Презимена, село Капљув (Босански Петровац) Reviewed by Momizat on . Бакрач, Басарић, Врањеш, Вучковић, Грубић, Грубишић, Драгић, Ђукић, Кецман, Кнежевић, Ковачевић, Латиновић, Липић, Марјановић, Марчетић, Ожеговић, Рсовац, Руњић Бакрач, Басарић, Врањеш, Вучковић, Грубић, Грубишић, Драгић, Ђукић, Кецман, Кнежевић, Ковачевић, Латиновић, Липић, Марјановић, Марчетић, Ожеговић, Рсовац, Руњић Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Презимена, село Капљув (Босански Петровац)

Презимена, село Капљув (Босански Петровац)

Бакрач, Басарић, Врањеш, Вучковић, Грубић, Грубишић, Драгић, Ђукић, Кецман, Кнежевић, Ковачевић, Латиновић, Липић, Марјановић, Марчетић, Ожеговић, Рсовац, Руњић, Станковић, Ступар

Капљув лежи у оном делу Бравска, где се правац поља ломи и закреће из дотадањег јужног смера у смер источни. Једним делом својих насеља Капљув долази као наставак Смољане, простирући се посред падина смољанских Тавана. Тај део села зове се Под Врховије. Другим својим делом лежи у пољу и допире неким својим кућама до најнижег дела поља. Тај се крај назива Капљув. Трећи део села, сасвим одвојено и далеко од прва два, за лећима Рисоваче, сачињава као засебно мало насеље. То је Рсовац. Угнездио се у прегиби измећу три брда: Рисоваче, Бајрамовца и Јежевца. Овај предео, премда одвојен од села, придодат му је због тога, јер нема на другој којој страни ближег насеља, с којим би се административно спојио. Крајеви Под Врховије и Капљув природно су везани. Први стерући се поврх источне други поврх западне ивице поља. Измећу њих су у пољу ливаде и понешто њива без кућа. На сред поља успиње се хум Катина Главица. Овај главни део села отворен је потпуно на северу према Смољани и на истоку према Јањилима и Бравску. С осталих страна уклопљен је у падине Тавана, Рисоваче и Лерковца.

По своме постанку Капљув је најмлађе насеље у Бравску. Служио је позадуго као сенокос и пашњак становника петровачких и колунићских. Прешло је нешто преко сто година, како почеше и овде ницати стална насеља.

Привреда и саобраћај. У Капљуву је земља слаба и непогодна за привреду, најслабија у целом Бравску. Исто ће бити један од разлога, зашто је Капљув најкасније насељен. Њиве су делом у пољу, делом по странама. Зову се: Ограде и Плевине. — Ливаде су у Пољицу. Врло су камените. — Пашњаци: Увала, Вршчић. Рисовача. — Дрва се вуку из Грмеча. Ложи се смрчевина. Лиснате шуме нема.

Воде. У крају Под Врховије (Под Врховима) нема воде осим једног старог запуштеног бунара с врло мало воде. Становници овог краја догоне воду из Јањила, од цркве. Крај Капљув има неколико изворчића. То су: Крушковац (обзидано врело), Пиштавац, Пећина, Капљув. Ту вода преко зиме точи из стене у уздубљену каменицу доле. Преко лета вода само помало мили из камена и капље доле у каменицу. Због тога калања прозван извор, а по њему и село Капљув. — Меље се у Кључу, Саници, Петровцу и Манастиру.

Кроз Капљув води још од давних времена државни друм Кључ — Петровац. Сеоски путеви вежу куће мећусобно, с пољем, с планином, и с државним друмом.

Гробаља има неколико: код Латиновића, на Главици, Грубишића гробље, гробље на „Грлије“ (Грлима), Вучковића гробље.

Порекло и јакост породица. Пре 100 година биле су у Капљуву три куће, а пре шездесет пет година дванаест кућа.

У крају „Под Врховије“ живе ове породице:

Латиновић — седам кућа. Славе Јовањдан. Доселили пре 100 година из Колунића.

Кнежевић — три куће. Славе Јовањдан, прешли овамо Крње Јеле као агинске слуге. Из Крње Јеле били су оделили негде код Приједора, па се брзо опет повратили.

Кецман — три куће. Славе Св. Вартоломеја. Једна кућа Још пре 90—100 година прешла из Дринића, друге две по окупацији (1878. г.) из Дринића.

Ђукић — три куће. Славе Св. Стевана (27. дец.) Доселили око 1850. г. из Пеуља, среза ливањског. Има их још тамо и сада.

Ковачевић — две куће. Славе Никољдан. Доселили пре 70 година из Дринића.

Драгић — једна кућа. Слави Јовањдан. Дошао овамо као најамник из Бјелајског Ваганца. Окућио се иза окупације (1878.).

Ступар — две куће. Славе Св. Стевана (27. дец.) Звали се пре Трнинићи. Уз буну 1875.—78. били у Лици са зетом Ступаром у заједници. Уписали се и они као Ступари.

Грубић — три куће. Славе Марковдан. Доселили 1879. г. из Врепца у Лици.

Басарић — две куће. Славе Ђурћевдан. Населили 1879.г. из Барлета у Лици.

Вучковић — четири куће. Славе Никољдан. Доселали овамо пре којих 150 година. После кратког времена одселе сви у Крњеушу. Дваестак година иза тога један се брат одвоји од оних у Крњеуши и врати се опет овамо на исто место, где су и пре били с кућом.

У Капљуву живе ове породице:

Врањеш — две куће. Славе Ђурћевдан. Још је њихов дед био овде. Не знају оклен су доселили.

Латиновић — девет кућа. Славе Јовањдан. Населили пре 100 година из Колунића.

Руњић — три куће. Славе Никољдан. Доселили пре 90 година испод Исјека у Грахову.

Станковић —девет кућа. Славе Трипуњдан. Пре 120-150 година крену се из Заблаћа (срез кључки) и доселе у Буковачу. Има већ око стотину година како преселише амо из Буковаче.

Ожеговић — четири куће. Славе Св. Стевана. (27. дец.). Населили из Срба у Лици пре 70 година. Били испрва на Грлије, код гробља. Иза окупације дошли овде где су сада.

Липић — две куће. Славе Лучиндан. Звали се пре Куруц, па временом променили презиме. Доселили од Оточца пре 100 година.

Грубишић — једна кућа. Слави Ђурђевдан. Прешао из Рсовца.

Бакрач — једна кућа. Слави Св. Вартоломеја. Старо им презиме Кецман.. Било их овде више, па једни одселили у Бравско.

У Рсовцу станују ове породице:

Грубишић — пет кућа. Славе Ђурђевдан. Населили пре 120 година испод Кланца (код Срба) у Лици. Из Капљува их је одселило две куће у срез кључки, две у Бронзани Мајдан.

Марјановић — једна кућа. Славе Јовањдан. Доселили пре 70 година од Гламоча.

Марчетић — једна кућа. Славе Аранђеловдан. Преселили овамо пре 20 година из Колунића.

ИЗВОР: Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, Српски етнографски зборник 1925 XXXV,   www.zavicajnoudruzenjepetrovac.com/index.php/kapljuv

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top