Гајић (Видови)
Хаплогрупа: R1a Z280 L1280
Мт-Хаплогрупа тестираног: H2a1c
Порекло: Видовићи, Јасеница, Зворник, Република Српска
Један род са Васићима / Видовићима, Лазаревићима (Стевиним), Милошевићима, Ракановићима / Петровићима, Лазаревићима (Илијиним) / Филиповићима
Крсна слава: Аврамијевдан / једна кућа Гајића у Видовићима приславља Јовањдан
Контакт: [email protected]
_________________________
Гајић (Гужвићи)
Хаплогрупа: R1a Z280 L1280
Порекло: Главичорак, Бијељина, Република Српска / један род са Митровићима (Ђокини) из Главичорка
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
_________________________
Гајић
Хаплогрупа: J2b M205
Порекло: Бачевац, Шумадијска Колубара, Србија
Крсна слава: Томиндан
Контакт:
_________________________
Гајић Колџић
Хаплогрупа: R1a Z280 L1280 род А
Порекло: Ликодра, Крупањ, Србија / старије презиме Колџић
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
_________________________
Гајић
Хаплогрупа: R1b род С
Порекло: Колубарски Лесковац, Степојевац, Србија
Крсна слава: Аранђеловдан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Презиме Гајић је, као што пише Велимир Михајловић у “Српском презименику”, веома фреквентно у целом подручју српског језика. Настало је од личног имена Гајо или Гаја.
__________________
Поштовани,
позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
15. април 2017. у 21:50
Milos
Pozdrav. I ja sam Gajic al iz sela Pomijace,opstina Loznica. Inace ,moje selo je par kilometara od Gornje i Donje Badanje. Slavimo Svetog Jovana ,20-og januara. Kazu da smo rodom Pivljani.
5. мај 2017. у 07:38
Свјетлана
Моји Гајићи су из села Велика Жуљевица, општина Нови Град, Република Српска. Родитељи су ми причали да су ту дошли за вријеме Турака из Лике. Слава нам је Аранђеловдан. Ако неко зна више о мојим Гајићима, молим да напише овдје.
4. јун 2017. у 04:04
Gajic Lana
Moji Gajici slave sv.Mratu i dolaze iz Donje Tresnjice kod Malog Zvornika.
U knjizi “Sokolska Nahija” sam nasla podatak da su dosli kao Radosevici od Vasojevica iz Berana.
Ako neko zna vise o poreklu ovih Gajica ili ako smo u srodstvu neka se javi.
4. јун 2017. у 04:12
Gajic Lana
Od ovih Gajica je poznat moj pradeda, Milos Gajic 1890-1944, po kome se zove osnovna skola u Amajicu i Donjoj Tresnjici.
31. август 2017. у 03:29
Nikola Gajic
Ja sam Gajić po dedi Gaji koji je 1848.god. kada je izbila Mađarska buna došao iz Pančeva u Beograd preko Dunava. Slavimo Sv. Nikolu. Po dedinoj priči, ranije smo se prezivali Gavrilov. Inače moji Gajići su u Pančevu živeli do 1848.god. prekoputa stare crkve (Hram Preobraženja gospodnjeg).
5. новембар 2017. у 10:58
sj
Gajici u Borovu imaju I svoju ulicu. Slava Sveti Nikola.
20. фебруар 2018. у 12:00
Dragan Gajic
Moi su sa podrucja Slavonije Orahovica ….selo Duzluk Kucna slava Sveti Jovan Krstitelj pa me zanima josh neki podatak o nastajanju prezimena Gajic
3. март 2018. у 19:13
Drago Gajić
Moji Gajići su iz sela Tabanci,opština Zvornik,Republika Srpska. Slave svi Aranđelovdan.
Pozdrav svim Gajićima.
1. април 2018. у 19:50
Milutin Gajić
Ovom prilikom pozdravljam sve Gajiće širom svijeta i želim im sve najbolje u životu, Ja sve Gajiće i doživljavam kao najrođenije, Poštovani ja sam Gajić, po predanju moji su došli sa kosova u Liku i preko Drvara došli u Han Kola , na Berića brdo. pod prezimenom Dragaš. navodno taj najstariji doseljenik se zvao Dragaš Gajo. za vrijeme turske vladavine navodno mu je dato pojilište na rijeci Vrbas u Rekavicama a na maloj riječici Krupa dato mu je da sagradi vodenicu koja se i danas zove mlin ruparac. Slava nam je Sveti Georgije, (Đurđevdan), Molio bih ako neko zna pouzdanije podatke o mojim Gajićima da se javi.
8. јануар 2019. у 13:28
Slavko
Милутине поздрав такође,
Моја мати је из куће Гајића у Кришковцима, уз Врбас.
Такође славе Ђурђевдан.
29. април 2019. у 17:02
Aleksandar Gajić
Pozdrav Milutinu i svim Gajićima.
Moje ime je Aleksandar Gajić i po ocu Milutinu takođe vodim porijeklo iz Rupara u Kolima. Slavimo Đurđevdan naravno. Ono što ja znam o našem porijeklu velikim dijelom odgovara ovome što ti pišeš. Na desnoj obali rijeke Sutjeske u Crnoj Gori postoji Dragaš(a) Sedlo, a ovaj lokalitet se uklpapa u pretpostavljeno područje polazišta naših predaka. Prepotatvlja se da su Dragaši prvo stigli u okolinu Trijebova, a odatle na Berića Brdo. Unuk Gaja Dragaša je bio Risto, odakle i nadimak za ove Gajiće- Ristići. U osvrtu na život i rad kneza Milana Gajića je dat opis ovog puta. Inače, naši rođaci su se iz Kola dalje naseljavali u Blaško, Jablan, Kobatovce, Kozince, Rogolje, Jurkovicu….. Još jednom, veliki pozdrav svim Gajićima
29. јун 2021. у 12:16
Данило Гајић
Ми смо Гајићи из села Мезграја код Угљевика, сво славимо Ђурђевдан и знамо да смо дошли са Косова, преко Брда и Васојевића, око Берана па кроз Херцеговину и Крајину назад преко Посавине и Мачве у Шумадију. Задржали смо славу Светог Ђорђа. Поздрав свим Гајићима
13. април 2018. у 10:03
Војислав Ананић
Г А Ј И Ћ И, 3 куће у Боботову гробљу и 4 у Никшићу
Гајићи су од Тепавчевића из Боботова гробља, од Вукосава Тепавчевића, а Гајићима су се прозвапи послије првог свјетског рата.
Гајо Вукасовов, њихов родоначелник, имао је три сина — Јоксима, Мијаила и Јакшу. Једном приликом, Гајо с браћом Јакшом и Мијаилом, побије неке Турке у Добром долу, близу села Добреља. Побили су их кријући зато што су некад, по предању, на овом истом долу, Турци убили кнеза Доброслава Тепавчевића, коме је, по предању, травнички везир био дао војводство над Гацком. Другом приликом, замјерили су се Турцима због погибије Булек-бега Арнаута, у Дуги, Гаја је послао кнез Малиша Топавчевић да преко Вука Горановића у Голији извијести попа Луку Јововића, у који ће дан Булек-бег наићи низ Дугу. Малишу је за ово потајно био извијестио Дедага Ченгић, који се био у Мостару свадио с Ђулек-бегом и овај му припријетио да ће му платити кад се врати из Никшића. Кад Турци ово открију, Гајо с браћом Јоксимом и Јакшом и са три сина побјегне у Грахово, гдје им војвода Анто да мало земље и кућу и ту се настане. Друге године, Гајо с браћом дође код својих рођака, у Вратковиће, на виђење. Привиду их заптије турске и потјерају уза Сомину, убију Јоксима и Јакшу, а Гаја сакрије нека дјевојка Орбовић, међу овце. Послије га ухвате Турци код Канкараша у Гослићу, одведу у Мостар и објесе. Гајо је имао синове — Голуба, Максима и Јовицу. Голуб Гајов имао је Филипа, Милана, Јова и Гојка. Милан је погинуо 1915. године у борби с Аустријанцима. Филип, Јово и Гојко су помрли од “шпањолске грознице” 1918. године, сва тројица без насљедства. Максим Гајов имао је четворицу синова — Новака, Лазара, Јошка и Петра. Новак је умро нежењен, у Америци. Лазар Максимов имао је сина Максима, а Максим Божидара и Слободана. Јошко Максимов је имао Миливоја, Блажа и Влада. Бпажо је одступио с гатачким четницима и погинуо је. Владо се преселио у Самобор, код Гацка, а Миливоје живи у Боботовом гробљу и има Милорада и Милосава. Петар Максимов имао је два сина — Милана и Миладина који живе на старевини, у Боботову гробљу. Јовица Гајов је имао пет синова — Акима, Јока, Гаја, Благоја и Душана. Благоје је умро од “шпањолке”, као момак, нежењен; Аким Јовичин има три сина — Обрена, Јакшу и Рада који су се преселили у Никшић. Обрен Акимов има Радисава, Благоја и Милорада. Јакша Акимов има Воја и Раде Акимов, има Драга.
Јоко Јовичин преселио је за вријеме бивше Југославије у Гацко и тамо његови синови живе. Јоко је као регрут, на Мојковцу, у чувеној бици, изгубио десну ногу. Био је храбар војник и одликован је златном Обилића медаљом. Гајо Јовичин је погинуо у НОБ-у 1943. године, а његова жена са синовима преселила се 1945. године у Врбас. Душан Јовичин има два сина — Тадију и Мића.
Када је повучена граница измећу Црне Горе и Аустро-Угарске Берлинским конгресом 1878. године, село Вратковићи, старевина братства Тепавчевића остане под Аустријом, а Боботово гробље под Црном Гором. Тако се породица Тепавчевића раздвојила. Вујадин Малишин Тепавчевић, из Вратковића, био је барјактар у другој чети Голијског батаљона, у херцеговачком устанку 1875-1878. године. Тепавчевићи који су остали при Црној Гори, затраже барјак и добије га Максим Гајов Тепавчевнћ.
Синови Гајови — Голуб, Максим и Јовица за двадесет година су стајали у Грахову, за турско доба. Тамо су у устанку 1875 -1878. године и ратовали. Послије рата врате се на старевину, у Боботово гробље. Устављао их је војвода Анто као добре људе и вриједне војнике и нудио им земљу у Грахову.
Два брата Гајића, Максим и Јовица, били су међу најугледнијим Голијанима и увијек у свим племенским пословима узимали видно учешће. Јовица је једну годину заступао и племенског капетана, кад је ово мјесто било упражњено. И Филип Голубов је био врло угледан и добар војник, човјек и племеник.
Слава им је св. Јован, зимски,
– Генеалогија – пасови: Божидар, рођен 1970, Максим, рођен 1934, Лазар, рођен 1886, Максим Гајо — родоначелник.
Извор: Обрад Вишњић – Голија и Голијани, Требиње, 1987.