Nešto više o poreklu stanovništva sela Sredske kod Prizrena i o poznatim ličnostima iz ovog sela, o poreklu čuvenog srpskog vojvode, harambaše Vuka Mandušića, koji je hajdučio po Dalmaciji.
Ispitivanje je sproveo 1947. god. dr Tatomir Vukanović.
U međuratnom periodu i posle Drugog svetskog rata povezuje se sedam zaselaka:
Rakoči – Račevići (27 kuća, rodovi Đorđevići, Savići, Dimovci, Todorovići. Svi su starosedeoci iz ove župe i drugih srpskih naselja u okolini Prizrena.
Jakšići, poreklom iz Hercegovine, doseljeni krajem 17. i početkom 18. veka. Od ovog roda je Marija Jakšić, glumica i voditeljka. (slave sv. Nikolu i sv. Petku – važi i za gornje rodove što se slave tiče).
Pejčići (15 kuća: rodovi Mandušići sa ograncima Gaćovci, Gadžići, Dumanovi i Nišovci, stariji doseljenici iz Tetova, gde su bili imućni i odakle su pobegli u Sredsku zbog ubistva turskih pljačkaša i zaptija – jedan od četvoro braće je otišao u Crnu Goru i od njega je, po predanju, nastala čuvena junačka kuća Mandušića – njihovi potomci u Sredskoj važe za dobre junake i guslare. Dakle, čuveni vojvoda Vuk Mandušić je, najverovatnije, poreklom iz Tetova.
Jankovići, Dobrosavci i Kačarevići doseljeni u 17. veku iz susedne Sirinićke Župe, slave sv. Petku, Nikolu, Arhanđela.
Palicojki – Gornja i Donja mahala (30 kuća, rodovi Ljamovci – Ljamići su starosedeoci, bavili se kiridžilukom/trgovinom sa Prizrenom i Skadrom.
Velikinci, Ogravci, ranije su se zvali Popevci, novije ime izvedeno od nadimka koji su dobili kada su kao pečalbari doveli iz Rumunije jednu posebnu vrstu pasa.
Zrnzevci – Zrnzevići. Stari su im jako stari doseljenici iz Prilepskog kraja.
Šoševci (5 kuća.,). Stari su im doseljeni u prvoj polovini 18. veka iz Virpazara u Crnoj Gori, od bratstva Plemenac. Ovi i gornji rodovi slave Mitrovdan, Đurđic, sv. Nikolu.
Kabasovci – Radivojevići, dalekom starinom su iz sela Kabas u severnoj Albaniji – podigli su crkvicu pokajnicu zbog ubistva sveštenika u starom zavičaju. Iz ovog roda je čuvena vidarica Jasna Kabasova, čija su tri sina bili dobrovoljci u ruskoj vojsci i rusko-turskom ratu 1876. godine, a jedan od njih je bio ruski konzul Petko Radivojević u Sofiji, gde su ga ubili Bugari, kao i Nikanor – Petronije, starešina manastira sv. Marka kod Prizrena.
Čukalovci doseljeni u 17. veku iz Ibarskog Kolašina (današnja okolina Zubinog Potoka)
Šipovci doseljeni iz Bosne, kao i Džinovci, koji su se etapno selili preko Međimurja, Kosova i Janjeva i Softići sa ograncima Arsovci i Kurdevci; slave sv. Nikolu, Vavedenje i sv. Đorđa.
Krajci ili Krajčići – Karalejići, koji dobija naziv po selu Krajk na granici Podrime i Hasa -Metohija, odakle su zbog arbanaškog zuluma izbegli. Karalejići (12 kuća. rodovi Kralejici sa ograncima Goginci -Gogići, Đurđiljinci – Đurđevići, Cipkini i Ajtinci – Ajtići, čija su dva brata ostala u Rumuniji početkom 20. veka, i od kojih su postale porodice Stojkovići i Markovići.
Sopkinci- Živkovci, starinom od Tetova.
Jeftići i Radovci – Radići doseljeni od Nikšića slave Đurđevdan i sv. Prečistu.
Zaselak Stajkovce – Gornja i Donja mahala, starinom iz zapadne Makedonije /31 kuća; rodovi Vučevci, Branisavljevići, Toromanovići, Živkovići, Petrovići, Karalejići, Crnčevići, Pučkovići i Stajkovci; slave sv. Nikolu i sv. Prečistu.
Zaselak Bogosevce: rodovi Vidosavci, starosedeoci. Njihov predak “Rajko Caja” koji je imao 12 hiljada ovaca, za vreme seobe Srba 1690. godine izbegao je u Srem, gde od njega potiče 70 familija, a svu imovinu ostavio selu i rodbini.
Kovačevci, doseljeni iz okoline Štimlja.
Tanaskovci, najbrojniji u selu, starinom iz Binačke ili Gornje Morave (okolina Gnjilana ili Vitine), odakle su najpre doselili u Rečane (opština Prizren), a odatle pod pretnjom “turčenja”, prešli većinom u zaseoke Bogoševce i Racoče- njihovi dalji srodnici u Rečanu i Gornjem Selu su primili islam. Od Tanaskovca su; Zorovci, Paljovci, Šiljovci, Abrasovci i Bucovi – Nedeljkovići slave. sv. Nikolu.
Osim starosedelačkog, sve porodice su doseljene od 16. do 18. veka.
Iz Sredske su, inače, braća Vuk Isaković i Trifun Isaković, obojica vojskovođe koji su se iselili u toku velikih seoba u Srem, potiču od starosedelaca. U selu je rođen i Čolak Anta Simeonović, srpski vojskovođa Prvog srpskog ustanka. Nepoznato je od koga je roda.
IZVOR: Priredio Aleksandar Aksić Šarko
27. jun 2013. u 13:09
Dušan A. Mandušić
Da li se nešto pobliže može reći o ta “četiri brata” i njihovom kretanju, jer od Vuka Mandušića Iz 1600. i neke god. pa do Anđelka Mandušića iz I.svetskog rata, a Sredska se pominje iz 1300. i neke god. Gde su se trbuhom za hlebom (poslom) razmileli Mandušići, tako da ih ima na svim kontinentima. Ja sam jedan od njih rođen 1936 u Beogradu kao i moj otac Aleksandar rođen 1901/1941god. od oca Miloša rođen 1862/? (završio u Africi kod povlačenja srpske vojske)i majke Sofije rođene Karanović iz sela Resnik kraj Beograda,
a po kazivanju starijih kojih više nema da je Milošev otac Gavrilo od “Prizrena” stigao u Kragujevac ili Kruševac,pa Miloš za Beograd; gde je nadničio kao kiridžija(prevoznik).
Svi smo pravoslavne vere i slava je sv. Nikola. Imam kontakte sa dosta Mandušića ali su skoro svi mlađi te nemaju saznanja o nekom dubljem poreklu.
4. februar 2015. u 03:49
Miloš
možda vam ovaj link pomogne.
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B8%D1%9B
24. april 2020. u 20:57
Dragan
Dusane, imam sve podatke o Savi Mandusicu (Andjelkovom ocu) i svim njegovim potomcima. [email protected]
22. novembar 2013. u 00:26
Jovana
Hvala puno na informacijama. Da li mi možete reći nešto više o Velikincima? Moj deda je Stanimir Velikinac iz Sredske.
4. februar 2015. u 03:34
Miloš
Poznati prizrenski zubar, Velikinac Rade.
22. maj 2016. u 08:16
Zlatko petrović
Javite se u vezi Velikinaca. Oni su iz centra Sredske zaseoka Paličojki gde se čuvala zastava iz Kosovskog boja do Bugarske okupacije Sretala.
24. april 2020. u 21:01
Dragan
Imam kompletan rodoslov Velikinaca uljucujuci i Stanimira. Javite se.
[email protected]
16. decembar 2014. u 18:52
Stanimir
Lepo je od g-dina Šarka što je dao skupne podatke za selo Sredska, a greške monje ili veće, mogu se ispraviti.
Ja sam rođen u zaseoku Račojći 1941 god, a pretpostavljam da g-din Šarko iako je iz sela Planjana, tamo nije i rođen jer sigurno ne bi prihvatio da se njegovo susedno selo zove Rakoći ili Račevići. Međutim, nije jedini koji nepravilno navodi ime mog zaseoka.Znaći ime zaseoka je Račojći (Račojki).
Račojći čine dve doseljeničke porodice : Račina – sinovi Iljča i Loja ,po Rači je i selo dobilo ime, druga je porodica Jakšina, koje su doseljeni, kako oni kažu, iz Hecegovine, mada ja imam podatak da su doseljeni iz okolkline Tetova.
Rača je doseljen iz okoline Gnjilana , Binačka Morava, zajedno sa bratom Tanaskom iz Bogoševca, a dali su doseljenici ili povratnici o tone drugi put.
16. decembar 2014. u 23:40
Šarko
Stanimire,
Ja nisam iz Planjana, (Nisam Sredčanin). Složio bi se sa vama, ovi podaci za selo Sredska nisu kompletni, a i sigurno ima dosta grešaka koji nisu tačni. Ove podatke za selo Sredska nisam preuzeo iz literature Tatomira Vukanovića, nego sam iz neke druge literature preuzeo ove podatke, trenutno nemogu da se setim iz koje literature su ovi podaci, videću pa ću da ti javim. Ovi podaci nisu opširniji. Postoji knjiga o Sredskoj autor je neki gospodin Ćukalović ako se ne varam i toj knjizi postoje kompletni podaci za selo Sredska. Ako imate te podatke o stanovništvu iz knjige gospodina Ćukalovića, molim vas da ih dostavite ovom portalu.
Tragam za Sredčane i Sirinićane koji bi možda hteli da urade DNK test. Gospodine Stanimire da li ste vi možda zainteresovani za DNK analizu?
4. jun 2018. u 12:56
Nada
Poštovanje,
Knjiga je od gospodina Todora Čukalovića, zove se Sreteči Rodoslov, takođe se slažem da je dosta podataka šturo i upitno ali svakako svaka čast na trudu.
4. jun 2018. u 13:01
Nada
Pardon, Sretečki Rodoslov. Značilo bi na sajtu imate opciju ispravke komentara zbog slovnih grešaka.
17. decembar 2014. u 14:03
Stanimir
Račojći-nastavak.Račin sin Iljča imao je dva sina Marka i Todora, Marko je imao sina Savu, po kome je prezime Savić. Todor je imao tri sina Krsta, Dima i Jovan. Krsta je imao sinove Simijana i ,Jakova, kojima su nastala prezimena Simić i Jakovljević. Dima je imao sinove Stanka,Ristu i Anđelka. Međutim, njihova prezimena su po dedi Todoru-Todorovići.Anđelko je imao čerku Anđelinu.. Dalje sledi nastavak.
21. maj 2015. u 16:30
RS
Jako zanimljive podatke je izneo gospodin Stanimir, molim Vas nastavite sa pisanjem. Pozdrav.
15. februar 2016. u 01:23
Nenad
JA SAM SOVTIC NE SOFTIC,MI SA BOSNOM NEMAMO NIKAKVE VEZE.PORODICNI RODOSLOV OD OSAM KOLENA GOVORI O NAMA KAO STAROSEDEOCIMA NA PROSTORU SREDACKE ZUPE.NISMO SVI DOSLI OD NEKUD ISPADA DA SRBI NIGDE NISU BILI STAROSEDEOCI.
15. februar 2016. u 01:26
Nenad
Sovtić ne Softić,
22. maj 2016. u 08:44
Zlatko petrović
Vuk Isaković i brat mu Trifun .čolak Anto Simeunović je izSredske selo Drajčići. Karađorđe se jedno vreme boravio u okolini Prizrena pa možda i odatle poznanstvo sa čolak Antom. Sima Andrejević Igumanov je iz Sredske zaseok Mušnikovo vidi knjigu Dragoljuba Slavković. Potomci Vuka Mandušića iz Sredske su Anđelko amrički heroj i brat mu Dušan Mandušić poginuo 41 bacivši bonu na fašistički tenk u centru Prizrena. Proto majstor Georgije sa braćom iz Cara Dušana hrisovulji je is Sredske selu Manastirima sada muslimansko. Na Prevalcu i Sredskoj je stolovao najstariji Srpski car Ostroilo 6 vek.mesto Kraljev dvor je čitav milenijum posle Ostroila koristili srpski velikaši. Pored navedenih doseljenika ima po Cvijiću doseljenih i iz okoline Skadra i Drača naša ima i starinaca od pamtiveka je Sredske naslanja na Ošljak i Šar planinu bogatu pašnjacima.
7. novembar 2016. u 00:00
Stefan Šošević
Pozdrav! Istraživao sam poreklo Šoševića i naišao sam na dva podatka: jedan podatak da vode poreklo iz Virpazara, a drugo iz Foče. Da li možda neko zna nešto o poreklu Šoševića? Hvala.
24. april 2020. u 21:06
Dragan
Stefane, ako se interesujes o rodoslovu Sosevica, javi se, imam puno podataka.
[email protected]