Порекло презимена Шикман Reviewed by Momizat on . О пореклу породице и презимена Шикман вредан прилог написао је сарадник портала Порекло Илија Шикман: Порекло: Из доступних података, може се закључити да су пр О пореклу породице и презимена Шикман вредан прилог написао је сарадник портала Порекло Илија Шикман: Порекло: Из доступних података, може се закључити да су пр Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Илија Шикман » Порекло презимена Шикман

Порекло презимена Шикман

О пореклу породице и презимена Шикман вредан прилог написао је сарадник портала Порекло Илија Шикман:

Порекло: Из доступних података, може се закључити да су првобитна постојбина Шикмана Високи Дечани и планина Голеш на Косову. Нејасно је којим су правцем Шикмани дошли у околину Јајца, на подручје Герзова-Медне-Пецке. Расположиви подаци не потврђују да су се нашли у миграцијама преко Херцеговине, северне Далмације и Лике, већ изгледа да су били у миграцијама које су ишле директно преко средње Босне, највероватније преко Сарајева, Травника, Високог и Тузле према Јајцу и даље према Уни и Сави.

На овим просторима сматрају се „старинцима“ јер их је турска окупација затеккла као староседиоце. Из овога произилази да су на подручје Босне населили пре Турака. Сачувана, додуше избледела сећања, указују да је матица Шикмана у Босанској Крајини, околина Јајца, простор Герзова-Медне-Пецке, која се даље шири према Мркоњићграду, Кључу (Змијање) и даље према Поткозарју, али и преко Колунића и Петровца (Новосела) у Поуње. И ово упућује да су се старином задржали на подручју данашње Босне. Није искључено да се неко од рода Шикмана задржао у Сарајевском пољу имајући у виду чињеницу да предање каже да је ово презиме и са подручја Сарајева, што није искључено с обзиром на етапно кретање становништва у миграцији.

Др Сафетбег Башагић је нашао податке у турским изворима о насељавању православног становништва у опустеле крајеве у околини Јајца већ 1527. године. У околини Јајца, сачувало се предање да је старешина имао право да носи сабљу, ћурак и доламу, што указује да је област имала неку врсту аутономије. Један род прозван је Бубњевић, што им је предак носио бубањ у некаквој војсци. Претпоставља се да су њихови преци помагали Турцима у заузимању Јајца 1527. године као матролози, па су се ту настанили. Могуће је да су и Шикмани са Турцима као матролози или слободни војници стигли у околину Јајца на простор Герзова-Медне-Пецке.

Процес расељавања са Југа се наставља и касније у 16. веку, али овога пута у Босну. У Герзову, суседној Медној и Пецкој постоји велика група родова који славе светог Стефана Архиђакона, патрона и владара из династије Немањића. Изгледа да су православни старинци и верски и етнички исто са исламизованим делом старинаца у средњој Босни. Икавски говор у околини Јајца упућује да су и ови православни старинци говорили икавски, али су их надјачали досељеници из Херцеговине и Рашке који су преко северне Далмације и Змијања доспели у Поуње.

У околини Јајца највише је родова са славом Светог Стафана Архиђакона. И род Шикмана је са славом овога светитеља. Расељени родови у Поуње зову се Јајчани, а у околини Сарајева Крајишник.

Они имају сачувано избледело предање, да је један калуђер из Високих Дечана пролазио кроз Герзово и купећи милостињу за Манастир, крајеви му се допали, па је упутио своје саплеменике да се ту населе, што указује да је ово насељавање било пре Турака.

Према Шематизму Дабробосанске митрополије род Шикмана пописан је са две славе у епархијана: Арханђел Михаил у Каоцима (Прњавор) и сви остали свети Стефан Архиђакон у Јаворанима (Бања Лука), Кључу, Колунићу, Петровцу, Поповцу, Пофалићима (Сарајево), Сарајеву и Рујници. У епархији Рујница пописано је и презиме Шиман, што је највероватније грешка јер такво презиме на том простору није постојало, већ се овде ради о презимену Шикман.

Порекло презимена: Презиме је веома необично и спада у остала презимена. На простору западног Балкана имамо презимена код Срба са другим завршецима чешћа од оних са завршетком на -ић. Такво је и презиме Шикман и уврштено је у остала презимена. Постоји неколико тумачења о настанку презиме Шикман.

Једно тумачење је да има германско порекло. Везано је довођење Саса и Лужичких Срба у Србију за време немањичке државе и њихово ангажовање на пословима рударства и ковања оружја. Није искључено да је презиме од Лужичких Срба, који су се такође налазили заједно са Сасама. То се везује за наставак суфикса ман у презимену. Презимена која су најчешће лепа Schickman, на немачком Scihck-згодан, леп и man-човек. Загонетан је сам наставак „ман“ који се среће и у неким другим речима, именима, односно презименима.

Према тумачењу П. Скока у „Етимологијском рјечнику хрватског или српског језика“ требало би тај наставак „сложен антропонимички суфикс за мушка лица, настао од хипокористика праславенских двочланих личних имена са завршеком на „мир“ Тако је од имена Радомир настало презиме Радман, од Вук(о)мир-Вукман. Објашњење не изгледа потпуно, имајући у виду да познати лигвиста не узима у обзир нека презимена која нису настала од личних имена. Од више тумачења порекла Шикмана, некако је уверљиво оно да су и они потомци Саса односно Лужичких Срба, рудара које су унајмљивали владари немањићке државе или су их тражили и као стручњаке за ковање сабљи и друге војничке опреме у то доба, откуда је могуће да су стигли и Шикмани. Презиме Шикман је присутно и у Немачкој, што потврђује и Милица (Зека), кћерка Рајка Шикмана, која је једно време боравлика у Немачкој и један јој лекар код кога се лечила, потврдио да се ради о немачком презимену.

Друго тумачење је предање које његује братство Алигрудића, а потиче од њиховог претка коме је било име или надимак Грудо, који је имао још два брата по имену или надимку Шикман-Шико и Бојо. Из места Груде у Херцеговини у 17. веку, по предању, браћа Грудо и Шико селе у Зету. Казивања говоре да се предак Алигрудића морао селити из своје постојбине из два могућа разлога: због освете или претње турске власти. Селе се на ново подручје у Ћепетиће у Љешанској нахији. У Нахији не дозволише двојици старије браће, због могуће освете, да се ту настане па су морали даље селити. Пре 1700. године, Грудо је дошао у Зету у Балабане. Неки њихов предак Никола је добио надимак Алија, па комбинацијом надимка и места предака Груде (Херцеговина) добише презиме Алигрудић.

Други од браће Шикман-Шико досели у Понаре, па вероватно по том имену настаје ново презиме Шикмановић. Мало је вероватно да је име било Шикман (Шико). У Понарама на Скадарском језеру и данас постоји породица са презименом Шикмановић са славом свети Никола. Алигрудићи, Бојанићи и Шикмановићи држе да су једно, међусобно се не жене и веома се уважавају.

Треће тумачење је да су се преци Шикмана у Раткову код Мркоњић Града око 1675. године звали Млађани. Један од њих закоље птицу, шикне крв из врата, па се потомци прозваше Шикмани. Такође, ово тумачење везује се и за Шикмане у Српским Биљанима (Саничка жупа). Постоји веровање да презиме Шикман потиче са подручја Сарајева. На ово упућује податак да су Младени (Млађени) са подручја Сарајевског поља (Вогошћа, Блажуј) старином Шамтури и ту се досели са планине Голеш на Косову. Ово упућује да се презиме рода Шикман везује за косовско порекло: Шамтури – Млађани – Шикмани. Такође, за претпоставити је да је у питању сложеница од турцизма шик – злато и ман-један.

У Колунић (Бјелајско поље) доселило се 4 куће Шикмана, слава Свети Стефан, око 1675. године из Раткова код Кључа, гдје су се звали Млађани. Предање каже, један предак закоље птицу, којој шикне крв из врата. По томе прозвани су Шикмани. Овдје су се веома обогатили и имали велики број оваца. У Српским Биљанима (Саничка Жупа) веле да су се звали Мирковићи, што је мало вероватно с обзиром да су Мирковићи са осам крсних слава, али није за искључити јер се и они налазе на просторима са Шикманима посебно са славом Арханђел Михаил, што је и слава једних од Шикмана (подручје Прњавора), а са славом Никољдан у Дринићу и Колунићу (Босански Петровац) од куда су се Шикмани доселили у Биљане.

Постоји и предање које влада код Муслимана да су се Шикмани звали Таполи, презиме које се није допало Аустроугарима па га промене у Шикман.

Миграција: Падом српске деспотовине под турску власт 1459. године, почиње прва миграција становништва са Косова и Метохије ка западу на простор данашње Црне Горе и Хецеговине. Једна миграциона струја, према неким подацима, кретала се из Старог Влаха, Васојевића и Полимља преко Сарајева, Високог и Зенице на запад до Уне и Саве. За претпоставити је да се са овом миграционом струјом кретао и род Шикмана. Да су се претали овим правцем потврђује и то да се презиме Шикман не потвђује на миграционом правцу преко Херцеговине, Далмације и Лике, већ се у Босни сматрају старинцима. Од средње Босне су кретали на све стране када су Турци 1463. године освојили Босну, уколико се нису исламизовали.

Сигурно је да род Шикмана из околине Јајца креће према околини Мркоњић града у Тријебово, Кључ на Змијању, Ратково и долину Сане у: Копјеницу, Пиштаницу, Горњу Присјеку и Доњу Саницу. Ово је матица Шикмана за расељавање према Поткозарју и Поуњу. Из подручја Јајца у област Поуња доселиле су се родови: Мијатовићи, 25 кућа у 8 насеља, Јајчани, 5 кућа у 2 насеља, Јежи, 21 кућа у 4 насеља и Шикмани 6 кућа у 2 насеља. Сви славе светог Стефана Архиђакона са врло избледелим сећањем „да су некако једно“.

Незнатан је број породица за које се зна да су биле у околини Босанског Петровца када се град зидао око 1700. године. Две су такве породице: Шикмани и Репије. Сав остали народ доселио се овамо после подизања града. Староседилаца из даље прошлости овдје нема, са изузетком само места Бјелај. Известан број становника је непознатог порекла.

У старије доба, са источне стране у Бјелајско Поље и Бравско досељава се пет породица. То су Шикмани и Раковићи из Змијања, Мајсторовићи из старог Мајдана, те Шкребуле из Бањалуке и Станковићи од Кључа.

Око 1865. године из Колунића једна породица Шикмана се пресели у Петровац (Новосел).

Тријебово код Мркоњићграда и Ратково, Копјеница и Пиштаница код Кључа су подручја из којих су се Шикмани раселили по Босанској Крајини у област Тромеђе, Унца, Кулен Вакуфа и Кестеновца на Уни. У Цазинску крајину Шикмани се насељавају са Уне (Кулен Вакуф и Кестеновац) и директно са Змијања. После Другог светског рата преживели Шикмани или су колонизовани или преселили у Војводину, а један број везан за службу настанио се широм послератне Југославије.

Распрострањеност: Етнографи Милан Карановић „Поуње у Босанској Крајини“ и Петар Рађеновић „Бјелајско Поље и Бравско“ обилазећи области у Крајини бележе породице Шикман у селима:

Буковица-Шикмани 1 кућа, слава Стефањдан. Доселили из Кестеновца код Кулен Вакуфа, пре Омерпаше 1851. године;

Куће Шикмана у Крндији (Беширевића), снимљене 1972. године

Куће Шикмана у Крндији (Беширевића), снимљене 1972. године

Крндија (Цазин)-Шикмани 2 куће (1 кућа у Агића Крндији и 1 кућа у Трстовитој Луци) слава Стефањдан. Дошли из Змијања, пре Окупације 1878. године. Шикмани евидентирани у Трстовитој Луци (саставни део Крндије) претпоставити је да се ради о истој породици, јер време и порекло одкуда су дошли је исто, или, што је вероватније, преселила у Беширевића Крндију.

Крндија (Цазин) Шикмани 2 куће (2 куће у Беширевића Крндији), слава Стефањдан. Дошли од Кулен Вакуфа, пре Окупације 1878. године;

Мутник (Цазин)-Шикмани 2 кућа (1 кућа у Вилића селу и 1 кућа на Марин Мосту), слава Стефањдан. Дошли из Змијања, пре Окупације 1878- године. Ове две породице Шикмана у Мутнику не евидентирају се пред Други светски рат.

Петровац (Новосел)-Шикмани 1 кућа, слава Свети Стефан Архиђакон. Дошла из Колунића око 1865. године;

Колунић (Бјелајско поље)-Шикман 4 куће, слава Свети Стефан Архиђакон. Доселили из Раткова (Кључ) око 1675. године, где су се звали Млађани. Један закоље птицу, којој из врата шикне крв. По томе потомци прозвани Шикмани. Веома су се овдје обогатили, са великим бројем оваца. Они који су упамтили казивања стараца, већ давно помрлих, веле да је у целом Колунићу око 1752-1772. године било свега 7 породица. То су: Шикмани, Репије, Мирковићи, Бијелићи (одселили у Теочак), Латиновићи, Дрљаче и Лугоње (изумрли).

Српски Биљани (Саничка Жупа)-Шикмани 6 кућа, слава Свети Стефан Архиђакон. Доселили од Дринића у Бјелајском Пољу. И за њих се каже да су прозвани Шикмани, због тога што им је неки предак заклао птицу, па при томе јако „шикнула“ крв. Звали се, веле, Мирковићи.

У Србији су данас Шикмани регистрован са 63 домаћинства у 27 насељених места. Највише их живи у Београд (15), Новом Саду (9) и Бачкој Паланци (5). У осталим местима живи од једног до три домаћинства. Осим неколико места у централној Србији и Београда сви остали су распрострањени на простору Војводине.

У данашњој Босни и Хецеговини регистровано је 66 домаћинства Шикмана, распоређених у 20 насеља. У федерацији БиХ регистрована су два доманћинства у два насеља и у Републици Српској 64 домаћинства у 18 насеља. Највише их живи у Бања Луци (17), Приједору (8) и Мркоњић Граду (6). У осталим местима настањено је од једне до пет породица. У местима на простору Федерације БиХ где су некада живели Шикмани, данас их у тим местима нема евидентираних. После грађанског рата у БиХ 1995. године, након разграничења ентитета. Шикмани су се углавном преселили на простор Републике Српске или отишли у Србију највише у Војводину.

Презиме Шикман у Хрватској су Срби и налази се врло ретко, а вероватно потиче из Босанске Крајине. У садашњој Хрватској регистровано је 58 доманћинстава Шикмана и настањени су у 22 насеља. Најбројнији су у Загребу (17) и Биљу (5). У осталим местима живи од једне до четири породице. Педесетих година прошлог века Шикмана у Хрватској било је евидентирано само у три насеља, што потвђује тезу насељавања у Шикмана крајем двадесетог века са простора Босанске Крајине.

У Словенији је регистровано 8 породица Шикмана: Љубљана (5) и Велење (3).

Страдање породице: У Другом светском рату род Шикмана са овог подручја скоро је потпуно погубљен од стране домаћих усташа. У неколико месеци након почетка рата цазинске усташе у организацији хоџе Бећира Борића, чине невиђен злочин над становништвом Буковице и Крндије, што није мимоишло и род Шикмана. Ради потомака и њиховог знања морам навести жртве рода Шикман из ова два села. Покупљени 31. јула 1941. године, одвени и поубијани су на:

Гаравице код Бихаћа:

Из села Буковице: 1. Шикман Новака Новак, 1916-1941. (26)

Из села Крндије: 1. Шикман Стевана Илија, 1914-1941. (27)

2. Шикман Ђуре Милан-Баја, 1900-1941. (41)

3. Шикман Николе Вајан, 1893-1941. (48)

4. Шикман Николе Раде, 1895-1941. (46)

5. Шикман Гаје Милан, 1892-1941. (49)

6. Шикман Николе Миле, 1885-1941. (56)

 

Вучије јаме у шуми Осоје код Врсте, Бихаћ:

Из села Буковица: 1. Шикман Томе Новак, 1885-1941. (56)

2. Шикман Новака Илија, 1906-1941. (35)

 

Село Крндија: Месеца 22. августа, а у неким документима да је то било 13. септембра 1941. године, усташе врше масован покољ српског становништна у селу. Организатор и езигутор хоџа Бећир Борић. У дворишту Угрица Луке Раде (тзв. Угрчина локва) и у јалаку (вододерини) на ивици гаја Милинковић (Нонић) Лазо Које, један број и у Којином дворишту, па расечена тела качили импровизованим дрвеним кукама и одвачили у јалак, у једном преподнвеву нестају чланови породица Шикман:

 

1. Шикман Вајана Милева, 1921-1941. (20)

2. Шикман Илије Вида, -1941. (дете)

3. Шикман Илије Милан, -1941. (дете)

4. Шикман Илије Милија, -1941. (дете)

5. Шикман Илије Милица, -1941. (дете)

6. Шикман Илије Мирослав, -1941. (дете)

7. Шикман Илије Момчило, -1941.(дете)

8. Шикман Лазе Милија, 1940-1941. (1)

9. Шикман Милана Даница, 1930-1941. (11)

10. Шикман Милана-Баја Драган, 1936-1941. (5)

11. Шикман Милана-Баја Ђоко, 1941-1941. (0)

12. Шикман Милана-Баја Милева, 1930-1941. (11)

13. Шикман Милана-Баја Невенка, 1940-1941. (1)

14. Шикман рођ. Кончар Стоја, 1895-1941. (46)

15. Шикман рођ. Мимић Сара, 1892-1941. (49)

16. Шикман рођ. Радмановић Мика, 1910-1941. (31)

17. Шикман рођ. Репајић Роса, 1917-1941. (24)

18. Шикман рођ. Смиљанић Јелица, 1898-1941. (43)

 

Истог дана у дворишту Шикман Милана-Баје, са братом од тетке, Јовом Јазић, убијен је:

1. Шикман Милана Лазо, 1919-1941. (22)

 

На Погледалу изнад Тржачких Раштела 1944. године убијен је:

1. Шикман Миле Блажо, 1910- 1944. (34)

 

Бежећи од усташа, тражећи спас на слободној територији Кордуна, на реци Корани између села Бугар и Кордунског Љесковца, на газном месту реке, звани Брод или Дакића гај, усташе сачекују и 13. септембра 1941. године убијау из Буковице:

 

1. Шикман Илије Војин, 1933-1941 (8)

2. Шикман Илије Душан, 1937-1941 (4)

3. Шикман Илије Ранко, 1940-1941 (1)

4. Шикман Новака Смиља, 1940-1941 (1)

5. Шикман Рајка Боја, 1940-1941 (1)

6. Шикман рођ. Бигић Роса, 1920-1941 (21)

7. Шикман рођ. Вејиновић Анђа, 1880-1941 (61)

8. Шикман рођ. Кончар Сава, 1909-1941 (32)

9. Шикман рођ. Растовац Евица, 1918-1941 (23)

 

Преживели из Рода, на своје огњиште после рата, враћају се само три члана, један у Буковицу и два у Крндију. У Буковицу се враћа Шикман Новака Рајко, у Крндију Шикман Милана Душан и супруга покојног Шикман Блаже, Љуба рођена Миљковић, са сином Драганом, који је погинуо на југословенкој граници као војник 1946. године. Остали преживели су колонизирани у Бачку Паланку и Хајдучицу код Ковачице у Банат. И ове три породице Шикмана које су се вратиле на огњиште, селе се, две 1960. године у Бачку Паланку, а трећа 1972. године у Инђију.

 

Познати:

– Шикман Николе Мишо, 1952. године, лекар специјалиста, Љубљана

– Шикман Милана Никола, 1924. година, потпуковник ЈНА, Загреб

– Шикман Душана Илија, 1949. године, пуковник ЈНА-ВСЦГ, Београд

– Шикман Новака Милан, 1911. године, стоматолог, Београд

– Шикман Загорка, лекар,1972. година

– Неке лозе из Босне међу њима и Шикмани иселили су се у Русију и били су

познате војсковође.

 

 

ИЗВОРИ:

– Петар Рађеновић „Бјелајско Поље и Бравско“ Српски етнографски зборник. Београд, 1925. године, XXXV

– Милан Карановић „Поуње у Босанској Крајини“ Српски етнографски зборник, Београд, 1925. године

– Милан Карановић „Саничка Жупа“

– Телефонски именици Репблика бивше СФРЈ

– Ђорђе Јањатовић „Презимена Срба у Босни“, Сомбро 1993. године

 

АУТОР: Сарадник портала Порекло Илија Шикман


Коментари (12)

  • Ilija Šikman

    Интересује ме нешто више о мом презимену и пореклу породице. Рођен сам у селу Крндија (Буковица) општина Цазин. Према сазнањима (М.Карановић, Средње поуње), моји преци су дошли из Кулен Вакуфа. Укупно је у Крндији и Буковици било 5 породица. 4 су се нашле у Крндији, од којих су друге две дошле са Змијања а једна у Буковицу из Кестеновца са Уне. Рађеновић наводи једну породицу у Колунићу код Бос.Петровца која се ту нашла из Колунића отприлике 1865.године. У Колунићу су биле 4 породице које су ту дошле око 1675. године из Ратковца код Кључа, гдје су се звали Млађани. Један закоље птицу, којој шикне крв из врата. По томе су прозвани ШИКМАНИ. Свима је слава Св.Стефан Архиђакон. Сада у Крндији и Буковици нема српског становништва па ни Шикмана. Моји су се пресели у Инђију, а ја живим у Београду.

    Одговори
  • Sanja Gatti

    Ja sam unuka Sikman (Novaka)Novaka. Kako mogu da stupim u kontakt sa Sikman Ilijom,suradnikom portala ?

    Одговори
    • Ilija

      Pozdravljam Sanja. Pretpostavljam o kome se radi. Možete se javiti preko imejl stranice, a još bolje imate moj frofil na FB pa se možete i preko fejsa javiti za prijateljstvo. Pozdravljam.

      Одговори
  • Горан

    Мислим да значење Вашег презимена треба више тражити у турцизмима,и турским надимцима којих је у Босни,у околини Јајца и Герзову било веома много.Сама реч Шик асоцира на турско ашик,у значењу удварање,завођење,флертовање,те би ашикман,био неки слаткоречиви заводник из фамилије Млађена.Пошто је реч ашикман незграпна за говор оно а је у говору изостављано.Реч ман значи човек.Тумачење од заклане птице шикнула крв,је бесмислено и банално,какво су наши неписмени чукундедови о многим питањима и непознаница ама имали.

    Одговори
  • Горан

    Ашиковање значи и љубавни састанак,упознавање момка и девојке,па би ашикман,или шикман,био неки сеоски проводаџија који уговара и организује виђење и сусрете девојке удаваче и момка који хоће даје ожени.Значи неки слаткоречив и убедљив.

    Одговори
  • ljubiša

    Mislio sam da su Šikmani Jevreji.
    Šik na nemačkom znači moderan a man čovek. Reč „man“ ne postoji u turskom jeziku. Dakle sigurno nije turcizam. A ovakva konstrukcija prezimena, odredjeno značenje uz „man“ svojstvena je za Jevreje.

    Одговори
  • Горан

    Господине,Љубиша,у скоро свим српским крајевима,селима и племенима било је имена са наставком ман.Као напр.Вукоман,Радоман,Тороман,Мијоман,Туроман,Дарман,итд.Овај облик имена је или нека синтеза српско влашког имена тј.Српска плус Влашка реч,или Српска плус турски или арбанашки наставак ман.Ово су имена још из средњег века код Влаха у Херцеговини којима је име Шикман врло слично.Сигурно је да сва ова имена немају никакве везе са Немцима,већ као и Шикмани са пределима у Српским земљама где су живели Власи,Херцеговина,Далмација,Црна Гора.Ваљда су Срби у средњем веку желели да нека њихова имена више личе на Влашка због бољег положаја Влаха сточара у самом почетку турске владавине.

    Одговори
  • Горан

    Нису приказана имена Туроман,Дарман,Тороман,Дрман,Мијоман,Вилиман.

    Одговори
  • Slavko

    Šikmana na podrucuju gerzova-medne nikad nije bilo unazad ne znam otkud podatek iliji da su zivili na tom prostoru.cak ni u jajcu ih nije kasnije mislim 1945 krenule se migracije mnogo brze nego pre.sve koje sam bio upozno sam bili su srbi,jedinu jednu jevrejku iz moskve sam upozno u crnoj gori

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ШИКМАН, вјероватно од глагола: шикљати, бризнути, шикнути… (25, XVII, 587). Шикмани такође припадају новијим досељеницима из Петровца. Сишли су у питомији крај, јер се горе осјећала “тјескоба”. Најприје су дуго живјели у Раткову, одакле су се око 1.670. године преселили у Бјелај. Звали се Млађени, али ту их прозову Шикманима. У Благају хиљадили овце, као и друге породице, па крену у потрагу за животним простором. Тако стигну у Доњи Јеловац и Мало Двориште. Славе Светог Стевана (12, 228).

    Извор: Миловој Родић – КНЕЖИЦА У КНЕШПОЉУ, Лакташи, 2006.

    Одговори
  • Илија

    Славко, подручје Герзова, Медне и Пецке (Јајце), а у ствари то је подручје Мркоњић-града) спомињем као матицу Стеванштака, међу које спадају и Шикмани. Подручје Герзова, где је поп из Високих Дечана скупљајући милостињу, коме се допадне крај насели својим саплеменицима већином са славом Светог Стевана Архиђакона. То упућује на закључак да је ту православно становништво било пре Турака, јер милостиња за правослани манастир се могла сакупљати од православог становништва. Матица Шикмана је околина Мркоњић-града, Кључа (змијања) и Петровца.
    Извор. Милан Карановић: Поуње у Босанској крајини, Београд 1925.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top