Деспотовац и околна села

11. јун 2012.

коментара: 26

Општина Деспотовац:

Балајнац, Баре (до 1959. године Баре Рудник), Бељајка, Богава, Брестово, Буковац, Велики Поповић, Витанце, Војник (до 1993. године Деспотовац Село), Грабовица, Двориште, Деспотовац (до 1996. године Деспотовац Варошица), Жидиље, Златово, Јасеново, Језеро, Јеловац, Липовица, Ломница, Маквиште, Медвеђа, Милива, Пањевац, Плажане, Поповњак, Равна Река, Ресавица, Ресавица (село), Сењски Рудник, Сладаја, Стењевац, Стрмостен и Трућевац.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (26)

Одговорите

26 коментара

  1. Шарко

    Пореко становништва, село Милива (Деспотовац)

    Порекло становништва, село Милива, општина Деспотовац. Према књизи Станоја М- Мијатовића, издање из 1930. године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

    Положај села.

    Село је на десној обали реке Ресаве, Кроз село протиче река Милива. Топлик, Ступа, Точурак и Срновац. Последњи је изван села и има киселу воду.

    Село се дели на; Мишићску, Брђанску и Ђукићску Малу и Прњавор. Има 133 куће а 9 родова.

    По предању је село добило име по истоименој цркви или манастиру који је био ту.

    У селу има три развалине, за које предање каже, да су биле цркве. Једна је таква развалина више села, у клисури, на извору реке Миливе. Народ каже, да је некад ту била велика црква, коју је Деспот Стеван подигао сестри Миливи (Милеви). Друга је развалина у пољу Грапчини. За њу се прича, да је била такође црква, коју је Деспот Стеван подигао својој другој сестри, Мари, по којој се црква звала Маруша. Трећа је развалина у сред села. За њу народ тврди, да је ту био велики манастир, већи од Манасије, а који је погигао Вук Бранковић за инат Стевану. Услед тога народ неће ни да га обнавља. А да је ту доиста био манастир, сведочи то, што се део села Миливе и данас зове Прњавор.

    По предању је село овде јосш од пре Косова и убраја се у ред најстаријих села ове области. Некада је било више села, на месту које се данас зове Мала Милива, па је отуда, веле, помештено ближе Ресави за време Другог Устанка.

    У Прњавору су:

    Јокићи (20 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), старинци.

    Лукићи (6 к., Св. Стеван), дошли са Косова пре 200 година.

    Бобићи (6 к., Св. Никола), доселили се од истоименог рода из Старог Плажана. Старином су “од некуд из Бугарске”.

    У Мишицкој су Мали:

    Мишићи (10 к., Митровдан и Петровдан), дошли са Косова пре 200 година.

    Скокићи (1 к., Св. Јован), дошли из Кривог Вира (у црноречком крају).

    У Брђанској су Мали:

    Брђани (20 к., Митровдан и Петровдан), дошли са Косова. Кажу да су с Мишићима били некада род, али су се данас скоро већ одродили, и ако се не своје женидбом или удадбом.

    У Ђукицкој су Мали:

    Ђукићи (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли са Косова.

    Урошевићи (30 к., Св. Никола), старинци.

    Арачићи (30 к., Св. Јован и Св. Никола), дошли са Косова. Има их и у Ланишту у Белици. (мој додатак – Од овог рода је Вукоман Арачић (1850 – 1915), дивизијски генерал, рођен у Ланишту код Јагодине од оца Петра и мајке Стеване.

    Сеоска слава је Пресвета (млада субота пред покладе за Петров Пост). а заветине су Св. Тодор (за здравље људи) и Св. Арханђел (за здравље стоке).

    ИЗВОР: Станоје М. Мијатовић, “Ресава”. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

  2. Шарко

    Порекло становништва село Буковац (Деспотовац)

    Порекло становништва село, Буковац, општина Деспотовац. Према књизи Станоја М. Мијатовића, издање из 1930 године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

    Положај села.

    Село је у клисури, с обе стране Ресаве. Више кућа има на левој но на десној страни реке. У селу се служе водом са Ресаве и са извора Копиловца.

    Мале.

    Село се дели на Горњу (на десној) и Доњу Малу (на левој страни Ресаве). Има око 110 кућа а 4 рода.

    Назив села.

    По једном предању село је добило име по многим буковима, по другом предању добило је име по неком дубоком бујку (виру).

    Старине.

    Више села уз реке је развалина цркве Св. Тројице, за коју се мисли да ју је подигао деспот Стеван; више ове развалине, такодђе уз Ресаву, је развалина манастира Св. Јована Златоустог, за који се мисли, да га је подигао Вук Бранковић. Око ових двеју развалина налазе се старински новци, комади од старог посуђа и оружја. Причали су ми да је пре неког времена код црквине Св. Јована Златоустог нађен сребрени кондир и златан крст, који су поклоњени манастиру Манасији.

    Оснивање села.

    Не зна се када је село постало и да ли је помештено. У селу има старинаца и може се узети да је ту од старине. Можда је некад било црквени прњавор. Чесменски Крај у Ломници постао је одсељавањем једног села становништва из овога краја.

    У Горњој Мали су:

    Гагићи (30 к., Св. Јован зимски и летњи), старинци су.

    Илићи (55 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили са Косова (прича се, да су тада догнали 1000 оваца), а њихови рођаци су се настанили у Ломници – Дзољићи и Цурићи.

    У Доњој су Мали:

    Крстићи (15 к., Тодорова Субота), дошли из врањске околине.

    Стојковићи (10 к., Петковица), дошли из Иванковца код Ћуприје (зову их Власима, ма да су прави Срби).

    По једном предању Стеван Високи је умро код цркве Св. Тројице, где је често боравио. Кад је послат гласник у Манасију да јави за његову смрт, стражар га је убио, јер није знао одзив и лознику; услед тога се задуго није знало за деспотову смрт. Манастир Златоуст су Турци порушили до темеља и многи свет који је био на сабору одвели у ропство, многи су скочили и удавили се у вир (бук) који се отада прозвао Црни.

    Године 1819. село је имало 25 кућа а 25 пореских глава, а 1870. 100 пореских глава.

    Сеоска је слава први дан Тројица, а заветине: Павловдан (30 јуна) (да град не убије и вода не однесе) и Благовести (25. марта) за винограде.

    ИЗВОР: Станоје М. Мијатовић, “Ресава”. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

  3. Шарко

    Порекло становништва, село Сладаја (Деспотовац)

    Порекло становништва, село Сладаја, општина Деспотовац. Према књизи Станоја М. Мијатовића, издање из 1930. године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

    Положај села.

    Село је у клисури између стрмих коса које се пружају од Бељанице. Кроз село протиче поток Ошој, који се као Горунска Река стиче у Ресаву.

    Извори.

    Извори су Стублина и Брђански Кладенац, – Делови су хатара: Чукарица, Раскрсница, Трштењак, Јарчевац, Момчилско Брдо, Усовина, Горунска Река, Горуњар, Каменита Чукара, Пањевачка Коса и Селиште.

    У селу има 81 кућа а 6 родова.

    Назив села.

    По једном казивању село је добило име по некој страви слади, која ту расте. По другом име је добило по Слади, дворкињи деспота Стевана, која је одатле била родом, па ту после и умрла. По трећем село је добило име по многом злату, које се ту вадило, услед чега се у прво време звало Златаја, па после Сладаја.

    Старине.

    У Селишту се налази рударска шљака и чепари од старинског посуђа и од других старинских ствари. Исто се тако трагови од старог насеља налазе и у Момчилском Брду и на Чукарици.

    Старо је село некада било на западу од данашњег, ближе Пањевцу, у Селишту. Данашње становништво чине досељеници, који су се по предању овамо доселили крајем 18. и почетком 19. века.

    У селу су родови:

    Милетанци (6 к., Петковица), дошли из Тимочке Крајине пре 130 година.

    Радивојевци (15 к., Петковица), такође из Тимочке Крајине (Милета и Радивоје били су браћа рођена).

    Радовањци (20 к., Петковица), дошли из Буковца од Стојковића. Даља старина им је из Иванковца код Ћуприје.

    Новаковићи (15 к., Св. Никола), дошли из “Ерског Краја” (ужичког или чачанског округа).

    Брђани (22 к., Св. Илија), дошли из Херцеговине или из Црне Горе (и њих у Новаковиће зову “Ерама”).

    Бугарчићи (3 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли из Планинце у Црној Реци.

    После 1819 село је имало 10 кућа са 13 пореских глава, а 1870. г. имало је 66 пореских глава.

    Сеоска слава је Велики Спасовдан, а заветине су Видовдан (због живине) и Блага Марија (због стоке).

    ИЗВОР: Станоје М. Мијатовић, “Ресава”. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

  4. Порекло становништва села Балајнац (по књизи Балајинац), општина Деспотовац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

    Положај села.

    -Село је са обе стране Балајничког Потока, који се испод села улива у поток Ћуковац што долази из села Витановца.

    Воде.

    -Један од сеоских извора зове се Усечина, други, у средини села, Кладенац а трећи нема нарочито име.

    Земље и шуме.

    -Делови сеоског атара су: Станојева Главица, Клађе (под шумом), Дубоки Поток (више села), Шумерак, Лештар, Река, Репак, Копавица, Ограђа, Виногради (ка друму и Богави), Добра Вода, Тречица, Велики Вишњар (утрина), Падина (утрина) и Велика Ограђа.

    Тип села.

    -Село се дели на Горњи и Доњи Крај. Има 83 куће и 10 родова, све православних Срба.
    По харачком списку село је 1819. година имало 23 куће и 24 пореске главе; године 1870. имало је 69 пореских глава.

    Име селу.

    -По једном предању село је добило име по некој рђавој води, коју су људи пили и због тога су после тога много балили, слинавили. По другом овде је неког војсковођу снашао некакав белај, јер му је војска била до ногу потучена. По ово м другом предању село се у прво време звало Белајинац.

    Порекло становништва.

    -У селу има старинаца и према томе је старијег постања.
    У Горњем Крају су родови:
    -Козаревићи, славе Св. Петку, јесењу и летњу. Доселили су се из Црне Реке пре 100 година.
    -Милосављевићи, славе Јовањдан, зимски и летњи. Доселили су се из Великог Поповића пре 50 година.
    -Јаћићи, славе Никољдан, зимски и летњи. Овде су од старине.
    У Доњем Крају су:
    -Звечанци, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из Звечана пре 250 година.
    -Маленовићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из околине Врања.
    -Кубуровићи и Петковићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се са Косова.
    -Здравковићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Они су старинци.
    -Милошвићи, славе Јовањдан, зимски и летњи. Доселили су се из околине Алекинца.
    -Стојадиновићи, славе Стевањдан, зимски и летњи. Не зна се одакле су и када досељени..
    -Шелитрићи, славе Св. Симеона Мироточивог. Не зна се одакле су се и када доселили.
    Сеоска слава је Ђурђевдан а заветине су: Блага Марија – против града, Младенци – за здравље стоке и Савиндан – за здравље деце.

    • Milan

      Звечанци не постоје јер је то надимак фамилије Маринковић.Славе Св.Николу а доселили су се из села Бучја код Књажевца пре 200 година.Маринка Ракића и његову децу су назвали звечанима јер им је глас звечао док причају.

  5. Порекло становништва села Бељајка, општина Деспотовац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

    Положај ссела.

    -Село је на обема странама речице Бељајке – Дубочице (или Дубнице) у коју се са десне стране улива Селишки Поток, који долази из Селишта.

    Воде.

    -Главни сеоски извори су: Тигањ (на брду Тигању), Јазвинац и Чиковац.

    Земље и шуме.

    -Делови атара су. Ограђе, Селиште, Манастирско, Коса, Боботе, Чиковац, Прекоп, Урвина, Ћуковац, Куће и Прњавроски Поток.

    Тип села.

    -Село се не дели на крајеве-махале већ на родове „фамилије“. У селу има око 140 кућа и 16 родова.
    По харачком списку од 1819. године село је имало 43 куће са 53 пореске главе. Године 1870. је имало 171 пореску главу.

    Име селу.

    -По једном казивању село је добило име због беле земље; по другом због бељикаве горе, које је некада ту доста било; по трећем, због тога што је Турке овде снашао некакав „белај“.

    Старине у селу.

    -На месту селишту налазе се комади старог посуђа, оружја и др.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Пре 100 и више година становници Бељајке били су у Војнику (данашњем Деспотовцу). Приликом неке свађе Војничани су им попалили куће, те су они морали одатле да се иселе у данашњу Бељајку. Ту су им тада били салаши. У Војник су се њихови стари доселили понајвише из Ердеља. Изгледа да нашње становништво нема никакве везе са старим Селиштем.
    На источној страни села су родови:
    -Младеновићи, славе Никољдан. Доселили се из Старо-Пећице у Бугарској.
    -Ђузеловићи, славе Св. Петку, доселили се из Ердља.
    -Изворанци, славе Малу Госпојину. Доселили се из Малог Извора код Бољевца.
    -Прилепчани, славе Никољдан. Доселили су се из околине Прилепа. По једном предању они су род Куцо-Влаха а по другом били су Срби, па се доцније порумунили.
    Из Ердеља су се доселили, преко Војника:
    -Перићи – Јовањдан.
    -Босиоковићи- Аранђеловдан.
    -Викановићи – Св. Петка.
    -Рашковићи, славе Св. Петку су досељени из из Подгораца, Црна Река.
    Уз Селишки Поток су родови, из Ердеља:
    -Недељковићи, славе Никољдан.
    -Бузернићи – Св. Петка.
    -Босиокоићи – Аранђеловдан.
    -Брндошани – Аранђеловдан.
    -Пуцовићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Не зна се одакле су и када досељени.
    -Богдановићи, славе Св. Петку. Досељени су из Подгорца, Црна Река.
    -Фенсовићи, славе Никољдан. Не зна се одакле су се и када доселили.
    -Ђурђевићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се из Ердеља или Маџарске – преко Војника.
    Сеоска слава је Спасовдан, заветине немају.

  6. Порекло становништва села Богава, општина Деспотовац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

    Положај села.

    -Село се налази на левој страни друма Ћуприја – Велики Поповић и са обе стране Богавског Потока, који извире више села и улива се у Мораву код Великог Поповића.

    Воде.

    -Мештани овог села више пију изворску но бунарску воду. Главни извори су: Општинска Вода и Богићева Стублина.

    Земље и шуме.

    -У месту званом Доловска Коса има око 3 хектара заједничке шуме. Делови сеоског атара су: Тршје, Рупни Поток, Турски Кладенац, Сврачак (у Сврачачком Потоку, ка Глоговцу), Црно Поље, Доловска Коса, Камењар, Ђак, Бановац, Црно Брдо, Старо Брдо, Бајковачко Брдо и Лештар.

    Тип села.

    -Село се дели на четири махале и то: Ђушицку, Ковачицку, Лазићску и Бугарску малу. У селу је око 90 кућа и 7 родова.

    Име селу.

    -Предање и називу села није у народу тачно сачувано. По некима оно је тако названо по неком Богићу (Боги), који се некада ту први населио са „Малог Косова“ док се по другима тако звало место из кога су се овде населили први досељеници, опет из јужних крајева.

    Старине у селу.

    -У месту званом Ђак има неких зидина, за које народ мисли, да су остаци некадашње цркве.

    Порекло становништва:

    У селу су родови:
    -Ђушићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Старе Богаве и сматрају се као најстарији досељеници.
    -Ковачићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Они су старинци.
    -Лазићи, славе Илиндан. Доселили су се са Косова о Карађорђевом устанку.
    -Бугарчићи, славе Мратиндан. Доселили су се из околине Врања пре 150 година.
    -Коруновићи, славе Никољдан. Доселили су се из околине Врања.
    -Петровићи, славе Јовањдан. Доселили су се и они из околине Врања.
    -Бојковићи, славе Ђурђиц, Ђурђевдан и Св. Василија – Нову Годину. Досељени су са Косова.
    Сеоска слава је Цар Константин и Царица Јелена а заветине су: Младенци, Благовести и Митровдан. Младенце заветују за здравље деце, Благовести за здравље стоке а Митровдан за здравље пернате живине.

  7. Порекло становништва села Брестово, општина Деспотовац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

    Положај села.

    -Село је на ниској висоравни у коју је удубљен Брестовачки Поток. Крајем села протиче Кованлук и испод села са састаје са Брестовачким Потоком и чине Клењар, који се улива у Ресааву.

    Воде.

    -Главни извори су: Чесма, Марићски и Влашки Извор.

    Земље и шуме.

    -Заједничких имања нема. Делови атара су: Краково (поток), Орашје, Циганска Вода, Кованлук, Млака, Присаде, Лазин Поток, Јазвина, Дрењар (где су били виногради), Доња Шума, Међа, Барица и Облагар.

    Постанак села, старине у њему и порекло становништва.

    -Старо село је било одомах више Медвеђе, одакле се преселило за врема боја на Миливи. У то време имало је, кажу, само седам кућа кровињара и папрадњача (покривених папратом). Место на коме је било старо село и данас се зове Селиште. Ту постоји каденац са студеном водом а налазе се и комади посуђа, оружја и новац. Када је село засновано, не зна се, али судећи по старинцима, оно је на данашњем месту одавно.
    Станоовници су православни Срби.
    У сели је око 125 кућа и 6 родова.
    По харачком списку села, који је објавио Вук Караџић у Даници за 1828. годину Брестово је имало 1819. године 16 кућа и 17 пореских глава. Године 1870. имало је 69 поресских глава.
    Родови су:
    -Додићи, славе Никољдан. Они су дошли Ломнице за време боја на Миливи а у Ломницу су дошли са „Малог Косова“ пре сто година.
    -Марићи су старници, славе Аранђеловдан.
    -Арнаутовићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се пре 150 година из Старе Србије и били су у старом селу.
    -Бугарчићи, славе Никољдан. Доселили су се из Тимиочке Крајине „пре 100 и више година“.
    -Кумрићи или Кумбрићи су Власи, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи. Доселили су се из ресавске Суботице пре 100 година и до сада су се скоро сасвим посрбили. Са Кумрићима из Суботице сматрају се као један род.
    -Маџаревићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили су се из Срема пре 100 година.

    Занимање становништва.

    Осим земљорадњом и сточарством раније су се много занимали пчеларством. Причају, да је некада у Кованлуку било више од 6000 трмака.
    Биће да ове из Кованлука помиње Јоаким Вујић као засебно насеље у овој околини.
    Сеоска слава је Млади Св. Никола а заветине су Младенци, Богородични Покров – за здравље деце; Бели Четвтак по Васкрсу – за винограде и Ристово Сретење – за здравље стоке.

  8. Порекло становништва села-варошице Велики Поповић (по књизи Велико Поповиће), општина Деспотовац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

    Положај насеља.

    -Насеље је поред Сеоског Потока и Кременитог Потока.

    Воде.

    -Главни извори су: Велики, Дебељански, Рватски и Ковачки Кладенац.

    Земље и шуме.

    -Делови атара су: Поточњак, Баре, Пешинац, Старо Брдо, Крушковац, Кракови, Кременити Поток, Пољана, Косица, Голубињак, Дубовница, Кованлук, Козји Гроб, Бачинац, Гај, Селиште, Сељак, Мртваја, Царичина – где је царица Милица угледала деспота Стефана када се враћао из Манасије, Паунов Кључ, Сибак, Обрадова Бара, Тополе, Код Бреста, Велике Ливаде, Бело Поље, Млаке, Којина Бара, Разбојиште и Међа.

    Тип села.

    -Село се дели на мале: Рватску, Дебљанску, Ковачку, Субицку, Цигански и на Варошицу. Има 263 куће и 26 родова. Део села (Варошица) је проглашено за варошицу 1884. године. Године 1819 имало је 51 кућу са 54 пореске главе а 1870. године имало је 165 глава.

    Име села.

    -Село је добило име по Поповићима, првим досељеницима овог села.

    Старине у селу.

    -На Разбојишту се налази новац, који народ зове „костаћице“ или „костадинке“. У Барама постоји језеро и око њега се ископавају делови земљаног посуђа, урне, камени батови и ножеви од кремена. Близу језера је и место Крушковац. По народном предању ту је за време Кнеза Лазара била варош (Крушковац), коју је сам кнез разрушио због рђаве воде, од које је свет много умирао.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Село је некада било сеевероисточно, у равници, ближе Ресави, до данашњег гробља. Отуда се преместило у турско време. Место где је село некада било данас ссе зове Селиште. Одатле су се први овамо преселили неки Поповићи, по којима је, како је већ речено, село добило име. Није познато како се стааро село звало.
    Родови:
    -Рвати, славе Митровдан. Они су из „Рватске“. Стари Никола, Рват, који је умро 1673. године доселио се из „Рватске“ и узео под закуп од старог Ковача воденицу на Ресави. После се са Ковачевом фамилијом ородио и ту остао. Тада је село било у данашњем Селишту.
    У Дебељанској мали су:
    -Дебељанци, славе Алимпијевдан. Доселили су се са Косова. Тамо су се звали Поганци.
    У Ковачкој Мали су:
    -Ковачи, Ковачевићи и Ковачићи – славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Они су старинци и овде су дошли из Селишта.
    -Субићи и Брзанци, славе Аранђелодан. И они су старинци. Презивају се у Брзанци због тога што је неки њихов предак узео или украо Власима сир (brnzo).
    -Цапићи и Мулићи , славе Никољдан. Они су Цигани-Роми, досељени пре 60 година из Брестова.
    Варошица је скоро на средини села. У њој су.
    -Марјановићи, славе Стевањдан. Они су из Трућевца.
    -Новаковићи, славе Никољдан. Они су из Роанде.
    -Деспотовићи, славе Ђурђевдан и Ђурђиц. Они су из Малог Поповића.
    -Димовићи су из Македоније, славе Никољдан.
    -Николићи су из Гопеша, славе Никољдан.
    -Радовановићи су из Роанде, славе Трифундан.
    -Петровићи су из Великог Лаола код Пожаревца, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Тошићи су из Лебана, славе Никољдан.
    -Стојановићи су из околине Лесковца, славе Никољдан.
    -Поповићи су из Гопеша, славе Никољдан.
    -Папићи су из Баната, славе Стевањдан.
    -Јовановићи су из Кушиљева, славе Јовањдан.
    -Јовановићи други су из Витанаца, славе Велику Госпојину.
    -Белобркићи су из Лесковца, славе Мратиндан.
    -Лукићи су из Седлара, славе Стевањдан.
    -Јанковићи су из Старог Аџибеговца, славе Никољдан.
    -Димитријевићи су из Свилајнца, славе Митровдан.
    -Гроздановићи су из Свилајнца, славе Никољдан.
    -Стаменковићи су из Македоније, славе Аранђеловдан.
    -Милићи су из Великог Поповића (села), славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Стевановићи су такође из Великог Поповића, славе Никољдан.
    Варошица није одвојена од села. У њој су неколико механа, дућана, занатлијских радионица, пошта-телеграф, школа и неколико кућа. До пре неколико година овде је била и среска канцеларија, па је премештена у Деспотовац.
    Сеоска слава је 25 маја а заветине: Богојавци – за здравље људи и стоке и Блага Марија – за винограде.

  9. Порекло становништва село Витанце (по књизи Витанци), општина Деспотовац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

    Положај села.

    -Село је на обема странама Ћуковачког Потока (Суви Поток).

    Земље и шуме.

    -Делови сеоског атара су: Ћуковац, Јовац, Камењар, Бачинац, Козји Гроб, Дубовница, Бачиште, Орнице, Старо Село, Смрдан (где је извор), Разбојиште и Јанков Поток.

    Тип села.

    -Село се дели на Горњи и Доњу Малу, које нису подвојене. У селу је 211 кућа и 11 родова.
    Село је имало 1819. године 32 куће и 33 пореске главе. Године 1870. имало је 128 пореских глава.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Село је било на месту које се зове Старо Село или Стари Витанци, ближе Деспотовцу; отуда се овамо преселило после турске најезде, када је био бој на Миливи. Село је старо и не зна се тачно ни приближно време када је засновано.
    У Горњој Мали су:
    -Јонићи су из Прњавора код Беле Цркве, славе Ђурђиц и Алимпијевдан.
    -Јанкуљевићи и Бугарчићи су дошли од Тимока, били су Власи, па се посрбили. Некаже се коју славу славе.
    -Илићи, славе Св. Петку. Они су Цигани-Роми, не зна се одакле су досељени.
    У Доњој Мали су:
    -Бачићи и Јонићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили су се из Прњавора, има их и у Горњој Мали.
    -Пуцићи, славе Митровдан. Они су старинци.
    -Чочићи, славе Никољдан. И они су старинци.
    -Јелисавкићи, славе Никољдан. Они су, такође, старинци.
    -Ђурићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Они су досељени са Косова.
    -Бркићи, славе Митровдан. За њих се прича да су били заједно са Пуцићима и Чочићима и у Старом Витанцу.
    -Стојковићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Тимиочке Крајине.
    -Сарићи, славе Велику Госпојину, не зна се одакле су.
    Сеоска слава су Беле Покладе по тројицама а заветине Марковдан и Спасовдан.