Prezimena, selo Kolunić (Bosanski Petrovac)

Bijelić, Blažević, Bogdanović, Bosiječić, Bursać, Vržina, Vukić, Vulin, Grahovac, Debeljak, Došen, Drljača, Dukić, Zajkić, Jaganjac, Jarić, Jeličić, Jojić, Kalaba, Kesić, Kolunić, Korda, Krajinović, Lagudović, Latinović, Lukač, Lukešević, Marić, Markovinović, Marčetić, Miljuš, Mirković, Morača, Mrkić, Novaković, Ovčina, Pavičić, Perić, Počuča, Prpa, Raca, Repija, Rodić, Rokvić, Sekulić, Smiljanić, Srdić, Trnjaković, Tubić, Šarac, Ševo, Šepa, Šikman, Špegar

Selo Kolunić se prostire zapadnom ivicom Bjelajskog Polja. Pribilo se uz podnožje visoke šumovite padine, čije se sleme pružilo od Oštrelja do u Osječenicu. To gorsko sleme zatvara celo selo do zapada. Selo je na druge strane otvoreno i gleda slobodno u polje. Ipak ima i do istoka prirodnu, premda ne toliko primetnu granicu. To je potok Japaga. Selo se raspada u ovedelove: Donje Selo, Gornje Selo, Japaga, Bujadince, Revenik, Pod Osječenicom. Donje i Gornje Selo leži upravo ispod planine. Japaga, Bujadnice i Revenik su malo umaknuti u polje. — U Donjem i Gornjem Selu kuće su nanizane nagusto, u krivudavom retku. Ovaj deo sela približuje se donekle tipu ušorenih, zbijenih sela.

Privreda i saobraćaj. Oranice: Luke Potkućnice, Bujadnice, Pržine, Kućišta, Selišta, Potočanjak, Čazbina. Oranice su svuda podnu kuća. — Livade: Medeno Polje, Rastovača. Pašnjaci: Brda, Bujadnice, Kraj, Vlaka, Žuta Glavica, Ograci, Točila, Podašume. — Drvarenje: iz Rakića Kose, Brestovog Vrha, Dukića Vrha i Uvala.

Vode: Japaga postaje od bukovačkih vrela. Teče granicom petrovačkom i kolunićkom.. Prolazi ispod druma Petrovac-Oštrelj i dopire do u Medeno Polje. Tu ponire u Naplavcima. Tako ona teče samo za vreme većih kiša ili naglog topljenja snega. Inače ne dopire daleko. Preko leta sasvim opane i odveć pokrati tok. Begovača dolazi iz Vedrog Polja. Kod kuća Mirkovića ponire. Preko leta za neko vreme ostane samo na izvoru, u koritu presane. Još ima u selu nekoliko zidanih bunara sa živom vodom. To su: Mali Ljeskovac, Veliki Ljeskovac, Klisina, Svetinja, Cvjetašinovac. U Osječenici su ovi bunari: Graćenica, Smrdan, Badanj. — U selu ima parni mlin. Melje se još i u Petrovcu i Drvaru.

Groblje je jedno za celo selo, na Crkvenom Brdu (691 m.), pored crkve. Crkva je još iz turskog vremena. Zidovi su joj dosta stari.

Kroz selo ide državni drum Petrovac —Oštrelj—Drvar. Ovaj drum seče selo popreko. Duž sela vodi obični seoski put.

Starine. U Koluniću se sreta mnogo ostataka i tragova iz davnih vremena. Na brdu zvanom Gradina vide se ruševine nekadašnjeg grada. Celo, dosta prostrano, teme brda bilo je unaokolo obzidano. Temelji se poznaju kao zaokružen nasip, obrastao busom. Ovo je po svoj prilici predistorijska, a kasnije i rimska naseobina (Glasnik Zem. Muzeja 1890. 155.). Još su u Koluniću ove gradine: Gradić na Žutoj Glavici (751. m.), Gradić na Kadinjači, Gradić u Gajevima. U ravni pored državnog druma vidi se zidina Klisina. Po svemu naliči, da je to bila crkva. Još i sada stoji povelik i visok komad zida. Petar Mirković opisao je tu zidinu u Glasniku Zem. Muzeja od 1890. g. kao manastir Panaćur. Oko Klisine nalazi se groblje s teškim četvorouglastim pločama na grobovima. Na istočnoj užoj strani ovih ploča odsečena su dva ugla i ta je strana zaokružena u polukrug. Na jednoj se vidi i natpis, ali nerazgovetan. Pročitao ga je i objasnio dr. Ćiro Truhelka u Glasniku Zem. Muzeja 1894. g. str. 773.—75. Natpis glasi: Ostoja Ostojić. Pisan je glagolicom.. Drži se, da je to krajnja, istočna granica, do koje je dopirala upotreba glagolice. — Narod veruje, da je ovo ovde bila crkva i poštuje ju kao svetinju. Neda u nju dirati ni rušiti je, verujući da bi tada grad (led) pobio selo.

Poreklo i jakost porodica. Oni koji su upamtili kazivanja staraca, već odavno pomrlih, vele da je u celom Koluniću pre 150-170 godina bilo svega 7 kuća To su: Šikman, Repija, Mirković, Bijelić (odselili u Teočak), Latinović, Drljača i Lugonja (obamrli). Danas ima u selu 220 kuća.

Rakić — dvadeset četiri kuće. Slave Jovanjdan. Oni su od korena Banjačkog. Bio neki Rade Banjac, malen rastom. Prozovu ga Rako, a njegove potomke Rakić. On se preseli iz Drinića u Vedro Polje pod „Rakića Kosu”. Njegov sin Jandrija preseli pre 100 godina s porodicom u Kolunić. To je prvi i najstariji Rakić, jer istom od njega kao Rakina sina, dolazi u upotrebu novonadeveno prezime. Jandrija je sahranjen u kolunićkom groblju. Na grobnpm krstu mu piše. da je roćen 1758. g., a umJ?o 1863. g. — Svi su Rakići do 1876. g. živeli u jednoj zadruzi. Sad ih je u Koluniću 24 kuće. A nekoliko ih se odonda još odselilo kojekuda.

Morača — jedna kuća. Slave Nikoljdan. Poreklom su iz Unca. Ovamo preselili iz Bukovače.

Dukić — šesnaest kuća. Slave Đurćevdan. Doselili iz Grahova pre 150 godina.

Latinović — dvadeset tri kuće. Slave Jovanjdan. Starinom su iz Dalmacije, od Imotskog. Otuda se krenu pre 180 godina. Panu najpre na Grahovo. Premaknu se malo posle u Unac, a iz Unca nabrzo u Kolunić. Iz Kolunića su jedni preselili u Kapljuv i na druge strane.

Trnjaković — četiri kuće. Slave Aranćelovdan. Naselili iz Plavna pre 100 godina.

Jeličić — pet kuća. Slave Nikoljdan. Preselili ovamo iz Suvaje pre 100 godina.

Šepa — tri kuće. Slave Nikoljdan. Doselili iz Dabašnice u Lici 1879. godine.

Šikman — četiri kuće. Slave Sv. Stevana. Doselili iz Ratkova (srez Ključki) ima oko 250 godina. Zvali se Mlađeni. Jedan zakolje pticu, kojoj šikne krv iz vrata. Po tome biše prozvani šikmani. Veoma su ovde bili obogatili, pa su hiljadili ovce.

Grahovac — jedna kuća. Slave Nikoljdan. Privedeni iz Crvljivice pre 70 godina

Jojić — dve kuće. Slave Nikoljdan. Naselili iz Peći u Grahovu pre 80 godina.

Lagudović — jedna kuća. Slave Nikoljdan. Doselili pre 60 godina iz Dalmacije.

Vukić — tri kuće. Slave Nikoljdan. Naselili iz Prijedora pre 100 godina.

Mirković — dvadeset dve kuće. Slavs Nikoljdan. Doselili lre 180 godina iz Grahova. Zvali se tamo Dobretić. Bilo ih iz jedne kuće trideset kosaca. Kad su jednom kosili, udari na njih trideset hajduka. Zametne se boj. Izgiboše svi hajduci osim harambaše i svi kosci osim kozbaše, i još jednog. Harambašu puste da ide kazati kod kuća izginule družine, kako je bilo. Njih dvojica s jednom udovicom pobegnu ovamo i zakuće se u Koluniću. Jedan od ovih bio vrlo miran. Prozove ga svet Mirom, a potomstvo mu Mirkovićima.

Bursać — četiri kuće. Slave Đurćevdan. Tri sadašnje kuće doselile pre 60 godina iz Tiškovca, četvrta pre 25 godina iz Bukovače.

Kesić — šest kuća. Slave Đurćevdan. Naselili iz Grahova pre 80 godina.

Repija — sedam kuća. Slave Nikoljdan. Četiri od ovih kuća prave su Repije. To je najstarija porodica u Koluniću, koja je tu već preko 250 godina. Druge tri kuće po poreklu su Kecmani. Pre 90 godina budu privedeni u kuću Repijinu. Po njime se prozovu Repije i prime njihovu slavu.

Bosiječić — dve kuće. Slave Jovanjdan. Zvali se Kuruc. Neki od njih išao uvek bos, pa se po njemu prozovu Bosiječići. Doselili iz Dalmacije pre 100 godina.

Ševo — tri kuće. Slave Lučindan. Dve od ovih kuća potekle od privotka, privedenog iz Suvaje, treća od privotka s Očijeva.

Lukešević — jedna kuća. Slave Jovanjdan. Zvali se pre Damjanović. Doselili iz Srba pre 80 godina.

Marić — dve kuće. Slave Đurćevdan. Naselili iz Grahova lre 80 godina. Starinom su iz Dalmacije.

Miljuš — tri kuće. Slave Jovanjdan. Doselili iz Srba 1879 g.

Špegar — sedam kuća. Slave Nikoljdan. Zvali se nekada Srdić. Došli ovamo pre 100 godina iza Glavice u Uncu Donjem. Tamo su doselili ispod Crnog Vrha (Gornji Unac).

Lukač — tri kuće. Slave Jovanjdan. Od davnine potiču iz Dalmacije. Prešli otuda u Resanovce u Grahovu. Otuda jedni presele u Ljeskovicu (Prekaju), pa nabrzo potom u Drinić. Iz Drinića budu privedeni u Kolunić pre 60-70 godina.

Prpa — pet kuća. Slave Jovanjdan. Doselili pre 80 godina iz Grahova.

Mrkić — pet kuća. Slave Nikoljdan. Naselili iz Velike Popine 1879. g.

Vržina — dve kuće. Slave Nikoljdan. Doselili iz Like pre 100 godina.

Marčetić — tri kuće. Slave Aranćelovdan. Doselili iz Velike Popine 1879. g.

Novaković — pet kuća. Slave Nikoljdan. Četiri od njih naselile 1814. g. iz Biočića u Dalmaciji, peta došla iz Like pre 120 godina.

Bogdanović — tri kuće. Slave Jovanjdan. Naselili dosta davno iz Grahova.

Kalaba — tri kuće. Slave Jovanjdan. Doselili iz Vidova Sela (srez glamočki) pre 80 godina.

Tubić — Osam kuća. Slave Jovanjdan. Doselili pre 120 godina iz Vidova Sela. Seljakali se ovuda oblizu više puta, dok se nisu utvrdili na sadašnjem mestu.

Jarić — jedna kuća. Slave Nikoljdan. Doselili iz Drenovca (Tiškovca) pre 20 g.

Počuča — jedna kuća. Slave Vrače. Doselili iz Like u Baru. Iz Bare prešla ova kuća ovamo pre 35 godina.

Došen — jedna kuća. Slave Nikoljdan. Doselili 1879. g. iz Like.

Rodić — tri kuće. Slave Aranćelovdan. Doselili iz Trubara pre 35 godina.

Rokvić — pet kuća. Slave Sv. Stevana (27. dec.). Preselili pre 60 godina iz Bravskog Vaganca.

Korda – dve kuće. Slave Jovanjdan. Prešli ovamo pre 35 godina iz Rašinovca.

Bijelić — dve kuće. Slave Nikoljdan. Bili odavno u Koluniću, pa presele u Vedro Polje. Otuda se povrate opet natrag pre 80 godina.

Drljača — jedna kuća. Slave Tripunjdan. Bili još pre u Koluniću. Odsele u Baru, odakle se pre 50 godina jedna kuća opet povrati ovamo.

Smiljanić — četiri kuće. Slave Jovanjdan. Doselili 1879. g. iz Pišaća, kod Udbine.

Perić — jedna kuća. Slave Đurćevdan. Doselili iz Plavna u Dalmaciji pre 90 g.

Debeljak — dve kuće. Slave Nikoljdan. Doselili pre 120 godina iz Grahova. Zvali se nekada Lakići. Zbog nekakve debele Marije u kući prozvani Debeljaci.

Srdić — tri kuće. Slave Nikoljdan. Došli iza Glavice u Uncu najpre u Petrovac kao najamnici. Iz Petrovca preću pre 70 godina u Kolunić.

Raca — tri kuće. Slave Mratindan. Doselili pre 100 godina iz Grahova.

Vulin — jedna kuća. Slave Mijoljdan. Prešli iz Rašinovca pre 30 godina.

Šarac — jedna kuća. Slave Blagočasne Verige. Prešli ovamo pre 35 godina iz Cimeša.

Krajinović — jedna kuća. Slave Nikoljdan. Doselili pre 30 godina iz Like.

Markovinović — jedna kuća (katolici). Doselili 1879. g. iz Boričevca u Lici.

Sekulić — jedna kuća (katolici). Doselili 1879. g. iz Ribnika kod Gospića.

Pavičić — jedna kuća (katolici). Doselili 1879. g. iz Boričevca.

Blažević — jedna kuća (katolici). Doselili 1879. g. iz Boričevca.

Jaganjac — dve kuće (muslimani). Doselili 1885. g. iz Trebinja.

Ovčina — jedna kuća (muslimani). Doselili 1885. g. iz Trebinja.

Zajkić — jedna kuća (muslimani). Doselili iz Orašca 1890. godine.

IZVOR: Petar Rađenović, Bjelajsko Polje i Bravsko, Srpski etnografski zbornik 1925 XXXV,   www.zavicajnoudruzenjepetrovac.com/index.php/kolunic