Порекло презимена, село Мала Ремета (Ириг)

22. јануара 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Мала Ремета, општина Ириг. Према студији Милоша Ђ. Шкарића “Дванаест села у Фрушкој гори”. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић.

Сеоце Мала Ремета (народ је још зове Реметица или Реметска), које лежи на подножју Фрушке горе, свакако је насељено онда, кад је и манастир насељен калуђерима из Србије. Простире се у једном сокаку и то од севера према југу. Народних предања о постанку манастира као и села нема.

Брегови: Гај, Крна, Клацина, Бела Вода, Грабовац, Симин Гроб, Бошћевац, Звечај; источно од манастира је брег Теочин, на ком роди изврсно вино. Где је данас манастирски салаш, то се зове Зујићи, а преко салаша мало на југозапад леже Јендеци. Брдо измеђ Јаска и Ремете зове се Средње брдо. О имену Симин гроб прича се: у старо време живео је један калуђер, па се заволио са женском која је била родом из Баноштра. Он обећа нешто тој женској, и за то су обећање знала и нена браћа. Кад од то обећање не хтеде испунити, дођу њезина браћа Јован и Сима једно вече у манастир. Кад су дошли у горњак, изазову калуђера надоле и почну се с њиме свађати. Један од њих натегне пушку на калуђера, калуђер притрчи, одбије пушку руком, тако да је пушка опалила у таваницу. Други брат потегне нож и распори калуђера. Уто дотрчи шумар па опали пушком на њих и рани Симу, који је још могао побећи до тог данашриег места. Кад је ту дошао, каже своме брату, да га убије, да се даље не мучи. Брат га убије, покрије лишћем и ту остави. Трећи дан га нађу људи, и власт одреди, да се однесе на раскршће Кукуљска Њива (измеђ Стејановаца, М. Ремете и Јаска) и ту га на точак мртвог обесе. Тако је висио, док га нису птице и друге животиње разнеле. Оно место где је погинуо, зове се Симин гроб.
Јендеци зову се зато, што су то били у старо доба јендеци око града Стојан-града.

Долови: Суви до (што њим вода не тече), Водено (што је увек у њему вода), Врбара (због врба, које ту расту), Пустар (што је сав до пуст).

Шуме: Бела Вода и Грабовачка Страна.

Њиве: Велике, Ледине, Преке, Пасуљица, Леје, Кад Бирцузом, Стрмоглавнице, Зеленик, Бели Камен (ту је укопан један камен, валада каков знак), Парлози или Бајића Поље (по неком Бајићу), Провалија (што има много провалија од пре споменутог града).

Пашњаци: Куделиште, За Чотом, Велике Ледине, Мале Ледине, Звечајски Брег, Д6, Ледине испод села, Код Извора, Брекина. Ливада косаћих нема.

Село има око 60 кућних бројева и око 600 душа.

Бањац – Јовањдан (из Лике)

Драгојевић – Никољдан

Гавриловић – Лазаревдан

Грујић – Никољдан

Ивановић – Мратиндан

Јовановић – Лучиндан

Кирјаковић – Свети Јоаким и Ана (из Лознице у Србији)

Краљевачки – Јовањдан

Кромпић – Јовањдан

Лаћарац – Јовањдан

Лазић – Никољдан

Михајловић – Јовањдан

Милошевић – Стевањдан (постали од Милоша који се доселио из Македоније)

Николић – Лучиндан (из Јаска)

Остојић – Јовањдан

Панић – Јовањдан

Ристић – Лучиндан

Срдић – Свети Тривун (најстарија кућа, насељени из Србије)

Степановић – Ђурђевдан

Стојановић – Аранђеловдан

Теодоровић – Свети Јоаким и Ана (из Лознице у Србији)

Урошевић – Стевањдан (постали од Уроша који се доселио из Македоније)

Вучковић – Лучиндан

Од свих породица сматрају се као родбина: Теодоровићи, Срдићи (2 к.), Степановићи (4 к.), Кирјаковићи (2 к.), Лазићи (4 к.), Милошевићи (4 к.), Јовановићи (5 к.), Грујићи (4 к.).
Осим ових сматрају се као једно исто племе: Кирјаковићи и Теодоровићи, Урошевићи и Милошевићи, тек неће да се измеђ себе жене.

У Малој Ремети живеле су год. 1780. ове породице, али су изумрле: Лукин, Зачата, Ћиранов, Веселиновић, Лазин, Мали, Живановић, Стојшић, Ковачевић, Кенадовић, Крстић, Трифоновић, Крајновић, Вучићевић, Павлица, Симић, Павлов, Радованов, Симоновић, Ћирић. (Из манастирског протокола.)

ИЗВОР: Милош Ђ. Шкарић “Дванаест села у Фрушкој гори” (Објављено у Зборнику за народни живот и обичаје јужних Славена, број 24, ЈАЗУ, Загреб, 1919, стр. 254-256. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.