Шта значи Жежељ, Кустурица, Паспаљ, Ребрача…

20. маја 2012.

коментара: 11

Презимена (надимци) изведена од назива оруђа, оружја, одеће и других предмета материјалне културе

Арежина (арежина – дебео покривач од вуне или кострети)

Балта, Балтић (балта, турцизам – врста секире)

Балвановић (балван)

Балчаковић (балчак, турцизам – дршка од сабље)

Батина, Батинић (батина, мотка, штап)

Бритвић (бритва – врста ножа)

Бубањ (бубањ, добош)

Будак, Будаковић (будак)

Верига, Веригић (вериге – ланац)

Вигњевић (Вигањ, старо лично име – ковачко огињиште)

Вуруна (вуруна<фуруна – пећ, пекара)

Гајтановић, Гајтовић (гајтан, турцизам – памучна или свилена врпца)

Гаће, Гаћеша, Гаћешић (гаће, у значењу панталоне)

Гобелић, Гобељић (гобеља – дрвени лук на точку, наплатак)

Греда, Гредић (греда – обрађени део дрвета)

Губерина, Губеринић (губер – вунени покривач)

Дечермић (дечерма<гечерма, турцизам – врста дугачког прслука)

Долама, Доламић (долама, турцизам – капут љубичасте, зелене или црвене боје)

Дрљача, Дрљачић (дрљача – пољопривредна алатка за равнање земље)

Дрнда, Дрндић (дрнда – справа за обраду вуне)

Дудук, Дудуковић (дудук, турцизам – свирала без писка)

Жежељ (жежељ – подугачак и подебео штап чији се један крај веже псу за огрлицу, а други за колац)

Жица (жица)

Јапунџа, Јапунџић (јапунџа, турцизам – дугачка вунена кабаница)

Кабанац, Кабаница (кабаница – део одеће)

Кантар, Кантаревић (кантар, турцизам – справа за мерење тежине)

Караула, Караулац (караула, туцизам – стражарница)

Кесер, Кесеровић (кесер – врста тесарске секире)

Кесић (кеса, турцизам – врећа, торба)

Клашнић, Клашња (клашња – врста чарапа, доколенице)

Клинац, Клинић, Клинчевић (клинац<мали клин, ексер)

Кораћ (кораћ – чекић за поткивање коња)

Кордић (корда, турцизам – мач)

Коруновић (коруна – круна)

Котур, Котуровић (котур – обруч, круг)

Крачун, Крачуновић (крачун – катанац)

Кубура, Кубуровић (кубура, турцизам – пиштољ, мала пушка)

Куршумовић (куршум, турцизам – пушчано зрно, метак)

Кустура, Кустурица (кустура – врста ножа)

Лојаница, Лојаничић (лојаница – врста свеће од лоја)

Лопар (лопар – дрвена лопата за вађење хлеба из фуруне)

Лубарда, Лубардић (лубарда – врста топа)

Мамузовић (мамуза, турцизам – оструга)

Меденица (меденица – звоно на овну; мед, меда (мушки род) – продукат пчела; мед, меди (мјед, мједи) – женски род – бакар; у свим словенским језицима мед, меди – значи бакар. Бакар је турска реч. Кд нас је турска реч потиснула словенску реч Мед (мјед) има друго значење – месинг)

Миндаревић (миндер, турцизам – душек, мадрац, сламарица)

Мосуровић (мосур – дрвена цев за намотавање пређе – калем; у пренесеном значењу – слина између усне и носа, леденица са крова)

Мотика (мотика – алатка за копање земље)

Мутаповић (мутап, турцизам – покривач за коње, изграђен од кострети)

Опанковић, Опанчић (опанак – врста обуће)

Паламар, Паламаровић (паламар, турцизам – грубо тесана даска за ограде и кровове)

Паспаљ (паспаљ – воденичка прашина)

Пиштољчић (пиштољ)

Плазинић, Плазнић (плазина – бронза на којој стоји воденички камен – коло)

Поздер, Поздерац (поздер – дрвенасти отпаци од конопље или лана при њиховој обради)

Полуга, Полугић (полуга – гвоздена мотка, штангла)

Поњавић, Поњевић (поњава – 1) подна простирка од старих крпа; 2) покривач, јорган, постељина)

Праћа (праћа – конопац с обе стране самара, којим се везује товар, а кад нема товара служи као узенгија)

Ребрача (ребрача – жалузина, дрвени шалон направљен од дашчица (ребара). Упреди: ребро чоколаде, ребро радијатора)

Розга (розга – рачвасти дрвени колац, који служи за сушење пасуља, вуне, сена)

Сабља, Сабљић (сабља)

Сантрач (сантрач – дрвена ограда око бунара)

Саџак, Саџаковић (саџак – троножац на који се ставља казан)

Скенџић (скенџа, турцизам – стега, коларске менгеле)

Совиљ (совиља – чунак на разбоју)

Сорајић (сораја – млатило за жито)

Стоженић, Стожинић (стожина, стожер – 1. дрво у средини гумна за које се везују коњи, 2. дирек око кога се садева сено у пласт)

Столица (столица – део намештаја)

Столповић (столп>ступ>стуб)

Стрелић, Стрелица (стрела)

Тараба, Тарабановић, Тарабић (тараба, турцизам – ограда)

Тегелтија (тегелтија, турцизам – меко ћебе испод седла)

Тесла (тесла – врста тесарске секире)

Тестеровић (тестера – пила, шега)

Тојага, Тојагић (тојага, турцизам – батина, дебели штап)

Топузовић (топуз, турцизам – буздован)

Тумбас, Тумбасевић (тумбас, турцизам – понтон, врста чамца)

Ћордић (ћорда, турцизам – сабља; види Кордић)

Узелац (узел, узао – чвор)

Уларић, Уларчић (улар – део воловске или коњске опреме)

Ункашевић (ункаш – део седла)

Фуруновић (фуруна, турцизам – пећ, земљана пекара)

Хасура (хасура>асура – простирка од трске)

Чарапа, Чарапић (чарапа, турцизам – немамо српску реч за чарапу. Обојак је замена за чарапу. То је крпа у коју се увија нога пре обувања опанака. Постоји изрека: „ком опанци, ком обојци“. То значи поделити мегдан, победник добија „опанке“, а побеђени „обојке“, крпе)

Чворо, Чворић, Чворовић (чвор)

Чизмић (чизма)

Чекић (чекић, турцизам – наша реч је млат, бат, маљ)

Чулина (чулина – даскама каптиран извор воде)

Шипка, Шипчић (шипка, метална мотка)

Шкара, Шкарић, Шкарица (шкаре – маказе; српска реч је ножице)

Шубара, Шубаревић (шубара – капа од крзна)

Ако ми имамо Столицу, Французи имају Волтер (Voltaire, voltaire – наслоњача са високим наслоном). Немачко презиме Драјфус (Dreifuss) одговарало би нашем Саџак, Саџаковић.

ИЗВОР: Презимена су чувари нашег језика, Загорка Вавић Грос (стр. 199-203, Прометеј, 2011.)

 

Коментари (11)

Одговорите

11 коментара

  1. BAAL

    Domazet je domazetko , isto kao i Dozet ….