Крупањ и околна села

10. јун 2012.

коментара: 45

Завичај - села и градови

Општина Крупањ:

Бањевац, Бела Црква, Богоштица, Брезовице, Брштица, Врбић, Дворска, Завлака, Костајник, Красава, Кржава, Крупањ, Ликодра, Липеновић, Мојковић, Планина, Равнаја, Ставе, Толисавац, Томањ, Цветуља, Церова и Шљивова.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (45)

Одговорите

45 коментара

  1. 9. мај 2014. у 20:32

    Милодан

    Порекло становништва села Брезовице, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај ма(ха)ла у селу.

    -Горња Мала је на виској површини између Логора и Маленова Брда на страни долине Буљевца окренута југу, на присојној страни Ликодре и на осојној страни Ловачког Потока.
    -Средња Мала је на присојним странама Ловачког Потока, Дубоког Потока и Кривајице.
    -Доња Мала је на површи између двеју последњих долина.

    Тип села.

    Мале у селу са фамилијама у њима су:
    -Горња Мала: Андрићи, Алимпићи, Ђикићи, Ђуричићи, Бојићи, Ковачевићи, Петровићи, Ћирићи, Миливојевићи, Марићи, Марковићи, Ђорђићи, Митровићи, Танасићи, Матићи, Глигорићи, Јанковићи, Чикарићи, Панићи, Гаврићи, Станојевићи, Максимовићи, Тадићи и Марковићи.
    -Средња Мала: Ђурђевићи, Ђукићи, Перићи, Пекмезовићи, Лукићи, Поповићи, Петковићи, Стојанићи, Стошићи и Мићановићи.
    -Доња Мала: Новаковићи, Веселиновићи, Костадиновићи, Антонићи, Васићи, Цвејићи, Јеремићи, Станојевићи и Тешићи.
    Горња и Средња Мала су растављене долином, Ловачким Потоком. У овим малама су издвојене породичне групе, које се називају презиманим дотичних породица.

    Привреда.

    -Неколико сељака раде у рудницима док неколицина превозе руду из руднику у топиониицу и метал из топионице у Шабац. Неколико сељака пеку креч за своје потребе али и за продају.

    Земље и шуме.

    Сеоска шума и испаша су у Мишковцу, који се као острво издиже са високе површи. До педесет сељака иде у Лозничко Поље и обрађује земљу „на пола“. Четворица имају на својим имањима, у равни Ликодре, колибе а тројица у долини Јадра; у њима се зими налази један укућанин и исхрањује стоку. Преко зиме се у селу баве Ужичани са овцама.

    Порекло становништва:

    Староседеоци су:
    -Ћирићи, Миливојевићи, Марићи,Ђурђевићи, Лукићи и Петковићи. Сви славе Никољдан.
    Досељеници непознатог порекла су:
    -Ђокићи, марковићи, Ђорђићи, Митровићи и Матићи. Славе Томиндан.
    -Стојанићи, Стошићи и Милановићи, славе Никољдан.
    -Танасићи и Станојевићи, они су пореклом од једног нахочета, славе Никољдан.
    Досељени су.
    -Андрићи, Алимпићи, Ђуричићи, Бојићи, Ковачевићи, Петровићи, Глигорићи, Јанковићи, Чикарићи и Марковићи су досељени из Киселица у другој половини 18. века, славе Јовањдан.
    -Панићи и Максимовићи су из Липеновића, досељени у другој почовини 18. века, славе Аранђеловдан.
    -Гаврићи су од Љубовије, досељени у другој половини 18. века, славе Никољдан.
    -Ђукићи и Перићи су из Мојковића, досељени крајем 18. века, славе Стевањдан.
    -Пекмезовићи су из Драбића у Азбуковици, досељени крајем 18. века, славе Игњатијевдан.
    -Новаковићи, Веселиновићи, Костадиновићи, Антонићи, Васићи, Цвејићи, Јеремићи, Станојевићи и Тешићи су из Гуњака одакле су дошли почетком 19. века, славе Јовањдан.
    -Поповићи су из Гуњака, дошли у првој половини 19. века. Њихов прадед се у ово село доселио као свештеник, славе Алимпијевдан.
    -Тадићи су из Церове, дошли у првој половини 19. века, славе Ђурђевдан.

    Одговори

  2. 13. мај 2014. у 20:40

    Милодан

    Порекло становништва села Богоштица, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај засеока у селу.

    -Павитњаци су на присојној страни Сређичке Реке, на изласку из клисуре.
    -Богоштица је на присојним странама долина Сиговца и Криве Реке, испод високог одсека Кулина.
    -Поточари су на присојној страни долине Богоштице, испод високог одсека Голишевца.
    -Мисир је на осојној страни Богоштоце.

    Воде.

    -Извори са којих се пије вода су: Чешма и Сиговац у Богоштици, Стара Башча у Поточарима итд.

    Тип села.

    Засеоци са презименима:
    -Павитњаци: Станимировићи и Матићи.
    -Склоп: Трифуновићи, Павловићи и Петровићи.
    -Богоштица: Мићићи, Радовановићи, Ненадовићи, Максимовићи, Благојевићи, Манојловићи, Петровићи и Николићи.
    -Поточари: Мићићи, Јаковљевићи, Гајићи, Васићи, Мијатовићи, Радићи, Максимовићи, Васићи други, Деспотовићи, Николићи и Јовановићи.
    -Мисир: Степановићи и Матићи.
    Павитњаци и Склоп су растављени делом високе површи, Равним Брдом; Склоп и Богоштица су растављени долином, Кривом Реком. У Склопу, Богоштици и у Поточари куће су у шљивацима.
    Задруга Николића има двадесет укућана, задруга Максимовића осамнаест итд.

    Куће.

    -Знатан број је дашчара (кућа покривених даском – шиндром) у овом селу. У засеоку Богоштици црепара (кућа покривених црепом) има две а дашчара осамнаест.

    Привреда.

    -Три сељака раде у рудницима и топионици са надницом од 1,20 динара. Шест сељака знају зидарски а један дрводељски занат. Ово им је спореднои занимање, поред земљорадње.

    Земље и шуме.

    Сеоска шума и испаша су на Орлићу, Кулини, Голишевцу, Диздаревом Чардаку и у Стрмцу, све по високим одсецима, који се дижу изнад села. Скоро сви сељаци имају и својих њива, које су њихови преци искрчили. У овим њивама највише сеју зоб а мање кукуруз и пшеницу. Тројица сељака обрађује земљу „на пола“ у Лозничком Пољу. Пет сељака изгоне стоку на своја имања, на планину, крајем априла и враћају је крајем јула. Остали изгоне стоку лети обданицом у сеоску испашу.
    За умерен живот једној породици треба седам хектара за њиве, шљивак и за ливаде.

    Порекло становништва.

    Стари досељеници непознатог порекла су:
    -Васићи, Мијатовићи и Радићи, славе Ђурђевдан.
    -Максимовићи, Васићи, Деспотовићи, Николићи и Јовановићи, славе Никољдан.
    Доселили су се:
    -Мићићи, Радовановићи и Јаковљевићи су дошли из Оровице почетком 18. века. Чукундед Јаковљевића одселио се из данашњег засеока Богоштице на своју станару, у данашњи заселак Поточаре, славе Јовањдан.
    -Станимировићи и Матићи;
    -Трифуновићи, Павловићи и Петровићи;
    -Ненадовићи, Максимовићи, Благојевићи, Манојловићи и Николићи су из Оровице одакле су се доселили почетком 18. века. Њихов предак је био пошао да „тражи боље место“. Од њих има одсељених у Помијачи и Дубљу, славе Јовањдан.
    -Гајићи су из Гуњака, доселили се почетком 19. века. Њихов дед је доведен уз мајку, славе Алимпијевдан.
    Степановићи су из Рујавца одакле су дошли почетком 19. века, славе Никољдан.
    -Матићи су из Толисавца, досељени у другој половини 19. века, славе Алимпијевдан.

    Одговори

  3. 14. мај 2014. у 20:18

    Милодан

    Порекло становништва села Томањ, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај заселака у селу.

    -Шумећ је на присојној страни Сувог Потока
    -Секулићи су на присојној страни долине Штековца.
    -Матићи су на присојној страни долине Скакавца.
    Осојне стране свих ових долина су обрасле буковом шумом. Куће Малетића су изнад једне долине и окренуте су истоку. Куће Стакића су на једном рту, окренуте истоку. Добошаревићи и Ерићи су на присојној страни долине Гуње.

    Воде.

    -Извори са којих се пије вода јесу Томањ итд.

    Тип села и фамилије по засеоцима и ма(ха)лама.

    -У засеоку Шумећ живе Петровићи.
    У малама:
    У Секулићима живе Секулићи и Крстићи; у Матићима – Матићи; Малетићима – Малетићи; Стакићи – Стакићи и Гајићи; Добошаревићи – Добошаревићи и Којићи и у Ерићима –Ерићи.
    Заселак Шумећ је углавном удаљен од осталих сеоских кућа. Секулићи сз растављени од Матића долином Скаквцем а Стакићи од Ерића долином Гуњом. У самим малама су куће у шљивацима.
    У једној задрузи су отац и три ожењена сина; у другој задрузи (Стакића) су отац, синови и ожењени унуци.
    Пре педесает до шездесет година у селу су биле следеће мале и у њима породице:
    Шумећ – Петровићи; Долови – Секулићи и Крстићи и Томањ у коме су живели Матићи, Малетићи, Стакићи, Гајићи, Добошаревићи, Којићи и Ерићи.
    У Шумећу, Секулићима и Малетићима су куће дашчаре (покривене даском –шиндром).

    Привреда.

    -Око пет сељака раде у рудницима у Липеновићу и Костајнику са надницом у износу од једног динара. Два сељака знају зидарски и дрводељски занат.

    Земље и шуме.

    -Сеоска шума и испаша су у Дрењаку, Вису, Пећини, Пољанама итд, по високим одсецима иза села и на карсној површи планине Јагодње. У сеоском имању многи мештани имају својих њива, које су њихови преци искрчили. Двојица сељака изгоне стоку и бораве са њима преко лета у планини. Остали изгоне стоку обданицом у сеоску испашу. Зими, пак, стоку исхрањују по ливадама и њивама у сеоском атару и на тај начин ђубре земљу.
    Сељаци из Мачве (из Богатића, Глушаца, Табановића, Дубља итд) догоне свиње и жире их у сеоској шуми. Они долазе почетком новембра а одлазе крајем фебруара. По браву плаћају 0,30 до 0,50 динара „жировнице“. Чобани затварају стоку ноћи у „свињеве“ (свињце) а сами коначе у колибама.
    Да би једна породица умерено живела потребно јој је шест хектара земљишта (које мора да се ђубри) за њиве, шљивак и за ливаде.

    Порекло становништва.

    Стари досељеници непознатог порекла су:
    -Добошаревићи (старо презиме Миладиновићи), славе Јовањдан.
    Досељени су:
    -Секулићи су се доселили из ваљевског краја у првој половини 18. века, чијем је претку турски ага поклонио земљу, славе Ђурђевдан.
    -Крстићи и Матићи су из Љубовиђе, досељени у другој половини 18. века. Њихов чукундед Мато прво се населио у Бањевцу а његовог сина Крсту населио је турску ага у Томњу, славе Аранђеловдан.
    -Петровићи, Малетићи и Стакићи (старо презиме Ивановићи) су из Бирча одакле су дошли у другој половини 18. века. Њихови чукундедови су побегли од турског зулума. Најпре су били у Рујевцу да би касније дошли у Томањ. Потом су, опет због Турака, побегли у Комирић. Одатле један од браће пређе у Свилеуву а остали се врате у Томањ и седну у „Стару Башчу“. Из тога један закрчи у Шумећу а друга двојица сиђу на места данашњих Малетића и Стакића. Славе Ђурђевдан.
    -Којићи и Ерићи су из Мокре Горе, досељени почетком 19. века. Доселили су се њихови преци Којо и Васиљ „Еро“, славе Лазаревдан.
    -Гајићи су из Рујевца, досељени почетком 19. века, славе Јовањдан.

    Одговори

  4. 15. мај 2014. у 20:50

    Милодан

    Порекло становништва села Бањевац, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај ма(ха)ла у селу.

    -Цветиновићи су на једном поду, на страни долине Богоштице, окренуте југу.
    -Дамњановићи су такође на поду, на страни Богоштице, окренути југозападу.
    -Сељани су на присојној страни Дубоког Потока, само су куће Ђукановића на осојној страни ове долине.
    -Пољани су на присојним странама Брезичког и Гајевљанског Потока и на странама Брезичког и Гајевљанског Потока, окренути југу.

    Воде.

    -У селу се пије вода са извора.

    Тип села и фамилије по малама.

    -У Цветиновићима су Цветиновићи.
    -У Дамњановићима су Дамњановићи.
    -У Сељанима су: Филиповићи, Марковићи, Јокићи, Степановићи, Лукићи, Васићи и Ђукановићи.
    -У Пољанима су: Цветиновићи, Симићи, Димитрићи, Милутиновићи, Грујичићи, Лукићи, Тодоровићи и Милошевићи.
    Цветиновићи и Сељани су растављени Савином Стражом, косом једне високе површи. У Пољанима, Цветиновићи и Грујичићи су растављени долинама Брезичког, Дубоког и Јаворачког Потока.
    У свим малама куће су и шљивацима.
    У задрузи Димитрића има тридесет и четири укућана, у Задрузи Грујучића тридесет и два, итд.

    Привреда.

    -Четири сељака раде у рударству, превозећи руду из Липеновића, Церове и Костајника или дрва и угаљ из Борање. Двојица сељака се баве дрводељским занатом.
    Највише приходе доносе сушене шљиве.

    Земље и шуме.

    -Стрме стране долина су под грмовом, буковом и брезовом шумом. Отуда има у изобиљу дрва за сушење шљива. Сеоску шуму Бањевац је имао у Јагодњи заједничку шуму са Богодиштом. Око десет сељака обрађују земљу „на пола“ у Лозничком Пољу и дају „вишак“ а четворица имају у пољу своје њиве.
    Да би једна породица умерено живела потребно јој је пет хектара за њиве и по два хектара за ливаде и за пашњаке.

    Порекло становништва.

    Досељени су:
    -Филиповићи, Јокићи, Симићи, Димитрићи и Милутиновићи;
    -Марковићи, Степановићи, Лукићи, Васићи, Ђукановићи, Цветиновићи и Грујичићи и;
    -Лукићи, Тодоровићи и Милошевићи из Бањевца у Босни почетком 18. века. Првих пет породица су пореклом од Симеуна, Марковићи су од Младена док остале породице потичу од трећег брата Милутина. Од Марковића има одсељених у осечини (Станимировићи). Сви славе Аранђеловдан.
    -Дамњановићи су из Љубовиђе, досељени у другој половини 18. века, славе Аранђеловдан.
    -Цветиновићи су из Постења одакле су се доселили крајем 18. века, славе Лазаревдан.

    Одговори

  5. 11. јун 2014. у 19:22

    Милодан

    Порекло становништва села Толисавац, општине Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај ма(ха)ла у селу.

    -Панићи су на обема странама долине Буљевца.
    -Лазићи са на качерској површи, између поменуте долине и Лазића Потока.
    -Роксићи су на обема странама Тодоровића Потока.
    -Коларићи су на качерској површи, између Толисавачке Реке и Церова Потока.

    Воде.

    -У селу се пије вода са извора.

    Тип села.

    Мале у селу са фамилијима које у њима живе су:
    -Панићи: Поповићи, Шендићи, Јанковићи, Царинчићи и Ђуричићи.
    -Лазићи: Лазићи, Вујковићи, Пантелићи, Јевтићи и Масаловићи.
    -Роксићи: Тодоровићи, Марковићи, Ристановићи, Максимовићи, Глигорићи, Илићи и Николићи.
    -Коларићи: Кнежевићи, Милетићи, Лукићи, Костадиновићи, Антићи и Томићи.
    Куће појединих породица су растављене шљивацима.
    У задрузи Масаловића има тридесет укућана.

    Земље.

    -Да би једна породица умерено живела, потребно јој је десет хектара под њивама, пашњаком и под ливадама. До тридесет сељака обрађује земљу „на пола“ у Лозничком Пољу и дају „вишак“. У Лозничко Поље иду од пре педесет година. Сопственику земље најпре су давали четвртину рода, затим трећину, па половину и напослетку половину и „вишак“. Око десет сељака имају имања и колибе у планини. Они изгоне стоку на планину и остају с’њом преко лета.

    Порекло становништва.

    Стари досељеници непознатог порекла су:
    -Ђуричићи (стари презиме Васиљевићи), славе Ђурђиц.
    -Кнежевићи, Милетићи, Лукићи, Костадиновићи, Антићи и Томићи – славе Ђурђевдан
    Од њих има одсељених у у Комирићу (Коларићи).
    Досељени су.
    -Поповићи, Шендићи, Јанковићи и Царинчићи;
    -Лазићи, Вујковићи, Пантелићи, Јевтићи и Масаловићи и
    -Тодоровићи, Марковићи, Ристановићи, Максимовићи, Глишићи и Илићи су из Црне Реке у Црној Гори одакле су досељени почтком 18. века, сви славе Алимпијевдан.
    Од Масаловића има одсељених у тамнавска села Свилеуви (Тешићи) и Врелу.
    -Николићи су из Бобовe одакле су досељени почетком 19, века, славе Ђурђиц.

    Одговори

  6. 12. јун 2014. у 19:55

    Милодан

    Порекло становништва села Врбић, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај ма(ха)ла.

    -Влајковићи су на осојној страни Врбићске јаруге.
    -Церовача и Ђукићи са на осојној а;
    -Томићи и Грујичићи на присојној страни Врбићске Реке.
    -Горњи Поповићи су на осојној страни долине Чкриљина.
    -Петровићи су на осојној а;
    -Младеновићи и Вучетићи на присојној страни долине Скорде.
    -Крсмановићи, Доњи Поповићи и Перићи су на присојној страни Дубоке Јаруге.
    -Симићи су на присојној страни Виноградског Потока.
    У селу се пије вода са извора.

    Тип мала и фамилије које у њима живе:

    -Влајковићи: Влајковићи и Лазићи.
    -Церовача: Ђукановићи, Мићићи, Аћимовићи, Пантелићи, Игњатовићи и Јањићи.
    -Ђукићи: Аврамовићи и Антонићи.
    -Горњи Поповићи: Поповићи, Томићи, Јовичићи и Антоннићи.
    -Грујучићи: Живановићи, Васићи и Миловановићи.
    -Петровићи: Радосављевићи, Маричићи, Јаковљевићи и Аврамовићи.
    -Младеновићи – Младеновићи.
    -Вучетићи – Вучетићи.
    -Крмановићи – Крсмановићи.
    -Симићи – Симићи.
    -Доњи Поповићи: Деспотовићи и Димићи.
    -Перићи – Перићи.
    Ђукићи и Грујучићи су растављени дубоком долином, Врбићском Реком; Грујичићи и Петровићи су растављени косом качерске површи Виноградинама.
    Куће у малама су у шљивацима.
    Задруга Антонића има двадесет и пет укућана а задруга Влајковића седамнаест.

    Привреда.

    -Четири сељака из Шљивовика (из пиротске Лужнице) израђују цреп на црепани Димићевој. Они долазе око Тројица, враћају се о Михољдану и за то време зараде 150 до 180 динара.
    Неколико сељака знају зидарски занат, који су изучили од Комирићана.

    Земље и домаће животиње.

    -Да би породица са осам укућана умерено живела потребно јој је тринаест хектара под њивама, шљиваком, ливадама, пашом и шумом, двадесет пет оваца, два вола, једна крава, десет свиња и један коњ.
    Око тридесет сељака обрађују у Лозничком Пољу земљу „на пола“ и дају „вишак“ док је неколико њих тамо њиве купили. До тридесет сељака имају имања на планини и то Код Језера, У Паљевинама, Код Вујућа Воде и На Малетини. Ова имања, на којима су колибе, млекари, кошаре, удаљена су од сеоских кућа за два и по сата хода. Стока се изгони крајем априла а враћа у јулу.

    Порекло становништва.

    Староседеци су.
    -Влајковићи и Лазићи. Ова породица води порекло од неког Влајка и од његових синова Томе и Михајла. Од њих су одсељени Лазићи у Тршићу. Славе Лазаревдан.
    Досељени су:
    -Ђукановићи, Мићићи, Аћимовићи, Пантелићи и Игњатовићи;
    -Аврамовићи и Антонићи;
    -Поповићи;
    -Живановићи, Васићи и Миловановићи;
    -Младеновићи;
    -Вучетићи;
    -Крсмановићи;
    -Симићи;
    -Деспотовићи и Димићи;
    -Перићи…
    Су из Бачке одакле су дошли у првој половини 18. века.
    Влајко (поменути предак Влајковића и Лазића) имао је кућу у реци а избу (подрум) на брду. У кући је имао двадесет косаца. Уочи Божића Турци понесу вино из његове избе. Влајко их пресретне из заседе, побије их а вино проспе, своје ствари натовари на коње и пође. Зауставио се у Бачкој „када више није видео Медведник“. Ту се и оженио.
    После неког времена поврати се у Врбић и поведе своје синове Тому и Михајла као и своје пасторке Петра и Срдана.
    Петар је имао Миливоја (од кога су Ђукановићи, Мићићи, Аћимовићи, Пантелићи и Игњатовћи), Ђука (од кога су Аврамовић и Антонићи), Митра (од кога су Поповићи, Деспотовићи, Димићи и Перићи) и Грујицу (од кога су Живановићи, Васићи и Миловановићи).
    Срдан је имао Јована (од кога су Младеновићи и Вучетићи) Ђурицу (од кога су Крсмановићи) и Цветина (од кога су Симићи).
    Од Игњатоића има одсељених у Добрићу. Сви славе Ђурђевдан.
    -Јањићи су из Херцеговине одакле су дошли у првој половини 18. века. Њиховог претка, који је служио код Петра и Срдана наместио је ага у Церовачу, славе Јовањдан.
    -Радосављевићи, Маричићи, Јаковљевићи и Аврамовићи су из Гуњака одакле су се доселили у другој половини 18. века. Њиховом чукундеди Петру дао је ага земљу, славе Никољдан.
    -Јовичићи и Антонићи су са Јагодње одакле је њихов прадед Тома сишао са те планине почетком 19. века, славе Лучиндан.

    Одговори

  7. 13. јун 2014. у 20:20

    Милодан

    Порекло становништва села Шљивова, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај ма(ха)ла у селу.

    -Срејица је на обема странама долине Врела.
    -Старчевићи су на обема странама Рајаковићске Реке.
    -Личани су на страни Шљивовачке Реке, окренути југоистоку.
    -Грчани су на једном поду, на страни Шљивовачке Реке, окренути североистоку.
    -Чављани су такође на поду, на страни поменуте долине, окренути северозападу.
    -Петковићани су на страни Шљивовачке Реке, окренуто југозападу.
    -Доњани су на страни ове долине, окренути југоистоку.

    Воде.

    -Извори са којих се пије воде су: Сређичко Врело у Срејици; Врбица, Лице и Трешњак у Личанима; Храст у Грчанима, Отаве у Петковићима итд.

    Тип села, засеока (мала) са фамилијама које у њима живе:

    Засеоци у селу су:

    -Срејица: Милићевићи, Радиновићи, Цветиновићи и Јовичићи.
    -Старчевићани: Аћимовићи, Секулићи, Перићи и Грујановићи.
    -Личани: Весићи, Андрићи, Илићи, Јовићи, Јевтићи и Перићи.
    -Грчани: Вилотићи, Миловановићи, Бојићи, Радовановићи, Милићевићи, Пурешевићи, Гајићи и Казановићи.
    -Чављани: Максимовићи.
    -Петковићани: Ђурићи, Деспотовићи и Тимотићи.
    -Доњани: Петковићи, Миљанићи, Ранковићи, Гајићи, Васиљевићи, Петровићи и Стевановићи.
    Изузев у Срејицу, остали засеоци су уједно и родбинске целине.
    Срејица и Личани су растављени једним седлом, развођем између потока Врела и Шљивовачке Реке.
    Срејица и Старчевићани су растављени високим брдом Киком, који је под буковом и храстовом шумом и под зоби.
    У Срејици, између кућа Радиновића и Милићевића су њиве док су куће самих Радиновића у шљивацима.
    У Личанима, Грчанима, Чављанима и у Петковићима куће су, такође, у шљивацима.
    Задруга Миловановића има двадесет и три укућанина, задруга Деспотовића четрнаест итд.

    Привреда, земље и шуме.

    -Да би породица од осам укућана умерено живела потребно јој је осам хектара земље, двадесет оваца (за исхрану и одевање), два вола, једна крава и осам свиња. Стока је потребна и ради ђубрења зиратне земље.
    Земља за обрађивање је између заселака у самом селу, највише по странама долинским.
    Сеоска шума и испаша су у Петричком Гају, Петриној Стени, Пољу, Горицама и у Брдима.
    Грујановићи, Петковићи, Миљанићи, Васиљевићи и Стевановићи имају и својих њива у сеоском имању, које су њихови преци искрчили.
    Радиновићи имајиу њива у Лозничком пољу а Јованчићи, Перићи и Казановићи обрађују земљу „на пола“ и дају „вишак“.
    Скинуту летину довозе кући или је држе у пољу у чардацима и преко зиме довлаче.
    Неколико сељака имају имања и колибе у Сокоској Планини и то у Јашаревом Брегу, Делијином Брегу, Дречви, Крчевинама, Чучуковцу и у Брду. Колибе су удаљене од сеоских кућа за један сат хода. На ова имања изгоне стоку крајем априла и остају са њом до почетка септембра.
    Остали сељаци напасају стоку лети обданицом у сеоској испаши. Вилотићи, Ђурићи и Деспотовићи имају на имању у Петрцу колибе и кошаре, где исхрањују преко зиме.

    Порекло становништва.

    Староседеоци су:
    -Аћимовићи, Секулићи и Перићи (старо презме Рајаковићи);
    -Грујановићи и
    -Петковићи, Миљанићи, Ранковићи, гајићи, Васиљевићи, Петровићи и Стевановићи.
    Њихово заједничко презиме је Старчевићи. Порекло су од старца Станка, који је имао девет синова. Кућа му је била у Доњанима, у Старој Башчи. Одатле су отишли Рајаковићи на сеоско имање, „на пустињу“, славе Ђурђиц. Од њих су одсељени Петровићи у Јабучју, у округу ваљевском.
    Занимљиво је да су ови Петровићи у Јабучју моје комшије, славе Ђурђиц као и све породице које потичу „од исте лозе“ и дуго се мислило да су Петровићи са нама у сродству, што сам написао у свом првом коментару „под Милић“ да би се касније испоставило да то није тачно, оп Милодан.
    Досељени су:
    -Ђурићи, Деспотовићи и Тимотићи (старо презиме Петковићи) из Остружња у другој половини 18. века. Њихов предак Петко побио се са Турцима и побегао. Земљу му је поклонио спахија шљивовачки, славе Аранђеловдан. Од Ђурића је одсељен трговац у Крупњу – Ђурић.
    -Милићевићи;
    -Весићи, Андрићи, Илићи, Јовићи и Јевтићи (старо презиме Братићи);
    -Перићи;
    -Вилотићи, Миловановићи, Бојићи и Радовановићи (старо презиме Ђурђевићи) и:
    -Пурешевићи, Гајићи и Казановићи су се доселили из Грчића у другој половини 18. века. Њихови преци (седморица браће) доселили су се због неродности. Донели су седам „шишана“ и населили се у данашњим Грчанима. Један од браће одселио се на Лице а Милићевићи су отишли у Срејицу на своју дедовину – по матери, славе Никољдан. Од њих су одсељени Гојковићи у Букору.
    -Максимовићи (старо презиме Стевановићи) су из Чавчића одакле су се доселили у другој половини 18. века. Славе Никољдан. Од њих има одсељених у Такову, округ тамнавски (ваљевски).
    -Радиновићи, Цветиновићи и Јованчићи су из Постења одакле су се доселили у првој половини 19. века, славе Лазаревдан.

    Одговори

  8. 14. јун 2014. у 18:18

    Милодан

    Порекло становништва села Ставе, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај ма(ха)ла у селу.

    -Буковићка Мала је на обема странама Букова Потока.
    -Горњани и Доњани су на присојној страни Ставске Реке.
    -Савковићи су на једном поду, на осојној страни ове долине.
    -Удбињани су на присојној страни долине Пецке.

    Воде.

    -Извори са којих се пије вода су: Алуге, Сига, Бунар код Ора, Бунар на Башчи, Вода у Јелаву у Удбинама итд.

    Тип села, засеока (мала) са фамилијама које у њима живе:

    Мале у селу су:
    -Буковичка: Симићи и Јевтићи.
    -Горњани: Ђукићи, Станимировићи, Пантелићи, Радовановићи, Марковићи и Благојевићи.
    -Доњани: Лукићи, Ивановићи, Василићи, Илићи и Ковачевићи.
    -Савковићи: Савковићи.
    -Удбињани: Јовићи, Николићи, Мијатовићи, Николићи, Антонићи, Матишевићи, Ракићи, Станићи, Велимировићи и Манојловићи.
    Савковићи су растављени од Доњана долином, Ставском Реком; Удбињани су растављени од Савковића косом, делом качерске површи. У Савковићима су куће у шљивацима; у Удбињанима Матишевићи и Ракићи су растављени њивама.

    Привреда, земље и шуме.

    -Да би једна породица осредње живела, потребно јој је осам хектара под њивама, шљиваком и ливадама, петнаест оваца, два вола и једна крава.
    Шљиве се суше од пре педесет година, пре тога од њих се пекла ракија. Најпре су сушили шљиве муслимани у Соколу. Четири сељака знају зидарски и дрводељски занат.
    Земља за обрађивање је у самом селу и то у: Роговима, Дреновој Јарузи, Дугом Гају, Бобурићу, Машиновачи, Драгићевцу, Бобијама, Колићима, Метаљци, Дугим Њивама, Ђурашевцу, Клену, Ботолашу итд.
    Сеоска шума и испаша су у: Сређу, Осоју и у Кућуринама; само испаша је у Топовишту. Поједину парчад у сеоском имању издају под закуп „на изор“ а Симићи, Лукићи, Ивановићи, Јевтићи и Станимировићи имају у Сређу и својих њива које су њихови стари искрчили. Десет сељака обрађује земљу „на пола“ у Лозничком Пољу од пре 20 година. У Поље иду пет пута годишње, први пот поору и посеју, други и трећи пут окопавају, четврти пут (крајем августа) чупају грах и пети пут (крајем септембра) беру кукуруз. Тројица сељака имају имања, колибе и кошаре у Сокоској Планини и то Под Пресеком и Код Језера. Колибе су удаљене од сеоских кућа за два сата хода. Стоку изгоне у планину крајем априла а враћају их крајем августа. Неколико сељака имају и својих њива у планини где засејавају зоб и кукуруз. Остали изгоне лети стоку обданицом у сеоску испашу. Зими се стока исхрањује у кошарама, по ливадама у атару.

    Порекло становништва.

    Староседеоци су:
    -Јевтићи (старо презиме Богадановићи);
    -Јовићи, Николићи и Мијатовићи (старо презиме Недељковићи), славе Ђурђевдан.
    -Николићи, Антонићи и Матишевићи (старо презиме Траљићи) славе Ђурђиц.
    Досељени су.
    -Ђукићи (старо презиме Дајићи),
    -Станимировићи (стара презимена Митровићи и Савићи),
    -Пантелићи (старо презиме Ристивојевићи),
    -Радовановићи и Марковићи (стара презимена Мијатовићи и Малишевићи),
    -Благојевићи и Илићи су сви из Бањевца у Босни одакле су досељени у првој половини 18. века. Њихови преци, деветорица браће, побегли су од свог спахије, славе Јовањдан. Од њих је одсељен Грујић у Црној Бари.
    -Симићи, Лукићи и Ивановићи (старо презиме Богдановићи) су из Кремана одакле су досељени у првој половини 18. века, доселио се њихов предак Стојко, славе Ђурђевдан.
    -Савковићи су из Торника, досељени у другој половини 18. века, доселио их њихов предак Савко, славе Михољдан.
    -Ракићи и Станићи (старо презиме Перишићи) и
    -Велимировићи су из Царине, од Топаловића, досељени у другој половини 18. века. Доселили се њихови преци (прадеде) Периша и Милован, славе Јовањдан.
    -Ковачевићи су из Рујевца, досељени почетком 19. века. Њихов прадед се овде настанио као ковач. У селу је купио имање и захватио део од сеоског имања, славе Никољдан.
    -Манојловићи (старо презиме Срдановићи) су из Црнче, досељени почетком 19. века, славе Ђурђевдан.

    Одговори

  9. 17. јун 2014. у 18:57

    Милодан

    Порекло становништва села Бела Црква, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај ма(ха)ла у селу.

    -Трифковићи су на обема странама Рудог Потока.
    -Дољани су највећим делом на страни долине Дола, окренути југу.
    -Станојевићи су на страни долине Врањешевца, окренути југу.
    -Речани су на качерској површи – између Церова Потока и Белоцркванске Реке и на присојној страни ове долине.

    Воде.

    Извори са којих се пије вода су Проклеча, Оскруша, Чатрња итд.

    Тип села, засеока (мала) са фамилијама које у њима живе:

    Мале у селу су:
    -Трифковићи у којима су: Радићи, Живановићи, Новаковићи, Јокићи, Лазаревићи, Јовановићи, Ивановићи, Петровићи и Стајчићи.
    -Дољани: Станићи, Ракићи, Милосављевићи, Марковићи и Гојковићи.
    -Станојевићи: Димитрићи, Шујићи, Лукићи, Петровићи, Јеремићи и Јевтићи.
    -Речани: Поповићи, Винићи, Васиљевићи, Ракићи, Ковачевићи, Савићи, Стевановићи, Лазићи, Крстићи, Протићи и Ракићи.
    Станојевићи су растављени од Речана долином, Белоцркванском Реком. У Станојевићима су куће у шљивацима.
    На ставама Белоцркванске и Толисавачке Реке, на једној пространијој равни, у једном реду су школа и црква а у другом дућан, ковачница, механа и судница.
    Станојевићи су најпре били у Речанима. Преселили су се на данашње место да буду ближе Рађевом Пољу.

    Куће.

    Од пре четири године куће се граде већином од ћерпича. Сељаци су научили правити ћерпич од циглара – „Бугара“. Пре „Бугара“ у оближњој Завлаци циглане су држали „Рвати“.

    Привреда, земље и шуме..

    -Више сељака знају градити зграде од шерпера и од ћерпича.
    У селу око кућа су поглавито шљиваци. Њиве су у Рађевом Пољу. Сеоска шума је у Врлој Страни, на одсечној и високој страни Белоцркванске Реке. Око петнаест сељака обрађује земљу „на пола“ у Лозничком Пољу. У Поље иду од пре четрдесет година.

    Порекло становништва.

    Староседеоци су:
    -Стајчићи, славе Јовањдан.
    -Досељени су:
    -Станићи и Ракићи (старо презиме Даничићи) су досељени из Станине Ријеке почетком 18. века. Од њих има одсељених у Галовићу (Тијанићи)***.
    -Радићи, Живановићи, Новаковићи (старо презиме Цветиновићи);
    -Јокићи, Лазаревићи, Јовановићи (исто старо презиме Цветиновићи);
    -Ивановићи и Петровићи (зајеничка стара презимена су Трифковићи и Кнежевићи) су из Бакља у Босни одакле су се доселили у првој половини 18. века. Њихов предак Трифко привенчао се. Сви славе Ђурђевдан. Од Ивановића има одсељених у Липолисту.
    -Димитрићи, Шујићи, Лукићи, Петровићи, Јеремићи, Јевтићи и Крстићи (заједничко старо презиме Станојевићи) су из Херцеговине одакле су се доселили у првој половини 18. века. Доселио се њихов предак Станоје, чији је један брат отишао у Драгијевицу, славе Никољдан.
    -Поповићи и Винићи су из Херцеговине, досељени у првој половини 18. века, славе Никољдан.
    -Ракићи, Ковачевићи, Савићи, Стевановићи и Лазићи су, такође, из Херцеговине, досељени у првој половини 18. века. Доселила се два брата, Рако – од кога су Ракићи и Ђуко – од кога су сви остали, славе Никољдан.
    -Милосављевићи су из Рујевца, досељени у првој половини 19. века. Доселио их њихов дед, славе Аранђеловдан.
    -Васиљевићи су из Толисавца од Ђуричића, досељени у првој половини 19. века. Ту су се доселила тројица браће, дедови данашњих, славе Ђурђиц.
    -Протићи су из Толисавца, досељени у првој половини 19. века. Доселио их њихов дед. Од њих има одсељених у Каменици (Протићи), славе Алимпијевдан.
    -Марковићи и Гојковићи (старо презиме Нешкоовићи) су из Бастава одакле су се доселили у другој половини 19. века, славе Аранђеловдан.
    -Ракићи су из Шљивове, досељени крајем 19. века, славе Пантелијевдан.

    Напомена:
    ***Не каже се коју славу славе.

    Одговори

  10. 18. јун 2014. у 18:32

    Милодан

    Порекло становништва села Мојковић, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај ма(ха)ла у селу.

    -Скорићи;
    -Гавриловићи и;
    -Укаљевићи су на присојној страни Мојковићске Реке.
    -Васићи и;
    -Мајсторовићи су на присојној страни Мајсторовића Потока.
    -Марковићи;
    -Бајићи и;
    -Бојичићи су на рипањској површи, између Мојковићске Реке и Равнајице.
    -Поточаревићи су на присојној страни Поточарске Јаруге.
    -Доња Мала је на присојној страни Марића Потока.

    Воде.

    У селу се пије вода са извора.

    Тип села, засеока (мала) са фамилијама које у њима живе:

    Мале су у селу:
    -Скорићи у којој живе фамилије: Скорићи, Ђаковићи, Симанићи и Панићи.
    -Гавриловићи: Арсеновићи, Трнинићи, Станојевићи, Јеремићи, Недићи, Маринковићи, Јаковићи и Василићи.
    -Васићи: Васићи.
    -Мајсторовићи: Матићи, Стевићи, Станисавићи и Мајсторовићи.
    -Укаљевићи: Панићи; Ђурићи, Милинковићи, Ђурђићи и Тојићи.
    -Марковићи: Марковићи.
    -Бајићи: Бајићи.
    -Бојичићи: Матићи, Филиповићи, Остојићи и Бојичићи.
    -Поточаревићи: Живановићи и Јездимировићи.
    -Доња Мала: Алексићи, Марићи, Ђурићи, Крстићи, Пантићи, Перићи и Томанићи.
    Укаљевићи и Марковићи су растављени долином, Мојковићском Реком. У Скорићима, Скорићи и Панићи су растављени долином, Панићским Потоком. У Укаљевићима су куће Милинковића у шљивацима.
    У задрузи Ђурића има 30 укућана у којој су три ожењена брата са децом.

    Привреда и земље.

    -Неколико сељака пеку креч за своје потребе и продају. Многи иду за време жетве у Поцерину и раде као жетеоци.
    Њиве су највећим делом у Рађеву Пољу.
    Сеоске шуме и паше нема.
    Око 10 сељака иде у Лозничко Поље и обрађују земљу „на пола“. Петорица сељака имају на својим имањима, у долини Мојковићске Реке, колибе. У њима лети ноћивају за време пољских радова док зими у њима борави по један укућанин и исхрањује стоку. Почетком зиме Ужичани догоне овце и купују сена од појединаца.

    Порекло становништва.

    Старинаца у селу нема.
    Досељени су:
    -Скорићи и Симанићи;
    -Бајићи;
    -Матићи, Филиповићи, Остојићи и Бојичићи и;
    -Марићи, Ђурићи, Крстићи, Перићи и Томанићи су из Скормана у Приморју одакле су се доселили почетком 18. века, славе Стевањдан. Од њих има одсељених у Метковићу (Поцерском), Црној Бари и Бадовинцима.
    -Панићи;
    -Арсеновићи, Трнинићи, Станојевићи, Јеремићи, Недићи и Васлићи;
    -Васићи;
    -Марковићи;
    -Живановићи и Јездимировићи и;
    -Алескићи и Пантићи су из Бијелог Поља, одакле су се доселили почетком 18. века, славе Стевањдан.
    -Маринковићи;
    -Матићи, Стевићи, Станисавићи и Мајсторовићи и;
    -Панићи, Ђурићи, Милинковићи, Ђурђићи и Тојићи су из Укаља одакле су се доселили почетком 18. века, славе Мратиндан.
    Од Мајсторовића има одсељених у Белој Реци и у Шеварицама.
    -Ђаковићи су из Приморја, досељени и првој половини 19. века. Њихов дед се привенчао, славе Стевањдан.
    -Јаковићи су из Дробњака у Кржави, досељени у првој половини 19. века, славе Лазаревдан.

    Одговори
1 2 3 4