Ириг и околна села

11. јун 2012.

коментара: 22

Општина Ириг:

Велика Ремета (до 1978. део Крушедол Села), Врдник, Гргетек (до 1978. званични назив је Гргетег), Добродол (до 1978. део Шатринаца), Ириг, Јазак (Новим Законом о тер. организацији из 2007. године од дела овог насеља формирано је насеље Јазак Прњавор), Крушедол Прњавор (до 1978. званични назив је био Крушедолски Прњавор), Крушедол Село, Мала Ремета, Нерадин, Ривица и Шатринци.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (22)

Одговорите

22 коментара

  1. vojislav ananić

    КРУШЕДОЛ

    Када се помене ‘Крушедол’ углавном се помисли на знаменити манастир. Због манастира Крушедол, два насељена места, па и Сретењска црква – вршњакиња манастира, остану некако без дужне пажње.

    Крушедол Село

    Назив села потиче од крушке – тако етимолошки речник каже позивајући се на Вука Караџића.

    Четири су насеља на источном крају општине Ириг: Крушедол Село и Крушедол Прњавор, Велика Ремета и Гргетег. Ова села су удаљена свега пар километара друмом, а кроз поља и шуму су још ближа. Необично је да два најближа села нису у истој месној заједници: Крушедол Село је у месној заједници са Великом Реметом, а Крушедол Прњавор са Гргетегом.

    КРУШЕДОЛ СЕЛО

    Крушедол Село се налази у долини потока Шелевренац, на јужним падинама Фрушке горе, на надморској висини 160-180 м, на крајњем североистоку у односу на општински центар, Ириг. Насеље је асфалтним путем изграђеним 1973. године повезано са Партизанским путем, а преко њега са путем међународног значаја Београд – Нови Сад – Суботица. Са Иригом је у вези преко Крушедол Прњавора, а до суседног Марадика (општина Инђија) води асфалтни пут. Саобраћајница за Ириг везује ово село за пут Нови Сад – Рума, односно аутопут Београд – Загреб, па се на основу овога ипак може закључити да није по страни у односу на саобраћајнице, како то на први поглед делује.

    Површина атара овог села је мала и износи свега 8,96 км2 и припада групи мањих атара на територији иришке општине. Према броју становника, ово насеље је такође мање… Први резултати пописа за место Крушедол Село из октобра 2011. године (подаци из Месне канцеларије, матичар Владимирка Марковић), бележе укупно 326 станова, 350 становника, 137 домаћинстава – у Крушедол Селу…” (Сајт Општине Ириг)

    Мост преко Шелевренца

    ”…Хидрографија овог села је у знаку потока Шелевренац. Поток је каналисан 1947. године јер је плавио најниже земљиште око свог тока. Становништво се водом снабдева из копаних и бушених бунара.” (Сајт Општине Ириг)

    ”Крушедол Село је насеље у Србији у општини Ириг у Сремском округу. Према попису из 2002. било је 388 становника. У Крушедол Селу живи претежно староседелачко сремско становништво. Село је настало крајем XV века. Овде постоји релативно стара црква, Сретењска црква, која је некадашња задужбина и женски манастир мајке Ангелине из 1512-1516. године, где је она живела и умрла…” (Википедија)

    Сретењска црква у Крушедол Селу

    Ова црква је првобитно била основана као женски манастир. Између 1512. и 1516. године подигла га је Ангелина Бранковић и то након свог повратка из Влашке. Још 1509. године она је послала свог духовника Евгенија руском великом кнезу Василију Јовановићу тражећи од њега помоћ. У својој молби је навела да има намеру да подигне цркву посвећену св. Јовану Златоустом где би сместила мошти свог супруга Стефана и сина Јована. Место за цркву већ има – купила га је за 100 дуката. Велики руски кнез се овој молби одазвао и послао коже од самуровине и нешто новца. Осим црквице саграђене су и ћелије за монахиње.”

    ”Цркву Сретења Христовог подигла је 1512–1516. деспотица Ангелина Бранковић као храм некадашњег женског манастира посвећеног св. Јовану Златоустом. Није познато када је црква променила патрона, мада се као храм Сретења помиње и пре 1633. .. У периоду између 1753. и 1839. дозидани су егзонартекс и звоник … Делови живописа очувани су само у нижим зонама зидних површина. Старији, настао 1633/34 налази се у некадашњој припрати, а новији, с почетка XVIII века, у наосу и олтарском простору. Значај овог сликарства, које у целини припада поствизантијској традицији, представљају његове иконографске особености… Иконостас скромнијег типа олтарских преграда сведеног програма, осликао је 1763. Димитрије Бачевић, вероватно уз сарадњу Теодора Крачуна. ” ( ‘Споменичко наслеђе Србије’)

    Црква је споменик културе узузетног значаја (највиши ранг).

    На десној фотографији је мајка Ангелина како ју је Паја Јовановић насликао у вршачкој Саборној цркви. Припремајући се за сликање великих историјских композиција, он је проучавао, пре свега грађу о облачењу, оружју дворовима у средњевековној српској држави у архивима Беча и Венације, па се његови прикази могу сматрати историјски заснованим.

    Крушедол Село – манастир је коју стотину метара на десно преко брда на западној страни села.

    ”..Атар има издужен облик правца пружања југоисток – северозапад. Разлика између највише и најниже тачке на територији атара је 130 м релативне висине, јужни део се налази на 130 м надморске висине, а северни на 260. Морфолошки атар простире се преко две рељефне целине, северни на јужним падинама Фрушке горе и убраја се у планински део, док се знатно ужи, јужни, налази на фрушкогорској лесној заравни…” (Сајт Општине Ириг)
    Манастир Крушедол – преко манастира се назиру куће у крушедолском Прњавору.

    КРУШЕДОЛ ПРЊАВОР

    Крушедол Прњавор лежи на лесном платоу, у близини села Крушедол у сливу потока Шелевренац. Село је смештено с десне стране Манастирског потока, саставнице Шелевренца. Надморска висина насеља је 180 до 210м.
    Ово насеље је, као и суседно Крушедол Село, 1973. године повезано асфалтним путем с Партизанским путем. Овим путем село има везу с међународним путем Београд-Нови Сад на који село излази код Банстола изнад Сремских Карловаца.” (Сајт Општине Ириг)

    ”Постанак овог насеља везан је за манастир Крушедол који је својевремено располагао великим поседима. Ти поседи захтевали су радну снагу. Манастир је на својим имањима насељавао сиромашне сељаке и избеглице с турске територије. Тако је настало ово прњаворско насеље, односно првобитно насеље манастирских кметова. Од десетак прњаворских насеља у Фрушкој гори, ово насеље је највеће.” (Сајт Општине Ириг)

    ”Основа насеља је троугласта, оно се шири дуж пута за Ириг. Главна улица у насељу је Фрушкогорска и она представља и централни део села. У овој улици су смештени сви јавни објекти. ..Из насеља воде три асфалтна пута: ка Крушедол Селу, Иригу и Гргетегу. Ово село се у последње време шири дуж ових путева те губи свој првобитни троугласт облик. У селу су уочљиве куће старе градње (од набоја и на бразду), окренуте краћом страном ка улици, а дужом у двориште, и куће новије градње, сасвим модерне, од фасадне цигле и са савременим планом. Оне су већином изграђене дуж поменутих асфалтних путева, а понекад и у центру села, уместо старих и дотрајалих кућа од набоја. Село је уредно, има бетонске тротоаре и уредна сеоска дворишта.” (Сајт Општине Ириг)

    Крушедол Прњавор – кроз врата на левој слици се види звоник манастирске цркве.

    ”Село нема школу, већ деца прва три разреда похађају у суседној школи у Крушедол Селу, док више разреде основне школе настављају у Иригу. У Прњавору постоји амбуланта.” (Сајт Општине Ириг)

    ”Атар овог села (25,8км2) спада међу веће атаре иришке општине. Према попису из 1991. године село је имало 229 становника. Просечна густина насељености је испод 10 стан./км2.” (Сајт Општине Ириг)

  2. vojislav ananić

    РИВИЦА

    О постанку овога сеоцета, које је лајмање од свих других села, нисам могао ништа дознати. Не зна се нити има какво предање, ни кад је црква саграђена; једино се зна, да је год. 1849. оправљана.О постанку српске школе може се поуздано рећи, да потјече из времена кад су у Срему уопће прве школе основане дакле у доба, када је српски народни сабор у Београду год. 1730. закључио да се свуда школе подижу. Школа је по причању најстаријих људи била подигнута од набоја поред цркве. Учитељи су били понајвише богослови. Нова је школа подигнута 1897. год.
    Брегови: Алдов, Сита, Царина, Мургин, Точак и Беленгир. Између брегова су долови: Мала Рибица, Код Топола, Албегов до (по Турчину Али бегу), Сврака и Орчевац. Њиве и ливаде : Гај, Кипови, Селиште, Рит: Кудош и Чеплисад. Пашњаци: Пландиште (познају се трагови од неке цркве), Селиште, за које каже предање, да је ту некад било село.
    Где је данашне гробље, ту је био некад град, зато се то мјесто зове Градиште.
    Потоци : северно од села је Јовицин Вир, Мала Рибица у долу истог имена. На брегу Алдову је Соврин Извор, које је име добио по некаковом деда-Соври.
    Делове села зову Горни (северни део), Доњи (јужни део), Варосово западни и Клиса источни део које је име добио по ветру клиси, који отуд дува.
    У овом селу живи 59 порођица у 180 кућа а свих душа има око 1000. Насељеника других народности осим Срба нема.
    Антонијевић 7 Кишдобрански 2
    Атковић 1 Ковачевић 7
    Аврамовић 7 Кралујевић 1
    Бачикин 7 Кралевачки 7
    Босилкић 2 Крстић 1
    Бркић 5 Мамленовић 2
    Црнобарски 4 Мандић 7
    Цвејић 5 Марковић 1
    Цветковић 1 Мирковић 5
    Ћирић I 3 Нешковић 3
    II 1 Николић 1
    III 17 Новаковић I 1
    Ћосић 5 II 13
    Давидовић I 7 Одрвачки I 7
    II 4 III 1
    Делић 5 Пејић 24
    Долић 1 Петричевић 2
    Дунђерски 7 Петрић 7
    Ерделев 7 Пузић 1
    Градојевић 7 Рацковић 7
    Грујић 23 Радојчић 1
    Јовичић 1 Радосавјевић I 1
    Карапанџић 22
    „ II 3
    Касапски 7

    Изумрле попродице: Авдаловић, Бижић, Ђурђевић, Фаркаш, Јанковић, Савкић, Трифуновић, Видаковић;
    Иселили су се: Дукић и Теодоровић у Србију, Мијатовић у Ириг.

    ИЗВОР: Дванаест села у Фрушкој гори, написао Милош Ђ. Шкарић

  3. vojislav ananić

    МАЛА РЕМЕТА

    Сеоце Мала Ремета (народ је још зове Реметица или Реметска), које лежи на подножју Фрушке горе, свакако је насељено онда, кад је и манастир насељен калуђерима из Србије. Простире се у једном сокаку и то од севера према југу. Народних предања о постанку манастира као и села нема.
    Брегови: Гај, Крна, Клацина, Бела Вода, Грабовац, Симин Гроб, Бошћевац, Звечај; источно од манастира је брег Теочин, на ком роди изврсно вино. Где је данас манастирски салаш, то се зове Зујићи, а преко салаша мало на југозапад леже Јендеци. Брдо измеђ Јаска и Ремете зове се Средње брдо. 0 имериу Симин гроб прича се: у старо време живео је један калуђер, па се заволио са женском која је била родом из Баноштра. Он обећа нешто тој женској, и за то су обећање знала и нена браћа. Кад од то обећање не хтеде испунити, дођу њезина браћа Јован и Сима једно вече у манастир. Кад су дошли у горњак, изазову калуђера надоле и почну се с њиме свађати. Један од њих натегне пушку на калуђера, калуђер притрчи, одбије пушку руком, тако да је пушка опалила у таваницу. Други брат потегне нож и распори калуђера. Уто дотрчи шумар па опали пушком на њих и рани Симу, који је још могао побећи до тог данашриег места. Кад је ту дошао, каже своме брату, да га убије, да се даље не мучи. Брат га убије, покрије лишћем и ту остави. Трећи дан га нађу људи, и власт одреди, да се однесе на раскршће Кукуљска Њива (измеђ Стејановаца, М. Ремете и Јаска) и ту га на точак мртвог обесе. Тако је висио, док га нису птице и друге животиње разнеле. Оно место где је погинуо, зове се Симин гроб.
    Јендеци зову се зато, што су то били у старо доба јендеци око града Стојан-града.
    Долови: Суви до (што њим вода не тече), Водено (што је увек у њему вода), Врбара (због врба, које ту расту), Пустар (што је сав до пуст).
    Шуме: Бела Вода и Грабовачка Страна.
    Њиве: Велике, Ледине, Преке, Пасуљица, Леје, Кад Бирцузом, Стрмоглавнице, Зеленик, Бели Камен (ту је укопан један камен, валада каков знак), Парлози или Бајића Поље (по неком Бајићу), Провалија (што има много провалија од пре споменутог града).
    Пашњаци: Куделиште, За Чотом, Велике Ледине, Мале Ледине, Звечајски Брег, Д6, Ледине испод села, Код Извора, Брекина. Ливада косаћих нема.
    Село има око 60 кућних бројева и око 600 душа.

    Стојановић 5 Теодоровић 36 Урошовић 11 Вучковић 23
    Од свих породица сматрају се као родбина: Теодоровићи,Срдићи (2 к.), Степановићи (4 к.), Кирјаковићи (2 к.), Лазићи (4 к.), Милошевићи (4 к.), Јовановићи (5 к.), Грујићи (4 к.).
    Осим ових сматрају се као једно исто племе: Кирјаковићи и Теодоровићи, Урошевићи и Милошевићи, тек неће да се измеђ себе жене.
    У Малој Ремети живеле су год. 1780. ове породице, али су изумрле: Лукин, Зачата, Ћиранов, Веселиновић, Лазин, Мали, Живановић, Стојшић, Ковачевић, Кенадовић, Крстић, Трифоновић, Крајновић, Вучићевић, Павлица, Симић, Павлов, Радованов, Симоновић, Ћирић. (Из манастирског протокола.)

    ИЗВОР: Дванаест села у Фрушкој гори, написао Милош Ђ. Шкарић

  4. vojislav ananić

    ЈАЗАК

    Јазак је насељен у XVII веку. Досељеници потичу што из Босне и Херцеговине, што из Србије, а живели су најпре на Браилову код Вишњеваца. Кад су Турци иза друге посаде Беча 1683. били потучени код Ваца и Пожуна, упадоше на повратку ко бесни курјаци у нашу домовину, а нарочито у Срем и Славонију, те стадоше харати и палити на све стране, одводећи народ у робље. Поради тога зулума оставише многи Сремци своје првотно пребивалиште, па се разбегоше које ро Бачкој, које по Фрушкој гори, где ће бити мирнији од Турака. Тако се из Браилова доселило овамо неких петнаест породица, које су најпре основале ово место.
    Место је добило име од свога положаја: лежи у дубоком јазу, између два брега. Овај се јаз протеже далеко у Фрушку гору, а код манастира, који је на северној страни, дели се у два грла: једно грло иде к Дреновцу, где је био стари манастир, друго иде Грабовцу, где има особити извор.
    Куће су понајвише од черпића; од свих најлепша је школа. Кад је она основана, то се не зна.
    Усред села истиче се такођер лепа црква, која је грађена 1760. год.
    У Јаску има знаменита задужбина бившег сарајевског митрополита Ђорђа Николајевића, основана за то, да се од главнице сваке године раздели одређена свота међ девојке, које се удаду у месту. Ово траје већ више година од смрти тога добротвора, који је био родом из Јаска, где му и данас родбина живи. Лепа слика његова чува се у школи, а у цркви стоји његова архијерејска штака. Тело му почива у Блажују, селу поред Сарајева, у тамошњој цркви.
    За по сата може се пешке доћи из Јаска у манастир Јазак, који је на северној страни. Тамо почива тело српскога цара Уроша. И тај је манастир поред других урес убавој Фрушкој гори и нека врста пританеја. Поред њега је Прњавор са неких 30 кућа и 150 људи.
    Поред данашњега манастира Јаска постоји рушевина старога женског манастира, који је око 1745. год. напуштен, а садањи манастир Јазак, који је савремено постојао кад и женски, дозидан је с источне стране остатком материјала од ћелија женскога манастира Јаска. Манастир је славио Вход Богородице.
    Брегови: Теочин (роди изврсно вино), Царине, Забел. Брегови шумом обрасли на северној и западној страни: Царина, Црни Бит, Препрње, Честе Стране, Дуго, Косматица, а у њој извор Змајевац, Каменито, Венац, Мангићи-Извори (у њој извори истог имена), Илијин Чот, Срнево (и поток истог имена), Гравранов Поток (у њему Хајдучки извори), Анатема, Козја Рбота, Букова Страна, Пиштавине, Козарице, Драгојевац (у њему поток истог имена), Пудиновац, Вучевац (с потоцима истог имена).
    Извори: Ђирис и Бели Поток.
    Поља за обрађивање и за пашу простиру се према истоку, југу и западу, а називају се овим именима: Деонице (пашњак), Церије (оранице), Урошевац (манастирски салаш), Средње Брдо, Сигет, Орачке ливаде, Калуђерице, Беговине (ливада) Соко (оранице), Празновреће и Браилово (оранице).
    Јазак данас броји српских кућа 305, а душа 1835. Нешто има насељених Мађара.
    Породице: Кузминац 3 Латинкић 7 Лазић 10 Лукић 1 Мајсторовић 1 Малетић23 Мандић 1 Марић 1 Маринковић 7 Маројевић 3 Маровић 3 Матић20 Месаровић 3 Михајловић II Миланковић 1 Милићевић 2 Милинковић 1 Мирковић 1 Миросављевић 1 Младеновић 1 Мојсиловић 1 Момировић 1 Мунгић 1 Недељковић 28 Недић 20 Неглић 24 Немаровић 1 Ненадовић 7 Нешић 7 Нешковић 2 Николајевић 1 Николић 7 Нинковић 1 Пантелић 8 Пашић 7 Павић 7 Павлов 1 Петаковић 20 Поповић 1 Поштић 7 Путиначки 20 Радић 2 Радишић 3 Радојчић 3 Радонић 3 Радосавлевић 7 Радовановић 3 Ракић 7 Пистић 1 Секицки 1 Славнић 18 Спасојчевић 2 Станишић 4 Стефановић 1 Стојчевић 1 Стојковић 3 Стричевић 2 Сударовић 2 Таталовић 7 Тешић 1Тимотијевић 1Тривић 7 Утвић 7 Величковић 1 Вукашиновић 1 Вукмировић 7 Вуков 23 Жирић 20 Живановић 3 Живковић
    Изузетак чини породица Јанковић; једни славе св. Николу, а други Марков дан; Поповићи једни славе св. Николу, други Ђурђев дан, Јовановићи једни славе св. Трифуна, а други Петров дан, и не сматрају се измеђ себе иста породица, премда се једнако зову.
    Изумрле су породице: Пејчић, Марковић, Петкичевић, Топаловић, Захарић, Филиповић, Рафајловић, Чупић; Солунчић, Симеоуовић, Јеремић, Пантовић, Здравковић, Мишковић, Каранфилов, Бошњаковић, Лакетић, Латинчић, Петричев, Павловчевић.
    У Бугарску су се иселиле ове породице: Гавранић, Рашковић, Јосимов, Вујић, Степанов, Трифоновић и Филипов.

    ИЗВОР: Двнаест села у Фрушкој гори, написао Милош Ђ. Шкарић

  5. vojislav ananić

    ВРДНИК

    Врдник, кажу, носи име од старина, по свој прилици од брда. Брда и долине, потоци и врела, виногради и пашњаци у лепој својој разновидности и као у неком преливану и гибаињу подижу красоту и пријатност овога предела. Место је опкољено брдима, која су већим делом виноградима засађена.
    Од севера к југу тече велик поток Дубочаш, измеђ велика два брда, која су шумом покривена. Десно од потока стоји на врху планине Врдничка кула. 0 њој се не зна ништа. Неки научењаци веле, да је од римског цара Проба, а неки, да је од Турака. По виноградима се налази доста римских новаца. Народ прича, да је то била кула војводе Рајка, кога народне песме помину: „Сам остаде у Сријему Рајко“. Народ прича, да се уочи Видовдана на њој скупљају виле и да кукају и запевају за пропалим српским царством, цар-Лазарем, Милошем и осталим српским војводама.

    Близу Врдника, ¼ сата хода, налази се угљени мајдан, који је отпочео год. 1813.
    Школа је утемељена 1806. год.; пре је била аутономна, данас је комунална.
    Уз село Врдник налази се манастир Раваница са телом срп. цара Лазара и осталим за нас Србе неоцењивим вредностима. Уз сами манастир је Прњавор, који има 44 куће и око 300 душа.
    Брегови: Бекатово, Паламбош, Осоје, Татарица, Под Кулом, Добочаш.
    Долине: иза манастира на северу има долина, која се зове За Кулом; иза села је долина Пећина.
    Шуме: Моринтово, Гај, Ритић, Добочаш, За Кулом, Татарица, Голи Бикоч, Крајова Столица.
    Извори и чесме: код манастира има Чесма, коју народ зове Манастирска чесма, а код села на западној страни две су: Врбак и Јанковац. Около села и манастира су ови извори: Левак, Хајдучки извор, Марковац, Лазин вир, Девина Ливада. Од воденица једна се зове Белава, а друга Црнава.
    Село Врдник броји око 180 кућа и 1000 душа, Срба православне вјере.
    Анђелић 2 Дејић 11
    Авакумовић 3 Даковић 7
    Аврамовић 2 Ђурђевић 2
    Бабић 1 Глуваков 3
    Бајић 7 Грујић 15
    Бланушић 2 Инћетин 5
    Бугарски 1 Илкић 1
    Царевић I 17 Ивков 17
    „ II 1 Јанковић I 6
    Чичинов 11 „ II 1
    Давидовић 11 Јефтић3
    Јовановић II 1 Јовић 17 Кавгић 32 Коларовић 5 Коларски 17 Ковачић 5 Лежаков 1 Лупша 1 Медак 2 Милошевић 2 Миросављљевић 1 Николић 7 Нинковић 1 Пантелић 10 Петковић 1 Кадованов 1 Сретић 3 Станојевић 3 Тренковић 5 ВојновиЋ 11.

    ИЗВОР: Дванаест села у Фрушкој гори, напиао Милош Ђ. Шкарић

  6. vojislav ananić

    ИРИГ

    На јужним обронцима Фрушке горе, на средини пута између Новог Сада и Руме, простире се општина Ириг с насељеним местима: Врдник, Ривица, Јазак, Гргетег, Нерадин, Шатринци, Велика Ремета, Крушедол Село, Крушедол Прњавор, Мала Ремета и Добродол.
    Ириг се први пут помиње 1225. године. У средњем веку мења господаре и друго је под турском влашћу.
    Крајем XVIII века (1796) куга је уништила насеља (умрло је 2548 становника). Пре велике епидемије, Ириг је био најразвијеније насеље “престоница” Срема, а исто тако и у XIX веку.
    Значајно културно-просветно средиште, с манастиром Хоповом у близини, добија већ 1928. године српску читаоницу. У народноослободилачком рату Ириг је једно од главних упоришта и центара борбе за слободу 1941 – 1944. године.
    Ириг је излетишно место с природним лепотама, воћњацима и виноградима, старим манастирима, а на домаку је и Врдник, значајно туристичко место у Војводини. У Врднику су рекреациони центар с базенима “Термал”, бања и лечилиште. У Иригу се одржавају традиционални “Доситејеви дани”.
    Овај крај има развијено воћарство и виноградарство с производњом чувених вина.

  7. vojislav ananić

    Ириг

    Први пут у документима Ириг се спомиње 1225. године. Све до краја XV века прошлост Ирига мало је позната. Крајем XV и почетком XVI века подижу се бројни манастири који представљају највећи драгуљ иришке општине. Ириг је на својеврстан начин био „престоница фрушкогорских манастира“. Од укупно шеснаест манастира, половина се налази на територији иришке општине. Око манастира настала су скоро сва насеља данашње општине Ириг.
    У време турске окупације (1526-1699), културни замах се прекида, али манастири и даље остају једини центри културе и образовања и доприносе очувању националног идентитета и свести. Посебно за те заслуге имају манастири Ново Хопово и Крушедол. У манастиру Ново Хопово 1573. године отворена је и прва школа на овим просторима. У време Велике сеобе Срба, 1690. године, ове крајеве насељава велики број Срба са јужног етничког простора – Македонија и Косово и Метохија.
    Карловачким миром 1699. године, ови крајеви се ослобађају турске окупације, али њу замењује аустријска, која ће трајати до 1918. године. Ириг је и први град у Срему који 1760. године од цара Леополда добија право на држање два вашара годишње. То доприноси развоју занаства и трговине и снажењу економске моћи града.
    Ириг постаје велики центар трговине и занаства и економски најзначајнији град у Срему током осамнаестог века., те је са поносом носио име „Фрушкогорска престоница“.
    Око Ирига и манастира Хопово је 1770. године забележена једна ретка и по свему јединствена школа у народу позната као „Гусларска школа“ или подругљиво названа „Слепачка академија“, која је трајала више од једног века. Њу су чинили слепи гуслари који су свирали у гусле и певали епске песме.
    Ко зна којим би правцима лепоте и развоја ишао Ириг да не би злосутне куге у XVIII веку, знане као „иришка куга“ јер, у то време Ириг је имао више становника него тадашњи Београд, али се после куге више никад није опоравио. Захваљујући економској снази пре куге и добијеним привилегијама од Илочког спахилука и бечког двора, материјални положај Ирига се брзо обнавља, али му је било потребно педесет година да би имао број становника који је имао пре епидемије.
    Временом он постаје значајан привредни, трговачки и занатски центар. У економској оснаженој средини стварају се услови и за развој духовног живота. Подижу се школе, библиотеке, читаонице. Оснива се и прва библиотека 1829. године, једна међу најстаријим у српском народу, која носи назив „Подлушко-сремска библиотека“. Године 1842. у Иригу се оснива „Српска читаоница“, којој се припаја и раније основана библотека.
    Друга половина XIX века представља почетак константног економског слабљења Ирига. Разлози су постепена изолација од главних комуникација, смањење броја трговаца и занатлија, недостатак индустријализације и појава филоксере, болести винове лозе, која је у времену од 1885. до 1895. године уништила готово све винограде, главну пољопривредну грану на овом подручју.
    На прелазу из XIX у XX век почиње снажно да се развија задругарство, земљорадничко и банкарство. У Иригу је 1929. године основана „Фрушкогорска воћарско-виноградарска задруга“, која већ идуће године подиже иришки подрум. Задруга ће бити веома заслужна у обнављању производње воћа и винове лозе не само у Иригу, већ и на целом овом подручју.
    И остала места иришке општине представљају праве драгуље прошлости и спадају у старија насеља у Срему.
    Извор: Интернет

  8. vojislav ananić

    Врдник

    Врдник је старо фрушкогорско насеље, изграђен у пространом проширењу Врдничког басена. На оближњем брегу налазе се остаци тврђаве, а уз северну ивицу насеља је манастир Раваница.
    Према неким подацима Врдник као насеље спомиње се у писаним изворима већ од 1315. године као Рендек, Реднук и Регниц. Један је од најстаријих и најзначајнијих средњовековних градова на територији данашње Војводине, о чему сведоче рушевине утврђења северно од насеља Врдник, бранич-кула, коју подижу Угари да би се заштитили од турских упада. Угари су испод куле, на локацији садашњег насеља Врдник изградили јако утврђење и назвали га Рендор тј. Рендук, што значи редар (стражарско место). Град Реднек био је средиште Сремске жупаније, а имао је статус привилегованих насеља у којима су се одржавали средњовековни сајмови. Пространа турска освајања оставила су Врдничку кулу дубоко у залеђини, па је њен војностратешки значај почетком 16. века сасвим ишчезао.
    Нестанком куле Врдник је деградиран у обично село. Њега су чинила два карактеристична и јасно издвојена дела. Већи део је био на југу и то је био Врдник Село. На северу преко пута потока био је мањи део, Врднички Прњавор.
    Од почетка 19. века Врдник се није много разликовао од осталих села на јужним падинама Фрушке горе. Тада су у долини потока откривене наслаге мрког угља и почела његова експлоатација. Проналазак мрког угља у Врднику почетком 19. века и развој рудника мрког угља створило је услове за преображај тадашњег малог и тешко приступачног села Врдник у индустријску варошицу почетком 20. века, са железничком станицом, изграђеном пругом и електрификацијом места, термоелектраном, биоскопом, плесном двораном, урбанизованим колонијама (Старом и Новом Колонијом), чиновничким редом зграда. Број становника из различитих делова Европе се досељава и ова средина добија ретку специфичност мултинационалног и мултиконфесионалног обележја. Развојем рударства и ширењем насеља спојена су до тада четири одвојена дела Врдник-село, Прњавор (насеље бивших манастирских кметова манастира Раванице), Стара и Нова Колонија (рударска насеља). Насеље је постало велико али није придобило функцију значајнијег централног места.
    Почетак експлоатације мрког угља 1804. године, означио је полет у развоју насеља, а престанак рада у руднику 1968. године привремену стагнацију. Појава термоминералне воде oзначила је нов просперитет у развоју. Врдник је доживео страховити ударац затварањем рудника али већ седамдесетих година граде се туристички и бањски објекти у зони угашеног рудника и на терену некадашњег рударског купатила.
    Некад познат и чувен по руднику мрког угља, Врдник је данас познато бањско место са развијеном бањском функцијом.
    Дуга рударска традиција у прошлости заједно са садашњом бањском функцијом места допринела је стварању данашњег изгледа насеља.
    Извор: Интернет

  9. vojislav ananić

    Велика Ремета

    Велика Ремета је насеље у Србији у општини Ириг у Сремском округу. Једно је од највиших насеља на Фрушкој гори. Налази се на надморској висини од 240-290 m.
    У Великој Ремети се налази истоимени манастир посвећен светом Димитрију.
    Извор: Интернет

  10. vojislav ananić

    Мала Ремета

    Мала Ремета је насеље у Србији у општини Ириг у Сремском округу. Смештено је на надморској висини 250-260 м. Спада у групу виших насеља фрушкогорске области. Село 1991. године има 157 становника, од којих су преко четири петине досељеници из Босне. Према попису из 2011. било је 130 становника. Село се формирало уз истоимени манастир, који је изграђен 1545-1548. године.

    Извор: Интернет