Буњевачка презимена: Рајчић – Рончевић

21. маја 2012.

коментара: 0

Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић

РАЈЧИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; у Сомбору, од 1715.год.; у Сењу се 1540.год. помиње се Матија Рајчић, са којим можда имају везе по пореклу данашњи лички Рајшићи. На земљишту негдашњег клишког санџаката насеље с именом Рајчић. У средњој Босни муслиманско село Рајчићи.

РАКИЋИ – у Сомбору, од 1715.год.; у Суботици, од 1759.год.; православни у Лици (можда их има и католика); католици у Гардуну код Сиња; православни у Буковићу код Бенковца. У Далмацији код Сиња католичко село Ракићево или Ракићани. У источној Босни два православна села с именом Ракић.

РАТКОВИЋИ – у Лици и у Подгорју, од 1540.год.; католици (Буњевци) у Сомбору, од 1715.год.; католици у Грабу и у Триљу код Сиња; Ф.Ратковић, католички свештеник у сплитској дијецези, родом из Доњег Мућа у северној Далмацији; православни Срби у Жумберку, војвода Павко и Вукдраг Ратковић, 1556.год., а досељени са босанско-далматинско-личке тромеђе; православни у западној Босни и у суседној босанској Посавини. У Босни и Херцеговини шест села с именом Ратковићи и Ратковић, од којих је једно, у средњој Босни, вероватно католичко, остала су православна и муслиманска.

РАЦОВИ / РАЦИ (РАЦИЋИ) – у Баји, од 1714.год. (вере ?); у Суботици, од 1715.год.; у аустриској славонској граници 1600.год. Продан Рац, а 1606.год. Петар Рац; у Сењу има породица Рац; у Сплиту католици Рацови, Рацићи; у западној Босни православни Рацевићи и Рацићи.

РАЧИЋИ – у Лици, од 1683.год.; католици у Дубровнику, Цавтату и на Хвару; православни у босанској Посавини и по осталој Босни. Католичко село тог имена у јужној Далмацији. У Босни и Херцеговини 10 села с именом Рачићи и Рачић, од њих једно, код Бањалуке, део православно-католичког села, остала сва православна и муслиманска.

РЕЧИЋИ – у Суботици, од 1686.године.

РЕЉАСОВИ / РЕЉАШОВИ / РЕЉАШОВИЋИ – у Суботици, од 1686.године.

РЕНДУЛИЋИ – у Лици.

РИЗВИЋИ – у Суботици, од 1737.год.; старинци мухамеданци у коњичком крају у Херцеговини; старинци мухамеданци у Босанској Крајини; Ризве, мухамеданци у средњој Босни. У Босни три сеоца с именом Ризвићи: у средњој и источној Босни су муслиманска, а у западној део католичко-муслиманског села. Презиме је несумњиво постало од муслиманског имена Ризван (Ризва), те су Буњевци Ризвићи свакако од покрштених муслимана.

РИСОВИ – у Суботици, од 1737.год.; Рисовићи, православни у горњо-карловачкој дијецези; Рисовићи, православни у Кордуну; Рисовићи, православни у западној Босни; Рисови, изумрли мухамеданци у средњој Босни.

РОГАНОВИ – у Суботици, од 1759.год.; православни Рогани у источној Херцеговини.

РОГИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; католици у Подгорју и у Лици, од око 1686.год.; католици у Книнској крајини у Далмацији; католици у Поповићу код Бенковца; католици у Имотском; католици у западној Херцеговини; православни по западној Босни; мухамеданци у Босанској Крајини; православни у горњо-карловачкој дијецези. У западној Босни православно село тога имена.

РОЖИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; католици у Лици и њихови исељеници; мухамеданци у Босанској Крајини; православни прота Рожић, рођен у западној Босни; православни Рожићи и Роже (једн. Рожа) у западној Босни. У Далмацији код Врлике католичко село Роже. Рожићи, православно село у западној Босни.

РОМИЋИ – у Суботици, од 1759.год.; православни у Лици; негдашњи католици у Крушеву код Обровца (северна Далмација), где се и сад по њима Ромића Бунарина (биће отсељени, по мојим истраживањима); католици у Хрватцу код Сиња и у Омишу; православни у Жагровићу код Книна и од њих пресељеници у Книнском Пољу, а старином ”из Босне”; католички род Ромићи у селу Трибовуну и његово насеље истог имена на северу од Дрниша; православни у Ервенику у северној Далмацији; православни у Дрнишу и православни и католици по осталој Далмацији; католици у западној Херцеговини; католици у Купрешком Пољу; православни по западној Босни и суседној босанској Посавини; насеље тога имена у области негдашњег клишког санџаката, ”код самостана Живогоста”.

РОНЧЕВИЋИ – у Подгорју и у Лици. Предање о њиховом пореклу и старини види у тачки 2. претходног одељка (мој додатак – потомци већ поменутог неретванског властелина Гргура Владимировића – Рукавине који је пребегао у Далмацију); Иначе, има још Рончевића: у Баји, од 1714.год. (вере ?); православни у Книну, досељени из Гатачке Површи у 18.веку; католици у Имотском; католици у Јесеницама код Обровца; стари православни род и источној Херцеговини, у Гатачкој Површи (мој додатак – тачки 2. такође стоји да су славили Ђурђевдан); у западној Босни православни Ронци, једн. Ронац. У северној Далмацији Рончевић, део католичко-православног села.

ИЗВОР: Александар Маринковић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.