Порекло презимена Шешељ

26. март 2012.

коментара: 7

(према књизи Риста Милићевића “Херцеговачка презимена”)

ШЕШЕЉ (п). у Завали. Ораховом Долу и Долу (Попово). Даљим поријеклом су из Риђана у Црној Гори. Из овог краја у Попово је доселио Лазар, “пети предак Душана Шешеља’.

Зна се да су Шешељи најприје становали у Величанима, а затим у Котезима. Из Котеза су прешли у Завалу и настанили се у засеоку Марева Љут. У Орахови До су дошли из Мареве Љути 1925. године, на манастирско имање. У селу До су “одавна”. Славе Лучиндан. Прича се да је неки Јово Шешељ, око 1800. године продавао вино о дернеку (вашару) на Петровдан у Завали. Међу свијетом је био и “муслиман црни Омер са својим слугом”. Када се Омер напио почео је разбијати чутуре за вино око себе, Јово тада убије Омера и слугу. Послије овог догађаја, тројица браће Шешеља одселе из Завале: један се преселио у До, други у Невесиње, а трећи (Јоко) побјегне у неко мјесто код Метковића и пређе у католичку вјеру. Тамо их, као католика, и “сада има доста”.

Из једног објављеног детаља да се закључити да су Шешељи живјели и у Чепелици (Билећа). Владимир Дедијер, у предговору обновљеног издања студије Херцеговина свога оца Јевта, каже: “Када је Јевто отишао у Београд, у село Чепелицу су дошли аустријски жандари, кундацима премлатили Јевтиног оца Стевана и захтевали од њега да се одрекне свога сина. У томе је старог Стевана спречио његов сусед Шешељ који је чак ударио једног жандара због чега је добио две године тамнице које је одлежао у Зеници”.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (7)

Одговорите

7 коментара

  1. Бранко Тодоровић

    Презиме Шешељ забележено је 1677. године у Филипјакову, данас Свети Филип и Јаков у Задарској жупанији, Република Хрватска.

    Извор: Amos Rube Filipi, Biogradsko-vransko primorje u doba Mletačko-Turskih ratova s osvrtom na povijest naseljenja, Povijest Varne, JAZU, Zadar, 1971, str. 549

  2. ND

    Нетачно. Постоји делимична онлајн верзија књиге Biogradsko-vransko primorje u doba Mletačko-Turskih ratova s osvrtom na povijest naseljenja са датим издавачем и годином издања и на страни 549. која је тамо приказана стоји презиме Шешан у Филипјакову, али не и Шешељ. Дакле, презиме Шешељ по датом извору није забележено 1677, године у Филипјакову.
    Такође, треба додати да у прилог тврдњи да су Шешељи пореклом из Роваца иду и подаци из регистра презимена које је правило Montenegro Ethnic Association Australia према којем су Шешељи у сродству са Шешлијама из Никшића, а наводи се да и један комад земљишта у близини Никшића у народу зову “Шешељево” или неки сличан назив, али то треба проверити детаљније.

  3. ND

    Моја грешка. Стварно стоји да је једна особа са тим презименом забележена у Филипјакову. Ипак, с обзиром на изузетно добро пропраћено и забележена кретања породица у Херцеговини, а и порекло Шешеља из Ораховог дола које вуче из Риђана, као и то да су миграције текле из Херцеговине ка приморју и Далмацији, а не обрнуто из тих сувопарних података се лако све своди на следеће могућности: 1. Шешељ у Филипјакову нема везе са Шешељима из Ораховог Дола (наиме, Шешељ као реч означава особу која је склона богињама, често се користило раније широм Далмације са Боком тако да је за очекивати да се могу појавити и више особа са истим презименом због генеричне речи, а које немају родних веза); 2. С обзиром на малу бројност Шешеља у Филипјакову, могуће је да се неки Шешељ доселио тамо, у складу са смером миграција, мада је ово мало вероватно, јер је ми се чини да су већ пре 1800те године, ови Шешељи из Ораховог Дола до тада имали презиме Шешлија. Због тога сам за опцију 1. Такође, ако се узме у обзир да Шешељи католици славе крсну славу Св. Лука као и Шешељи православци, а слава је обичај само за католике у Херцеговини, Дубровнику и Боки Которској, а не даље ка дубини Далмације, мислим да је и више него јасно шта је овде у питању. За славу, конкретно видети рад хрватског историчара Домагоја Видовића и то “Toponimija sela Orahovi Do u Popovu, 37/2 (2011.), str. 533–561”, конкретно страна 541. У сваком случају, као што се да закључити, Шешељи из Ораховог дола, нису пореклом Хрвати.

    • Istorija

      Ne mogu da se setim naziva strane knjige iz 19 veka, autor italijan, pominje prezime SESELI i ZEZELI i navodi da se ta dva prezimena pominju krajem 17 veka u okolini Zadra na severu Dalmacije i u Lici u okolini Plitvičkih jezera (ako se dobro sećam). Zapamtio sam baš da je napomenuo i naglssio da oba oblika inskripcije iako se razlikuju pripadaju jednoj familiji, i da su svi bili pravoslavne vere.

  4. Војислав Ананић

    ШЕШЕЉ (п). у Завали, Ораховом Долу и Долу (Попово). Даљим поријеклом су из Риђана у Црној Гори. Из овог краја у Попово је доселио Лазар, “пети предак Душана Шешеља”. Зна се да су Шешељи најприје становаии у Величанима, а затим у Котезима. Из Котеза су прешли у Завалу и настанили се у засеоку Марева Љут. У Орахови До су дошли из Мареве Љути 1925. године, на манастирско имање. У селу До су “одавна”. Славе Лучиндан. Прича се да је неки Јово Шешељ, око 1800. године, продавао вино о дернеку (вашару) на Петровдан у Завали. Међу свијетом је био и “муслиман Црни Омер са својим слугом”. Када се Омер напио почео је разбијати чутуре за вино око себе. Јово тада убије Омера и слугу. Послије овог догађаја, тројица браће Шешеља одселе из Завале: један се преселио у До, други у Невесиње, а трећи (Јоко) побјегне у неко мјесто код Метковића и пређе у католичку вјеру. Тамо их, као католика, и “сада има доста” (84:151,154,182). Из једног објављеног детаља да се закључити да су Шешељи живјели и у Чепелици (Билећа). Владимир Дедијер, у предговору обновљеног издања студије Херцеговина свога оца Јевта, каже: “Када је Јевто отишао у Београд, у село Чепелицу су дошли аустријски жандари, кундацима премлатили Јевтиног оца Стевана и захтевали од њега да се одрекне свога сина. У томе је старог Стевана спречио његов сусед Шешељ који је чак ударио једног жандара због чега је добио две године тамнице које је одлежао у Зеници” (59:6.7).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    • Bata

      Ne mora da znaci.

      Kazu da su prezimena koja se zavrsavaju na Elj, porijeklom Hrvatska. Tipa Kardelj, Šešelj, Kuželj itd. Ne mora značiti da su Hrvati. Mogu bit Turci koji su bili prognani kao haramije. Mogu bit lacmani i sl. Ali teško da su Srbi ukoliko se etimologija prezimena ne objasni kao recimo za Kuželj prezime u CG koji nose prezime po jugoslovenskoj rijeci za jedinicu mjere za indijsku konoplju. Ti Kuželji su bili proizvodjaci i trgovci konoplje u Kraljevini Jugoslaviji.

      Inace Šešelji u Katolici ne moraju biti povezani sa pravoslavnim, jer etimologija je specifična a određuje prezime po vrsti profesije kao Tesla, Kovač i sl

      Ja vidim da na poreklo za Turke stoji da su potomci crnogorske vladajuće dinastije. Njihovo selo se zove Bašino selo, sto oni tumače kao Balšino selo. Iako Basa znaci Vladar na turski, pa pravde imamo riječ Paša ili Harambaša, cak taj rod ima J haplogrupu i poznati su kao bivši Turci kod nas. Medjutim na poreklo je drugi navod nelogičan iz neke knjige.

      • Богдан

        Да ниси мало претјеро са том хрваштином, шта је то код хрвата хрвацко? Не говоре чајкавски, говоре србски и од када су се покатоличили од тада су хрвати, са Србским генима, србском крви и србским језиком кои сада силују и савијају да би био хрвацки. 90% су Срби, а оно 10% су њемци, мађари, талијани или роми.