Istok i okolna sela

22 komentara

1. 25. mart 2017. u 22:41

   Bojan

   Poštovani, imam saznanje da su se moji u Toplicu doselili oko 1887 godine iz sela Dragoljevac.Promenili su prezime u Slavković, prethodno prezime je možda po predanju Paljokić ili neka izvedba druga od istog ili Ašanin.Da li postoje popisi stanovništva prilikom doseljavanja ili pre, tražio sam ali sam našao samo statistiku, nema imena i prezimena.Našao sam i stare slike prve generacije doseljenika u srpskoj vojnoj uniformi i tadašnjoj narodnoj nošnji..Hvala

   Odgovori

2. 13. jul 2017. u 13:52

   Kokanidja

   Ima Asanina u Dragoljevcu, tj bilo ih je. Potrazite na netu knjigu Svetozara Stijovica, Onomastika sredisnjeg dela Metohijskog podgora

   Odgovori

3. 3. januar 2018. u 22:37

   Sinisa Ljusic

   Paljokica ima u Djurakovcu to je sedam kilometara od Dragoljevca i oni su siptari katolici.

   Odgovori

4. 19. januar 2018. u 14:56

   Davor

   Dali u mojstir ima prezime brajkovic i odakle oni poticu i koju slavu slave

   Odgovori

   • 22. april 2018. u 10:28

     MILIVOJE

     ASANA IMALO I U MOJSTIR KOD ISTOKA U SINAJU I DRAGOLJEVCU TA SELA SU MI POZNATA JER I SAM SA IZ SELA MOJSTIR KOD ISTOKA GDE SU ZIVELI I ASANI ONI SU SE ODSELJAVALI U MRCAJEVCIMA KOD CACKA KRALEVO SELO RATINA I PO KRAGUJEVCU ZADNJI SU SE ISELILI 1999 GODINE KADA SU SVI IZ OKOLNIH SELA I OPSTINI ISTOK IZSELILI PO SRBIJI POZDRAV

     Odgovori

   • 8. jun 2022. u 22:11

     Djole Milosevic

     Ima Brajkocica u naselju Petrovac u Kragujevcu.

     Odgovori

5. 22. april 2018. u 10:22

   MILIVOJE

   IMALO JE BRAJKOVICA U MOJSTIRU ALI SU SE ODSELILI 70 GODINA JA SAM IMAO PAR GODINA KADA SU SE ODSELILI 2 PORODICE U CICEVAC KOD KRUSEVCA I 1 PORODICA U CEROVAC KOD KRAGUJEVCA ALI SADA U TOJ KUCI NEMA NIKOG SAMO SINOVI I UNUCI SU PO KRAGUJEVCU SVAJCARSKOJ I PO DRUGIM MESTIMA

   Odgovori

6. 30. jul 2018. u 05:45

   Vojislav Ananić

   ISTOK

   Stanovništvo

   Migraciona kretanja i poreklo stanovništva. — Današnja nacionalna struktura stanovništva u Istoku rezultat de društveno-istoriskih procesa koji su zadnjih stoleća doveli do raznovrsnih migracionih strujanja različitih etničkih grupa. Stoga ie poreklo stanovništva jedan od osnovnih antropogeografskih problema u Istoku, koji se može pouzdano rešiti, s obzirom da su najznačajnija kretanja ljudskih grupa obavljana u relativno bliskoj istoriskoj prošlosti i da o njima kod mesnog stanovništva mahom postoji živa tradicija. No pre nego što se pređe na tretiranje tog problema, učiniće se još sledeće napomene. Srednjevekovno stanovništvo u Istoku bilo je svakako u najvećoj meri srpsko, jer je priliv arbanaških doseljenika usledio tek kasnije, kako pokazuju proučavanja na terenu. Iza austro-turskih ratova krajem XVII i u prvoj polovini XVIII veka, jedan deo tog stanovništva bio de zahvaćen opštom emigracijom srpskog življa iz Kosova i Metohije, ali je nesumnjivo da se u Istoku zadržao i dalje znatan broj starinačkih srpskih rodova, koji su se postepeno prilagođavali novim uslovima nastalim sve većim pridolaženjem arbanaških imigranata, koji su tokom vremena brojno preovladali nad starosedeocima. Istok je, iako pogrešno, čak krajem prošlog stoleća od izvesnih ispitivača tretiran kao čisto srpsko naselje, što se ima pripisati uticaju etničkih prilika koje su u njemu vladale u prošlosti. Karakteristično je da se navedenom prilikom Istok naziva „Veliki Istok , što upućuje na postojanje ostalih delova ovog naselja. 
   Potrebno je takođe naglasiti da su umanjavanju srpskog stanovništva u Istoku osim emigracije doprineli i drugi faktori, kao epidemije, a naročito krvna osveta, o čemu postoji i vrlo slikovit, mada kešto dramatizovan, pomen, kod N. T. Jankovića.
   S obzirom da su pojedini rodovi ili „kabila“ grupisani po mahalama, kao i da V. Istok s jedne i M. i D. Istok s druge strane sadrže poglavito starosedelačko i doseljeničko srpsko, odnosno doseljsničko šiptarsko stanovništvo, to će njegovo poreklo i migraciona kretanja tim redom biti i izloženi.
   Veliki Istok deli se na Srpsku Mahalu, Ljug Mahalu i „Centar“.
   I Srpskoj Mahali živi starinačko i doseljeničko srpsko stanovništvo. Starinci su rod Petkovići koji se dele na Krstiće (10 kuća), Đuriće (10 k.) i Antiće (5 k.). Svi vode poreklo rd tri brata. U vreme arbanaške imigracije Petkovići su pod uticajem zajedničkog života sa njima i radi zaštite poprimali arbanaški fis Krasnić. Osim njih od starinaca imamo još rod Bojiće (8 k.), koji su primili fis Hot, i Pešiće (10 k.). Srbi doseljenici u ovoj mahali vode poreklo iz susednih sela Metohiskog Podgora i ostalih krajeva Kosovsko-Metohiske Oblasti. Vreme njihovog naseljavanja je između HVIII i XX stoleća, a uzroci su bili mahom političke i ekonomske prirode, pored kretanja zbog krvne osvete. Tako rod Ljušići (23 k.) vodi poreklo iz s. Izbice u Drenici. Starinom su iz Crne Gore, odakle su došli u Prizren, iz Prizrena u Drenicu, i najzad u Istok. Rod Tripkovići (3 k.) vodi poreklo iz Osojana kod Đurakovca, tj. iz bliske okoline Istoka, Lokalna imigraciona struja zahvatila je i stanovništvo iz Ibarskog Kolašina, odakle su iz s. Crepulje došli Vulići (7 k.). Veoma je zanimljivo da je u bliskoj prošlosti bilo i imigracionih kretanja iz varoši u Istok. Tako su se Ajdanići doselili ovde iz Peći; poreklom su iz sela Lubnice od Vasojevića. Inversno kretanje zahvatilo je jednu kuću Ajdanića koja se vratila u Peć, dok je u Istoku ostala samo jedna. U prvoj polovini XIX veka doselili su se u ovu mahalu Carevići (2 k.) i Ćirkovići (2 k.). poreklom iz Crne Gore.
   Ljug (Potok) Mahala naseljena je najviše Šiptarima. Početkom XIX veka doselilo se kabile (rod) Gorani (1 k.) iz predela Gora kod Prizrena. Kab. Bljakaj (3 k.) prešlo je iz M. Istoka zbog deobe srodničke zadruge. Takođe je iz M. Istoka prešlo kab. Bajramaj (1 k., fis Krasnić). Nepoznatog porekla, no po svoj prilici iz Arbanije je kab. Lulaj (4 k., fis Krasnić), od kojih se jedna kuća između dva svetska rata otselila za Arbaniju. Krajem prošlog veka doselilo se ovde iz Đakovice kab. Pulja (1 k.), od kojih se posle ovog rata jedna kuća otselila za K. Mitrovicu. Po ovome se vidi da je imigraciono strujanje u Istok dolazilo i iz Podrime. Ovde ćemo spomenuti i kab. Kurtaj (1 k., fis Krasnić), koje se nedavno iz Ljug Mahale otselilo u M. Istok priključivši se kab. Bajramaj sa kojim nije u krvnom srodstvu. Osim šiptarskog u Ljug Mahali ima i ciganskog stanovništva. To su kab. Berišaj (3 k.) Cigana Mađupa i 6 k. Cigana Gabelja (Gabelji su Cigani-skitači, koji se bave raznim zanatima i prošnjom).
   U „Centru” živi nekoliko srpskih rodova: Mirkovići (1 k.), Pavlovići (1 k.), poreklom iz Sv. Stefana od Paštrovića, Popovići (1 k.) i Patrići (1 k.), koji su se naselili u Istok između dva rata. Mali Istok je naseljen u najvećoj meri Šiptarima i deli se na 6 mahala, koje se nazivaju po najistaknutijim rodovima.
   U Mahali Bljakaj najbrojnije je kab. Bljakaj (12 k., fis Krasnić). Poreklom su iz Malesije u Arbaniji, odakle su doseljene u prvoj polovini HVII veka dve kuće, od kojih je jedna kasnije otišla za Podujevo. God. 1922. jedna kuća ovog roda emigrirala je u Albaniju. Kab. Bitićanci (4 k., fis Bitić) u bližoj prošlosti došlo je iz susedne Drenice, krajem XVIII ili početkom XIX veka. U ovoj mahali živi i kab. Ademaj (1 k.) čije članove u Istoku zovu „Bošnjacima”, s obzirom da su došli iz Sandžaka, nastanivši se u M. Istoku kao čipčije kod Bitićanaca. Iza ovog rata jedna kuća od njih se otselila u Dubravu. Srpski rodovi u ovoj mahali doseljeni su između dva svetska rata i to su: Nikolići (4 k.) iz bliske Krnjine, Popovići (3 k.) iz Kolašina u Crnoj Gori i Bukumirići (I k.) iz Peći.
   Mahala Bajramaj naseljena je i šiptarskim i srpskim stanovništvom. Kab. Bajramaj (4 k., fis Krasnić) poreklom je iz arbanaške Malesije, odakle su doseljeni početkom XIX veka. Zahvaćene inversnim kretanjem dve kuće ovog roda vratile su se 1922. god. u Arbaniju, dok se jedna posle ovog rata otselila za Tursku. Među najstarije šiptarske rodove u M. Istoku spada kab. Gusturanaj (3 k., fis Krasnić), za koje se ne zna tačno vreme naseljavanja. U srpske rodove ove mahale spadaju: Vojinovići (6 k.) koje računaju kao starince; Rašići (4 k.), nekadašnje crkvene čipčije, koji su usled etničke mimikrije poprimili fis Krasnić; Vujadinovići (1 k.) poreklom od Bjelopavlića, od kojih su dve kuće otseljene ranije u Bujupsku Mahalu; najzad ovde spadaju i rodovi Jablan, Kulača i Bulatovići (po 1 k.). Od navedenih srpskih rodova dva prva po svoj prilici pripadaju starincima, mada bi se moglo pretpostaviti da su se ovde doselili kasnije od starinaca iz V. Istoka.
   Bujulska Mahala nosi ime po kab. Bujupaj (13 k., fis Hot), koje je kao jedna kuća došlo iz Malesije. Osim njih u ovoj mahali su i dva šiptarska roda nedavno doseljena: Ukići (2 k.), koji su 1958. god. došli iz Izbice u Drenici i Hajzeraj (1 k., fis Gaš), koji su 1957. god. došli iz Ukče. God. 1930. doselili su se u Bujupsku Mahalu i Martinovići (3 k.) iz Nikšića, od kojih se jedna kuća vratila u Nikšić 1947. godine. Na taj način Martinovići pretstavljaju jedini srpski živalj u ovoj mahali.
   Mahala Vrbaj je znatno manja po broju rodova. Na prvom mestu je kao. Bpbaj (5 k., fis Beriš), koje je došlo od Rožaja u tursko vreme (govore šiptarski). Njih u Istoku smatraju kao muhadžire iako oni to nisu. Jedna kuća ovog roda otselila se posle Drugog svetskog rata za Tursku, po svoj prilici otišla još jedna. Kab. Demiraj ( k., fis Krasnić) došlo je iz Malesije i pripada istom barku kao i Bajramovi. U ovoj mahali žive još samo Čapkuni (3 k., fis nepoznat). Guraz Mahala je šarolikog etničkog sastava i ne odlikuje se većim rodovima. Osim toga, ona je takvu kompoziciju stekla otskora, novijim doseljavanjima. Izgleda da je starije stanovništvo ove mahale napustilo Istok, usled čega kod nje nema one srodničke i etničke kompaktnosti koja karakteriše većinu ostalih mahala u Istoku. U Guraj Mahali šiptarska kabila čine: Jakupaj (1 k., fis Keljmen), Bobi (1 k.) koji su pre ovog rata došli iz Peći; Hormoći (1 k., fis nepoznat), koji su bili otišli za Arbaniju, odakle su se opet vratili u Istok; poreklom iz Rožaja su Medunjani (1 k.) i najzad Ormoći (2 k., fis nepoznat), doseljeni iz Drenice. Srpsko stanovništvo pretstavljaju: Kostići (1 k.); Palevići (1 k.)( došli iz Mojkovca oko 1930. god.; Vujoševići (1 k.)( doselili se od Kuča takođe oko 1930. god,; Mitići (1 k.), hoji su između dva svetska rata došli iz okoline Jastrepca i Butačevići (1 k.), doseljeni posle ovog rata iz Belog Polja. Cigana Mađupa u ovoj mahali ima 3 kuće, od kojih je jedna došla pred rat iz oholine Kumanova, a dve iz zaseoka Gusari u blizini Đurakovca. I najzad, Turci su pretstavljeni jednom kućom; to su Begoli, kojima je maternji jezik turski. Bilo ih je dve kuće, ali se jedna posle ovog rata otselila za Tursku.
   Poslednja, Rudeš Mahala u M. Istoku je ciganska. Nju sačinjava 9 kuća Cigana Mađupa koji većinom pripadaju fisu Beriš i 10 kuća Cigana Gabelja: Jašaraj, Miftaraj i Berišaj.
   Donji Istok se sastoji iz tri mahale, a znatnu većinu čine šiptarski rodovi.
   Mahala Bulješkaj ili Alijdar sadrži više šiptarskih i srpskih rodova. Najbrojnije je kab. Bulješkaj (16 k., fis Krasnić). Došli su od „preko Peći“ iz Hasa kao muslimani, ali su na starom mestu boravka prvo bili katolici; jedna njihova kuća otselila se za Skoplje 1958. god. Kab. Bujupac (2 k., fis Hot) poreklom ie iz Malesije od Zogaj mesta, odakle su stigli kao jedna kuća sa tri brata; od ovih je jedan ostao u Kolićan selu, a jedan u M. Istoku (kab. Bajramaj); oni nemaju otseljenih. Kab. Zogaj (8 k., fis Krasnić) takođe je poreklom iz Arbanije a Bajraj (5 k., fis Krasnić) od Miridita, odakle su došli kao jedan bark. Ni jedni ni drugi nemaju otseljenih. Srpsko stanovništvo u ovoj mahali je doseljeničko i pristizalo je od XIX veka pa naovamo. Najbrojniji je rod Carevići (12 k.), koji su došli iz Crne Gore „zbog krvi“ kao dve kuće. Najpre su se nastanili u Gornjem Istoku, a odatle se zbog zavade i krvi preselili u D. Istok. Neki od njih su početkom ovog veka otseljeni za Srbiju; novijih otseljavaša nema. Rod Džafići (4 k.) došao je iz G. Dragoljevca, a Miljkovići (4 k.) iz Nikšića 1929. god. kao jedna kuća. Džafići i Milžovići takođe nemaju otseljenih. Mahala Bulješkaj ima i jednu kuću Cigana Gabelja.
   Mahala Arifaj je čisto šiptarska izuzev 6 kuća Cigana Mađupa koji pripadaju fisu Krasnić. Šiptarski rodovi su: Arifaj (9 k., fis Krasnić), koji su došli iz Malesije kao jedna kuća i nemaju otseljenih; Memetaj (5 k., fis Beriš), naseljeni na mestu negdašnjeg čifluka nekog bega iz Đakovice; Huljaj (6 k., fis Krasnić), doseljeii iz Malesije kao jedna kuća; nemaju otseljenih.
   Najzad, poslednja mahala o čijem stanovništvu raspravljamo jeste Kurtaj Mahala, čisto šiptarske etničke pripadnosti. Kab. Kurtaj (12 k.t fis Krasnić), po kome mahala i nosi ime, doselilo se iz Malesije kao tri kuće; između dva svetska rata dve kuće ovog roda otselile su se za Arbaniju. Kab. Labovići (11 k., fis Krasnić) spada u isti bark sa Kurtaj. Pri doseljavanju iz Arbanije jedni su se zadržali u Istoku, dok su drugi otišli u Lab, gde su stigli pre muhadžira. Međutim, oni iz Laba vratili su se u D. Istok. Kao što se vidi iz izloženog, migraciona strujanja u Istoku bila su dosta živa. Ona su obuhvatila Srbe, Šiptare, muslimane neopredeljene, Cigane i Turke. U osnovi većine ovih migracija nalaze se okonomski uzroci, ali su brojna i ona kretanja koja cv bila izazvana političkim razlozima, zatim „zbog krvi“, pored drugih, manje značajnih. Dati pregled porekla stanovništva u Istoku pokazuje da su Srbi pretstavljeni i starinačkim i doseljeničkim rodovima, od kojih su ovi drugi pristizali iz pojedinih krajeva Kosmeta, Sandžaka i Crne Gore. Šiptarsko stanovništvo je u celini doseljeničko, poreklom najviše iz Severne Arbanije, odakle je pristizalo obično etapno ili metanastazički. Naseljavanje neopredeljenih muslimana nastalo je putem privredne migracije (pečalba). Tokom svih ovih kretanja iskrsavao je problem prilagođavanja novoj prirodnoj i društveno-ekonomskoj sredini, kao i problem usklađivanja odnosa između starosedelaca i doseljenika i između doseljenika različite socijalne i etničke pripadnosti. Prilagođavanje doseljenih Šiptara i Srba novim prirodnim uslovima nije pretstavljalo skoro nikakav problem, jer su ti uslovi, s obzirom na položaj ovog naselja, povoljni i za imigrante iz planinskih oblasti. Međutim, mnogo značajniji proces bio je izražen u prilagođavanju starosedelaca novim društvenim i ekonomskim prilikama, koje su postojale sve izražajnije, ukoliko ie priliv Šiptara, koji su u tursko vreme bili mahom u povlašćenom položaju, bio veći. Oni starinački srpski rodovi, koji su i pored novonastalih teškoća, ostali na svom ognjištu, postepeno su pribegli delimičnoj mimikriji, koja je obuhvatila izvesne manifestacije socijalno-ekonomskog života, kao napr. pristupanje pojedinim arbanaškim fisovima i sl. Međutim, u ovom slučaju nije došlo do arbanašenja i islamnziranja starosedelaca, kao što se to dogodilo u mnogim krajevima Kosovsko-Metohiske Oblasti.
   Karakteristično je da je kod većine rodova u Istoku očuvana svest o fisnoj, odn. plemenskoj pripadnosti. To takođe ukazuje, da je stanovništvo ovog naselja tokom zadnjih decenija imalo manje više konzerviran društveni i ekonomski život i da je do najnovijeg perioda vrlo malo učinjeno u smislu njegovog napretka i modernizacije.
   Značaj ove činjenice ne treba prenebregavati stoga, što takva situacija sa svoje strane usporava prodiranje formi socijalističkih društveno-ekonomskih odnosa.
   Dati pregled migracija i porekla stanovništva ne označava neka značajnija kretanja u novije vreme. To su samo pojedinačna otseljavanja i doseljavanja, koja u osnovi ne menjaju nacionalnu i socijalnu strukturu istočkog stanovništva. No, treba istaći, da se u najnovije vreme u Istoku nastanio izvestan broj mladih, energičnih ljudi, koji se u punoj meri zalažu na preobražaju ovog naselja.
   Iz dosadašljeg izlaganja može se dobiti uglavnom jasna pretstava o nacionalnoj strukturi stanovništva u Istoku. Apsolutnu većinu čine Šiptari, a za njima sleduju Srbi, Crnogorci, Cigani, muslimani neopredeljeni i ostali. Tačne brojne podatke o tom odnosu u samom Istoku nemamo dosad objavljene ni za predratni ni posleratni period, ali raspolažemo podacima za opštinsko područje Istoka, koje je do ukidanja Istočkog sreza 1955. god. bilo malo. Tako je prema popisu stanovništva od 31. 1. 1921. god. ošitina Istok imala svega 3.802 stanovnika, od kojih 1.490 Srba, 2.268 Šiptara i 44 ostalih. Prema popisu stanovništva od 15. marta 1948. god. opština Istok imala je svega 4.519 stanovnika, od čega 1.116 Srba, 266 Crnogoraca, 3.095 Šiptara, 30 Cigana, 4 Turaka, 4 neopredeljenih muslimana, 3 Makedonca i 1 Čeha. Međutim, ovi brojni odnosi samo unekoliko odgovaraju nacionalnoj strukturi samog Istoka.
   Broj i porast stanovništva: njegova profesionalna u socijalna struktura. — Prema popisu stanovništva iz 1921. god. Istok je imao 170 domova i 1.435 stanovnika. Definitivni rezultati popisa stanovništva od 31. I 1931. god. ne mogu se koristiti, jer su podaci obrađeni po područjima opština. Stoga tek rezultati popisa stanovništva iz 1948. god. pokazuju da je Istok tada imao 397 domaćinstava (V. i M. Istok 335, D. Istok 62) i 2.518 stanovnika (muških 1.273, ženskih 1.240). Prema tome, od 1921. do 1948. god. tj. za 27 godina, ukupan porast stanovništva u Istoku iznosio je 1.083, ili prosečno godišnje po 40,1 stanovnik; izraženo u promilima, to daje prosečnu vrednost od 20,2 promila. Nesumnjivo je da je najveći udeo u ovom iznosu imao prirodni priraštaj. God. 1953. Istok je imao ukupno 463 domaćinstva sa 2.888 stanovnika (muških 1.492, ženskih 1.396), a 15. I 1958. god. 3.006 stanovnika (muških 1.501, ženskih 1.505). Ukupan porast stanovništva od 1943. do 1958. god., tj. za nepunih 10 godina, iznosio je, prema tome, 488 ili prosečno godišnje oko 17,7 promila, što je ispod predratnog proseka. Uzrok ovome je samo delimično u iseljavanju pojedinih porodica. Što se tiče prirodnog priraštaja u posleratnom periodu, ne raspolaže se podacima posebno za sam Istok, ali se može uzeti kao pouzdano, da je njegova vrednost približna prosečnom posleratnom porastu, s obzirom na malobrojna doseljavanja i otseljavanja. Stoga se ovakav prirodni lriraštaj može označiti kao visok, mada je znatno ispod proseka sreza Peć i AKM Oblasti.
   Od aktivnog stanovništva 74.5% bavi se poljoprivredom, što još jednom potvrđuje izrazito poljoprivredni karakter ovog naselja.
   Ako se poslužimo kriterijumom po kome su prilikom popisa stanovištva od 31. III 1953. god. domaćinstva razvrstavana na poljoprivredna i nepoljoprivredna (poljoprivredno je ono domaćinstvo u kome se preko 50% ukupnog radnog vremena njegovih odraslih članova troši na poslove u poljoprivredi), onda dobijamo, da u Istoku, od ukupno 463, ima 298 poljoprivrednih domaćinstava, ili 64,3%, od čega 103 domaćinstava (34,5%) pripada D. Istoku. Osim toga, nepoljoprivredna domaćinstva, kojih ukupno ima 165, skoro sva su u V. i M. Istoku (izuzev 5). Nepoljoprivredna domaćinstva se dalje mogu raščlaniti na zanatliska i druga radnička (uglavnom prema zanimanju starešine domaćinstva) kojih ima 73 (44,2% od nepoljoprivrednih i 15,7% od svih domaćinstava), službenička — svega 68 (41,2% od nepoljoprivrednih i 14,7% od svih domaćinstava), dok je 19 domaćinstava bez ikakvog poseda van ove klasifikacije, pošto je u popisnom materijalu njihova pripadnost označena kao nepoznata. Ovakvo razvrstavanje domaćinstava u Istoku samo donekle daje pretstavu o njihovoj socijalnoj pripadnosti i vrstama privređivanja, jer se znatan broj domaćinstava označenih kao nepoljoprivredna, ustvari bavi poljoprivredom kao dopunskim izvorom za podmirenje životnih potreba. Takva domaćinstva imaju svoje posede. Od 73 zanatliskih i radničkih domaćinstava 54 su bez poseda (73,9%), dok ih je 19 sa posedom (26,1%). Od ukupno 68 službeničkih domaćinstava bez poseda je 54 (79,4°/o), a 14 ima svoje posede (20,6%). Interesantno je da je prilikom pomenutog popisa registrovano i 5 nepoljoprivrednih domaćinstava sa posedom, čije su starešine označeni kao rentijeri,
   Psihičke odlike stanovništva, u Istoku, — Psihičke karakteristike stanovništva u Istoku izgrađivane su kao rezultat društveno-istoriskih procesa i socijalno-ekonomskih prilika. Mentalitet srpskog i šiptarskog stanovništva u ovom naselju stvaran je u tesnoj uzajamnoj povezanosti s društvenim i istoriskim zbivanjima i u neposrednoj je vezi s doskorašnjim patrijarhalnim ustrojstvom načina života i rada. Može se slobsdno reći da su u formiranju tih osobina, u ovom slučaju fizičko-geografski faktori bili sasvim beznačajni, te ih praktično ne treba ni uzimati u obzir.
   Ovoj kategoriji osobina istočkog stanovništva obraćena je posebna pažnja iz razloga, što se njihov značaj za izvesne antropogeografske pojave i procese ne može zanemariti. U fazama antagonizma, a zatim međusobnih prilagođavanja i tolerancije starosedelaca i doseljenika u okviru patrijarhalnog ustrojstva, etnički heterogeno istočko stanovništvo oformilo je izvesne takve psihičke odlike, koje su umnogome potpomogle njegov zajednički opstanak u okviru jedne naseobinske celine i međusobnu saradnju i podržavanje u pitanjima od opšteg interesa. Ove odlike, iako izgrađivane u predsocijalističkim fazama društveno-ekonomskog razvitka i proizišle u okviru patrijarhalnog mentaliteta, koji se u novije vreme intenzivno menja, pokazale su se kao pozitivan činilac u eri socijalističkih društveno-ekonomskih odnosa.
   Psihičke odlike Srba i Šiptara u Istoku pripadaju jednom varijetetu psihičkog tipa Srba i Šiptara u Metohiskom Podgoru. Relativno žive veze sa stanovništvom razkih krajeva Metohije i susednih oblasti kroz stoleća i decenije, kao posledica razvijenog istočkog vodeničarstva, zatim seosko-varoški život tokom nekoliko decenija, učinili su svoje, te je stanovništvo Istoka poprimilo izvesne elemente varoškog života, stičući donekle osobine seljaka-varošana. To se zapaža kako kod jednog sloja starijeg življa, tako i kod omladine. Sklonosti i težnje ka kulturnoj emancipaciji i progresu uopšte, možda su najviše izražene kod Crnogoraca — skorašnjih doseljenika, koji u tom smislu vrše jak uticaj na ostalo stanovništvo Istoka. No s druge strane, i Crnogorci su primili neke domorodačke osobine.
   Srpsko stanovništvo uglavnom se karakteriše mirnim temperamentom, prostosrdačnošću i ljubaznošću. U njihovom odmerenom držanju i ponašanju oseća se i dobra volja i opreznost, koja se ne graniči s lukavstvom. Neosporno je da su veoma solidarni s ostalim sugrađanima. Uopšte uzev, to su radni, pametni i mirni ljudi, koji su se odavno odvikli od plahovitosti i brze pameti i koji su skloni da primaju sve ono što je dobro.
   Istočki Šiptari su veoma razboriti i promišljeni, skromni i nenametljivi, pri čemu se kod mnogih oseća izvesna doza skoro sentimentalne povučenosti i rezervisanosti. No kod njih veoma imponuje oštroumnost, sigurnost i skladnost u držanju i ophođenju, sadržane u prastaroj gorštačkoj ponositosti. Prema gostu, kao i drugim prilikama ljubazni su i dostojanstveni i ponekad se čovek prosto čudi koliko su to dobro i lepo vaspitani ljudi. Njihova urođena nepoverljivost prema mnogočemu što dolazi od vlasti postepeno se gubi. I kod Srba i kod Šiptara, pod uticajem napretka kulture, mnoge patrijarhalne osobine naglo se napuštaju.
   Istočki Cigani su simpatični ljudi, krotki i trudoljubivi, sa odlikama varoških zanatlija.
   Kulturno-prosvetne i zdravstvene prilike. — U Istoku postoji jedna osmogodišnja škola koju koristi i susedno selo Crnce. Nižih odeljenja u ovoj školi ima ukupno 14 (5 srpskih i 9 šiptarskih) sa 13 učitelja, od kojih 8 predaje na šiptarskom, a 5 na srpskom jeziku. Viših odeljenja ima ukupno 10 (5 srpskih i 5 šiptarskih) sa 12 nastavnika. Prema stanju u školskoj 1957/58. god. u nižim razredima bilo je 158 dece koja su slušala nastavu na srpskom i 358 dece koja su slušala nastavu na šiptarskom jeziku. Međutim, karakteristično je da je u višim razredima ovaj odnos izjednačen (148:145).
   Kulturni život u Istoku je na daleko boljem nivou nego za vreme stare Jugoslavije, kada ovde nije bilo nijedne institucije te vrste. U naselju danas postoji javna biblioteka sa 925 knjiga. U sastavu Kulturno-prosvetne zajednice je i Narodni univerzitet koji ima horsku, dramsku, folklornu i druge sekcije. One okupljaju omladinu i druge građane i doprinose razvijanju društvenog i kulturnog života. Istok ima i svoj Dom kulture koji raspolaže sopstvekom kino- aparaturom i bioskopskom salom od 150 sedišta. Pretstave se održavaju četiri puta nedeljno.
   Zdravstvena zaštita obavlja se u ambulanti i porodilištu. U ambulanti rade jedan lekar opšte prakse koji ima na raspoloženju i rentgen-aparat, jedan lekarski pomoćnik i bolničar.

   Izvor: Milovan V. Radovanović – VAROŠICA ISTOK U METOHIJSKOM PODGORU – antropogeografska proučavanja

   Odgovori

7. 20. avgust 2018. u 11:00

   Vojislav Ananić

   BELICA

   Selo ce nalazi u stranama i dolinama oko potoka Beličnice. Kuće su razbacane i dosta udaljene jedna od druge. Naselje je od asfaltnog puta udaljeno nekoliko kilometara i do njega se teško dolazi.
   Nedaleko od Beličnice nalazi se crkva Lazarica, koja je 1966. godine izgrađena na zidinama stare crkve. Oko nje je groblje, sa dosta starih krstova. Kod crkve se na Vidovdan održava sabor. Ceo potes oko crkve i groblja zove se Crkvište. Isti naziv, tj. Crkvište, nosi još jedan lokalitet u selu (u kraju gde danas žive „Šiptari”).
   U selu ima 68 srpskih kuća. To je uglavnom metohijsko starinačko stanovništvo, koje dalje poreklo vezuje za Crnu Goru. Samo osam kuća su pridošlice dvadesetog veka: sedam iz Ibarskog Kolašina (dve doseljenici s početka, a pet s kraja prve četvrtine veka), a jedna iz okoline Kuršumlije (preci su joj u Kuršumliju prešli krajem prošlog veka iz ovih krajeva. I ovih osam kuća dalje poreklo vezuje za Crnu Goru. U Belicu se, inače, između dva sveska rata doselilo nekoliko kuća „Srbijanaca”. One su 1941. godine napustile ovaj kraj i većina ih se nikada nije vratila. One što su se vratile kasnije su prodale imanja i odselile se. U ovom selu, pored Srba živi i trinaest kuća ,,Šiptara“ (četiri odranije, a devet su se doselile u novije vreme).
   Meštani misle da je selo dobilo ime po izgledu zemlje.
   Deca u selu završavaju prvih pet razreda osnovne škole, a od 6. do 8. uče u Rakošu.
   Informatori: Milić Arsić (1940), Đurće Jakovljević (1899), Milan Gašić (1907), Mihajlo Živković (1915), Milija Zdravković (1912), Ilija Kostić (1900), Radomir Rašković (1920), Đoka Šapić (1910) i Anđelko Petrović (1923).

   Prezimena

   Arsić, četiri kuće. Čuvaju predanje da su im se preci nekada davno doselili iz Goraždevca kod Peći, kao i da su u Goraždevac prešli iz Crne Gore, U srodstvu su s Bogosavljevićima i Đorđevićima u ovom selu i Jandžikovićima u Goraždevcu. Slava Sveti Đorđe (16. XI); mala slava Đurđevdan. Informator Milić Arsić (1940).
   Babić, sekundarno prezime jednog, dela Petrovića. Informator Anđelko Petrović.
   Bogosavljević, četiri kuće. Čuvaju predanje da su im se preci nekada davno doselili iz Goraždevca kod Peći, kao i da su u Goraždevac prešli iz Crne Gore. (Ostalo v. gore, pod Arsić.) Informator Milić Arsić. Vesić, jedna kuća, Čuvaju predanje da su im se preci doselili krajem 17. veka iz Crne Gore u Jošanicu kod Kline, odakle su u Belicu prešli krajem 19. veka. U Jošanici su nosili prezime Markićević. Rođaci su s Jakovljevićima u ovom selu, s kojima su zajedno prešli iz Jošanice i koji su u Jošanici takođe nosili prezime Markićević. Slava Sveti Vrači; mala slava Sveti Vrači letnji. Informator Đurđe Jakovljević (1899).
   Gašić, četiri kuće. Čuvaju predanje da su im se preci nekada davno doselili „iz Belopavlovića”. Slava Petkovdan. (Čuvaju predanje da su u starom zavičaju slavili Aranđelovdan.) Informator Milan Gašić (1907).
   Gvozdić, jedna kuća. Čuvaju predanje da su im se preci nekada davno doselili iz Crne Gore. Slava Nikoljdan; mala slava Nikoljdan letnji. Informator Milorad Gvozdić (1928).
   Došljak, porodični nadimak Jakovljevića i Vesića. Informator Đurđe Jakovljević.
   Đorđević; četiri kuće. Čuvaju predanje da su im se preci nekada davno doselili iz Goraždevca kod Peći, kao i da su u Goraždevac ranije prešli iz Crne Gore. (Ostalo v. gore, pod Arsić.) Informator Milić Arsić.
   Živanović, sekundarno prezime jednog dela Petrovića, Informator Anđelko Petrović.
   Živković, dve kuće. Čuvaju predanje da su im preci došli nekada davno iz Crne Gore. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji. Informator Mihajlo Živković (1915).
   Zakić sekundarno prezime jednog dela Petrovića. Informator Aneđelko Petrović.
   Zdravković, dve kuće. Informatorov otac se u ovo selo doselio početkom ovog veka iz susednog sela Krnjine. Dalje poreklo, prema predanju, vezuju za Crnu Goru. Slava Sveti Jovan (26. XI). Informator Milija Zdravković (1912).
   Iljić, jedna kuća, Doselili su se posle prvog svetskog rata iz okoline Kuršumlije. U Kuršumliju su im, inače, preci otišli krajem prošlog veka iz ovih krajeva. Čuvaju predanje da dalje poreklo vode iz Crne Gore. Slava Petkovdan; mala slava Petkovica. Informator Milić Arsić.
   Jakbvljević, pet kuća. (Važi ono što je rečeno pod Vesić, v. gore.) Informator Đurđe Jakovljević.
   Kostić, tri kuće. Čuvaju predanje da su im se preci nekada davno doselili iz Crne Gore. Slava Petkovdan (27. X); mala slava Petkovica (8. VIII). Informator Ilija Kostić (1900).
   Lazić, dve kuće. Došli su početkom ovog veka iz Drena u Ibarskom Kolašinu. Potiču od Raškovića, dok su ovo prezime uzeli po nedavnom pretku. Rođaci su s Raškovićima u ovom selu. (Ostalo o poreklu i slavu v. niže, pod Rašković.) Informator Radomir Rašković.
   Markićević, ranije prezime Jakovljevića i Vesića. Nosili su ga dok su živeli u Jošanici kod Kline. Informator Đurđe Jakovljević.
   Perić, sekundarno prezime jednog dela Petrovića. Informator Anđelko Petrović.
   Petrović, sedamnaest kuća. Čuvaju predanje da potiču s Njeguša. Najpre su, bežeći od krvne osvete, stigli u Šipovik više Ukče, a kasnije, veoma davno, sišli u ovo selo. Slava Sveti Stevan (9. I); mala slava Sveti Stevan letnji (15. VIII). Informator Anđelko Petrović (1923).
   Radovanović, dve kuće. Čuvaju predanje da su im preci nekada davno došli iz Crne Gore. Rođaci su s Rašićima u ovom selu. Slava Sveti Đorđe Alempije (9. XII). Informator Milić Arsić.
   Rašić, dve kuće. (Važi ono što je rečeno pod Radovanović, v. gore.) Informator Milić Arsić.
   Rašković, pet kuća. Doselili su se 1924. godine iz Drena u Ibarskom Kolašinu. Čuvaju predanje da su im se preci u Dren preselili iz Morače (selo Papratnica). Rođaci su im Lazići u ovom selu i Raškovići u Krnjini. Slava Sveti Aranđeo; mala slava Gospođindan. Informator Radomir Rašković (1920).
   Šapić, devet kuća. Čuvaju predanje da su im se preci nekada davno preselili iz Bjelopavlića u Varage: (Ibarski Kolašin), odakle su kasnije prešli u Suvo Grlo, gde i sada imaju rođake (up. Podgor I, 349). Iz Suvog Grla su, opet prema predanju, došli u ovo selo, oko 1850. godine. Slava Sveta Petka (27, X); mala slava Petkovica (8. VIII). Informator Đoka Šapić (1910).

   Izvor: Srpska akademija nauka i umetnosti Odeljenje jezika i književnostiu Odbor za onomasmiku Onomatološki prilozi, knj. V, SVETOZAR STIJOVIĆ – ONOMASTIKA JEDNOG DELA POREČJA KUJAVČE

   Odgovori

8. 20. avgust 2018. u 11:20

   Vojislav Ananić

   KRNJINA

   Selo se nalazi pored rečice Kujavče. Od asfaltnog puta je udaljeno nekoliko kilometara.
   U selu, na brdu, postoji groblje, u kojem ima dosta starih kamenih krstova. Meštani čuvaju predanje da je u ovom groblju bila crkva. U njemu se, inače, sahranjuju svi Srbi iz ovoga sela osim Kolarevića i Dobrića (oni se sahranjuju na Zlatarevcu u susednom selu Belici). Interesantno je pomenuti da o postojanju crkava u ovom selu govore još dva mikrotoponima — Kod crkve i Crkvište.
   U Krnjini ima 37 kuća stanovništva koje je predmet ovoga rada – 23 starinačke i 14 novijih doseljenika (devet iz Crne Gore i pet iz Ibarskog Kolašina). Samo četiri starinačke kuće ne čuvaju predanje o poreklu, dok ga ostale vezuju za Crnu Goru odakle prtiču, takođe prema predanju, i preci doseljenika iz Ibarskog Kolašina. U selu je inače bilo još šest kuća novijih doseljenika iz Crne Gore, koje su se, kao i osam starinačkih kuća, odselile u novije vreme. Ispitivane porodice čine otprilike tređinu stanovništva sela, dok su ostalo „Šiptari“.
   Deca iz jednog dela Donje male od 1. do 5. razreda uče u Belici, a od 6. do 8. u Rakošu, gde deca iz ostalih delova sela uče od 1. do 8 razreda.
   Informatori: Milan Kolarević (1906), Vasa Tomić (1900) i Milorad Škrkić (1911).

   Prezimena

   Vidić, dve kuće. Čuvaju predanje da su nekada davno došli iz obližnjeg sela Belog Polja (srpskog), a o daljem poreklu ne znaju. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji. Informatori: Marta Vidić (1930) i Vasa Tomić (1900).
   Vujošević, jedna kuća. Doselili su se 1922. godine iz Trepče kod Andrijevice, dok su u Trepču prebegli iu Kuča oko 1820. godine zbog krvne osvete. Slava Nikoljdan. Informator Milorad Vujošević (1916).
   Grešnik, jedan dečak. Živi s majkom kod Kolarevića. Otac mu je negde iz Vojvodine, Hrvat. Informatori: Milan Kolarević (1906) i Božidar Kolarević (1939).
   Dobrić, četiri kuće. Dve kuće su se doselile 1927. godine uz Brnjaka (Ibarski Kolašin), a dve 1946. iz Ivangrada (i one potiču iz Brnjaka, odakle je informatorov otac prešao u Berane 1914. godine). Čuvaju predanje da su im preci u Ibarski Kolašin prešli nekada davno iz Crne Gore. Slava Sveti Đorđe (16. XI); mala slava Pantelijevdan (9. VIII). Informator Đorđe Dobrić (1929). 
   Ćurović, dve kuće. Doselili su se posle prvog svetskog rata „iz Rženice kod Berana”, a „u Rženicu” je informatorov orac prešao iz Kuča krajem prošlog veka. Slava Sveti Nikola. Informator Milisav Đurović (1907).
   Kolarević, četiri kuće. Čuvaju predanje da su im preci došli iz Crne Gore, ali ne znaju kada. Informator zna samo da mu se deda rodio u ovom selu (oko 1820. godine). Narodna etimologija kaže da su prezime dobili „po selu Kol u Crnu Goru“, iz kojeg su se doselili u Krnjinu. Slava Sveti Vasilije (14.1); mala slava Sveti Đorđe Alempije. Informator Milan Kolarević (1906).
   Krivokapić, jedna kuća. Doselili su se 1928. godine iz Cuca. Slava Jovanjdan (20. I). Informator Stojan Obradović (1928).
   Marinković, jedna devojka. Živi s majkom kod Kolarevića. Otac joj je iz obližnjeg sela Radiševa. Informator Milan Kolarević.
   Miletić, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu, tj. ne znaju da su im preci živeli bilo gde osim u ovom mestu. Slava Sveti Jovan Zlatousti (26. XI). Informator Stojan Miletić (1933).
   Obradović, pet kuća. Doselili su se 1922. godine iz Lubnica kod Ivangrada. Slava Sveti Vasilije (14. XI); mala slava Ilindan. Informator Stojan Obradović (1928).
   Pantić, sekundarno prezime dve kuće Škrkića. Dobili su ga po informatorovom ocu. Informator Milorad Škrkić (1911).
   Rašković, jedna kuća. Doselili su se 1924. godine iz Drena (Ibarski Kolašin), a dalje poreklo, prema predanju, vode iz Morače (selo „Papratnica”). Rođaci su im Raškovići i Lazići u Belici (v. gore, str. 320). Slava Sveti Aranđio; mala slava Gospođindan. Informator Radomir Rašković (1920) iz Belice.
   Savić, sekundarno prezime tri kuće Škrkića. Dobili su ga po informatorovom rođaku iz generacije njegovog oca. Informator Milorad Škrkić.
   Tomić, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Znaju jedino da je informatorov čukundeda živeo u ovom selu i da od tada nisu napuštali Krnjinu. Slava Sveti Jovan (26. XI); mala slava Sveta Petka. Infrrmator Vasa Tomić (1900).
   Škrkić, petnaest kuća. Čuvaju predanje da su im preci u ove krajeve došli iz Kuča. Milorad Škrkić (1911) misli da su iz Crne Gore došli u obližnje selo Žač, kasnije prešli u Šaljinovicu (selo do Žača), a iz Šaljinovice u Krnjinu. Stojko Škrkić (1910) misli da su se iz Crne Gore doselili u Krnjinu, odakle su prešli u Žač, a onda se vratili u Krnjinu. U Šaljinovici, prema njemu, nisu živeli. Vasa Tomić (1900) kaže da je čuo od dede kako su Škrkići iz Crne Gore prešli u Belo Polje kod Peći, odakle su kasnije otišli u Zahać (nedaleko od Peći). Iz Zahaća su se kasnije odselili u Žač, a zatim iz Žača u Krnjinu. Nekoliko kuća Škrkića prešlo je oko 1890. u Toplicu, ali su se 1928. vratili. Slava Sveti Nikola: mala slava Sveti Nikola letnji.

   Izvor: Srpska akademija nauka i umetnosti Odeljenje jezika i književnostiu Odbor za onomasmiku Onomatološki prilozi, knj. V, SVETOZAR STIJOVIĆ – ONOMASTIKA JEDNOG DELA POREČJA KUJAVČE

   Odgovori

9. 20. avgust 2018. u 11:40

   Vojislav Ananić

   TUČEP

   Selo se nalazi nekoliko kilometara severoistočno od Đurakovca, s desne strane rečice Kujavče. Kuće su grupisane u stranama (Vukovića mala i Gornja mala) i dolini pored Kujavče (Donja mala). Između dva svetska rata osnovan je od tadašnjih doseljenika zaselak Novi Tučep (tri-četiri kilometara severno od starog sela), u kojem danas žive četiri kuće (bilo ih je više, ali su u novije vreme prodali zemlju poljoprivrednom dobru i odselili se). Između Tučepa i Osojana postoji tvrdi seoski put, a od Osojana do Ćurakovca asfaltni.
   Tučep nema crkvu, ali bi mikrotoponimi Crkvina i Crkvište mogli govoriti o tome da ju je nekada imao. Kraj Crkvine nalazi se seosko groblje.
   U selu žive šezdeset tri kuće: pedeset osam su starinci (četrdeset četiri dalje poreklo vezuju za Crnu Goru, osam za Kosovo, dok se u šest ne čuva predanje o poreklu), a pet naseljenici između dva svetska rata (tri su se u Metohiju doselile iz Crne Gore, jedna iz Okoline Prokuplja — dalje poreklo, prema predanju, vezuje za Crnu Goru, a jedna iz okoline Leskovca).
   Deca osmogodišnju školu završavaju u susednom selu Osojanu (od Tučepa je udaljena oko dva kilometra).
   Informatori: Jovan Memarović (1908), Trajko Vuković (1906), Milić Dimić (1927), Radovan Grbić (1904), Milenko Džolić (1908), Vukajlo Romanović (1919) i Milan Đurović (1911).

   Prezimena

   Vuković, osam kuća. Čuvaju predanje da su im preci došli iz Crne Gore u prvoj polovini prošlog veka. Slava Sveti Nikola; mala slava Malii Nikoljdan. Informator Trajko Vuković (1906).
   Golać, tri kuće. Čuvaju predanje da su im se preci nekada davno doselili ispod Goleša. Od Golaća potiču Dimići i Milenkovići u ovom selu. Slava Sveti Đurđe (6. V); mala slava Sveti Đorđe(16. XI). Informator Milić Dimić (1927).
   Grbić, sedam kuća. Čuvaju predanje da su im se preci nekada davno doselili iz Crne Gore. Slava Nikoljdan; mala slava Nikoljdan letnji. Informator Radovan Grbić (1904).
   Dimić, dve kuće. Potiču od Golaća, a ovo prezime su uzeli po informatorovom pradedi Dimi. (Ostalo o poreklu v. gore, pod Golać). Informator Milić Dimić. 
   Đošić šest kuća. Rođaci su sa Džolićima, s kojima su nosili isto prezime, a ovo su uzeli posle oslobođenja. Informatorov deda Džole, od kojeg su Džolići, bio je Đoši brat od strica. (Ostalo o poreklu v. niže, pod Džolić.) Informator Milenko Džolić.
   Đurović, jedna kuća. Doselili su se u Novi Tučep 1932. godine iz Viša kod Danilovgrada. Slava Petkovdan; mala slava Petkovica. Inforator Milan Đurović (1911).
   Marinković, sekundarno prezime dela Romanovića. Informator Jovan Memarović (1908).
   Madžgalj, dve kuće. Doselili su se između dva svetska rata iz okoline Bijelog Polja u obližnje selo Rakoš, odakle su u Novi Tučep prešli pre petnaestak godina. Slava Đrđevdan. Informator Milka Madžgalj (1925).
   Memarević, deset kuća. Čuvaju predanje da su im se preci nekada davno doselili „iz Belue kod Plava”. Potiču od Radenovića. Slava Sveti Ilija. Informator Jovan Memarović (1908).
   Miladinović, jedna kuća. U Novi Tučep su se doselili 1932. godine iz Belog Kamena kod Prokuplja. Inače, čuvaju predanje da su im preci u Beli Kamen otišli iz Crne Gore. Slava Elesendrovdan. Informator Cvetko Miladinović (1930).
   Milenković, jedna kuća. Potiču od Golaća, a ovo prezime su uzeli pre desetak godina po informatorovom dedi Milenku. (Ostalo o poreklu v. gore, pod Golać). Informator Radoš Milenković (1937).
   Radenović, ranije prezime Memarovića. Informator Jovan Memarović.
   Ranđelović, jedna kuća. Doselili su se 1919. godine iz Stubla kod Bojnika (okolina Leskovca). Slava Sveti Jovan. Informator
   Ljubomir Ranđelović (1910).
   Romanović, šest kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Stefan (9.1); mala slava Sveti Stefan letnji. Informator Vukajlo Romanović (1919).
   Džolić, trinaest kuća. Čuvaju predanje da su im se preci nekada davno preselili iz Kuča na Mojkovac, odakle su kasnije došli u Tučep. Rođaci su im Đošići u ovom selu (v. gore). Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji. Informator Milenko Džolić (1908).
   Šmigić, dve kuće. Čuvaju predanje da su im se preci nekada davno u Tučep doselili iz obližnjeg sela Leočine i da su u Leočinu došli s Kosova. Slava Sveti Aranđeo; mala slava; Sveti Aranđeo letnji. Informator Jovan Memarović (1908)

   Izvor: Srpska akademija nauka i umetnosti Odeljenje jezika i književnostiu Odbor za onomasmiku Onomatološki prilozi, knj. V, SVETOZAR STIJOVIĆ – ONOMASTIKA JEDNOG DELA POREČJA KUJAVČE

   Odgovori

10. 20. avgust 2018. u 12:30

    Vojislav Ananić

    OSOJANE

    Selo se nalazi nekoliko kilometara istočno od Đurakovca. Naselje leži na dva brda i u stranama s obe strane Kujavče. Kuće su grupisane u više mahala i manjih grupica, koje su uglavnom udaljene jedna od druge. Selo je s Đurakovcem povezano asfaltnim putem.
    U seoskom groblju ima više starih kamenih krstova. a takođe i nekoliko od „stržovog” (hrastovog) drveta. U groblju je, očito, postojala crkvica, čiji su temelji vidni i danas. Mesto na kojem se crkvica nalazila zove se Crkvina. Ovde se, oko jednog kamenog stuba, i danas obavljaju verski obredi (o ovome opširnije v. niže, pod Crkvina). U groblju, inače, ima starih dubova i oraha. Meštani su sačuvali predanje da su u selu postojale još dve crkve (v. niže, pod Nikolača i pod Crkvište),
    U Osojanu sam zapisao sto kuća i dva samačka domaćinstva. Devedeset dve porodice su starinačke: osamdeset sedam dalje poreklo vezuju za Crnu Goru, jedna za Kosovo, tri ne čuvaju predanje o poreklu, dok u jednoj kažu da su im preci ovde živeli „odvajkada”, mada su dva puta morali da beže u Medveđu, da bi se, konačno, u Metohiju vratili 1910. godine. Ostalo su (osam porodica i dve devojke) noviji doseljenici: sedam porodica i dve devojke iz Crne Gore (u Osojane su došli tokom dvadeset pet poslednjih godina — tri porodice i jedna devojka iz Crne Gore, a ostali iz obližnjih metohijskih naselja, u koja su im iz Crne Gore prešli roditelji između dva svetska rata) i jedna iz Toplice (domaćin je 1959. godine došao iz susednog sela Novog Verića, u koje su mu se roditelji doselili iz Toplice između dva svetska rata — čuvaju predanje da su im preci u Toplicu prešli nekada davno iz Metohije), Ovi noviji doseljenici su, u stvari, porodice prosvetnih radnika. U Osojanu, inače, pored ispitivanog stanovništva, živi i jedna „katolička” porodica.
    U selu postoji osmogodišnja škola (između dva svetska rata postojala je četvorogodišnja).
    Informatori: Vidosav Đurić (1890), Gligorije Dubić (1890), Radoje Ostojić (1905), Staleta Gašić (1905), Petko Pavlović (1906), Đura Rajičić (1900), Dimitrije Repanović (1913), Lazar Ristić (1907), Milan Šundić (1914) i Vukmir Milunčić (1914).

    Prezimena

    Andrejić, sekundarno prezime devet kuća Đurića. Andreja po kome je prezime dobijeno, pripada generaciji informatorovog dede. Informator Vidosav Đurić.
    Babić, sekundarno prezime tri kuće Repanovića. Dobili su ga po informatorovom ocu, koji je doživeo duboku starost, zbog čega su ga zvali Baba. Informator Petar Repanović.
    Backović, sekundarno prezime jedne kuće Đurića. Dobili su ga po pretku koji je živeo sto godina, zbog čega su ga zvali Backo (od babo). Informator Vidosav Đurić.
    Vuković, jedna kuća. Domaćin je došao pre desetak godina iz susednog sela Tučepa (prosvetni je radnik). Ostalo o poreklu v. gore (str. 340). Informator Vidosav Đurić.
    Gašić, četiri kuće. Čuvaju predanje da su im se preci nekada davno doselili iz Kuča u susedno selo Suvi Lukavac, odakle su u Osojane prešli sredinom 19. veka. Imaju rođake u Suvom Lukavcu i obližnjem selu Kruševu (kod Zlokućana). Slava Sveti Nikbla; mala slava Sveti Nikola letnji. Informator Staleta Gašić (1905).
    Golać, jedna kuća. Došli su ppe dve godine iz susednog sela Tučepa (domaćin je kurir u školi). Ostalo o poreklu v. gore (str. 340). Iiformator Vidosav Đurić.
    Dubić, sedam kuća, Čuvaju predalje da su im se preci oko 1820. godine doselili iz Kuča u susedno selo Suvi Lukavac, odakle je informatorov deda prešao u Osojane. U Suvom Lukavcu imaju rođake, koji čuvaju drukčije predanje o vremenu doseljavanja iz Kuča i mestu naseljavanja u Metohiji (v. Podgor I, str. 247). Slava Mitrovdan. Informator Gligorije Dubić (1890).
    Đurić, trideset jedna kuća. Čuvaju predanje da su im preci nekada davno prebegli zbog krvne osvete iz Kuča na Kosovo, odakle su, opet zbog krvne osvete, pobegli „u Mamušu” kod Prizrena. Ni ovde se nisu dugo zadržali, jer su morali zbog nove krvne osvete da napuste i ovaj kraj. Predanje kaže da je jedan od rođaka poterao u Prizren konja na prodaju. Na ulazu u varoš tražili su da plati „dylijy,, (trošarinu, tj. pijačarinu), a kad je on rekao da nema „para”, pozvali su „zaptiju”, koji je počeo da ga udara. Ovaj je potegao sakrivenu pušku i ubio zaptiju, a onda pobegao. Odmah je sa svim rođacima prešao u Osojane, gde ih je primio i zaštitio „neki jak i dobar beg”. Sve ovo dešavalo se pre rođenja informatorovog pradede, koji se rodio u Osojanu. Predanje kaže da se predak koji je pobegao iz Kuča zvao Đura. Po tom Đuri uzeli su početkom ovog veka prezime. Dosta rođaka im je „u tursko vreme” otišlo iz Osojana u, Malu Kosanicu, Miljkovicu i razna sela oko Kuršumlije i Prokuplja. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola mali. Informator Vidosav Đurić (1890).
    Jovanović, jedna kuća. Domaćin se 1941. godine doselio iz susednog sela Poljana na imanje majčinog oca. Slava Aranđelovdan; mala slava Aranđelovdan letnji (majka mu nije imala braće, pa je on preuzeo njenu devojačku slavu). Ostalo o poreklu v. Niže (str. 371). Informator Petruša Jovanović (1916).
    Jovanović, sekundarno prezime tri kuće Piskulića (dobili su ga po informatorovom dedi). Informator Radenko Piskulić (1915).
    Jović, sekundarno prezime šest kuća Đurića. Jova, po kojem je prezime dobijeno, pripada generaciji informatorovog dede. Informator Vidosav Đurić.
    Jović, sekundarno prezime dve kuće Repanovića. Jova, po kojem je prezime dobijeno, umro je pre stotinak godina. Informator Dimitrije Repanović.
    Kenjić, jedna kuća. Domaćin je prosvetni radnik. Došao je za poslom pre godinu dana iz obližnjeg sela Ozrima, a u Ozrim su mu se roditelji doselili iz Šekulara između dva svetska rata. Slava Sveti Jovan (20.1). Informator Stanija Obradović.
    Kolić, sekundarno prezime devet kuća Đurića. Dobili su ga po informatorovom bratu Nikoli, tj. Kolji. Informator Vidosav Đurić.
    Lakušić, jedna kuća. Domaćin je prosvetni radnik. Došao je za poslom 1963. godine iz susednog sela Šaljinovice, a u Šaljinovicu su mu se roditelji doselili posle prvog svetskog rata iz Lijeve Rijeke u Vasojevićima. Slava Aranđelovdan. Informator Stanija Obradović.
    Lalić, jedna devojka (prosvetni radnik). Došla je za poslom 1970. godine iz Peći. U Peć su joj se doselili roditelji posle prvog svetskog rata iz Cecuna kod Andrijevice. Slava Aranđelovdan; mala slava Alesandrovdan. Informator Stanija Obradović.
    Miladinbvić, jedna kuća. Domaćin je prosvetni radnik. Došao je za poslom 1959. godine iz susednog sela Novog Verića, a u novi Verić su mu se roditelji doselili posle prvog svetskog rata iz Toplice. Čuvaju predanje da su im preci u Toplicu prešli nekada davno iz Metohije. Slava Svete Vrači; mala slava Svete Vrači letnji. Informator Dragan Miladinović (1932),
    Miladanović, sekundarno prezime tri kuće Repanovića. Dobili su ga po informatorovom dedi Miladinu. Informator Dimitrije Repanović.
    Milunčić, jedna kuća. Čuvaju predanje da su im preci došli nekada davno iz Crne Gore. (Informator zna da mu se u ovom selu rodio pradeda.) Slava Nikoljdan; mala slava Nikoljdan letnji. Informator Vukmir Milunčić (1914).
    Milićević, sekundarno prezime tri kuće Đurića. Dobili su ga po Miliću, informatorovom vršnjaku. Informator Vidosav Đurić.
    Nikčević, jedna kuća. Domaćin je prosvetni radnik. Došao je za poslom 1955. godine iz Straževine kod Nikšića. Slava Jovanjdan (6. X). Informator Jovo Nikčević (1930).
    Obradović, jedna devojka (prosvetni radnik). Došla je za poslom 1971. godine iz Lubnica kod Ivangrada. Slava Vasiljevdan; mala slava Ilindan. Informator Stanija Obradović (1949).
    Ojdanić, jedna kuća. Domaćin je prosvetni radnik. Došao je za poslom 1954. godine iz Lubnica kod Ivangrada. Dalje poreklo vezuju za Bjelopavliće. Slava Petkovdan; mala slava Petkbvica. Informator Golub Ojdanić (1927).
    Ostojić, jedanaest kuća. Čuvaju predanje da su im preci u Osojane došli sredinom 18. veka „od Komova”. Slava Mdtrovdan. Informator Radoje Ostojić (1905). 
    Pavlović, jedna kuća. Čuvaju predanje da su im preci u Osojanu živeli „odvajkada”. Preci su im, inače, u dva navrata odavde bežali u Medveđu, gde je rođen i informator, da bi se konačno u Osojane vratili 1910. godine. Slava Sveti Jovan Krstitelj (20. I); mala slava Sveti Jovan letnji. Informator Petko Pavlović (1906).
    Peković, jedna kuća. Domaćin je prosvetni radnik. Došao je za poslom 1964. godine iz obližnjeg sela Rakoša, a u Rakoš su mu se doselili roditelji posle prvog svetskog rata iz Morače. Slava Sveti Stevan; mala slava Ilindan. Informator Stanija Obradović.
    Pavlović, jedna kuća. Domaćin je prosvetni radnik. Došao je za poslom 1960. godine iz obližnjeg sela Kovraga, a u Kovrage su mu se doselili roditelji posle prvog svetskog rata iz Kosora u Kučima. Slava Nikoljdan. Informator Stanija Obradović.
    Piskulić, osam kuća. Čuvaju predanje da su im preci došli nekada davno iz Rovaca. Od njih potiču i Ristići, koji su novo prezime uzeli uoči drugog svetskog rata. Slava Sveti Luka. Informatori: Lazar Ristić (1907) i Radenko Piskulić (1915).
    Radenović, jedna kuća. Domaćin je prosvetni radnik. Došao je za poslom 1970. godine iz Meteha kod Plava. Slava Sveti Ilija. Informator Stanija Obradović.
    Radovanović, sekundarno prezime tri kuće Đurića. Dobili su ga po pretku iz informatorove generacije. Informator Vidosav Đurić.
    Rajičić, tri kuće. Čuvaju predanje da su im preci nekada davno došli iz Crne Gore u obližnje selo Kruševo (kod Budisavaca), odakle su kasnije prešli u Osojane. Slava Sveti Stefan; mala slava Sveti Stefan letnji. Informator Đura Rajičić (1900).
    Ralić, sekundarno prezime tri kuće Repanovića. Informator Dimitrije Repanović.
    Repanović, sedamnaest kuća. Čuvaju predanje da su im preci nekada davno prešli iz Crne Gore u selo Repište u Drenici, a nešto kasnije iz Repišta u Osojane. Informator zna da mu se i „para deda” rodio u Osojanu. Kažu da su prezime dobili po selu Repištu, iz kojeg su se doselili u Osojane. Slava Sveti Trifun (14. II). Informator Dimitrije Repanović (1913).
    Ristić, jedna kuća. Potiču od Piskulića. Novo prezime uzeo je informator (Rista mu je bio deda). Interesantno je pomenuti da je informatorov sin Milorad zadržao staro prezime. (Slavu i ostalo o poreklu v. gore, pod Piskulić.) Informatori: Lazar Ristić (1907) i Radenko Piskulić (1915).
    Ristić, sekundarno prezime tri kuće Piskulića. Dobijeno je po informatorovom dedi, koji je ovo prezime uzeo za zvanično. Informator Lazar Ristić. 
    Stević, sekundarno prezcme pet kuća Repanovića. Informator Dimitrije Repanović.
    Tošić, dve kuće. Čuvaju predanje da su im preci prešli nekada davno iz Morače u Varage u Ibarskom Kolašinu. Iz Varaga se informatorov pradeda Toša sredinom 19. veka doselio u sesudno selo Verić, odakle je posle nekoliko godina prešao u Taljinovicu. U Osojane su prešli posle Tošine smrti. Rođaci su s Tošićima u susednom selu Košu, u koje se iz Osojana preselio informatorov deda Miladin oko 1900. godine. Slava Sveti Aranđeo; mala slava Sveti Aranđeo letnji. Informator Vukić Tošić (19.19) iz Koša.
    Cvetković, sekundarno prezime dve kuće Piskulića. Informatori: Lazar Ristić i Radenko Piskulić.
    Šunić, tri kuće. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Đorđe (16. XI); mala slava Đurđevdan. Informator Milan Šunić (1914).

    Izvor: Srpska akademija nauka i umetnosti Odeljenje jezika i književnostiu Odbor za onomasmiku Onomatološki prilozi, knj. V, SVETOZAR STIJOVIĆ – ONOMASTIKA JEDNOG DELA POREČJA KUJAVČE

    Odgovori

    • 23. oktobar 2022. u 14:05

      Dragana

      Poštovani zanima me detaljno poreklo porodice Andrejić. Jedan deo te porodice odlazi iz Istoka i dolazi u Toplicu oko Kuršumlije da živi i menjaju prezime u Pantić po mojim saznanjima. Najviše me zanima koju slavu su slavili

      Odgovori