Земљишне књиге као извор података Reviewed by Momizat on . Грунтовне и земљишне књиге су, како за портал Порекло каже етнолог Мирослав Нишкановић, јако важне у потрази за прецима. У турско доба то су били поменути тефте Грунтовне и земљишне књиге су, како за портал Порекло каже етнолог Мирослав Нишкановић, јако важне у потрази за прецима. У турско доба то су били поменути тефте Rating:
You Are Here: Home » Траг » Архиве » Земљишне књиге као извор података

Земљишне књиге као извор података

Грунтовне и земљишне књиге су, како за портал Порекло каже етнолог Мирослав Нишкановић, јако важне у потрази за прецима. У турско доба то су били поменути тефтери, а у Аустроугарској и у Млетачкој републици – катастар.

Турски тефтери:

Како који султан је долазио на власт, тако је тражио да види где и од кога узима харач (порез). И, то је све вођено у тефтерима односно земљишним књигама, где је тачно описивано ко је где био, на којој парцели. Уписивано је име власника парцеле и име његовог оца. Понегде би се јављало и неко родовско име.

Нешто од тих тефтера из 15.,16. и 17. века је преведено. Рецимо, преведени су босански тефтери из 1468. и 1604. године, херцеговачки из 1477., пописи пожешког санџака и клишког санџака из 16. века. Тренутно се у организацији Српског генеалошког центра и Центра за османске студије преводи тефтер смедеревског санџака из прве половине 16. века.

Код нас има мало те турске грађе, пошто је њихова администрација, када је одлазила са ових терена, понела ту документацију, и данас се тефтери и друга релевантна грађа налазе у архивама у Анкари и Истанбулу. Рад на тој грађи тек предстоји. Тек кад будемо имали преведене те материјале у континуитету моћи ће се више знати о локалним повесницама у то време.

Аустријски катастар:

У западним крајевима постоји бројна грађа која се у последње време све интензивније обрађује и објављује и тога ће бити све више, посебно из 18. и 19. века, што је нарочито интересантно. За подручје Војне крајине нарочито је важан архив у Грацу, тамо је те грађe највише. Из тог архива је значајан документ ‘Попис Лике и Крбаве из 1712. године’  јер даје приказ стања после протеривања Турака, након Карловачког мира из 1699. године, када почиње насељавање тих простора. Ту је попис имања, називи локалитета, и имена и презимена свих мушких који су спремни за војску.

На том терену доста дуго није било померања становништва, све до укидања Војне крајине, кад су Личани почели више да се исељавају. Ишли су у Славонију, Босну. Бранко Ћопић је писао да су његови дошли у Босну из Лике. Поред тога, за овај сегмент веома су значјани архиви на просторима бивше Југославије, данас Хрватске и Словеније.


Коментари (5)

  • Aleksandar Petrovic

    Dali ima kakih podataka za Priboj da li postoje tapije za zemljisne knjige i Maticne knjige rodjenih ili umrlih iz vremena turske vladavine period druga polovina 19 veka ako imate informacije i da postoje maticne knjige vezane za Priboj pisite mi na mejl [email protected] vec duze vreme pokusavam da napravim porodicno stablo porodice Petrovic interesuje me sudbina cukun babe Marice Petrovic koja je zivela u gore navedenom periodu raspitivao sam se u arhivu Srbije oni su mi rekli da za Priboj imaju podatke samo od 1912 godine posto je Priboj tek 1912 usao u sastav kraljevine Srbije i da bi se trebao obratiti turskom ili Sarajevskom arhivu ako imate saznanja gde bi trebao da se obratim za pomoc pisite mi na mejl [email protected]

    Одговори
  • georgina

    Ja bih trebala dokaze o imovini moga djeda Nikole Vojvodica iz 1938, Hrvati su to najvjerojatnije spalili ili nekuda namjerno zaturili zbog velikog imanja koje je jos i danas tamo a oni se upisali kao vlasnici. To je mjesto Kula Atlagic, Benkovac. Ako mi mozete pomoci, gdje bi jos mogli da potrazimo informacije osim u njihovoj arhivi. da li popis imovine mozda bio jos prije u austrijskim ili turskim knjigama, ili mozda negdje u okolnim manastirima? Hvala unaprijed!

    Одговори
  • slobodan stanković

    Odakle su zapravo Murgaški.Po nekim nepouzdanim saznanjima,grana iz koje ja vodim poreklo,se doselila(iz predela oko reke nere u rumuniji) u okolinu danjašnjeg sela Zmajevo(mađarski-Ker),bačka.Deo te grane postoji i u kanadi i novom sadu pod istim prezimenom.Postoji priča i o porodici istog prezimena iz istog područja ali ne mogu da se setim na koje se područje preselila(ako saznam ispraviću komentar).

    Одговори
  • miroslav

    dali postoje neke katastarske knjige iz 1938,39god sa prostora iloka ili sela,bapska,novak…

    Одговори
  • pavlestefanovic

    потребна ми је информација о мојим прецима ,они су имали имање на тромеђи и граничило се са власинско блато у реон божице и граничили се са бугарском и турском .наши пашњаци су били до турског паше ,који узе једног од мојих предака и запосли га као ћумурџију,.од тада је добијен назив ,карапан, или црни господин.,исти они су држали границу од давнина 1830г,и у 1,и 2 свет,рату.мој чукун деда младен младеновић,је имао 4,сина и кћер ,тачно незнам им имена ,али знам за петка и ,стефана младеновића.а стефан је имао синове ,драгана илити ненка,крума стајко ..нама је стало да сазнамо и раније претке ,ко је био отац и деда нашем чукун деди.,јер знамо да су се на том реону налазиле две србске државе под вођством лазара и дејановића и драгаша .хвала вам на разумевању

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top