Гајић (Видови)
Хаплогрупа: R1a Z280 L1280
Мт-Хаплогрупа тестираног: H2a1c
Порекло: Видовићи, Јасеница, Зворник, Република Српска
Један род са Васићима / Видовићима, Лазаревићима (Стевиним), Милошевићима, Ракановићима / Петровићима, Лазаревићима (Илијиним) / Филиповићима
Крсна слава: Аврамијевдан / једна кућа Гајића у Видовићима приславља Јовањдан
Контакт: [email protected]
_________________________
Гајић (Гужвићи)
Хаплогрупа: R1a Z280 L1280
Порекло: Главичорак, Бијељина, Република Српска / један род са Митровићима (Ђокини) из Главичорка
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
_________________________
Гајић
Хаплогрупа: J2b M205
Порекло: Бачевац, Шумадијска Колубара, Србија
Крсна слава: Томиндан
Контакт:
_________________________
Гајић Колџић
Хаплогрупа: R1a Z280 L1280 род А
Порекло: Ликодра, Крупањ, Србија / старије презиме Колџић
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
_________________________
Гајић
Хаплогрупа: R1b род С
Порекло: Колубарски Лесковац, Степојевац, Србија
Крсна слава: Аранђеловдан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Презиме Гајић је, као што пише Велимир Михајловић у “Српском презименику”, веома фреквентно у целом подручју српског језика. Настало је од личног имена Гајо или Гаја.
__________________
Поштовани,
позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
23. август 2012. у 18:04
g gajic
Mladene,prezime Gajic je nastalo od pretka koji se zvao Gavrilo a to znam po svojoj porodici. U periodu od pre 2oo godina skoro svakog Gavrila su zvali Gajom. Moze se naci i u raznim istorijama gde se Gavrilo zove Gajom a ne Gavrom kao na primer sada.
javi mi se na tel. 014 282 179 S pozdravom
[email protected]
28. март 2013. у 03:33
млађо
У мом случају презиме Гајић настаје 1828 г. рођењем првог дјетета родоначелника Гаје (Гајо) Видовића-Лазаревића.
9. новембар 2021. у 02:21
Манифест
Тачно тако, указом кнеза Александра 1851. године, презимену је придодат суфикс “ић” уз име родоначелника лозе. Мој предак се звао Гаврило, а звали су га Гаја, те смо по њему Гајићи. Иначе је након “Угарске буне” 1848. године, из Панчева прешао Дунав и населио се, најпре у Великом Селу, а затим у Сланцима (Малим Сланцима). Према причи мог деде, кућа му је била прекопута цркве Храм Светог Преображења Господњем.
Толико поуздано знам, а ако неко има више информација о становницима Панчева тога доба, било би ми од користи.
11. октобар 2012. у 21:20
Miroslav Gajic
Zdravo.Zovem se Miroslav Gajic iz Golupca gde je Dunav svojim tokom kroz Srbiju najsiri. U mojoj porodici se slavi slava sv.Trifun. Zeleo bih da saznam nesto vise o porodicnom prezimenu i svojim precima eventualno o porodicnom grbu ako postoji. Nekakva informacija bi dobro dosla ili savet o daljem traganju. Hvala unapred
8. март 2013. у 00:06
Милодан
Порекло фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
ГАЈИЋ
-Докмир, друга половина 18. века, Бријежђе у Колубари, Аранђеловдан.
-Звечка, друга половина 18. века, Горња Бадања у Јадру, Ђурђиц, уз Лајиће.
-Кожуар, друга половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Никољдан.
-Стублине, друга половина 18. века, Цветуља у Рађевини, Стевањдан.
-Уровци, прва половина 18. века, Прогар у Срему, Никољдан, уз Лукиће.
-Црвена Јабука, друга половина 18. века, Ровни у Подгорини, Ђурђевдан.
-Шарбане, друга половина 18. века, Срем, Ђурђиц, уз Илиће.
-Баталаге, после 1827. године, Крнић у Посавској Тамнави, Никољдан, дошао као занатлија.
-М. Бошњак, после 1827. године, Врбић у Рађевини, Ђурђевдан, доселио се као занатлија.
-Брезовица, после 1827. године, Гвоздац-округ ужички, Никољдан, дошао на купљено имање.
-Грабовац, после 1827. године, Меховине у посавској Тамнави, Ђурђиц, уљези у Бурмазе.
-Звечка-2, после 1827. године, Царина у Азбуковици, Аранђеловдан.
-Кожуар, после 1827. године, Црниљево у Подгорини, Ђурђиц.
-Новаци, прва половина 18. века, Оцркавље, Ђурђиц, уз Табаковиће.
-Ратари, после 1827. године, Осат, Митровдан.
-Ушће, после 1827. године, Купиново у Срему, Аранђеловдан, дошао као занатлија.
28. март 2013. у 03:31
млађо
Хвала!
7. април 2013. у 18:09
sandra
Meni je moja baba pricala da su svi Gajici sa Kosova. Prilikom seobe, velike, u Bosni je ostao jedan deo, drugi je ostao u Srbiji, a treci dosao u Vojvodinu!!! Mi slavimo Lazara i ikonu imamo sa barjaka sa Kosova jos! Sta li se sve izdesavalo mozda i saznamo! Pozdrav svima
20. новембар 2016. у 14:09
Dragan
Sandra istu takvu i ja imama iformaciju. Naime da su moji pod Carnojevicem dosli sa Kosova i naselili se u vojvodini i svi su slavili Lazarevu subotu. A ostali su otisli za Bosnu i Crnu Goru . Pzdrav Dragan.
7. август 2020. у 14:08
Bojan Gajic
Vecina Gajici koji zive u Backoj Topoli su potomci Vojislava Gajica koji je 1963 za vreme socijalisticke (komunisticke) kolonizacije dosao u Vojvodinu iz r.s. selo Cecava opstina Teslic on je bio moj deda , za ostale gajice ne znam ali sto znam je da se u vreme turske okupacije nisu mogli nastaniti na tlo vojvodine jer je ona bila ugarska pa su isli u predele bosne i hercegovine , znam samo pricu da je jedan od mojih predaka mislim da mu je ime bilo Panto ubio turskog oficira iliti nekog vezira i prebegao u rs ali opet verujem da su mnoge price izmisljene jer je turski sistem bio napredan za nase krajeve , kapitalizam je klasicno ogledalo kako su to nekada turci radili ,treba vojske dizi porez,ako si raja placaces mnogo vise nego neko ko je bio i dalje hriscanin ali je radio za turke ,sa druge strane imucniji ljudi hriscani su uzimali islam vecinom zbog tog poreza,naravno ne kazem bilo je tu i prisiljavanja i svega ali tesko je to sada razaznati
6. август 2013. у 00:43
Милодан
Фамилије-презимена Гајић по местима живљења и Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.
Остале податке породица Гајић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих села.
-Градац
-Гуњица
-Жабари
-Забрдица
-Јајчић
-Лозница
-Маркова Црква
-Миличиница-1
-Миличиница-2
-Мионица
-Оглађеновац
-Пауне
-Причевић
-Прњавор (Боговађа)
-Славковица
-Табановић
-Тубравић-1
-Тубравић-2
21. август 2013. у 02:14
Aca
Poštovani
U Kačerskom selu Gukoš prema knjizi Miloja T. Rakića “Kačer” 1905 a i kasnije samo prepisano u knjizi Ljubomira Ljube Pavlovića prezime Ćajić je permutovano u Gajić ! Zaseok Lipovica recimo nikada nije ni imala Gajiće već Ćajiće koje po priči tu dovodi Jakov Ćajić (prema rečunici stabla nebi trebalo kasnije od 1780) iz neke od kuća iste familije iz Gukoša sa Slavkovačke strane sela. Gajići se pominju tek na Belim Stenama. Pomenute raseljene kuće Damnjanovića (2) iz Lipovice danas danju postoje pripadaju Sajićima iz Kadine luke i Jankovićima. Takođe Gukoš preko Boblije do Slavkovice u to vreme broji još bar 8 kuća. Istu stvar sam primetio u nekoliko gradova i mesta ne znam zašto ali tako je. Ako neko ima podatke o poreklu prezimena Ćajić slave Đurđic, unapred zahvalan [email protected] . P.S. Postoji puno toponima legenda kaže dolazak iz pravca Starog Vlaha, Romanija …
8. октобар 2013. у 21:30
Милодан
Породична презимена у Качеру, Гајић. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.
Остале податке породица Гајић – порекло, одакле су и када досељени досељени и Крсне славе можете сазнати у текстовима поменутих места.
-Гукоши, спорно – видети претходни коментар.
-Гуришевци
-Липље
21. октобар 2013. у 20:42
Милодан
Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Гајић.
Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.
Остале податке породица Гајићћ, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места, који су постављени или ће бити ускоро постављени.
-Лесковац
-Барајево
-Баћевац
-Бистрица
-Велики Црљени
-Вранић
-Врбовно
-Даросава
-Јунковац
-Прогореоци
-Миросаљци
-Дудовица
-Бождаревац-изумрли
2. новембар 2013. у 11:33
dragoslav
SARKO ZAMOLIO BIH VAS DA MI SE JAVUTE NA E MAIL [email protected] ILI NA 064/299-299-1
HVALA UNAPRED
8. децембар 2013. у 19:52
Милодан
Презимена-фамилије у Шумадији, Гајић.
Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.
-Белосавци
-Крњево
-Орашац
-Трмбас