  9. stefan

    sta mozete da mi kazete malom siljegovcu, porodici milosevic, petronijevij i petrovic… i znate li staro ime sela parunovac