Деспотовац и околна села

26 коментара

1. 13. новембар 2014. у 19:55

   Милодан

   Порекло становништва села Двориште, општина Деспотовац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

   Положај села.

   -Двориште је на обема обалама Ресаве. Кроз село протичу Крушевички и Јасичарски Поток.

   Воде.

   -У селу постоји само један извор – Мишицки Кладенац.

   Земље и шуме.

   -Делови сеоскаг атара су: Велики и Мали Пасторак, Гумиште, Крш, Велики и Мали Набат, Кременита Главица, Камична Главица, Лазје, Брдо, Крушевица, Дулан, Кусо Брдо, Шишмановац, Ресавско Поље, Врх-Поток, Трстењак, Вражја Бара, Сеча, Горње Село и Селиште.

   Име селу.

   -Предање каже да је село добило име по летњим дворовима деспота Стефана, који су били на врху брда, са десне стране Ресаве, у Сечи.

   Подаци о селу.

   У селу је 80 кућа и 11 родова. Године 1819. село је имало 19 кућа и исто толико пореских глава, а 1870. године је имало 62 пореске главе.

   Старине у селу.

   -У Лазју су налазили велике гривне, мамузе, буздовани и друге стари ствари од гвожђа и бронзе.
   -Црква је по предању подигнута за време деспота Стефана, па су је Турци порушили. У новије време обновио ју је Милосав Ресавац.
   -На брду Сечи су развалине деспотових дворова а на врху Пањевачког Брда су развалине неког града.

   Постанак села и порекло становништва.

   -Изгледа да је село овде било од старине, па су се становници расељавали. Заиста има много досељеника. Међутим, једно предање каже, да је старо село било у Селишту и у Горњем Селу, идући Пањевцу, где су били Лајкићи; та су два села после сишла реци Ресави и од њих је данашње село.
   Са десне стране села реке су:
   -Лајкићи, славе Никољдан. Доселили су се из Горњег Села у коме су најпре били. Има их у Хомољу, били су Румуни па се посрбили.
   -Цветићи, славе Јовањдан. Доселили су се са Косова пре 150 година.
   -Мишићи, славе Јовањдан. Доселили су се са Косова када и Цветићи са којима се сматрају да су један род.
   -Стефановићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Хомоља – село Јошаница, били су Румуни па се посрбили.
   -Петровићи и Пауноићи, славе Св. Петку. Доселили се са Хомоља. И они су посрбљени Румини.
   -Везичевци, славе Св. Петку. Доселили су се из Везичева у Млави.
   -Рачићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Они су старинци.
   -Ђорићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. И они су старинци и сматрају се да су са Рачићима један род.
   Са леве стране реке Ресаве су ове породице:
   -Крајинци, славе Јовањдан. Доселили су се из Сикола у Тимочкој Крајини.
   -Витићи, славе Никољдан. Они су старинци.
   -Стојиловићи и Савићи, славе Никољдан. Мисле да су род са Витићима.
   -Матићи, славе Ђурђевдан. Они су Цигани-Роми, не зна се одакле су дошли.
   Трећина становништва били су Власи, који су се посрбили. Сеоска слава је Млади Св. Никола а заветине су: Св Патрикије – за здравље стоке и Младенци – за здравље деце.

   Одговори

2. 14. новембар 2014. у 20:05

   Милодан

   Порекло становништва села Војник (по књизи Деспотовац – Војник – варошица и село), општина Деспотовац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

   Положај села.

   -Село је на обема странама потока Точака и Оџинца, који се у средини села састају и чине Ански Поток. Варошица је ниже села у ресавској равници, око пута Свилајнац – Деспотовац – Манасија.

   Воде.

   -У селу постоји само један извор, који носи назив Точак.

   Земље и шуме.

   -Делови сеоског атара су: Јовачко Поље (у равници), Пландиште, Церје, Ров, Падалиште, Коса, Бобота, Ограђице, Синова Њива, Орнице, Пауљиште, Здравачко Поље, Башиловац, Пасуљара, Павити Крст, Влашка Мала, Градиниште, Лознатица, Брда, Орашје, Кључ, Поновије, Сунче, Варнице, Маћија, Пасторак, Витина Страна, Ковиловача, Мостина, Бабин Гуз и Камен.

   Тип насеља.

   -Село се дели на Горњи и Доњи Крај. Варошица је одвојена од села. Заједно са варошицом има 227 кућа и 31 род.
   Године 1819. ово место је имало 45 кућа и 49 пореских глава а године 1870. имало је 121 пореску главу.

   Име насеља.

   -Село се пре 40 година звало Војник па се касније назвало Деспотовац – по деспоту Стевану Високом. У то време основана је варошица са истим именом, која слабо напредује. По једном предању село је названо Војник због тога што је одатле отишло у бој на Косово највише војника – око 80 самих оклопника; по другом предању тако је названо, што је ту боравила војска Стевана Високог, када је он био у Манасији.

   Старине у насељу.

   -Више варошице, идући манастиру Манасији, постојала је до скора нека велика грађевина која се звала Ан (Хан). Причају да је била преко 80 метара дугачка и преко 40 метара широка. Мисли се да је овде била касарна прво да деспотову па за турску војску. Око хана се налазе гвоздене и бакарне старинске алатке и друге ствари.
   -У Боботу постоји „незнано гробље“.
   -На врху брда Маћије и Пасторка су остаци од неких градића. Између њих је, кажу, постојао покретни мост. Ту се налазе комади старог оружја, стари новци и друге старинске ствари.

   Постанак села и порекло становништва.

   -Село је било у Војничком Потоку, на месту Старом Војнику, одмах више варошице, па се отуда преселило за време Турака. У Влашкој Мали живели су Власи (Румуни) до пре сто и више година, па су се преселили у Бељајку.
   У Горњем Крају су:
   -Маринковићи, славе Аранђеловдан. Дошли су из Црне Реке пре 150 година. Кажу да су били Румуни па се посрбили.
   -Цветковићи, славе Св. Ћирила и Методија. Доселили су се из околине Зајечара.
   У Доњем Крају су:
   -Стојковићи, славе Никољдан. Они су старинци.
   -Ранчићи, славе Симеундан. И они су старинци.
   -Шиљићи, славе Томиндан, јесењи и летњи. Они су такође старинци.
   -Цалакани, славе Ђурђевдан и Ђурђиц. Доселили се са Косова.
   -Стојковићи други, славе Митровдан. Они су старинци.
   -Иванчевићи, славе Св. Враче. Дошли су из околине Врања.
   -Дрољићи, славе Јовањдан. Не зна се одакле су.
   -Милованоићи, славе Јовањдан, Цигани-Роми, не зна се одакле су дошли.
   У варошици су:
   -Протићи, славе Стевањдан. Доселили се из Ломнице.
   -Цветкоивћи, славе Стевањдан. Дошли су из Старе Србије.
   -Михаиловићи, славе Петровдан. Доселили се из Ћуприје.
   -Марјановићи, славе Никољдан. Доселили се из Миливе.
   -Симићи, славе Тодоровдан. Доселили се из Буковца.
   -Матићи, славе Никољдан, доселили се из Јагодине.
   -Јовановићи, славе Велику Госпојину, Доселили се из Витанаца.
   -Начићи, славе Митровдан, доселили се из Параћина.
   -Андрејичићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се из Витанаца.
   -Илићи, славе Јовањдан, доселили се из Богаве.
   -Николићи, славе Андријевдан, доселили се из Свилајнца.
   -Ивковићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се из Буковице.
   -Марковићи, славе Св. Петку. Доселили се из Дражимировца.
   -Петковићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Врања.
   -Стојадиновићи, славе Митровдан. Пореклом су из Македоније.
   -Стојадиновићи други, славе Јовањдан. Доселили се из Медвеђе.
   -Милетићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Дошли из Свилајнца.
   -Јовановићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се из Кушиљева.
   -Милојковићи, славе Јовањдан. Доселили се из Медвеђе.
   -Стојичевићи, славе Никољдан. Доселили се из Свилајнца.
   -Миловановићи, славе Св. Враче. Доселили се из Витанаца.
   Сеоска слава је Други дан Васкрса а заветине Марковдан – за стоку и Нова Година (Св. Василије) – за здраве људи.

   Одговори

3. 20. новембар 2014. у 11:34

   Jelica Milojković

   Moja majka Vidosava je rodom iz sela Miloševac kod Velike Plane.Rođena je 22.aprila 1925,Udata za Vlastimira Miloradovića, oficira, rodom iz Aleksandrovca (požarevačkog) Otac joj je Milosav a majka Milica Resavac. Imali su pet kćeri: Milu, Obreniju, Dušicu, Vidosavu I Desanku. Moja baka Milica je rano umrla, negde oko 1930 (mama je tada imala oko 6 godina). Deda je imao koliko znam braću a oni sinove (ne znam svima imena). Baka Milica je rodom iz Krnjeva. Interesuje me da li neko može da mi kaže nešto o poreklu familije Resavac. Gde bih mogla da dobijem podatke o datumima dedinog I bakinog rođenja, venčanja, smrti? Da li u Mesnoj zajednici u Miloševcu ili u Crkvi. Unapred zahvaljujem. Jelica Milojković (devojačko Miloradović), Požarevac

   Одговори

4. 22. новембар 2014. у 18:48

   Милодан

   Јелице!

   За фамилију Ресавац у Милошевцу:

   http://www.poreklo.rs/2014/09/06/poreklo-prezimena-selo-milosevac-velika-plana/

   Остале податке можете наћи у месној или надлежној цркви или општини, мислим да то није могуће у месној заједници:

   Одговори

5. 22. новембар 2014. у 19:19

   Милодан

   Порекло становништва села Жидиље (Џидиље), општина Деспотовац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

   Положај села.

   -Село је на Маквиштанском Потоку.

   Воде.

   -Једини звор у селу зове се Јасикар.

   Земље и шуме.

   -Делови Жидиљске Планине су: Велика Аршица (Шица), Мала Аршица, Црвено Поље, Антрвељ, Ћерчег, Врелски Врх и Средњи Врх.
   Делови сеоског атара су: Крајиште, Бара, Врелски Поток, Маквиште, Селиште, Лесковица, Остри Врх, Ђуча, Орловац, Мајдан, Бабина Глава, Стрњак, Мегин, Пасуљски Врх, Добра Вода, Страна и Ракита.

   Тип села.

   -Село се дели на Српску и Влашку Малу. Има око 160 кућа и 7 родова.
   Године 1819. село је имало 9 кућа и 12 пореских глава а 1870. године имало је 97 (пише кућа) мислим да је ово број пореских глава, оп. Милодан.

   Старине у селу.

   -У Селишту су, испод Влашке Мале, развалине од цркве Св. Пантелије. Недалеко од ове цркве је и Џидовско Гробље. На многимм местима по планини и атару има остатака од рударских окана, око којих сасе налазе многе старинске рударске и војничке ствари, стари новац и комади посуђа.

   Постанак села и порекло становништва.

   -Не зна се поуздано када је село засновано. По очуваном предању и по неким траговима људских рукотворина, као и по имену села изгледа да је овде било одавно насеље, само су се становници мењали. И ово село је премештано, било је у Селишту – испод данашњег села – па се овамо поместило из непознатих разлога. Изгледа да је старо Селиште сасвим расељено а ово данашње поново насељено, без икакве везе са старим насељем. Власи (Румуни) су се доселили пре Срба, те су бољи положај заузели.
   У Српској Мали су.
   -Лекићи, славе Св. Петку. Доселили су се пре 70 година из Мутнице код Параћина.
   -Омољци, славе Трифундан. Дошли су из Шарбановца у Тимочкој Крајини.
   -Малечкановићи, славе Св. Атанасије. Не зна се одакле су.
   У Влашкој Мали:
   -Вујићи, славе Никољдан. Они су из Ердеља.
   -Првуловићи су се доселили из Црне Реке, славе Јовањдан.
   -Мурџиловићи, славе Алимпијевдан су дошли са Хомоља.
   -Бировци, славе Аранђеловдан. И они су са Хомоља.
   Сеоска слава је Пантелијевдан а заветина Петрове Вериге- за здравље деце. И славу и заветину Срби славе одојено од Румуна.

   Одговори

6. 24. новембар 2014. у 18:00

   Милодан

   Порекло становништва села Јасеново, општина Деспотовац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

   Положај села.

   -Село захвата источну и западну страну Јасеновачког Потока, који се слива са виса Игришта на Хумовима.

   Воде.

   -Извоа има и они носе имена људи који су их подигли или назива породица у чијој близини кућа се налазе.

   Земље и шуме.

   -Делови сеоског атара су: Селиште, Горуњар, Облагар, Чесме, Липовац, Велико Поље, Крушар, Извињар, Кључ (ресавски), Смонице, Мијаилово Поље, Дос, Коловоз, Линцин Поток, Високе Дубраве, Грнчарица, Тропоњски Поток, Код Гробља, Липар, Јабука, Мисич и Игриште.

   Подаци о селу.

   -У селу је 255 кућа и 12 родова.
   Године 1819. у селу је било 14 кућа и 117 пореских глава а 1870. године имало је 203 пореске главе.

   Постанак села и порекло становништва.

   -По предању старо село је било некада у Селишту и Коловозу, па се отуда преселило из непозанатих разлога, овде, ближе Ресави. Како су у овом селу већином досељеници, изгледа да та стара насеља немају никакве везе са данашњим.
   У селу су ови родови:
   -Бајкићи, Василићи и Николићи – славе Никољдан. Доселили су се из Тимичке Краијне а тамо из Ердеља.
   -Бабаничићи, славе Св. Петку. Дошли су са Хомоља.
   -Здравковићи, славе Св. Петку. И они су са Хомоља и сматрају се са Бабаничићима да су један род.
   -Симићи, Радосављевићи и Биђурци – славе Аранђеловдан. Дошли су „из Биђура, преко Тимока“.
   -Ђорђевићи, славе Михољдан. Дошлли су из Ердеља преко Тимока.
   -Томикићи, славе Алимпијевдан. Не зна се њихово порекло.
   -Дамњановићи, славе Митровдан. Дошли су са Хомоља.
   -Јаношвићи, славе Св. Климентије. Не зна се њихоо порекло.
   -Голубовићи и Торајмалци, славе Велику Госпојину. Дошли су са Хомоља.
   -Сотировићи, славе Малу Госпојину. Доселили су се из Македоније.
   -Јонићи, слаев Стеввањдан. Не зна се њихово порекло.
   -Трајиловићи, славе Јовањдан и Стевањдан. Предак дошао из Бобове призетивши се у једну Јонићку кућу.

   Одговори

7. 25. новембар 2014. у 17:07

   Милодан

   Порекло становништва села Језеро, општина Деспотовац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

   Положај села.

   -Село је на странама Језерског Потока, који извире из баре Језера.

   Земље и шуме.

   -Делови сеоског атара су: Добра Вода, Антрвељ, Алаке, Лакиско Брдо, Јабуковац, Трап, Каматница, Стрма Страна, Ђула, Пландиште и Кованичка Коса.

   Подаци о селу.

   -Село се дели на Српски и Влашки Крај. У њему је 107 кућа са 11 родова.
   У харачком списку иу 1819. године ово село се не помиње. Године 1870. имало је 88 пореских глава.

   Име селу.

   -Село је добило име по великом језеру или некој већој заднивеној вртачи, чији се траг и данас познаје.

   Постанак села и порекло становништва.

   Село је новијег постања.
   У Српском Крају су:
   -Бугарчићи, славе Никољеана. Доселили су се из Мозгова код Алекинца.
   -Крстићи, славе Мратиндан. И они су дошли из Мозгова.
   -Миљковићи, славе Никољдан. Досељени су из Соко-Бање.
   -Јеремићи, славе Алимијевдан. Досељени су из Мозгова.
   -Дрљанци, славе Никољдан. Досељени су из села Дрљина код Алексинца.
   -Мирковци, славе Аранђеловдан. Не зна се одакле су пореклом
   У Влашком Крају су:
   -Виркошићи, славе Алимпијевдан. Доселили су се из Подгорца код Црне Реке где их и данас има.
   -Трујанци, славе Никољдан. Доселили су се из Злота – Црна река.
   -Војиновци, славе Никољдан. Доселили су се из Злота и род су са Трујанцима.
   -Бејинци, славе Јовањдан. Доселили су се из Подгорца.
   -Лападатовићи, славе Св. Петку. И они су из Подгорца.
   Сеоска слава су Тројице – сва три дана, а заветина Св. Атанасије – за здравље оваца. И славу и заветину прослављају заједниички и Срби и Румуни.

   Одговори

8. 30. новембар 2014. у 18:13

   Милодан

   Порекло становништва села Медвеђа, општина Деспотовац – Поморавски округ. Према кљизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

   Положај села.

   -Село је у ресавској равници на мало уздигнутој у врло лепој заравни. Кроз село протичу Пасуљички Поток и Брестовачки Поток или Клењар.

   Земље и шуме.

   -Делови сеоског атара су: Чичиковац – на источној страни, у равници, Ваљавица, Пасуљички Поток, Падалиште, Гушћар, Тупанар, Томикућа Пољана, Пландиште, Поскурички Поток, Бело Поље, Вртиште (ка југу), Топољак, Кључ, Река, Сибак, Градиште, Гробљиште и Стара Медвеђа.

   Тип села.

   -Село се дели на Горњу у Доњу Малу. Има 227 кућа 15 родова.
   Сеоска слава је св. Јован Златоусти а заветине су Младенци – за здравље деце и Петка пре зимски Никољдан.
   Године 1819. село је имало 49 кућа и 55 пореских глава а 1870. године имало је 171 пореску главу.

   Име селу.

   -По једном предању село је добило име по медведима којих је ту некада било много а по другом казивању названо је по истоименом селу одакле су дошли први досељеници.

   Старине у селу.

   -У Старој Медвеђи, где је данашње гробље – на источној страни села – налазе се развалине старог града. Око ових развалина и у њима налазили су се стари сребрни, бронзани и бакарни новци и разне ствари из старина. По многим рударским лампама, које се налазе, може се мислити, да је ту било, поред војничког, и неко рударско насеље. До града је било старо гробље, на које се и данас наилази приликом копања. Ту је било после и старо медвеђско гробље а ту је и данашње.

   Постанак села и порекло становништва.

   -По предању Медвеђа је први пут била преко Ресаве на месту „Гуштер“, па се отуда померило код Старог Гробља а одатле на данашње место. Узрок померања остао је непознат. И ово село има много досељеика.
   У Горњој Мали су:
   -Велисављевићи, славе Јовањдан. Доселила су се пре 200 година са Косова, са много оваца, четири брата: Велисав, Радојко, Радивоје и Миљко и по најстаријем брату је цео род добио презиме. Исти род је био у и Старој Медвеђи, те се сматра да су најстарији у селу а од њох је био кнез Милисав Велисављевић.
   -Крсјанићи, славе Јовањдан. Доселили су се из Балајинца. Старом Крсти, Крсјану, удавило се дете у каци са сурутком а Турчин га тражио да за то плати глобу и он побегне у Медвеђу. У Медвеђи после кажу Турчину да ту не живи никакав Крста, већ Крсјан, те му тако сакрију траг.
   -Новаци, славе Јовањдан. Они су из Старог Аџибеговца-Старог Села.
   -Радивојци, славе Јовањдан. Они су из Брестова.
   -Јованчевићи, славе Никољдан. Дошли су из Вирина.
   -Шајкићи, славе Никољдан. Доселили су се из Дражимировца.
   -Бакићи, славе Илиндан. Доселили су се из Грабовца а тамо из Срема, те их зову Маџари.
   -Предићи, славе Св. Петку. Доселили су се из Породина код Пожаревца, били су Власи па се посрбили.
   -Бркићи, славе Никољдан. Доселили су се из Кованице пре 40 година.
   У Доњој Мали су:
   -Васићи, славе Ђурђевдан. Они су Цигани-Роми торбари и не знају одакле су се доселили.
   -Бугарчићи, славе Никољдан. Доселили су се из Великог Извора код Зајечара.
   -Маленовићи, славе Св. Враче. Предак дошао из Купиновца. Стари Мален је дошао на имање као домазет-призет.
   -Ђорићи, славе Аранђелован. Доселили су се из околине Врања.
   -Мијатовићи, славе Св. Јована Зллатоустог. Дошли су из Старе Медвеђе.
   -Радовановићи, славе Трифундан и Аранђелован. Они су из Роанде.

   Одговори

9. 1. децембар 2014. у 21:58

   Милодан

   Порекло становништва села Поповњак, општина Деспотовац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

   Положај села.

   -Село је на левој обали Ресавице, на једној мало уздигнутијој висоравни. Кроз село протиче Владуљев Поток.

   Воде.

   -У селу постоји један бунар и два извора са којих се вода пије. Извори су Суднички Кладенац и Чокоцки Извор.

   Земље и шуме.

   -Делови сеоског атара су: Ћулимир, Куке, Решетке, Прњавор, Стража, Река, Горуњар и Шишмановац*.
   *На ђенералштабној карти погрешно је ово место названо Шишановац. Осим тога ово село се налази ближе Ресавици него што је на карти назначено.

   Подаци о селу.

   -У селу је око 60 кућа и 8 родова.

   Име селу.

   -Село је добило име по неком поповском роду, који се ту први доселио. Пре овога село се звало Доња Ресавица, као што је и Вујић забележио у својим Путешествијама.

   Старине у селу.

   -У месту Прњавору постоји лепа црквица, која се зове Бела Црква. Она је данас метох манастира Манасије а раније је била манастир, што сведочи и име Прњавор. Цркву су обновили 16. маја 1796. године прота Илија и кнез Пана из Ломнице. Као манастир Бела Црква је имала велико имање, од кога су један део заграбили људи из околине а оно што је од тога претекло данас припада манастиру Манасија. Посвећена је Малој Госпојини, када се ту, као и о Св. Илији, купи велики сабор.
   Приликом некаквог збега, када је народ из села Врбовца у Црној Реци пребегао овамо, ову цркву дуго је послуживао неки поп Анђелко из Врбовца и тада се звала Врбовачка Црква. Око цркве се налазе комади од старог оружја, посуђа и других ствари.

   Постанак села и порекло становништва.

   -По једном предању између села Језера, Поповњака и Бељајке било је некада село, које се звало Врбовац, а по свој прилици биће да је ту био збег, који је дошао из Црне Реке, из села Врбовца, чији су се становници раселили по околним селима. По другом предању старо село је некада било до саме Ресавице, у Дутову – данашње село Ресавица – па се после одатле преместило на данашње место. Свакако село је новијег постанка.
   Родови су:
   -Крстићи-Чокићи, славе Стевањдан. Доселили су се са Косова.
   -Обрадовићи, славе Никољдан. Доселили су се са Косова пре 160 година са 3000 брава оваца.
   -Прњаворци, славе Аранђеловдан. Дошли су из расељеног Прњавора у атару овог села, код Беле Цркве.
   -Јеремићи, славе Митровдан. Доселили су се из Појата код Параћина.
   -Ћосићи, славе Јовањдан. Доселили су се из Подгорца у Црној Реци, Власи по пореклу.
   -Стојановићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Варварина.
   -Милановићи, славе Аранђеловдан. Они су непознатог порекла. Из ове породице је био некада овде чувени капетан Милан.
   -Стојановићи други, славе Аранђеловдан. Досељени су из Дражимировца.
   Сеоска слава је Св. Тројица а заветина Ваведење – за здравље стоке.

   Одговори

10. 5. децембар 2014. у 21:25

    Милодан

    Порекло становништва насеља Ресавица (село), општина Деспотовац – Поморавски округ. Према књизи Станоје Мијатовића „Ресава“.

    Положај села.

    -Село је у котлини, са обе стране реке Ресавице, притоке Ресаве.

    Воде.

    -У селу се пије бунарска вода. Извора нема. Зими се служе водом из Ресавице.

    Земље и шуме.

    -У селу има око 8 хектара заједничке утрине, од које је половина под ситном шумом. Главнији називи сеоског атара су: Ћулимар, Шишмановац, Река, Горуњар (брдо) и Пилотица.

    Подаци о селу.

    -У селу је 65 кућа са 6 родова.

    Име селу.

    -Село је добило име по реци, која кроз њега протиче а некада се звало Дутово. Не зна се поуздано када је село постало. Предање каже да је село некада било било чисто српско (и тада се звало Дутово), па му се после становници одселили и на њихово место су дошли Власи, који промене име селу и назову га Ресавица – да их не би одсељени староседеоци одатле отерали.

    Порекло становништва.

    Родови су:
    -Рашковићи, славе Св. Петку. Доселили су се из Бељајке.
    -Перачићи, славе Св. Петку. Доселили су се из Подгорца у Црној Реци.
    -Ангеловићи, слаев Стевањдан. Дошли су из срноречког Подгорца пре 130 година.
    -Јовићи, славе Никољдан. Они не знају за своје порекло.
    -Јовановићи, славе Аранђеловдан. И они су непознатог порекла.
    -Воденичаревићи, славе Јовањдан. Доселили су се из Жидиља.
    Сеоска слава је Велики Спасовдан (Вазнесење) а заветина Тодоровдан – за здравље стоке, чељади и берићета.

    Одговори