Смедерево и околна села

10. јун 2012.

коментара: 22

Град Смедерево:

Бадљевица, Биновац, Брестовик, Водањ, Враново, Врбовац, Вучак, Добри До, Друговац, Колари, Ландол, Липе, Лугавчина, Луњевац, Мала Крсна, Мало Орашје, Михајловац, Осипаоница, Петријево, Радинац, Раља, Сараорци, Сеоне, Скобаљ, Смедерево, Суводол, Удовице и Шалинац (одухвата и Кулич који је био самостално насеље до 1959. године, од 2007. године поново самостално насеље).

Претходни чланак:

Коментари (22)

Leave a Reply to Милодан

22 коментара

  1. Порекло становништва села Липе, Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Село се налази у пространој моравској долини, између Језавиних притока Бадрике и Лесковаче, од којих, нарочито у пролеће, много пати. Поплаве су честе, и тада је становништво принуђено да се привремено насељава у околна села.

    Воде.

    -Извора нема, мештани се служе водом са бунара. Скоро свака кућа има бунар.

    Земље и шуме.

    -Земља за обрађивање и ливаде су око села на местима: Шипаку, Лазу, Кртиновачи, Глоговачи, Трстењаку, Зверињу, Делијским Ливадама, Вису, Гориној Међи, Лукиној Бари и Врљаку. Претежно се сеје кукуруз, пшеница мање. Најбоље су испаше у Делијским Ливадама, Зверињњаку и Трстењаку. Виногради су у Сегдендолу. Шуме има мало, махом приватних забрана. Општина има око 30 ланаца свог земљишта под њивама.

    Тип села.

    -Село је збијеног типа, груписано код цркве и школе. У новије време, после деоба, појединци се насељавају даље, изван села. Село се дели на крајеве: Ливадице (око школе и суднице), Церјански Крај, Павловачки Крај и Братаначки Крај (овај крај је настао одласком Милошевића-Латића на трла).

    Постанак, име села и порекло становништва.

    -Раније је село било у Старим Липама ближе Језави, одакле су се због поплава пресељавали и дошли на данашња места.
    По предању, у Липе се населио Циганин-Ром, који се настанио у једној шупљој липи, што указује да је због тога село названо овим именом, Липе. Од њега су данас;
    -Милошевићи.
    Доцније су се доселили:
    -Мијатовићи, славе Св. Јевстатије, стари досељеници непознатог порекла.
    -Штрбићи (Ћосићи, Станолјловићи, Стојковићи и Миловановићи), славе Јовањдан. Њихов предак Петар Штрбан се доселио међу првима и затекао у селу свега четири куће. Порекло непознато.
    -Трифуновићи, славе Никољдан. Зову их „Грцима“.
    -Милојковићи (Обрадовићи и Алексићи), славе Јовањдан. Стари досељеници непознатог порекла.
    -Ђушаци (Јанковићи, Живановићи, Миленковићи и Маринковићи), славе Никољдан. Њихови преци су се одавно доселили из Петке, пожаревачки округ.
    -Филиповићи (Станковићи), славе Никољдан. Деда се доселио пре Првог Устанка из Ресаве.
    -Степањци (Степановићи и Димитријевићи), славе Аранђеловдан. Деда Степан доселио се из Драговца, пожаревачки округ.
    -Николићи (Петровићи), славе Никољдан. Старином су из Ресаве, из околине Свилајнца. Прво су се настанили у Церју, у долини Мораве, одакле их Кнез Милош пресели у Липе. По њима се и цео крај назива Церјански.
    -Тодоровићи (Илићи), славе Никољдан. Њихови преци у из Старе Србије. Најпре су били у Вучаку, где су остали око тридесет година, одакле пређу у Шипак и ту остану неколико година. Најзад их паша пресели уЛипе.
    -Грчићи су род са Тодоровићима, славе, као и они, Никољдан.
    -Ђуричићи (Маричићи, Стевановићи и Стојичевићи), славе Ђурђиц. Прадед Илија Ђурица дошао из Крајине.
    -Црномитци (Живојиновићи, Тасићи и Здравковићи), славе Часне Вериге. Црни Мита, прадед данашњих Црномитаца, као слуга дошао из Петке.
    -Стефановићи (Тутуле), славе Томиндан. Стара породица непознатог порекла.
    -Вучковићи, славе Ђурђиц. Деда се доселио пре 60 година из Свилајнца.
    -Раденковићи (Радошевићи, Пантићи и Спасићи), славе Никољдан. Њихов деда се доселио пре 80 година из Ресаве.
    -Ђунићи, славе Никољдан. Деда човеку од 60 година дошао из Драговца, пожаревачки округ.
    -Крајинци (Стевановићи и Стокићи), славе Јовањдан. Старином су из Сиколе, крајински округ.
    -Ћирић, славе Св. Василија. Дошао као ковач пре 20 година из Велике Плане.
    -Милошевићи (Латићи), славе Михољдан. Старо им је презиме Кнежевићи. Стара породица. Бежало су „преко“, одакле се вратио прадед Петар, од кога је настала ова цела породица. Петар се најпре населио у Стублинама, код радничке механе, затим прешао у Старе Липе и доцније на данашње место. Његов син Јован био је оборкнез под Карађорђем.
    -Мартићи, славе Томиндан. Род су Стефановићима, славе, као и они, Томиндан. Деда им погинуо ратујући уз Карађорђа.
    -Симићи (Азуновићи), славе Томиндан. Не знају за своје порекло. Веле да су „Арнаути“.
    -Павловићи, славе Св. Јевстатије. Стара породица. Њихов прадед Антоније бежао „преко“. Имају родбину у Баваништу и Сланкамену.
    -Ђорђевићи, славе Аранђеловдан. Пре 13 година отац се доселио из Раље као кафеџија.
    -Христићи, славе Митровдан. Они су из Лерина у Грчкој, доселили се најпре у Осипаоницу а од пре 20 година су овде.
    -Стокићи (Цигани-Роми), славе Св. Василија. Доселио се отац из Дубравице.
    -Митићи (Ердељански), славе Аранђеловдан. Чича Мита, деда човеку од 50 година, доселио се из Едеља.
    -Станисављевићи, славе Пантелијевддан. Деда Степан „Косовац“ се доселио са Косова.
    -Миливојчићи (Ранковићи), славе Никољдан. Стара породица непознатог порекла.
    Село има два гробља, једно је јужно од Каунице а друго у близини Радинца. У оба се сахрањују из Липа и Радинаца.

  2. Порекло становништва села Лугавчина, Град Смедерево – подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Село лежи у долини Мораве. Сеоске куће су распоређене између Језаве и десне стране Цариградског Друма и само један део циганских кућа прелази на леву страну друма. У атару Лугавчине Морава јако меандрира и на тај начин одузима или додаје земљу атару овог села.

    Воде.

    -Пије се бунарска вода. Извори су: Ладан Бунар и Лалића Извор (код цркве).

    Земље и шуме.

    -Зиратно земљиште и ливаде су изван села. Између Језаве и Мораве; нарочито су добра имања у Бисаку, Русини, Ђили и Кладама. Виногради су у Глоговцу и Каштанском Брду. Шуме нема, поред Мораве су врбаци.

    Тип села.

    -Лугавчина је насеље збијеног типа. Куће су груписане и ушорене пред сеоских путева који излазе на Цариградски Друм, затим на Језаву или воде за Осипаоницу. Једна група циганских кућа издвојена је и налази се, као што је већ речено, са леве стране Цариградског Друма. Село се дели на: Средину Села, Кључ (Кључку Малу) и Кулан (Куланску Малу).

    Постанак, име села и порекло становништва.

    -Село је засновано на Селишту, јужније од места где се од Цариградског Друма одваја пут за ово село. Ту је данас сеоско гробље и ту су се населили Јосићи, Дабићи, Ерчићи, Седларци и још неке породице. Како је село било поред друма, из страха од Турака, раселе се и населе у луговима око саме Језаве и због лугова и село добије то име. Доцније су се, колико се село развијало, приближавали опет Цариградском Друму.
    У селу с у ове породице:
    -Јосићи, славе Јовањдан. Најстарија породица у селу непознатог порекла.
    -Дабићи, славе Аранђеловдан. Чукундедови Дамњан и Гмитар доселили су се са Косова: куће су им биле најпре у Селишту одакле због Турака побегну „у Луг и Језаву“.
    -Степићи (Петровићи, Перићи и Глишићи), славе Јовањдан. Старином су са Косова. Најпре су били у Селишту.
    -Ерчићи (Илићи, Јеремићи, Максимовићи и Стокићи), славе Томиндан. Њихов прадед Петар Ера дошао је из Мрчајеваца, љубићски-руднички округ, где имају рођаке. Турци су му отели сестру, због чега је убио Турчина и морао бежати. Дође у Селиште, одакле пређе са осталима у Луг поред Језаве.
    -Седларци (Симићи, Симинчићи, Радојевићи и Седларевићи), славе Аранђеловдан. Преци су им из Седлара на Косову. Род су Бисенићима у Голобоку.
    -Рудаковићи, славе Алимпијевдан. Старином су са Косова. У Осипаоници су им род Јовичићи.
    -Стојковићи, славе Ђурђевдан. Три брата су дошла од Власотинаца. Један је остао овде, други у Коларима док је трећи отишао „преко“.
    -Срејићи, славе Ђурђиц. Прадед Јовица доселио се из Гараша, јасенички – крагујевачки округ.
    -Поповићи (Тонићи), славе Ђурђиц. Њихов предак, поп Јован, дошао „од Нишевачко“.
    -Машићи, славе Св. Враче. Доселили се из Михајловца.
    -Марјановићи (Марковићи), славе Стевањдан. Стари се доселили од Крушевца.
    -Цигани (са разним презименима) се деле у две групе. Прву групу чине коритари, који станују преко Цариградског Друма. Раније су живели у чергама у луговима поред Мораве, па их власти „сагнале“ у село. Другу групу чине Цигани-Роми ковачи, свирачи и земљорадници, који станују у селу.
    -Михајловићи (Буцићи), славе Јовањдан. Непознатог порекла.
    -Ристићи, славе Никољдан. Прадед Риста дошао из Вртогоша, пчињски – врањски округ.
    -Петковићи („Бугари“), славе Св. Петку. Доселили се „из јужних крајева“.
    -Јанићијевићи, славе Лучиндан. Деда Јанићије дошао из Шумадије. Служио и био пандур у селу.
    -Дрењаковићи, славе Лазаревдан. Дошли пре 60 година из Голобока од Дрењаковића.
    -Маринковићи, славе Никољдан. Непознатог порекла.
    -Радивојевићи су род Седларцима. Славе, као и они, Аранђеловдан.
    -Кузмановићи, славе Св. Враче. Непознатог порекла.
    -Спасићи (Васићи), славе Ђурђиц. Пореклом су из Пољане –Пожаревац.
    -Петровићи, славе Св. Јована Златоустог. Прадед Јован се доселио из Жагубице, хомољски – пожаревачки округ.
    -Давидовићи (Влачићи), славе Св. Петку. Прадед Никола је из Баваништа дошао у Каону, звишки-пожаревачки округ. Његов син Паун из Каоне се преселио у Лугавчину.
    -Пауновићи, славе Никољдан. Пореклом су од Лесковца.
    -Андрејићи, славе Аранђеловдан. Непознатог су порекла.
    -Глишићи, славе Јовањдан. Доселили се из Брзохода, пожаревачки округ.
    -Митровићи (Калафатовићи), славе Никољдан. Непознатог су порекла.
    -Ракићи (Милетићи), славе Аранђеловдан. Доселили се са Косова.
    -Марковићи, славе Никољдан и Аранђеловдан. Отац дошао жени у кућу (у Седларску породицу), славе очеву славу – Никољдан и мајчину – Аранђеловдан.
    -Влаовићи, славе Св. Петку. „Власи“.
    -Лазаревићи – из Лозовика***.
    -Милошевићи – из Лозовика***.
    -Нешићи – из Бугарске***.
    -Петровићи – из Трна у Бугарској***.
    -Миљковићи – из Лесковца***.
    -Радовановићи – из Пожаревца***.
    -Петровићи – из Трновче***.
    -Николићи – из Лучице, Пожаревац***.
    -Митићи – из Врања***.
    -Јанковићи – из Трновче***.
    -Ђорђевићи – из Неготина***.
    -Митићи – из Старе Србије***.
    -Симићи – из Пожаревца***.
    -Стевановићи – из Осипаонице***.
    -Златановићи – из Добраче, Куманово***.
    -Мијатовићи – из Скобаља***.
    -Милетићи – изу Голобока***.
    -Миљковићи – из Осипаонице***.
    -Петровићи – из Страже, Трстеник***.
    -Станимировићи – из Аустрије***.
    -Перићи – из Пожаревца***.
    -Николићи – из Којнице, Куманово***.
    -Павловићи – из Лозовика***.
    -Ненадовићи – из Лучице, Пожаревац***.
    -Рдуловићи – из Милошевца***.
    -Стокићи – из Лозовика***.
    -Миљковићи – из Сараораца***.
    -Милићевићи – из Јужне Србије***.
    -Христићи – из Писадора***.
    Село има једно гробље у Селишту.

    *** Не каже се коју славу славе.

  3. Порекло становништва села Петријево, Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Село лежи на пиносавској површи, у изворишном делу Петријевачког Потока.

    Воде.

    -У близини општине је извор „Чесма“ којом се служи цео тај крај, иначе има и ђермова. У Старом Петријеву постоји вода у чијој близини расте биљка „јасенак“, за коју је везан један обичај. Уочи Ђурђевдана, Спасовдана и Духова долазе болесници из разних, чак и далеких, крајева да преноће под овим цветом. Доносе умешен колач, мед, вино и др., све то ставе под цвет и болесник легне тако, да му глава буде под цветом. Ако преко ноћи упадне штогод од цвета у мед, или ако нека бубица нагризе колач, верује се да болесник има лека – у противном нема.

    Земље.

    -Најбоља имања су дуж Петријевачког Потока и у Старом Петријеву. Виногради су „на брду“.

    Тип села.

    -Село је збијеног типа и није подељено на крајеве.

    Старине у селу.

    Верује се да је у Старом Петријеву била стара црква, са чијих су зидина преносили камен за коларску цркву. У близини овог места где је била стара црква има трагова од калдрме, плоча итд.

    Постанак села и порекло породица.

    -Раније је село било северније и то место се зове Старо Петријево. Како су били близу Смедерева и пошто су имали мали потес, кнез Милош их пресели на данашње место.
    У селу су ове породице:
    -Микићи, славе Аранђеловдан. Прадед Пејчин побегао од Турака из околине Алексинца.
    -Недељковићи (Павловићи и Благојевићи), славе Лучиндан. Прадед Урош се доселио из Црне Горе, од Васојевића и кућа му је била прва у Старом Петријеву. Из Црне Горе је побегао због убиства.
    -Радосављевићи (Лудајићи), славе Ђурђиц. Прадед Радосав дошао из Јасике, темнићско округ, где су им род Ђуричићи. Бундеве су звали лудајама, те због тога су и добили овај надимак. Прадед је ратовао на Делиграду.
    -Јанковићи (Цакићи), славе Ђурђиц. Преци су им од Параћина. Данашњи потомци не знају тачно место и време (од) досељавања.
    -Стевановићи (Мутавџићи), славе Аранђеловдан. Деда био врећар, дошао из Вогењовца у Бугарској и остао овде.
    -Лазаревићи, славе Аранђеловдан. Пре 60 година доселили се из Ораха у Црној Гори.
    -Петровићи, славе Св. Петку. Доселили се пре 50 година из Станца код Куманова.
    -Крстићи, славе Никољдан. Деда се доселио из Дупљана, лесковачки-врањски округ. Најпре био у Смедереву три године, пребегао „преко“ за време пропасти Првог Устанка и доцније се вратио и настанио у Старом Петријеву, одакле њега и остале, како је већ речено, премести Кнез Милош у данашње Петријево.
    -Савићи, славе Аранђеловдан. Деда са своја два брата дошао из Комана у Црној Гори због глади. Прво се настанили у Брежане одакле се пресели у Петријево, јер је ту било његових земљака.
    -Станојевићи, славе Ђурђиц. Предак пре 40 година дошао жени укућу из Врбовца.
    -Ивановићи, славе Аранђеловдан. Пре 50 година се доселили из Бадљевице.
    -Вуколићи (Радосављевићи), славе Никољдан. Доселили се из Бошњака, темнићски округ.
    -Ранковићи, славе Никољдан. Доселили се из Липа.
    -Божовићи, славе Јовањдан. Доселили се пре 60 година из Црне Горе, од Бјелопавловића.
    -Ђурићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Ораха у Црној Гори. Род су Богдановићима у Водњу.
    -Живковићи, славе Алимпијевдан. Доселили се из Удовица.
    -Ђорђевићи, славе Никољдан. Доселили се пре 60 година од Пирота.
    -Петровићи, славе Св. Петку. Цигани-Роми; доселили се пре 50 година из Јагњила у Јасеници, прво у Сеону па овде.
    -Петровићи, славе Никољдан. Деда човеку од 40 година доселио се из Ралина, лужнички-пиротски округ.
    -Јовановићи, славе Никољдан. Као слуга дошао пре 40 година из Битоља.
    -Маринковићи, славе Св. Врачи. Отац човеку од 40 година доселио се из Босуте у Качеру.
    -Миловановићи, славе Мратиндан. Доселили се из Босуте, Качер.
    -Цветковићи (Симоновићи), славе Митровдан. Непознато порекло.
    -Тимићи, славе Аранђеловдан. Отац се доселио пре 50 година из Смедерева.
    -Радојевићи (Дукићи), славе Аранђеловдан. Деда се доселио „из Ерске“.
    -Јовановићи, славе Велику Госпојину. Доселили се из Шалинаца пре 25 година.
    -Живковићи, славе Аранђеловдан. Њихови преци су се доселили из околине Пирота, „од пиротско“.
    -Митровићи, славе Св. Петку. Они су из Радинаца дошли пре 25 година.
    Гробље је у Стражевици.

  4. Порекло становништва села Радинац, Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Радинац лежи у алувијалној равни Мораве, на месту где се стичу река Раља и Језава. Сеоске куће су са обе стране реке Раље и пружају дуж сеоског пута који води од железничке пруге, прелази преко села и иде према Морави, као и поред споредних путева, који на овај излазе.

    Воде.

    -Употребљава се вода са бунара. У селу нема извора. Изван села, у сеоском атару су извори Јелендо и Сегда.

    Земље и шуме.

    -Најбоља имања (њиве и ливаде) су у Дугом Пољу, Старом Радинцу, Горњаку, Пољани, Павловачкој Бари и Иваници. Виногради су у Сегди и Јелендолу а приватни забрани у Шешковцу.

    Тип села.

    -Радинац је насеље збијеног типа и дели се на: Влашку, Горњу и Доњу Малу. Из једне се пралази у другу малу и оне нису ничим физички одвојене.
    Изван села су биле појате (трла); било их је доста пре рата, сада их нема.

    Старине у селу.

    -У Павловачкој Бари ископаване су ћерамиде, цреп и цигле.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Данашњи Радинац постао је на овоме месту насељавањем породица из Иванице и Старог Радинца. За време Кнеза Милоша у Радинцу је било свега неколико кућа и то у средини данашњег села – у Стублинама, а била је насељена и Иваница, североисточно од села, између Лесковаче и Језаве, као и Стари Радинац, југоисточно од села, између Раље и Језаве. Да би груписао фамилије, кнез Милош је раселио Ивањицу и Стари Радинац и населио их у данашњи Радинац. За време аустријске окупације (1718-1739) Радинац се не помиње као насеље, већ се помињу Павловци; место на коме је било ово насеље зове се Павловачка Бара, а у његовој непосредној близини је и Ивањица.
    У селу су ове породице:
    -Накарићи (Аничићи), славе Никољдан. Њихов предак Станислав доселио се од Прилепа и настанио у Ивањици, одакле га кнез Милош пресели у Радинац. Имају рођаке у Баваништу.
    -Јевтићи (Маркуши), славе Св. Петку. Стара породица непознатог порекла. Становали су у Старом Радинцу, одакле их је кнез Милош преселио у данашњи Радинац.
    -Којићи (Петровићи), славе Ђурђиц. Прадед Која се доселио из Старог Влаха и населио у Стари Радинац, доцније у данашњи Радинац.
    -Манасићи (Иваничари), славе Никољдан. Непознатог су порекла. Становали су у Ивањици, одакле су прешли у Радинац.
    -Огњанци (Огњановићи, Миловановићи, Јанковићи и Станисављевићи), славе Митровдан. Непознатог су порекла. Становали су у Старом Радинцу. Бежали су „преко“ 1813. године.
    -Станковци (Јовановићи, Симићи, Стевановићи и Петровићи), славе Никољдан. Прадед Станко је пре 120 година дошао из Разгојне, лесковачки-врањски округ. Служио овде неко време, мало се скућио и довео породицу.
    -Ђорђевићи, славе Савиндан. Прадед дошао од Зајечара, одакле је побегао од Турака. Дошао сам, нашао пусте земље па довео и породицу.
    -Јоњевска фамилија (Јовановићи, Димитријевићи, Петровићи, Станојевићи и Николићи), славе Никољдан. Деда Јован-Јоња доселио се из Кривеља, зајечарски-црнорречки округ.
    -Пироћани (Стефановићи и Живановићи), славе Никољдан. Доселили се из околине Пирота.
    -Милићи, славе Св. Петку. Није познато порекло.
    -Микићи, славе Стевањдан. Деда дошао из Марковца, Лепеница.
    -Милутиновићи, славе Ђурђиц. Отац се доселио из Липа, Смедерево.
    -Ђерговићи (Табачићи), славе Никољдан. Прадед Ђерго дошао из Великог Извора код Зајечара, одакле је побегао од Турака.
    -Кузмановићи, славе Аранђеловдан. Предак Коста се доселио из „Грчке“.
    -Мартињаши (Николићи), славе Никољдан. Преци се доселили из Лазнице, хомољски-пожаревачки округ. Становали у Иваници.
    -Јовановићи, славе Никољдан. „Власи“.
    -Адамовићи, славе Никољдан. Старином су из Грљана код Зајечара.
    -Пауновићи (Трајићи), славе Ђурђиц. „Крајинци“.
    -Јовановићи, славе Никољдан. „Власи“, говоре влашки.
    -Вучковићи (Јовановићи), славе Св. Враче. Доселили се из Батуше, Пожаревац.
    -Младеновићи, славе Св. Петку. Род су Јевтићима.
    -Јанковићи (Јовањевци), славе Никољдан. Доселили су се из Грљана, Зајечар. Стари су им говорили влашки.
    -Јањићи, славе СВ. Петку. Доселили се из Лазнице, хомољски-пожаревачки округ.
    -Вишњићи (Петровићи), славе Никољдан. Отац био баштован. Доселио се из Драгижева у Бугарској.
    -Цветковићи, славе Никољдан. Деда се доселио из Велике Трнове у Бугаарској.
    -Митровићи (Јоњићи), славе Св. Петку. Деда Митар се доселио из Крајине, „Власи су“.
    -Крајинци (Марковићи, Јовановићи и Павловићи), славе Јовањдан. Доселили се из Крајине.
    -Миловановићи (Крајинци), славе Ђурђиц. Преци су им дошли из Копривнице (крајински округ) у Брежане (пожаревачки округ) па овде.
    -Илићи (Петровићи), славе Св. Петку. Деда им се доселио из Црне Горе, најпре у Петрово Село (Крајина), одакле је пре 60 дошао овде и настанио се. Оженио се Влахињом.
    -Коцићи, славе Митровдан. Доселили се из Азање.
    -Ђорђевићи, славе Ђурђиц. Непознатог су порекла.
    -Петровићи (Банатски), славе Лазаревдан. Деда им се доселио од Пирота.
    -Нешићи, славе Стевањдан. Род су Микићима, славе, као и они, Стевањдан.
    -Николићи (Грбошани), славе Никољдан. Деда се доселио из Удовица (од Симића) а старином су од Куманова.
    -Николићи, славе Никољдан. Отац баштован се доселио из Бугарске.
    -Мијаиловићи, славе Јовањдан. Крајинци.
    -Стевановићи (Милојковићи), славе Никољдан. Доселили се из околине Битоља.
    -Трифуновићи, славе Ђурђиц.. Пореклом су из Старе Србије.
    -Маринковићи, славе Никољдан. Доселили се из Гњилана.
    Село има два гробља; Иваничко и Липско. У Липско се сахрањњују и из села Липа.

  5. Порекло становништва села Раља (Раљић), Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Село се налази на левој обали реке Раље, у њеној пространој алувијалној равни, на месту где се укрштају путеви Паланка – Смедерево и Колари – Раља.

    Воде.

    -Извора нема. Вода се користи са ђермова.

    Земље и шуме.

    -Зиратна земља је око села; ливаде и њиве су у долини реке Раље док су шуме у Шешковцу.

    Тип села.

    -Раља је друмско насеље. Куће су груписане поред пута Паланка – Смедерево и пута за Коларе. Село се дели на два краја: Горњи (Влашки) и Доњи Крај. Доњи Крај (Мала) насељенија је.

    Старине у селу.

    -На месту Варошево копају се цигле и има остатака од рушевина. Данас су ту њиве и ту пролази железничка пруга. У Подрумишту, у близини железничког моста, такође има трагова насеља.

    Постанак села и порекло становништва.

    Раља је млађе насеље, постало је после Првог Устанка.
    У селу су ове породице.
    -Ђорђевићи (Миленковићи), славе Аранђеловдан. Старином су од Лесковца. Њихов прадед Ђорђе пребегао је „преко“ и кад се отуда вратио настани се најпре северније од данашњег села, у радиначком атару. Како га Радинчани нису трпели он се спусти ближе реци Раљи, где је била „пуста алија“. Ђорђе се ту насели и тако заснује село.
    -Јовановићи (Петровићи), славе Митровдан. Њихов прадед Миљко дошао је из околине Лесковца. И они су били „преко“ и у радиначном атару.
    -Перишићи су род Јовановићима, славе као и они, Митровдан.
    -Спасићи (Петковићи, Ђурђевићи и Милошевићи), славе Ђурђиц. Прадед Спаса се доселио из „источних крајева“.
    -Недељковићи (Нетковићи), старо презиме Симићи. Славе Савиндан. Прадед човеку од 50 година доселио се из Грљана код Зајечара.
    -Грујићи, славе Аранђеловдан. Пре 70 година доселили се из Шалинаца, одакле су побегли због воде.
    -Стефановићи, славе Никољдан. Доселили се из Смедерева.
    -Малетићи, славе Никољдан. Род су са Малетићима из Врбовца.
    -Обрадовићи (Пауновићи), славе Св. Петку. Цигани-Роми – доселили се пре 25 година из Трновча.
    -Николићи, славе Митровдан. Доселили се пре 60 година из Ломнице, власотиначки-пиротски округ.
    -Живановићи, славе Ђурђиц. Доселили се из Врбовца.
    -Андрејићи, славе Ђурђевдан. Доселили се из Модоша пре 25 година из Аустрије.
    -Павловићи (Лазаревићи), славе Св. Петку. Побегли из Кулича од воде. Општина им дала имање. Говоре влашки.
    -Станковићи, славе Св. Петку. Род су са Павловићима.
    -Ђорђевићи, славе Никољдан. Доселили се из Шалинаца пре 80 година.
    -Ивковићи, славе Ђурђиц. Доселили се из Јелашнице, заглавски-тимочки округ.
    -Славковићи, славе Митровдан. Род су са Перишићима.
    -Николићи, славе Савиндан. Доселили се из Власотинаца.
    -Павловићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Кулича.
    -Станковићи, славе Св. Петку. Доселили се из „источних крајева“.
    -Станковићи, славе Никољдан. Доселили се из Вранова.
    -Живановићи, славе Никољдан. Доселили се из Кулича.
    -Тодоровићи, славе Никољдан. Старином су из Грљана код Зајечара.
    -Пауновићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Петровца, пожаревачки округ.
    -Нешићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Шалинаца.
    -Маринковићи, славе Никољдан. Отац човеку од 60 година се доселио из Печењеваца, Лесковац.
    -Стојановићи, славе Никољдан. Доселили се из Шалинаца.
    Село има једно гробље, поред друма.

  6. Порекло становништва варошице Сараорци, Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Варошица лежи у пространој долини Мораве. Куће су распоређено између пруге за Смедерево и Језаве а поред Цариградског Друма и споредних путева. Има мало кућа и са десне стране Језаве.

    Воде.

    -Извора нема; пије се бунарска вода.

    Земље и шуме.

    -Имања су изван варошице, нарочито између Језаве и Мораве. Најбоља су имања у Стрмењаку и Селишту. Виногради су у Ивовој Бари и Врановцу. Забрана је мало. И виногради и забрани су поглавито на терасама београдске језерске површи, која је нарочито изражена на Кленовцу, Врановцу и Ивовој Бари.

    Тип насеља.

    -Сараорци су друмско насеље збијеног типа, са кућама ушореним поред Цариградског Друма и сеоских путева. Деле се на Матићску и Бугарску Малу.

    Старине у насељу.

    -На Хумки су ископавали плоче, новац и др. Између Лозовика и Сараораца налази се стара црква брвнара, покривена шиндром, која је служила до 1894. године, када је подигнута нова, данашња црква.

    Постанак насеља и порекло становништва.

    -Сараорци су раније били у Селишту, са десне стране Језаве и од ње удаљени око 200 метара. Ту су биле куће Павковића, Бекића, Ракића и Матића. Доцније су услед прираштаја и досељавања заузели данашња места. Данас су Селиште имања и куће Благојевића.
    У Сараорцима су ове породице:
    -Павковићи (Дишићи, Станојевићи, Никодијевићи и Ивановићи), славе Никољдан. Први су „ударили колац овоме месту“. У Селишту су биле Павкове куће и Павков кованлук. До скора је ту била стара Павкова кућа.
    -Бекићи (Стокићи, Јевтићи, Хранисављевићи и Живановићи), славе Св. Петку. Чукундеда човека од 80 година се доселио са Косова.
    -Ракићи (Матковићи), славе Лазаревдан. Стари су им се доселили из Драгачева – „из Ерске“.
    -Матићи, славе Никољдан. Прадед човеку од 80 година доселио се из Драгачеве – „Ерске“.
    -Милосављевићи, славе Св. Агатон. Станују у Бугарској Мали. Доселили се из Звездана, црноречки-зајечарски округ, где имају рођаке.
    -Илићи (Марковићи), славе Никољдан. Преци су им из Стрмостена, ресавски-моравски округ. Раније су говорили влашки.
    -Радуновићи, славе Ђурђиц. И њихови преци су из Звездана. Куће су им у Бугарској Мали.
    -Илићи (Брадиловићи), славе Ђурђиц. Прадед Илија им се доселио из Звездана. Куће су им у Бугарској Мали.
    -Јоцићи, славе Никољдан. Стари су им из Вражогрнаца код Зајечара.
    -Гојковићи (Обрадовићи и Мирковићи), славе Никољдан. „Звезданци“ су се доселили из Звездана.
    -Вељковићи (Милићевићи), славе Св. Петку. Прадед Вељко се доселио са Косова.
    -Маринковићи, славе Никољдан. Пореклом су из Бугарске.
    -Вујићи, славе Јовањдан. Деда доведен као мали из Црквенца, ресавски-моравски округ.
    -Рогончићи (Јанковићи), славе Св. Петку. Отац се доселио из Беле Реке, ресавски-зајечарски округ.
    -Николићи, славе Аранђеловдан. Доселили се пре 80 година из Берајнице, околина Трна, Бугарска.
    -Цигани-Роми (Антићи, Јовановићи, Стевановићи, Ђорђевићи, Миленковићи и Васићи), славе Никољдан. Говоре српски и цигански. Раде земљу, тргују и надниче. До пре 50-60 година живели су под чергама у „Гају“ па их власти населе по селима.
    -Јовановићи, славе Св. Петку. Пореклом су са Косова.
    -Милановићи (Арсенијевићи) су од Милошевића из Милошевца. Не каже се коју славу славе.
    -Миловановићи су из Липовца, Јасеница.
    -Христићи су из Лозовика.
    -Ивковићи су из Брзохода, Пожаревац.
    -Антићи су из Горњег Вратара, Крушевац.
    -Рајићи су из Лозовика.
    -Николићи из Лозовика.
    -Грујући су из Влашког Дола.
    -Стевановићи су из Лозовика.
    -Радовановићи су из Милошевца.
    -Марковићи из Лозовика.
    -Наумовићи су из Прилепа.
    -Тодоровићи су из Милошевца.
    -Матијевићи су из Милошевца.
    -Бошковићи су из Зеленграда, Бугарска.
    -Стојановићи су из Баната.
    -Митићи су из Бугарске.
    -Ђаковићи су из Долова, Банат.
    -Николићи су из Зајечара.
    -Марковићи су из Милошевца.
    -Новаковићи су из Раче, Крагујевац.
    -Ракићи су из Лозовика.
    -Кочићи су из Бугарске.
    -Петровићи су из Бугарске.
    -Вучковићи су из Селевца.
    -Младеновићи су из Свилајнца.
    -Станковићи су из Ћириловца (можда Ћириковца, оп. Милодан), Пожаревац.
    -Јовичићи су из Влашког Дола.
    -Јовановићи су из Малих Крчмара, Крагујевац.
    -Јанковићи су из Осипаонице.
    -Момчиловићи су из Бугарске.
    -Јовановићи су из Охрида.
    -Стевановићи су из Крњева.
    -Ђорђевићи су из Милошевца.
    -Христићи су из Писадора.
    -Николићи су из Смедерева.
    -Видаковићи су из Белосаве, Гружа.
    -Кузмановићи су из Милошевца,
    -Станојвићи су из Жабара, Пожаревац.
    -Перишићи су из Новог Пазара.
    -Лукићи су из Градишта.
    У Сараорцима постоји једно гробље.

    Напомена. За породице у последњем делу не пише коју славу славе.

  7. Порекло становништва села Сеоне, Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Село се налази на благо нагнутој коси и куће су поређане дуж сеоских путева.

    Воде.

    -У средини села имају Чесму, одакле користе воду за пиће. Ђермова (бунара) нема, јер се тешко долази до водене-издани. У новије време почели су копати артерске бунаре.

    Земље и шуме.

    -Зиратно земљиште је у Селишту, Остриковцу, Подруминама, Церју и Вршинама. Шуме има у Змајевцу. На Орешцу су виногради.

    Постанак села и порекло становништва.

    Село је некада било у Селишту. Сеоне су старо насеље али је прираштај становништва врло мали.
    Породице су:
    -Илићи, славе Св. Петку. Отац се доселио из Брежана код Пожаревца пре 50 година.
    -Пауновићи (Пајковићи), славе Лучиндан. Старином су из Пчиње.
    -Жикићи, славе Јовањдан. Отац се доселио из Крајине, најпре у Брежане одакле су се пре 40 година доселили овде.
    -Стевановићи, славе Ђурђевдан. Доселили се из Брестовика пре 80 година.
    -Стевановићи други, славе Аранђеловдан. Стари досељеници „из источних крајева“.
    -Милићи, славе Стевањдан. Пореклом су из Крајине.
    -Животићи (Марковићи), славе Петровдан. Деда се доселио од Тимока.
    -Живковићи, славе Ђурђиц. Деда се доселио од Пчиње, најпре у Коларе а отац човеку од 60 година из Колара се доселио овде.
    -Тошићи, славе Митровдан. Деда се доселио од Ниша, најпре у Мале Липе (југозападно од села), одакле га кнез Милош отера и поклони му земљу у Сеонама.
    -Пантићи, славе Ђурђиц. Зову их „Маџарчићима“ и имају родбину „преко“.
    -Младеновићи (Јовановићи), славе Митровдан. Деда се доселио од Пирота.
    -Димитријевићи, славе Лучиндан. Непозантог су порекла.
    -Мијаиловићи, славе Никољдан. Непознатог су порекла.
    -Васићи, славе Никољдан. Род су Милићевићима у Вучаку.
    -Мијаиловићи (Рајићи), славе Аранђеловдан. Доселили се „од преко Мораве“.
    -Ерићи, славе Ђурђевдан. Отац се доселио од Чачка.
    -Пантелићи, славе Никољдан. Стара породица непознатог порекла.
    -Димитријевићи (Петровићи), славе Св. Петку. Цигани-Роми, баве се земљорадњом. Не каже се ништа за порекло.
    -Лукићи, славе Ђурђиц. Доселили се из околине Пожаревца.
    -Маринковићи, славе Митровдан. Род су Томићима.
    -Ђорђевићи, славе Никољдан. Доселили се из Вучака.
    -Матићи, славе Јовањдан. Дослили се из „прека“.
    Село има једно гробље.

  8. Порекло становништва села Скобаљ, Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Село лежи на авулијалној равни Језаве и њене притоке Коњске. Куће су груписане дуж Цариградског Друма и путева који из села воде за Михајсловац и Језаву.

    Воде.

    -Извора нема, употребљава се бунарска вода. Језава и Коњска су богате рибом.

    Земље и шуме.

    -Земља за обрађивање налази се око села. У Морави су браници са храстовом, јасеновом и грабовом гором. У селу је као ограда засађен багрем и дуд.

    Тип села.

    -Скобаљ је насеље збијеног типа. Куће су распоређене дуж друма и споредних путева; има неколико кућа у долини Коњске. Крајеви су: Јеленак (Шиљак) и Влашка Мала.

    Постанак села и порекло породица.

    -Изгледа да је село настало после турске управе. Први је дошао предак данашњих Вигњаша, који је од спахије добио берат да се овде настани. Он је затекао на масту „Гај“ једну воденицу коју је чувао Турчин, убије га и ту се насели. То место са данас зове „Старо Село“. Од овог досељеника су:
    -Вигњаши (Стојановићи и Јовшићи), славе Ђурђиц. Старином су из Црне Горе, доселили су се најпре у Селевац, па како није било места, спахија им уступи земљу у данашњем Скобаљу. Доцније се од њих одвоји један део и одсели у Осипаоницу, Вигњаши у Осипаоници.
    -Васићи, славе Ђурђевдан. Прадед вВасо доселио се са Косова.
    -Бркићи, славе Јовањдан. Зову их „Маџарима“. Њихов предак, који је био јако бркат, дошао жени у кућу из Сегедина.
    -Илићи, славе Илиндан. Преци су им се доселили из рудничког округа.
    -Петровићи (Марићи), славе Ђурђевдан. Прадедови се доселили од Рудника.
    -Бајинчићи, славе Савиндан. Деда се доселио из Крајине.
    -Васиљевићи, славе Јовањдан. Доселили су се 1873. године из Бања Луке. Отац био кафеџија у Липама, па овде.
    -Видачка фамилија (Пантићи, Живојиновићи и Милојевићи), славе Михољдан. Њихови преци не знају када и одакле су се доселили, најпре на простору између села Вранова и Мале Крсне. Доцније се са овог места, њихови преци, Илија и Ђура, преселе у „Гај“ – данашње Стао Село где су затекли већ насељене Вигњеше.
    -Јанковићи, славе Ђурђиц. Доселили се из Црне Горе.
    -Симићи (Вучковићи), славе Никољдан. Деда се доселио из Крајине.
    -Танасковићи, славе Велику Госпојину. Деда се доселио из Ердеља.
    -Младеновићи, славе Св. Петку. Пореклом су са Хомоља.
    -Динићи, славе Ђурђиц. Пореклом су из Крајине, „Крајинци“.
    -Пауновићи (Јовановићи), славе Никољдан. Дедови су им дошли из „Ерске“. Правили су и продавали заструге (мале дрвене посуде – за со, зачине, сир и сл., оп Милодан)
    -Цигани-Роми (Павловићи, Радовановићи и Јовановићи), славе Св. Василија и Св. Петка. Доселили су се из Михајловца и суседних села.
    -Ивановићи, славе Ђурђиц. Прадед се доселио из „прека“ за време Лаудана. Ратовао уз Лаудана и био у Ћуприји одакле се врати и насели у Пожаревац а 1813. године се доселио у Скобаљ.
    -Лазићи, славе Јовањдан. Њихови стари живели су најпре на месту између Мале Крсне и Вранова, па са Видацима прешли у Гај. Непознатог су порекла.
    -Јовановићи (Младеновићи и Николићи), славе Св. Петку. Доселили се из Крајине. Станују у Влашкој Мали.
    -Николићи су се доселили из Набрђа, Пожаревац. Не каже се коју славу славе.
    -Грујићи, славе Стевањдан. Доселили се из Драговца.
    -Миладиновићи (Илићи), славе Никољдан. Деда им се доселио из Гркиња, нишки – топлички округ.
    -Костадиновићи, славе Никољдан. Доселили су се из Лерина у Грчкој, најпре у Лозовик, па овде.
    -Атанасковићи, славе Велику Госпојину. Доселили се из Беле Цркве.
    -Богдановићи, славе Св. Петку. Доселили се из Суводола.
    -Илићи, славе Никољдан. Доселили се пре 40 година из Врбовца.
    -Тирннићи, славе Никољдан. Предак дошао жени у кућу из Крњева.
    -Михаиловићи, славе Јовањдан. Доселили се пре 50 године из Луњевице, таковски-руднички округ.
    -Јанковићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Велике Крсне.
    -Николићи, славе Ђурђиц. Доселили се пре 60 година из Драговца.
    -Траиловићи, славе Никољдан. Предак дошао жени у кућу из Радинца.
    -Ђорђевићи, славе Ђурђевдан. Доселили се из Лозовика.
    -Божиновићи, славе Никољдан. Доселили се из Видова, Параћин.
    -Ћертићи (Аћимовићи и Милованопвићи), славе Ђурђиц. Мати их довела из Азање.
    -Бошковићи (Митровићи), славе Никољдан. Најстарији људи из ове породице не знају за своје порекло.

  9. Порекло становништва села Суводол, Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Кроз село протиче „Поток“ који га дели на два дела. По стрмим странама Потока распоређене су куће и пењу се до највиших њихових делова.

    Воде.

    -Више се употребљава вода са извора. Главни су: Бунар у селу, Чешма и Далеко. Има и неколико ђермова.

    Земље и шуме.

    -Зиратно земљиште је у Луњевцу и Равницама. Приватних забрана има у Луњевцу. Виногради су растурени по селу.

    Тип села.

    -Село је шумадијски разређено, подељено је на крајеве која имају породична имена.

    Старине у селу.

    -Код извора Далеко, по предању, било је некада село. Данас се ту ископавају остаци-трагови старог насеља.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Село се раније звало Битинац и под тим именом се помиње у првим десетинама 19. века. Имало је 1818. године 25 кућа а 1822. године 26 кућа. Постало је насељавањем из Колара, одакле су први досељеници дошли и затекли густе лугове које су морали крчити и палити. Доцније су долазили нови досељеници из разних крајева.
    Данас су у селу ове породице:
    -Повићи (Цветковићи и Николићи), славе Никољдан. Стара породица. Били су у Коларима, одакле су бежали „преко“ а при повратку дођу опет у Коларе па одатле у Суводол.
    -Стојановићи (Станојевићи), слааве Јовањдан. Старином су из околине Јагодине. И они су били у Коларима одакле су прешли у ово село.
    -Стаменковићи (Миловановићи), славе Никољдан. Прадед Стаменко се доселио из Гњилана, најпре у Коларе па у Суводол.
    -Дрмниковићи (Јовановићи и Миљковићи), славе Аранђеловдан. Стара породица. Из Колара су бежали „преко“. При повратку населили су се у Суводолу.
    -Миленковићи, славе Никољдан. Деда им се доселио из околине Крушевца.
    -Смиљковићи (Марковићи и Ветровићи), славе Лучиндан. Деда човеку од 25 година доселио се из Тешице, моравски-крушевачки округ. Бежали су „преко“ и при повратку били у Мокром Лугу, Умчарима, Коларима па се најзад населе у Суводолу.
    -Цветковићи (Стојановићи), славе Аранђеловдан. Старином су из околине Прокупља.
    -Стојковићи, славе Никољдан. Прадед Стојко доселио се из околине Крушевца а баба из Тешице.
    -Стевановићи (Арнаутовићи), славе Никољдан. Деда се доселио са Косова и овде служио.
    -Бранковићи (Младеновићи), славе Св. Агатоник. Пореклом су из околине Прокупља, најпре су били у Коларима па се потом настанили овде.
    -Јосановићи, славе Св. Враче. Из Мокрог Луга се доселили пре 80 година, где имају рођаке – стричевее.
    -Миљковићи (Костићи), славе Св. Петку. Непознатог су порекла.
    -Анддрејићи, славе Ђурђиц. Мати их довела из Мокрог Луга. У Београду имају рођаке, Крављанци у Палилули.
    -Ђорђевићи (старо презиме Комреновићи), славе Мратиндан. Стара породица, доселили се из Колара.
    -Стојановићи, славе Јовањдан. Пре 80 година се доселили из Драгачева.
    -Крстићи, славе Аранђеловдан. Старином су од Прокупља. Били су у Коларима.
    -Јовановићи, славе Симеундан. Доселили се 1865. године из околине Новог Пазара.
    -Јовановићи, славе Митровдан. Непознатог су порекла.
    -Илићи, славе Малу Госпојину. Доселили се из Добрског Села у Црној Гори.
    -Станковићи, славе Никољдан. Отац се доселио из околине Врања.
    -Виторовићи, славе Јовањдан. Пре 60 година се доселили из Криваче, Драгачево.
    -Ђорђевићи, славе Никољдан. Старином су од Прокупља. Деда служио у Ландолу, бежао „преко“ и при повратку дођу најпре у Коларе па овде.
    -Стошићи, славе Никољдан. Деда се доселио из околине Прокупља.
    -Стошићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Велеса.
    Старо гробље је у Коларима, где су се до пре 90 година сахрањивали. Сада имају своје гробље.

  10. Порекло становништва села Удовице, Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Село лежи на странама Удовичког Потока и то у његовом грорњем току.

    Воде.

    -Извора нема. Употребљава се вода са ђермова-бунара, којих има око тридесет. Испод гробља је „лековита вода“ Змајевац.

    Земље.

    -Имања су изван села. Добре паше су у Доњим Ливадама. Зиратне земље нарочито су добре дуж Удовичког Потока, у Барама и Слатини. Виногради су на Југову.

    Тип ела.

    -Село је подељено на Горњу и Доњу Малу.

    Старине у селу.

    -Код Змајевца је некада постојао манастир и ту им трагова старог гробља.

    Постанак села, порекло назива и порекло становништва.

    -По предању ово је село врло страрије се звало „Подгорац“. Једном приликом је Змај Деспот Вук хтео да казни Алибега због тога што је овај покушао да похара дворе у Сланкамену. Деспот се спусти низ Дунав, позове Алибега на двобој и рани га. Алибег побегне у ово село и ту се прикрије. Мештани га нису смели проказати и Деспот, љут због тога, погуби 60-70 сељака, те тако у селу остану многе удовице, по којима село добије име. Старо Село је било у „Воћњацима“.
    У селу су ове породице:
    -Лазићи, лаве Алимпијевдан. Деда човеку од 65 година доселио се из околине Прокупља.
    -Јовановићи, славе Ђурђиц. Деда човеку од 60 година доселио се из Горачића у Драгачеву, где имају фамилију, Јавуричићи.
    -Јоковићи, славе Ђурђевдан. Најстарији досељеници. Њихов деда први се доселио у ово село из околине Трстеника.
    -Симићи, славе Ђурђевдан. Деда им се доселио из Каниџе (ваљда Кањиже) у „преку“. Зову их „Маџарцима“.
    -Јарчићи (Николићи), славе Јовањдан. Праде им се дослио из Врбице, Јасеница.
    -Стокићи, славе Томиндан. Пре 40 година доселили се из Драговца, Пожаревац.
    -Радисављевићи (Чворугићи), славе Стевањдан. Доселили се из Мораче у Црној Гори, најпре у Војковце у Качеру одакле су се доселили овде – деда човеку од 70 година.
    -Ивковићи, славе Аранђеловдан. Доселили се ппре 60 година из Милославаца у Бугарској.
    -Урлићи (Веселиновићи), славе Алимпијевдан. Њихов деда дошао је из околине Алексинца – Горњи Суват?
    -Белићи (Ерићи), славе Алимпијевдан. Деда им се доселио из околине Зајечара.
    -Симићи, славе Никољдан. Старо им је презиме Павловићи. Деда м се доселио из околине Куманова.
    -Милошевићи, славе Аранђеловдан. Прадед Милан се доселио из Старе Србије.
    -Цветковићи, славе Ђурђиц. Старином су из околине Лесковца.
    -Јовановићи, славе Илиндан. Пореклом су из Македоније.
    -Швабићи (Стевановићи), славе Никољдан. Стара породица. Бежали су „преко“, били су у Ковину, одакле су дошли у ово село.
    -Живковићи, славе Никољдан. Њихови стари често су се сељакали и у Удовице се доселили из Пудараца.
    -Аврамовићи, славе Никољдан. Доселили се пре 80 година из Смедерева.
    -Крстићи (Нешковићи и Ђорђевићи). Старином су из околине Ниша. Не каже се коју славу славе.
    -Николићи, славе Јовањдан. Доселили се из Плочице – „преко“.
    -Живановићи, славе Аранђеловдан. Деда човеку од 50 година доселио се из Врбаве, таковски-руднички округ, где имају рођаке, Јоксићи.
    -Милићи (Врековићи ), славе Петровдан. Доселили се из Грабовице, таковски-руднички округ.
    -Крстићи, славе Никољдан. Старином су из околине Видина. Најпре су били у Куличу, одакле су се пре 50 година доселили у ово село.
    -Илићи, славе Никољдан. Доселили се пре 40 година из Шалинаца.
    -Миљковићи, славе Савиндан. Пореклом су из Македоније.
    -Николићи, славе Аранђеловдан. Пред Турски рат њихов отац се доселио из околине Врања.
    -Стевановићи, славе Јовањдан. Доселили се из Батовца.
    -Миловановићи, славе Лучиндан. Пре 45 година се доселили из Малог Орашја.
    -Сарићи, славе Никољдан. Доселили се из Врчина.
    -Јоксићи, славе Ђурђевдан. Доселили се из Крагујевца.
    -Јелисијевићи, славе Трифундан. Пре 60 година се доселили из Калиманића, таковски-руднички округ, где имају рођаке, Арнаутовиће.