Poreklo prezimena Šešelj

26. marta 2012.

komentara: 4

(prema knjizi Rista Milićevića “Hercegovačka prezimena”)

ŠEŠELJ (p). u Zavali. Orahovom Dolu i Dolu (Popovo). Daljim porijeklom su iz Riđana u Crnoj Gori. Iz ovog kraja u Popovo je doselio Lazar, “peti predak Dušana Šešelja’.

Zna se da su Šešelji najprije stanovali u Veličanima, a zatim u Kotezima. Iz Koteza su prešli u Zavalu i nastanili se u zaseoku Mareva Ljut. U Orahovi Do su došli iz Mareve Ljuti 1925. godine, na manastirsko imanje. U selu Do su “odavna”. Slave Lučindan. Priča se da je neki Jovo Šešelj, oko 1800. godine prodavao vino o derneku (vašaru) na Petrovdan u Zavali. Među svijetom je bio i “musliman crni Omer sa svojim slugom”. Kada se Omer napio počeo je razbijati čuture za vino oko sebe, Jovo tada ubije Omera i slugu. Poslije ovog događaja, trojica braće Šešelja odsele iz Zavale: jedan se preselio u Do, drugi u Nevesinje, a treći (Joko) pobjegne u neko mjesto kod Metkovića i pređe u katoličku vjeru. Tamo ih, kao katolika, i “sada ima dosta”.

Iz jednog objavljenog detalja da se zaključiti da su Šešelji živjeli i u Čepelici (Bileća). Vladimir Dedijer, u predgovoru obnovljenog izdanja studije Hercegovina svoga oca Jevta, kaže: “Kada je Jevto otišao u Beograd, u selo Čepelicu su došli austrijski žandari, kundacima premlatili Jevtinog oca Stevana i zahtevali od njega da se odrekne svoga sina. U tome je starog Stevana sprečio njegov sused Šešelj koji je čak udario jednog žandara zbog čega je dobio dve godine tamnice koje je odležao u Zenici”.

Naredni članak:
Prethodni članak:

Komentari (4)

Odgovorite

4 komentara

  1. Branko Todorović

    Prezime Šešelj zabeleženo je 1677. godine u Filipjakovu, danas Sveti Filip i Jakov u Zadarskoj županiji, Republika Hrvatska.

    Izvor: Amos Rube Filipi, Biogradsko-vransko primorje u doba Mletačko-Turskih ratova s osvrtom na povijest naseljenja, Povijest Varne, JAZU, Zadar, 1971, str. 549

  2. ND

    Netačno. Postoji delimična onlajn verzija knjige Biogradsko-vransko primorje u doba Mletačko-Turskih ratova s osvrtom na povijest naseljenja sa datim izdavačem i godinom izdanja i na strani 549. koja je tamo prikazana stoji prezime Šešan u Filipjakovu, ali ne i Šešelj. Dakle, prezime Šešelj po datom izvoru nije zabeleženo 1677, godine u Filipjakovu.
    Takođe, treba dodati da u prilog tvrdnji da su Šešelji poreklom iz Rovaca idu i podaci iz registra prezimena koje je pravilo Montenegro Ethnic Association Australia prema kojem su Šešelji u srodstvu sa Šešlijama iz Nikšića, a navodi se da i jedan komad zemljišta u blizini Nikšića u narodu zovu “Šešeljevo” ili neki sličan naziv, ali to treba proveriti detaljnije.

  3. ND

    Moja greška. Stvarno stoji da je jedna osoba sa tim prezimenom zabeležena u Filipjakovu. Ipak, s obzirom na izuzetno dobro propraćeno i zabeležena kretanja porodica u Hercegovini, a i poreklo Šešelja iz Orahovog dola koje vuče iz Riđana, kao i to da su migracije tekle iz Hercegovine ka primorju i Dalmaciji, a ne obrnuto iz tih suvoparnih podataka se lako sve svodi na sledeće mogućnosti: 1. Šešelj u Filipjakovu nema veze sa Šešeljima iz Orahovog Dola (naime, Šešelj kao reč označava osobu koja je sklona boginjama, često se koristilo ranije širom Dalmacije sa Bokom tako da je za očekivati da se mogu pojaviti i više osoba sa istim prezimenom zbog generične reči, a koje nemaju rodnih veza); 2. S obzirom na malu brojnost Šešelja u Filipjakovu, moguće je da se neki Šešelj doselio tamo, u skladu sa smerom migracija, mada je ovo malo verovatno, jer je mi se čini da su već pre 1800te godine, ovi Šešelji iz Orahovog Dola do tada imali prezime Šešlija. Zbog toga sam za opciju 1. Takođe, ako se uzme u obzir da Šešelji katolici slave krsnu slavu Sv. Luka kao i Šešelji pravoslavci, a slava je običaj samo za katolike u Hercegovini, Dubrovniku i Boki Kotorskoj, a ne dalje ka dubini Dalmacije, mislim da je i više nego jasno šta je ovde u pitanju. Za slavu, konkretno videti rad hrvatskog istoričara Domagoja Vidovića i to “Toponimija sela Orahovi Do u Popovu, 37/2 (2011.), str. 533–561”, konkretno strana 541. U svakom slučaju, kao što se da zaključiti, Šešelji iz Orahovog dola, nisu poreklom Hrvati.

  4. Vojislav Ananić

    ŠEŠELJ (p). u Zavali, Orahovom Dolu i Dolu (Popovo). Daljim porijeklom su iz Riđana u Crnoj Gori. Iz ovog kraja u Popovo je doselio Lazar, “peti predak Dušana Šešelja”. Zna se da su Šešelji najprije stanovaii u Veličanima, a zatim u Kotezima. Iz Koteza su prešli u Zavalu i nastanili se u zaseoku Mareva Ljut. U Orahovi Do su došli iz Mareve Ljuti 1925. godine, na manastirsko imanje. U selu Do su “odavna”. Slave Lučindan. Priča se da je neki Jovo Šešelj, oko 1800. godine, prodavao vino o derneku (vašaru) na Petrovdan u Zavali. Među svijetom je bio i “musliman Crni Omer sa svojim slugom”. Kada se Omer napio počeo je razbijati čuture za vino oko sebe. Jovo tada ubije Omera i slugu. Poslije ovog događaja, trojica braće Šešelja odsele iz Zavale: jedan se preselio u Do, drugi u Nevesinje, a treći (Joko) pobjegne u neko mjesto kod Metkovića i pređe u katoličku vjeru. Tamo ih, kao katolika, i “sada ima dosta” (84:151,154,182). Iz jednog objavljenog detalja da se zaključiti da su Šešelji živjeli i u Čepelici (Bileća). Vladimir Dedijer, u predgovoru obnovljenog izdanja studije Hercegovina svoga oca Jevta, kaže: “Kada je Jevto otišao u Beograd, u selo Čepelicu su došli austrijski žandari, kundacima premlatili Jevtinog oca Stevana i zahtevali od njega da se odrekne svoga sina. U tome je starog Stevana sprečio njegov sused Šešelj koji je čak udario jednog žandara zbog čega je dobio dve godine tamnice koje je odležao u Zenici” (59:6.7).

    Izvor: Risto Milićević – Hercegovačka prezimena, Beograd, 2005.