Буњевачка презимена: Латиновић – Мамутовић

11. маја 2012.

коментара: 0

Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић

ЛАТИНОВИЋИ – у Бачкој: у Баји, од 1714.год., у Боршоту, од 1719.год. где су добили и племство, у Мадарашу од 1841.год., у Каћмару и у Суботици; православни по многи местима Босанске Крајине, сви једног порекла и с једним крсним именом, а одавно досељени из Имотског у Далмацији; у Имотском, католици Латинци који доводе себе у сродничку везу са бачким Латиновићима (по саопштењу које сам добио од Г.Латинца, жупника у Турјацима код Сиња); многобројни православни родови Латиновића по западној Босни и суседној босанској Посавини. Старина бачких, а свакако и свих осталих Латиновића, ће бити однекуд из ближе или даље околине Гламочког Поља у Босни јер се у буњевачкој песми ”Dvi sestre” пева ”Латиновић Пере” који је под Гламочем ухватио и одвео своју свастику, а он је очевидно био предак оних Латиновића у бачком Боршоту, јер се јасно види, да је у песми именом Боршот замењено име неког места које није много далеко од Гламоча. Што се у песми каже, да су ”Латини” тј. Латиновићи, ”кроз Сењ” ударили, то је очевидно погрешка: свакако је ”Сењ” дошао као народу много познатији место ”Сињ”, који је по даљим нашим крајевима сасвим непознат.

ЛЕВАКОВИЋИ – у Баји, од 18.века; фратар Рафаел Леваковић у 17.веку; Леваковице, део католичког села у западној Херцеговини.

ЛЕВАРИ – у Подгорју и у Лици, од око 1686.године. Код Травника Леварда, део католичко-муслиманског села.

”ЛЕГЦИ” (једн. Легац) / ”ЛЕГЧЕВИЋИ” – у Подгорју и у Лицу, од око 1686.године.

ЛЕМИЋИ – у Бачкој: у Суботици и у Сомбору; католици у Лици; православни у горњо-карловачкој епархији; православни у Босни и у Славонији. У источној Босни, муслиманско село Лемино Брдо.

ЛЕСИЋ (?) – у Лици, од 1702.године.

ЛЕТИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; православни негда у Лици, сад у Босанској Крајини; православни у горњо-карловачкој дијецези; многи православни у Војводини, поглавито у Бачкој (у Парагама и Старом Бечеју); православни у западној Босни; мухамеданци у Босни. Део муслиманско-католичког села код Травника и део православно-католичког села у средњој Босни тог имена.

ЛОВРЕНЧИЋИ / ЛОВРЕНЧИНИ – у Суботици, од 1686.године.

ЛОКЕТИЋИ – у Суботици, од 1759.године.

ЛОНЧАРЕВИ / ЛОНЧАРЕВИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; у Лици православни Лончареви; православни Лончари у Карину код Бенковца; у средњој Босни православни Лончаревићи, иначе ”Буниовци”, који веле да су из Босанске Крајине. У Босни и западној Херцеговини 11 села с именом Лончари, нека од њих – у западној Херцеговини и средњој Босни – католичка.

ЛОНЧАРИЋИ – у Суботици, од 1710.год.; католици у Подгорју и у Лици; А.Лончарић, католички свештеник у сплитској дијецези, родом из Загвозда у средњој Далмацији; Juray Lontscharitsch у Бишћу 1540.године.

ЛОПЦИ – у Подгорју и у Лици, од око 1686.године.

ЛУЖМАРИ (?) – у Лици, од 1702.године. Сад нема тога презимена.

ЛУКАТЕЛО – у Подгорју и у Лици, од 1683.год, а сад нема таквог презимена; католици у Сплиту.

ЛУКЕНДИЋИ / ЛУКЕНДИНИ – у Суботици, од 1724.год.; православни Лукендићи код Бањалуке, а католици у Тузли. У западној Херцеговини католичко село Лукенде.

ЛУКЧЕВИЋИ – у Лици, од 1683.године.

ЛУЛИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; католици и православни у Лици, од 1792.год.; католици у средњој Далмацији; A. и F.Lulich, католички свештеници у сплитској дијецези, први родом из Макарске, а други из Играна код Макарске; православни у Орлићу код Книна, старином ”из Босне”; католици у Кордуну и доњој Херцеговине; православни у западној Босни и у Славонији; мухамеданци у близини Благаја; негдашњи старинци Луле у доњој Херцеговини, пресељени у Босну. У Босанској Крајини муслиманско Лулића Село, а у источној Босни православно село Лулићи.

ЛУЧИЋИ – у Суботици, од 1759.године. Они су 1801.год. проглашени за племиће ”на темељу туропољске свједоџбе”, што значи да су се у Бачку доселили из Туропоља у Хрватској. Иначе, има православних Лучића у Подгорју и у Лици; католика Лучића у Турјацима код Сиња; католика Лучића у Скрадину и другде по Далмацији; католици (?) у Велушићу код Книна; два католичка свештеника тога презимена у сплитској дијецези, један родом из Добретића у западној Босни, а други из Сријана у средњој Далмацији; католици у Босни; православни у западној Босни. У јужној Далмацији два католичка сеоцета тога имена. У средњој Босни, једно католичко и једно муслимаснко-католичко, у западној Херцеговини једно католичко-муслиманско, а по другим деловима Босне и Херцеговине још три православна сеоца тог имена.

МАЖУРАНИ – у Подгорју и у Лици, од 1683.године. Године 1551. помиње се као војник у Сењу Ivan Masuranitsch који је вероватно био предак ових Мажурана. У списима о пореклу винодолских Мажуранића не каже се нигде да су ти Мажуранићи у сродству са овим приморско-личким Мажуранима. Др Матија Мажуранић доводи, истина, винодолске Мажураниће од поменутог Ивана Мажуранића из 1551.год., али К.Луцерна тврди, да су они старином из Новога у Винодолу и да је историским споменицима засведочена смрт једног свештеника с презименом Мажуранић у Новоме 1474.године. По Смичикласу, међу сплитским грађанима се спомињу Мажуранићи већ у 14.веку и винодољски Мажуранићи су ”по обитељској предаји” пореклом из Далмације. По Р.Лопашићу, Мажурани су пореклом ”са јадранских отока”.

МАЗИЋИ – у Суботици; католици старинци у јужној Далмацији; католици Мазићи у Босни; православни у тузланском крају, а досељени с југа.

МАЈ(И)НОВИЋИ / МАЈИНСКИ – у Суботици, од 1715.год.; С.Мајински, православни свештеник у Сентомашу (мој додатак – дан. Србобран); В. и Л.Мајински, православни Срби у Великој Кикинди. Вероватно су пореклом из бокешког племена Ма(х)ина. Има и село Мајиновић у подгорском срезу северне Србије.

МАЈСТОРОВИЋИ – католици и православни у Лици, православни примили католичанство вероватно око 1700.године; у Баји, вере (?), од 1715.год.; православни у Билишанима код Обровца; католици у Сплиту; многи православни родови у Босни, особито у западној. Код Бањалуке православно село тог имена.

МАЛАГУРСКИ / МАЛАГУРОВИЋИ – у Суботици, од 1686.године. Мој додатак – према неким новијим истраживањима, презиме Малагурски би могло потицати од топонима Mala Góra (чита се Мала Гура) с југа Пољске, на граници са Чешком. Један пољски војник се након сенћанске битке населио у Суботици и његови потомци су се асимиловали међу Буњевце, а оригинално презиме Malagórsky преобличено је у Малагурски.

МАЛЕЧКОВИЋИ / МАЛЕЧКОВИ – у Суботици, од 1686.године.

МАМРИЧЕВИЋИ (?) – у Суботици, од 1779.године.

МАМУЖИЋИ – у Суботици, од 1678.год., а о њиховом пореклу из Сиња у Далмацији види у 3. тачки претходног одељка (мој додатак – ради се о забележеном предању да су Мамужићи пореком из Главице код Сиња); по осталој Бачкој: у Каћмару, Боршоду и Јанковцу, од 1715.год., у Аљмашу; православни Мамузићи у Лици; католици Мамужићи у загорској Далмацији; католици Мамужићи у Главицама код Сиња; православни Мамузићи и Мамузе у западној Босни; православни Мамузићи у Босни и у Срему.

МАМУТОВИЋИ – у Лици, од 1683.године. У Далмацији код Вргорца, католичко село Мамутовац.

ИЗВОР: Александар Маринковић

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.