Despotovac i okolna sela

26 komentara

1. 29. april 2013. u 18:57

   Šarko

   Poreko stanovništva, selo Miliva (Despotovac)

   Poreklo stanovništva, selo Miliva, opština Despotovac. Prema knjizi Stanoja M- Mijatovića, izdanje iz 1930. godine. Priredio saradnik portala Poreklo Šarko.

   Položaj sela.

   Selo je na desnoj obali reke Resave, Kroz selo protiče reka Miliva. Toplik, Stupa, Točurak i Srnovac. Poslednji je izvan sela i ima kiselu vodu.

   Selo se deli na; Mišićsku, Brđansku i Đukićsku Malu i Prnjavor. Ima 133 kuće a 9 rodova.

   Po predanju je selo dobilo ime po istoimenoj crkvi ili manastiru koji je bio tu.

   U selu ima tri razvaline, za koje predanje kaže, da su bile crkve. Jedna je takva razvalina više sela, u klisuri, na izvoru reke Milive. Narod kaže, da je nekad tu bila velika crkva, koju je Despot Stevan podigao sestri Milivi (Milevi). Druga je razvalina u polju Grapčini. Za nju se priča, da je bila takođe crkva, koju je Despot Stevan podigao svojoj drugoj sestri, Mari, po kojoj se crkva zvala Maruša. Treća je razvalina u sred sela. Za nju narod tvrdi, da je tu bio veliki manastir, veći od Manasije, a koji je pogigao Vuk Branković za inat Stevanu. Usled toga narod neće ni da ga obnavlja. A da je tu doista bio manastir, svedoči to, što se deo sela Milive i danas zove Prnjavor.

   Po predanju je selo ovde josš od pre Kosova i ubraja se u red najstarijih sela ove oblasti. Nekada je bilo više sela, na mestu koje se danas zove Mala Miliva, pa je otuda, vele, pomešteno bliže Resavi za vreme Drugog Ustanka.

   U Prnjavoru su:

   Jokići (20 k., Sv. Đorđe i Đurđevdan), starinci.

   Lukići (6 k., Sv. Stevan), došli sa Kosova pre 200 godina.

   Bobići (6 k., Sv. Nikola), doselili se od istoimenog roda iz Starog Plažana. Starinom su “od nekud iz Bugarske”.

   U Mišickoj su Mali:

   Mišići (10 k., Mitrovdan i Petrovdan), došli sa Kosova pre 200 godina.

   Skokići (1 k., Sv. Jovan), došli iz Krivog Vira (u crnorečkom kraju).

   U Brđanskoj su Mali:

   Brđani (20 k., Mitrovdan i Petrovdan), došli sa Kosova. Kažu da su s Mišićima bili nekada rod, ali su se danas skoro već odrodili, i ako se ne svoje ženidbom ili udadbom.

   U Đukickoj su Mali:

   Đukići (10 k., Sv. Đorđe i Đurđevdan), došli sa Kosova.

   Uroševići (30 k., Sv. Nikola), starinci.

   Aračići (30 k., Sv. Jovan i Sv. Nikola), došli sa Kosova. Ima ih i u Laništu u Belici. (moj dodatak – Od ovog roda je Vukoman Aračić (1850 – 1915), divizijski general, rođen u Laništu kod Jagodine od oca Petra i majke Stevane.

   Seoska slava je Presveta (mlada subota pred poklade za Petrov Post). a zavetine su Sv. Todor (za zdravlje ljudi) i Sv. Arhanđel (za zdravlje stoke).

   IZVOR: Stanoje M. Mijatović, “Resava”. Priredio saradnik portala Poreklo Šarko.

   Odgovori

2. 19. maj 2013. u 17:24

   Šarko

   Poreklo stanovništva selo Bukovac (Despotovac)

   Poreklo stanovništva selo, Bukovac, opština Despotovac. Prema knjizi Stanoja M. Mijatovića, izdanje iz 1930 godine. Priredio saradnik portala Poreklo Šarko.

   Položaj sela.

   Selo je u klisuri, s obe strane Resave. Više kuća ima na levoj no na desnoj strani reke. U selu se služe vodom sa Resave i sa izvora Kopilovca.

   Male.

   Selo se deli na Gornju (na desnoj) i Donju Malu (na levoj strani Resave). Ima oko 110 kuća a 4 roda.

   Naziv sela.

   Po jednom predanju selo je dobilo ime po mnogim bukovima, po drugom predanju dobilo je ime po nekom dubokom bujku (viru).

   Starine.

   Više sela uz reke je razvalina crkve Sv. Trojice, za koju se misli da ju je podigao despot Stevan; više ove razvaline, takodđe uz Resavu, je razvalina manastira Sv. Jovana Zlatoustog, za koji se misli, da ga je podigao Vuk Branković. Oko ovih dveju razvalina nalaze se starinski novci, komadi od starog posuđa i oružja. Pričali su mi da je pre nekog vremena kod crkvine Sv. Jovana Zlatoustog nađen srebreni kondir i zlatan krst, koji su poklonjeni manastiru Manasiji.

   Osnivanje sela.

   Ne zna se kada je selo postalo i da li je pomešteno. U selu ima starinaca i može se uzeti da je tu od starine. Možda je nekad bilo crkveni prnjavor. Česmenski Kraj u Lomnici postao je odseljavanjem jednog sela stanovništva iz ovoga kraja.

   U Gornjoj Mali su:

   Gagići (30 k., Sv. Jovan zimski i letnji), starinci su.

   Ilići (55 k., Sv. Đorđe i Đurđevdan), doselili sa Kosova (priča se, da su tada dognali 1000 ovaca), a njihovi rođaci su se nastanili u Lomnici – Dzoljići i Curići.

   U Donjoj su Mali:

   Krstići (15 k., Todorova Subota), došli iz vranjske okoline.

   Stojkovići (10 k., Petkovica), došli iz Ivankovca kod Ćuprije (zovu ih Vlasima, ma da su pravi Srbi).

   Po jednom predanju Stevan Visoki je umro kod crkve Sv. Trojice, gde je često boravio. Kad je poslat glasnik u Manasiju da javi za njegovu smrt, stražar ga je ubio, jer nije znao odziv i lozniku; usled toga se zadugo nije znalo za despotovu smrt. Manastir Zlatoust su Turci porušili do temelja i mnogi svet koji je bio na saboru odveli u ropstvo, mnogi su skočili i udavili se u vir (buk) koji se otada prozvao Crni.

   Godine 1819. selo je imalo 25 kuća a 25 poreskih glava, a 1870. 100 poreskih glava.

   Seoska je slava prvi dan Trojica, a zavetine: Pavlovdan (30 juna) (da grad ne ubije i voda ne odnese) i Blagovesti (25. marta) za vinograde.

   IZVOR: Stanoje M. Mijatović, “Resava”. Priredio saradnik portala Poreklo Šarko.

   Odgovori

3. 19. maj 2013. u 17:48

   Šarko

   Poreklo stanovništva, selo Sladaja (Despotovac)

   Poreklo stanovništva, selo Sladaja, opština Despotovac. Prema knjizi Stanoja M. Mijatovića, izdanje iz 1930. godine. Priredio saradnik portala Poreklo Šarko.

   Položaj sela.

   Selo je u klisuri između strmih kosa koje se pružaju od Beljanice. Kroz selo protiče potok Ošoj, koji se kao Gorunska Reka stiče u Resavu.

   Izvori.

   Izvori su Stublina i Brđanski Kladenac, – Delovi su hatara: Čukarica, Raskrsnica, Trštenjak, Jarčevac, Momčilsko Brdo, Usovina, Gorunska Reka, Gorunjar, Kamenita Čukara, Panjevačka Kosa i Selište.

   U selu ima 81 kuća a 6 rodova.

   Naziv sela.

   Po jednom kazivanju selo je dobilo ime po nekoj stravi sladi, koja tu raste. Po drugom ime je dobilo po Sladi, dvorkinji despota Stevana, koja je odatle bila rodom, pa tu posle i umrla. Po trećem selo je dobilo ime po mnogom zlatu, koje se tu vadilo, usled čega se u prvo vreme zvalo Zlataja, pa posle Sladaja.

   Starine.

   U Selištu se nalazi rudarska šljaka i čepari od starinskog posuđa i od drugih starinskih stvari. Isto se tako tragovi od starog naselja nalaze i u Momčilskom Brdu i na Čukarici.

   Staro je selo nekada bilo na zapadu od današnjeg, bliže Panjevcu, u Selištu. Današnje stanovništvo čine doseljenici, koji su se po predanju ovamo doselili krajem 18. i početkom 19. veka.

   U selu su rodovi:

   Miletanci (6 k., Petkovica), došli iz Timočke Krajine pre 130 godina.

   Radivojevci (15 k., Petkovica), takođe iz Timočke Krajine (Mileta i Radivoje bili su braća rođena).

   Radovanjci (20 k., Petkovica), došli iz Bukovca od Stojkovića. Dalja starina im je iz Ivankovca kod Ćuprije.

   Novakovići (15 k., Sv. Nikola), došli iz “Erskog Kraja” (užičkog ili čačanskog okruga).

   Brđani (22 k., Sv. Ilija), došli iz Hercegovine ili iz Crne Gore (i njih u Novakoviće zovu “Erama”).

   Bugarčići (3 k., Sv. Đorđe i Đurđevdan), došli iz Planince u Crnoj Reci.

   Posle 1819 selo je imalo 10 kuća sa 13 poreskih glava, a 1870. g. imalo je 66 poreskih glava.

   Seoska slava je Veliki Spasovdan, a zavetine su Vidovdan (zbog živine) i Blaga Marija (zbog stoke).

   IZVOR: Stanoje M. Mijatović, “Resava”. Priredio saradnik portala Poreklo Šarko.

   Odgovori

4. 27. decembar 2013. u 18:58

   mile

   Jel moze za selo vojnik

   Odgovori

5. 31. oktobar 2014. u 19:43

   Milodan

   Poreklo stanovništva sela Balajnac (po knjizi Balajinac), opština Despotovac – Pomoravski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Resava“.

   Položaj sela.

   -Selo je sa obe strane Balajničkog Potoka, koji se ispod sela uliva u potok Ćukovac što dolazi iz sela Vitanovca.

   Vode.

   -Jedan od seoskih izvora zove se Usečina, drugi, u sredini sela, Kladenac a treći nema naročito ime.

   Zemlje i šume.

   -Delovi seoskog atara su: Stanojeva Glavica, Klađe (pod šumom), Duboki Potok (više sela), Šumerak, Leštar, Reka, Repak, Kopavica, Ograđa, Vinogradi (ka drumu i Bogavi), Dobra Voda, Trečica, Veliki Višnjar (utrina), Padina (utrina) i Velika Ograđa.

   Tip sela.

   -Selo se deli na Gornji i Donji Kraj. Ima 83 kuće i 10 rodova, sve pravoslavnih Srba.
   Po haračkom spisku selo je 1819. godina imalo 23 kuće i 24 poreske glave; godine 1870. imalo je 69 poreskih glava.

   Ime selu.

   -Po jednom predanju selo je dobilo ime po nekoj rđavoj vodi, koju su ljudi pili i zbog toga su posle toga mnogo balili, slinavili. Po drugom ovde je nekog vojskovođu snašao nekakav belaj, jer mu je vojska bila do nogu potučena. Po ovo m drugom predanju selo se u prvo vreme zvalo Belajinac.

   Poreklo stanovništva.

   -U selu ima starinaca i prema tome je starijeg postanja.
   U Gornjem Kraju su rodovi:
   -Kozarevići, slave Sv. Petku, jesenju i letnju. Doselili su se iz Crne Reke pre 100 godina.
   -Milosavljevići, slave Jovanjdan, zimski i letnji. Doselili su se iz Velikog Popovića pre 50 godina.
   -Jaćići, slave Nikoljdan, zimski i letnji. Ovde su od starine.
   U Donjem Kraju su:
   -Zvečanci, slave Đurđic i Đurđevdan. Doselili su se iz Zvečana pre 250 godina.
   -Malenovići, slave Đurđic i Đurđevdan. Doselili su se iz okoline Vranja.
   -Kuburovići i Petkovići, slave Đurđic i Đurđevdan. Doselili su se sa Kosova.
   -Zdravkovići, slave Đurđic i Đurđevdan. Oni su starinci.
   -Milošvići, slave Jovanjdan, zimski i letnji. Doselili su se iz okoline Alekinca.
   -Stojadinovići, slave Stevanjdan, zimski i letnji. Ne zna se odakle su i kada doseljeni..
   -Šelitrići, slave Sv. Simeona Mirotočivog. Ne zna se odakle su se i kada doselili.
   Seoska slava je Đurđevdan a zavetine su: Blaga Marija – protiv grada, Mladenci – za zdravlje stoke i Savindan – za zdravlje dece.

   Odgovori

   • 6. april 2019. u 11:43

     Milan

     Zvečanci ne postoje jer je to nadimak familije Marinković.Slave Sv.Nikolu a doselili su se iz sela Bučja kod Knjaževca pre 200 godina.Marinka Rakića i njegovu decu su nazvali zvečanima jer im je glas zvečao dok pričaju.

     Odgovori

6. 1. novembar 2014. u 20:40

   Milodan

   Poreklo stanovništva sela Beljajka, opština Despotovac – Pomoravski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Resava“.

   Položaj ssela.

   -Selo je na obema stranama rečice Beljajke – Dubočice (ili Dubnice) u koju se sa desne strane uliva Seliški Potok, koji dolazi iz Selišta.

   Vode.

   -Glavni seoski izvori su: Tiganj (na brdu Tiganju), Jazvinac i Čikovac.

   Zemlje i šume.

   -Delovi atara su. Ograđe, Selište, Manastirsko, Kosa, Bobote, Čikovac, Prekop, Urvina, Ćukovac, Kuće i Prnjavroski Potok.

   Tip sela.

   -Selo se ne deli na krajeve-mahale već na rodove „familije“. U selu ima oko 140 kuća i 16 rodova.
   Po haračkom spisku od 1819. godine selo je imalo 43 kuće sa 53 poreske glave. Godine 1870. je imalo 171 poresku glavu.

   Ime selu.

   -Po jednom kazivanju selo je dobilo ime zbog bele zemlje; po drugom zbog beljikave gore, koje je nekada tu dosta bilo; po trećem, zbog toga što je Turke ovde snašao nekakav „belaj“.

   Starine u selu.

   -Na mestu selištu nalaze se komadi starog posuđa, oružja i dr.

   Postanak sela i poreklo stanovništva.

   -Pre 100 i više godina stanovnici Beljajke bili su u Vojniku (današnjem Despotovcu). Prilikom neke svađe Vojničani su im popalili kuće, te su oni morali odatle da se isele u današnju Beljajku. Tu su im tada bili salaši. U Vojnik su se njihovi stari doselili ponajviše iz Erdelja. Izgleda da našnje stanovništvo nema nikakve veze sa starim Selištem.
   Na istočnoj strani sela su rodovi:
   -Mladenovići, slave Nikoljdan. Doselili se iz Staro-Pećice u Bugarskoj.
   -Đuzelovići, slave Sv. Petku, doselili se iz Erdlja.
   -Izvoranci, slave Malu Gospojinu. Doselili se iz Malog Izvora kod Boljevca.
   -Prilepčani, slave Nikoljdan. Doselili su se iz okoline Prilepa. Po jednom predanju oni su rod Kuco-Vlaha a po drugom bili su Srbi, pa se docnije porumunili.
   Iz Erdelja su se doselili, preko Vojnika:
   -Perići – Jovanjdan.
   -Bosiokovići- Aranđelovdan.
   -Vikanovići – Sv. Petka.
   -Raškovići, slave Sv. Petku su doseljeni iz iz Podgoraca, Crna Reka.
   Uz Seliški Potok su rodovi, iz Erdelja:
   -Nedeljkovići, slave Nikoljdan.
   -Buzernići – Sv. Petka.
   -Bosiokoići – Aranđelovdan.
   -Brndošani – Aranđelovdan.
   -Pucovići, slave Đurđic i Alimpijevdan. Ne zna se odakle su i kada doseljeni.
   -Bogdanovići, slave Sv. Petku. Doseljeni su iz Podgorca, Crna Reka.
   -Fensovići, slave Nikoljdan. Ne zna se odakle su se i kada doselili.
   -Đurđevići, slave Đurđic i Đurđevdan. Doselili se iz Erdelja ili Madžarske – preko Vojnika.
   Seoska slava je Spasovdan, zavetine nemaju.

   Odgovori

7. 2. novembar 2014. u 22:35

   Milodan

   Poreklo stanovništva sela Bogava, opština Despotovac – Pomoravski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Resava“.

   Položaj sela.

   -Selo se nalazi na levoj strani druma Ćuprija – Veliki Popović i sa obe strane Bogavskog Potoka, koji izvire više sela i uliva se u Moravu kod Velikog Popovića.

   Vode.

   -Meštani ovog sela više piju izvorsku no bunarsku vodu. Glavni izvori su: Opštinska Voda i Bogićeva Stublina.

   Zemlje i šume.

   -U mestu zvanom Dolovska Kosa ima oko 3 hektara zajedničke šume. Delovi seoskog atara su: Tršje, Rupni Potok, Turski Kladenac, Svračak (u Svračačkom Potoku, ka Glogovcu), Crno Polje, Dolovska Kosa, Kamenjar, Đak, Banovac, Crno Brdo, Staro Brdo, Bajkovačko Brdo i Leštar.

   Tip sela.

   -Selo se deli na četiri mahale i to: Đušicku, Kovačicku, Lazićsku i Bugarsku malu. U selu je oko 90 kuća i 7 rodova.

   Ime selu.

   -Predanje i nazivu sela nije u narodu tačno sačuvano. Po nekima ono je tako nazvano po nekom Bogiću (Bogi), koji se nekada tu prvi naselio sa „Malog Kosova“ dok se po drugima tako zvalo mesto iz koga su se ovde naselili prvi doseljenici, opet iz južnih krajeva.

   Starine u selu.

   -U mestu zvanom Đak ima nekih zidina, za koje narod misli, da su ostaci nekadašnje crkve.

   Poreklo stanovništva:

   U selu su rodovi:
   -Đušići, slave Aranđelovdan. Doselili su se iz Stare Bogave i smatraju se kao najstariji doseljenici.
   -Kovačići, slave Đurđic i Đurđevdan. Oni su starinci.
   -Lazići, slave Ilindan. Doselili su se sa Kosova o Karađorđevom ustanku.
   -Bugarčići, slave Mratindan. Doselili su se iz okoline Vranja pre 150 godina.
   -Korunovići, slave Nikoljdan. Doselili su se iz okoline Vranja.
   -Petrovići, slave Jovanjdan. Doselili su se i oni iz okoline Vranja.
   -Bojkovići, slave Đurđic, Đurđevdan i Sv. Vasilija – Novu Godinu. Doseljeni su sa Kosova.
   Seoska slava je Car Konstantin i Carica Jelena a zavetine su: Mladenci, Blagovesti i Mitrovdan. Mladence zavetuju za zdravlje dece, Blagovesti za zdravlje stoke a Mitrovdan za zdravlje pernate živine.

   Odgovori

8. 3. novembar 2014. u 19:47

   Milodan

   Poreklo stanovništva sela Brestovo, opština Despotovac – Pomoravski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Resava“.

   Položaj sela.

   -Selo je na niskoj visoravni u koju je udubljen Brestovački Potok. Krajem sela protiče Kovanluk i ispod sela sa sastaje sa Brestovačkim Potokom i čine Klenjar, koji se uliva u Resaavu.

   Vode.

   -Glavni izvori su: Česma, Marićski i Vlaški Izvor.

   Zemlje i šume.

   -Zajedničkih imanja nema. Delovi atara su: Krakovo (potok), Orašje, Ciganska Voda, Kovanluk, Mlaka, Prisade, Lazin Potok, Jazvina, Drenjar (gde su bili vinogradi), Donja Šuma, Međa, Barica i Oblagar.

   Postanak sela, starine u njemu i poreklo stanovništva.

   -Staro selo je bilo odomah više Medveđe, odakle se preselilo za vrema boja na Milivi. U to vreme imalo je, kažu, samo sedam kuća krovinjara i papradnjača (pokrivenih papratom). Mesto na kome je bilo staro selo i danas se zove Selište. Tu postoji kadenac sa studenom vodom a nalaze se i komadi posuđa, oružja i novac. Kada je selo zasnovano, ne zna se, ali sudeći po starincima, ono je na današnjem mestu odavno.
   Stanoovnici su pravoslavni Srbi.
   U seli je oko 125 kuća i 6 rodova.
   Po haračkom spisku sela, koji je objavio Vuk Karadžić u Danici za 1828. godinu Brestovo je imalo 1819. godine 16 kuća i 17 poreskih glava. Godine 1870. imalo je 69 poresskih glava.
   Rodovi su:
   -Dodići, slave Nikoljdan. Oni su došli Lomnice za vreme boja na Milivi a u Lomnicu su došli sa „Malog Kosova“ pre sto godina.
   -Marići su starnici, slave Aranđelovdan.
   -Arnautovići, slave Đurđic i Đurđevdan. Doselili su se pre 150 godina iz Stare Srbije i bili su u starom selu.
   -Bugarčići, slave Nikoljdan. Doselili su se iz Timiočke Krajine „pre 100 i više godina“.
   -Kumrići ili Kumbrići su Vlasi, slave Aranđelovdan, jesenji i letnji. Doselili su se iz resavske Subotice pre 100 godina i do sada su se skoro sasvim posrbili. Sa Kumrićima iz Subotice smatraju se kao jedan rod.
   -Madžarevići, slave Đurđic i Alimpijevdan. Doselili su se iz Srema pre 100 godina.

   Zanimanje stanovništva.

   Osim zemljoradnjom i stočarstvom ranije su se mnogo zanimali pčelarstvom. Pričaju, da je nekada u Kovanluku bilo više od 6000 trmaka.
   Biće da ove iz Kovanluka pominje Joakim Vujić kao zasebno naselje u ovoj okolini.
   Seoska slava je Mladi Sv. Nikola a zavetine su Mladenci, Bogorodični Pokrov – za zdravlje dece; Beli Četvtak po Vaskrsu – za vinograde i Ristovo Sretenje – za zdravlje stoke.

   Odgovori

9. 4. novembar 2014. u 20:16

   Milodan

   Poreklo stanovništva sela-varošice Veliki Popović (po knjizi Veliko Popoviće), opština Despotovac – Pomoravski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Resava“.

   Položaj naselja.

   -Naselje je pored Seoskog Potoka i Kremenitog Potoka.

   Vode.

   -Glavni izvori su: Veliki, Debeljanski, Rvatski i Kovački Kladenac.

   Zemlje i šume.

   -Delovi atara su: Potočnjak, Bare, Pešinac, Staro Brdo, Kruškovac, Krakovi, Kremeniti Potok, Poljana, Kosica, Golubinjak, Dubovnica, Kovanluk, Kozji Grob, Bačinac, Gaj, Selište, Seljak, Mrtvaja, Caričina – gde je carica Milica ugledala despota Stefana kada se vraćao iz Manasije, Paunov Ključ, Sibak, Obradova Bara, Topole, Kod Bresta, Velike Livade, Belo Polje, Mlake, Kojina Bara, Razbojište i Međa.

   Tip sela.

   -Selo se deli na male: Rvatsku, Debljansku, Kovačku, Subicku, Ciganski i na Varošicu. Ima 263 kuće i 26 rodova. Deo sela (Varošica) je proglašeno za varošicu 1884. godine. Godine 1819 imalo je 51 kuću sa 54 poreske glave a 1870. godine imalo je 165 glava.

   Ime sela.

   -Selo je dobilo ime po Popovićima, prvim doseljenicima ovog sela.

   Starine u selu.

   -Na Razbojištu se nalazi novac, koji narod zove „kostaćice“ ili „kostadinke“. U Barama postoji jezero i oko njega se iskopavaju delovi zemljanog posuđa, urne, kameni batovi i noževi od kremena. Blizu jezera je i mesto Kruškovac. Po narodnom predanju tu je za vreme Kneza Lazara bila varoš (Kruškovac), koju je sam knez razrušio zbog rđave vode, od koje je svet mnogo umirao.

   Postanak sela i poreklo stanovništva.

   -Selo je nekada bilo seeveroistočno, u ravnici, bliže Resavi, do današnjeg groblja. Otuda se premestilo u tursko vreme. Mesto gde je selo nekada bilo danas sse zove Selište. Odatle su se prvi ovamo preselili neki Popovići, po kojima je, kako je već rečeno, selo dobilo ime. Nije poznato kako se staaro selo zvalo.
   Rodovi:
   -Rvati, slave Mitrovdan. Oni su iz „Rvatske“. Stari Nikola, Rvat, koji je umro 1673. godine doselio se iz „Rvatske“ i uzeo pod zakup od starog Kovača vodenicu na Resavi. Posle se sa Kovačevom familijom orodio i tu ostao. Tada je selo bilo u današnjem Selištu.
   U Debeljanskoj mali su:
   -Debeljanci, slave Alimpijevdan. Doselili su se sa Kosova. Tamo su se zvali Poganci.
   U Kovačkoj Mali su:
   -Kovači, Kovačevići i Kovačići – slave Đurđic i Đurđevdan. Oni su starinci i ovde su došli iz Selišta.
   -Subići i Brzanci, slave Aranđelodan. I oni su starinci. Prezivaju se u Brzanci zbog toga što je neki njihov predak uzeo ili ukrao Vlasima sir (brnzo).
   -Capići i Mulići , slave Nikoljdan. Oni su Cigani-Romi, doseljeni pre 60 godina iz Brestova.
   Varošica je skoro na sredini sela. U njoj su.
   -Marjanovići, slave Stevanjdan. Oni su iz Trućevca.
   -Novakovići, slave Nikoljdan. Oni su iz Roande.
   -Despotovići, slave Đurđevdan i Đurđic. Oni su iz Malog Popovića.
   -Dimovići su iz Makedonije, slave Nikoljdan.
   -Nikolići su iz Gopeša, slave Nikoljdan.
   -Radovanovići su iz Roande, slave Trifundan.
   -Petrovići su iz Velikog Laola kod Požarevca, slave Đurđic i Đurđevdan.
   -Tošići su iz Lebana, slave Nikoljdan.
   -Stojanovići su iz okoline Leskovca, slave Nikoljdan.
   -Popovići su iz Gopeša, slave Nikoljdan.
   -Papići su iz Banata, slave Stevanjdan.
   -Jovanovići su iz Kušiljeva, slave Jovanjdan.
   -Jovanovići drugi su iz Vitanaca, slave Veliku Gospojinu.
   -Belobrkići su iz Leskovca, slave Mratindan.
   -Lukići su iz Sedlara, slave Stevanjdan.
   -Jankovići su iz Starog Adžibegovca, slave Nikoljdan.
   -Dimitrijevići su iz Svilajnca, slave Mitrovdan.
   -Grozdanovići su iz Svilajnca, slave Nikoljdan.
   -Stamenkovići su iz Makedonije, slave Aranđelovdan.
   -Milići su iz Velikog Popovića (sela), slave Đurđic i Đurđevdan.
   -Stevanovići su takođe iz Velikog Popovića, slave Nikoljdan.
   Varošica nije odvojena od sela. U njoj su nekoliko mehana, dućana, zanatlijskih radionica, pošta-telegraf, škola i nekoliko kuća. Do pre nekoliko godina ovde je bila i sreska kancelarija, pa je premeštena u Despotovac.
   Seoska slava je 25 maja a zavetine: Bogojavci – za zdravlje ljudi i stoke i Blaga Marija – za vinograde.

   Odgovori

10. 6. novembar 2014. u 18:14

    Milodan

    Poreklo stanovništva selo Vitance (po knjizi Vitanci), opština Despotovac – Pomoravski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Resava“.

    Položaj sela.

    -Selo je na obema stranama Ćukovačkog Potoka (Suvi Potok).

    Zemlje i šume.

    -Delovi seoskog atara su: Ćukovac, Jovac, Kamenjar, Bačinac, Kozji Grob, Dubovnica, Bačište, Ornice, Staro Selo, Smrdan (gde je izvor), Razbojište i Jankov Potok.

    Tip sela.

    -Selo se deli na Gornji i Donju Malu, koje nisu podvojene. U selu je 211 kuća i 11 rodova.
    Selo je imalo 1819. godine 32 kuće i 33 poreske glave. Godine 1870. imalo je 128 poreskih glava.

    Postanak sela i poreklo stanovništva.

    -Selo je bilo na mestu koje se zove Staro Selo ili Stari Vitanci, bliže Despotovcu; otuda se ovamo preselilo posle turske najezde, kada je bio boj na Milivi. Selo je staro i ne zna se tačno ni približno vreme kada je zasnovano.
    U Gornjoj Mali su:
    -Jonići su iz Prnjavora kod Bele Crkve, slave Đurđic i Alimpijevdan.
    -Jankuljevići i Bugarčići su došli od Timoka, bili su Vlasi, pa se posrbili. Nekaže se koju slavu slave.
    -Ilići, slave Sv. Petku. Oni su Cigani-Romi, ne zna se odakle su doseljeni.
    U Donjoj Mali su:
    -Bačići i Jonići, slave Đurđic i Alimpijevdan. Doselili su se iz Prnjavora, ima ih i u Gornjoj Mali.
    -Pucići, slave Mitrovdan. Oni su starinci.
    -Čočići, slave Nikoljdan. I oni su starinci.
    -Jelisavkići, slave Nikoljdan. Oni su, takođe, starinci.
    -Đurići, slave Đurđic i Đurđevdan. Oni su doseljeni sa Kosova.
    -Brkići, slave Mitrovdan. Za njih se priča da su bili zajedno sa Pucićima i Čočićima i u Starom Vitancu.
    -Stojkovići, slave Aranđelovdan. Doselili su se iz Timiočke Krajine.
    -Sarići, slave Veliku Gospojinu, ne zna se odakle su.
    Seoska slava su Bele Poklade po trojicama a zavetine Markovdan i Spasovdan.

    Odgovori