Шакота

26. март 2012.

коментара: 3

Претходни чланак:

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Војислав Ананић

    Шакоте

    Шакоте (Срби) су настањени у Козицама и Опличићима (Тријебањ, Столац). Почетком двадесетог вијека, Дедијер је забиљежио: „Шакоте су прије 300 година дошли из Црнића због зулума, а старином су Златанићи испод Голије.“ Исти извор тврди како су Шакоте на Зијемљима стигли из Козица око 1880. године. Шакоте Хрвати живе у Љуботићима (Широки Бријег) и Лугу (Прозор).
    Породично предање које је истражио Жељко Шакота из Козица, потврђује Дедијерову тврдњу да су Шакоте у Тријебањ доселиле из Црнића, међутим, неке породице Шакота остале су у Црнићима и Јасочу све до друге половине осамнаестог вијека и тек тада преселиле у Козице. У прошлости, Шакоте су живјеле у селима Пјешивац, Ротимља и Гомји Брштаник, а половином деветнаестог вијека једна породица се из Козица преселила у Доњи Тријебањ и тамо живјела до овога задњег рата. Поред имања у Козицама, Шакоте су имале имања на Моринама, Кошћели, Дријену, Хабатницама, Мутаповини, Рогојевцу, Ходову, Коритнику, Хргуду, Баранима и Јарчиштима. Сахрањивали су се или се сада сахрањују у Црнићима (Ђурића гробље), Јасочу, Козице (старо и ново гробље), Тријебањ, Г. Брштаник. По предању, Шакоте су се презивале Златанићи, али постоје верзије Златановић и Златарић. Шакоте су у Дубраве доселили испод планине Голије у данашњој Црној Гори. У близини Голије је до Другог свјетског рата живјела породица Златанић и са њима су Шакоте из села Корита одржавали рођачке односе. Презиме су промијенили по доласку у Дубраве. Према предању један је Шакота, нехотице, убио коња шаком и добио надимак Шакота, а његови потомци презиме Шакотићи. Тек почетком деветнаестог вијека презиме добија облик Шакота. Најстарији помен презимена Шакотић долази на почетку петнаестог вијека, када се спомиње Брајко Шакотић са још неким Ијудима из Дубрава, у тренутку када дају изјаву о вјемости Сандаљу Хранићу. У једном документу из седамнаестог вијека из манастира Житомислић, спомиње се презиме Шакотић. Шакоте су били бројно братство, па су крајем шеснаестог и почетком седамнаестог вијека имали 100 мушких глава за пушку. Били су у родбинским везама са Милорадовићима и живјели су близу њих у Црнићима. Заједно са Милорадовићима су у седамнаестом вијеку одселили у Русију, да би касније поново долазили у Херцеговину код рођака и у манастир у Житомислићу. Крајем седамнаестог вијека Шакоте су се раселиле у западну Херцеговину и околину Билеће и тамо се временом породица значајно повећала. Из Плане код Билеће су се крајем осамнаестог вијека иселили у околицу Сарајева, као и у Семберију, Бирач и Мајевицу, те Корита, Давидовиће и Бијељане у билећкој општини. Једна породица је из Козица крајем деветнаестог вијека одселила на Зијемља (Невесиње). Око 1900. године дио Шакота се населио на Хргуд на купљена имања, а пред Први свјетски рат и послије њега дио Шакота се насељава у дубравска села Опличиће, Прењ и Губавицу. До Другог свјетског рата из Козица је иселила трећина породице Шакота. Око 1908. године двије породице Шакота доселили су с на Губавицу и на Спахатићево имање, које су купили након њиховог одласка у Турску. Шакоте из Козица славе Светог Јована Крститеља, Јовањдан, док су њихови исељеници у источној Херцеговини и Босни промијенили крсну славу и славе Лазареву Суботу.
    Етимологија презимена Шакота, вјероватно, долази од основе шака – палма, прегршт, пест, длан, рука“, па отуда “шакосати, шакатати – шакама ударати, бити“. Дакле, неко ко је био јак у рукама; шаката-шакота-Шакота. У Горажду има презиме Шако.

    Извор: Алија Пирић, Дубравски лексикон, Столац, 2013.

  2. Војислав Ананић

    ШАКОТА (п.к). Шакоте (п). у Тријебњу, Козицама, Црнићима (Дубраве. Столац), Коритима, Мекој Груди (Билећа) и Зијемљу (Мостар). Старином су Златанићи “испод Голије”. Доселили су у Тријебањ “прије 300 година” из Црнића, а у Зијемља из Козица око 1880. године. Славе Јовањдан ( 59:235,258). У Меку Груду Шакота је дошао из Требиња “као механџија”. Слави Ђурђевдан. Шакоте у Коритима славе Аранђеловдан (258:45). Шакоте (к) су у Љуботићима (Широки Бријег) и Лугу (Прозор). У Љуботићима су старосјцдиоци. Поријекло и даља старина нису им позанати. Помињу се у пописима становништва 1743. године. Године 1768. помиње се једна породица и у Доњем Расну. Данас их има “само у Љуботићима” (189:75). У Луг су се Шакоте “први од католика” населили. Старином су ”из Херцеговине” (79:119). Могуће је да су од Широког Бријега.

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    • Горан

      Шакотићи су презиме добили по једном Шаренцу који је имао веома велике руке тј шаке ,,ко лопате,,па је добио надимак Шакота.Припадају роду Шаренаца-Властелиновића.Двојца браће Шакотића дођу у 17веку у Стари Влах у село Комарани и ту буду прозвани Шапоње.Шакоте и Шапоње је веома сличан надимак,јасно указује на људе са веома великим рукама тј шакама.