Порекло презимена Шевић Reviewed by Momizat on . Презимена Шево и Шевић истражили су Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић у рубрици Корени (франкфуртске "Вести"):   Читатељка НН моли "нешто више Презимена Шево и Шевић истражили су Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић у рубрици Корени (франкфуртске "Вести"):   Читатељка НН моли "нешто више Rating:
You Are Here: Home » Презимена » Порекло презимена Шевић

Порекло презимена Шевић

Презимена Шево и Шевић истражили су Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић у рубрици Корени (франкфуртске „Вести“):

 

Читатељка НН моли „нешто више“ о породицама, односно презименима Шево и Кукољ. Прва је њеног мужа и за њу наводи да се „налазила на тромеђи Босне, Лике и Далмације“, а друга је њена (њено девојачко презиме) „из села Врпоље код Книна“. Ни речце више, а поготово неки од конкретнијих података које смо тражили ради успешнијег истраживања: крсна слава, завичајно село, неки предак и његова постојбина… Узгред, јер је повод очигледан: молимо читаоце да не избегавају ове податке, а у неким случајевима и да пишу читко, макар и латиницом, а знамо и готицу, ако неко тако воли. Значи, пожељна су најкраћа „питањца“, па би и одговор могао бити такав, и садржајан и прецизан.

Срећом, бар што се тиче Шева, у нашој књизи „Српске породице и презимена“ (првој од неколико будућих, ако Бог да, а даће), објавили смо прилог који, сигурни смо, све објашњава о пореклу овог презимена, на основу писама Д. Шевића из Ниша, пореклом из Босанске Крајине, и Гордане Шевић, из Младеновца, који су замолили да разјаснимо шта значи њихово презиме, откуда су њихове породице заиста пореклом, те да ли су у сродству са фамилијом која носи презиме Шево. За друго презиме, Кукољ, молимо мало стрпљења.

Најпре, Шевићи и Шеве су, сматрамо, истог порекла, односно „најближи рођаци“, истина, одавно разрођени. Као што смо то већ на неколико места објашњавали, у неким случајевима се на основни облик презимена без наставка ић или евић и других, тај додатак често или произвољно узимао или су га свештеници односно неки чиновници самоиницијативно и самовољно дописивали, сматрајући га исправнијим, односно „српскијим“. А било је и примера обрнутог поступка: да су, на пример, Чубриће прозвали Чубрама, Радмиловиће – Радмилима итд, па они то прихватили и задржали.

Шевићи су, међутим, утврдили смо, настали од Шева. Пореклом су као, уосталом и толике друге породице расејане с обе стране Дрине – из Херцеговине.

Презиме Шевић је, дакле, само новија, иако не скорашња, варијанта старог презимена Шево, што се јасно види из примера Шевâ и Шевићâ из области Унац који славе исту славу, Лучиндан.

Три Шевића – Јован, потпуковник и син му Петар, лајтнант, као и један капетан Живан – спомињу се (у документима којима се послужио Милош Црњански, пишући своје славне „Сеобе“) међу организаторима пресељења Срба граничара у Русију, средином 18. века. Штавише, Јован Шевић је био и оснивач колоније Славјано-Сербија у данашњој Украјини (друга таква колонија била је Нова Србија). За ове Шевиће се зна да су били угледна властелинска породица која се у Угарску доселила још у 16. веку, али то опет не искључује могућност да су пореклом из динарског подручја.

Према подацима за Шајкашку, Шевићи су забележени у Каћу, 1779, Жабљу 1971, Вилову 1828, Молу, 1856, а у Банатском Бечеју 1801. године, као и у Госпођинцима 1773. године, док су у истом селу 1916. писани као Шевин(и). У Босни су крајем 19. века Шеве, са славом Св. Лука, забележени у „протопрезвитеријатима“ Унац, Петровац, Бања Лука, Крупа и Ливно, а са славама Св. Никола и Св. Пантелија у околини Санског Моста. У исто време су постојале фамилије Шевића, са славама Ђурђевдан и Лучиндан у Бихаћу, а само Лучиндан код Дубице, Приједора, Градишке и Санског Моста. Код Крупе има и „лучинштака“ и „ми(х)ољштака“.

У некадашњој личко-крбавској жупанији многобројна фамилија Шево забележена је у време Првог светског рата у Дреновцу код Срба, док се у Радекином „Карловачком владичанству“ наводе Шевићи у Лици, али без ознаке места, са славом Јовањдан.

У „Лексику презимена СР Хрватске“ (1976), породице Шево су евидентиране према пописима становништва у општинама Бели Манастир, Бенковац, Винковци, Вис, Глина, Грубишно Поље, Загреб, Задар, Книн, Корчула, Нашице, Осијек и Сплит, а Шевић у селима односно општинским местима Винковци, Вировитица, Вуковар, Госпић, Грубишно Поље, Доњи Михољац, Ђаково, Нашице, Славонска Пожега, Славонски Брод, Сплит, Ђаково, те на Вису и у Загребу.

Основно презиме, Шево могло је лако настати од надимка неког далеког претка. У „Рјечнику хрватскога или српскога језика“ (ЈАЗУ), тврди се да је то име дошло према облику „шевељ“, као надимку човека који је „шеваст“, тј. хром, шепав, па се јавља и презиме Шевељ (у дубровачком залеђу и Подгори, код Макарске).

И ово потврђује нашу претпоставку да су Шеве у „џемату (Х)Рâсно“, у западној Херцеговини, где су најраније забележени, првобитно били Срби, јер је у овим крајевима некад преовладавало српско становништво, наравно временом покатоличено и похрваћено. То, уосталом, изричито тврди Јевто Дедијер. Он наводи да су преци Шева у Рâсном „пре 250 година“ – у односу на време његових истраживања (1899-1909, дакле пре неких 350 година, у односу на данашње време) – као раније православни Срби славили Ђурђевдан (а славе се, знамо, понекад и мењају), добегли пред Турцима из Ти(х)аљине, најпре у Броћно, где су неки и остали (и тамо их је такође, тада, још било), а остали у првој половини прошлог века прешли у Рâсно.

 

ИЗВОР: Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић, „Корени“, порекло српских породица и презимена, рубрика из франкфуртских „Вести“


Коментари (16)

  • blackduke

    Pomaze Bog Jovice!

    Одговори
  • blackduke

    Najpre, Ševići i Ševe su,istog porekla, odnosno „najbliži rođaci“, istina, odavno razrođeni. U nekim slučajevima se na osnovni oblik prezimena bez nastavka ić ili ević i drugih, taj dodatak često ili proizvoljno uzimao ili su ga sveštenici odnosno neki činovnici samoinicijativno i samovoljno dopisivali, smatrajući ga ispravnijim, odnosno „srpskijim“. A bilo je i primera obrnutog postupka: da su, na primer, Čubriće prozvali Čubrama, Radmiloviće – Radmilima itd, pa oni to prihvatili i zadržali.
    Ševići su, međutim, nastali od Ševa. Poreklom su kao, uostalom i tolike druge porodice rasejane s obe strane Drine – iz Hercegovine.
    Prezime Šević je, dakle, samo novija, iako ne skorašnja, varijanta starog prezimena Ševo, što se jasno vidi iz primera Ševâ i Ševićâ iz oblasti Unac koji slave istu slavu, Lučindan.
    Tri Ševića – Jovan, potpukovnik i sin mu Petar, lajtnant, kao i jedan kapetan Živan – spominju se (u dokumentima kojima se poslužio Miloš Crnjanski, pišući svoje slavne „Seobe“) među organizatorima preseljenja Srba graničara u Rusiju, sredinom 18. veka. Štaviše, Jovan Šević je bio i osnivač kolonije Slavjano-Serbija u današnjoj Ukrajini (druga takva kolonija bila je Nova Srbija). Za ove Ševiće se zna da su bili ugledna vlastelinska porodica koja se u Ugarsku doselila još u 16. veku, ali to opet ne isključuje mogućnost da su poreklom iz dinarskog područja.
    Prema podacima za Šajkašku, Ševići su zabeleženi u Kaću, 1779, Žablju 1971, Vilovu 1828, Molu, 1856, a u Banatskom Bečeju 1801. godine, kao i u Gospođincima 1773. godine, dok su u istom selu 1916. pisani kao Ševin(i). U Bosni su krajem 19. veka Ševe, sa slavom Sv. Luka, zabeleženi u „protoprezviterijatima“ Unac, Petrovac, Banja Luka, Krupa i Livno, a sa slavama Sv. Nikola i Sv. Pantelija u okolini Sanskog Mosta. U isto vreme su postojale familije Ševića, sa slavama Đurđevdan i Lučindan u Bihaću, a samo Lučindan kod Dubice, Prijedora, Gradiške i Sanskog Mosta. Kod Krupe ima i „lučinštaka“ i „mi(h)oljštaka“.
    U nekadašnjoj ličko-krbavskoj županiji mnogobrojna familija Ševo zabeležena je u vreme Prvog svetskog rata u Drenovcu kod Srba, dok se u Radekinom „Karlovačkom vladičanstvu“ navode Ševići u Lici, ali bez oznake mesta, sa slavom Jovanjdan.
    U „Leksiku prezimena SR Hrvatske“ (1976), porodice Ševo su evidentirane prema popisima stanovništva u opštinama Beli Manastir, Benkovac, Vinkovci, Vis, Glina, Grubišno Polje, Zagreb, Zadar, Knin, Korčula, Našice, Osijek i Split, a Šević u selima odnosno opštinskim mestima Vinkovci, Virovitica, Vukovar, Gospić, Grubišno Polje, Donji Miholjac, Đakovo, Našice, Slavonska Požega, Slavonski Brod, Split, te na Visu i u Zagrebu.
    Osnovno prezime, Ševo moglo je lako nastati od nadimka nekog dalekog pretka. U „Rječniku hrvatskoga ili srpskoga jezika“ (JAZU), tvrdi se da je to ime došlo prema obliku „ševelj“, kao nadimku čoveka koji je „ševast“, tj. hrom, šepav, pa se javlja i prezime Ševelj (u dubrovačkom zaleđu i Podgori, kod Makarske).
    I ovo potvrđuje našu pretpostavku da su Ševe u „džematu (H)Râsno“, u zapadnoj Hercegovini, gde su najranije zabeleženi, prvobitno bili Srbi, jer je u ovim krajevima nekad preovladavalo srpsko stanovništvo, naravno vremenom pokatoličeno i pohrvaćeno. To, uostalom, izričito tvrdi Jevto Dedijer. On navodi da su preci Ševa u Râsnom „pre 250 godina“ – u odnosu na vreme njegovih istraživanja (1899-1909, dakle pre nekih 350 godina, u odnosu na današnje vreme) – kao ranije pravoslavni Srbi slavili Đurđevdan (a slave se, znamo, ponekad i menjaju), dobegli pred Turcima iz Ti(h)aljine, najpre u Broćno, gde su neki i ostali (i tamo ih je takođe, tada, još bilo), a ostali u prvoj polovini prošlog veka prešli u Râsno.

    Одговори
  • Predrag Šević

    Uvaženi blackduke,

    Pažljivo sam pročitao Vaše navode vezane za moje prezime. Kakogod, želeo bih samo da napomenem nekoliko stvari.
    „Moji“ Ševići se nalaze u selu Blaznava, 13 km južno od Topole, u podnožju planine Rudnik, na putu koji je označen kao nekadašnji Carigradski drum. Familija je brojna i trenutno nas ima oko 300. Svi do jednog slavimo sv.Alimpija Stolpnika, 26. novembra po starom, tj. 9. decembra po novom kalendaru. Obzirom da su pomenuti Jovan, Petar i Živan poveli sa sobom sve rođake, koji su hteli da pođu, oko 1750. godine moj prapredak Ilija, zvani Kikara, sa jos dva brata, je, evidentno, odlucio da mu je dosta puta i ostao je u Blaznavi, za ono vreme, veoma napredno mesto, koje je prema navodima Vajevske eparhije u datom trenutku imalo više kuća nego Kragujevac i Gornji Milanovac zajedno. Takođe, želeo bih da naglasim, da pomenuto vlastelinsko poreklo nije slučajno, pošto se u nekoliko spisa, pomenuti Ševići dovode u vezu sa Nemanjićima preko Milutinove ćerke Zorice, koja se dva puta udavala, i u drugom braku je bila udata za Šević Milana, vlastelina i viteza Milutinovog, negde u okolini današnje Sjenice, u 14. veku. To bi bilo moje saznanje, dosad. Veliki pozdrav !

    Одговори
    • Veselinka

      Poštovani
      moj pradeda je Mihajlo Šević rođen krajem XIXv.
      Proveriću tačno godinu .Oženio se u selu Vodice
      u okolini Smederevske palanke Slavio je slavu
      sv. Alimpije

      Одговори
  • goran ševo

    Pozdravljam vas sve koji radite na ovakvim stvarima tj. na stvaranju budućih veza medju ljudima , a koje su prekinute u prošlosti, usled razlicitih razoga te se znanje o porodicama i plemenima iz kojih poticemo zaboravilo. Ja seam rođen ispod
    planine Osječenice u opštini Drvar, slavimo Lučindan, moji preci su tu negdje od 1850 kad je došao Stevan i Marko sa porodicom iz Plavna kod Knina dalje nemam saznanja. Ševo je izvorni oblik prezimena i nalazio sam toponime u crnoj gori pa smo vjerovatno iz davnina kada je pleme bilo jače odnosno kad se nismo dijelili na porodice, već živjeli u rodovima, a onda se poslije kako je pleme raslo i raseljavali se . toliko za sada volio bi da saznam još više o porijeklu prezimena te ako ko zna da mi pošalje mejlom, unapred zahvaljujem. Pozdrav svima.

    Одговори
    • Небојша

      Горане, Шеве/Шевићи Св. Лука припадају племену Опачића. Пореклом су из племена Никшића.

      Иначе, Никшићи имају сачувано предање о пореклу од Немањића (са женске стране).

      Св. Луку славе углавном исељеници из овог племена.

      Из Никшића је ова група родова прешла на Змијање прво, па су се затим селили ка Далмацији. Из Далмације су се расељавали по целој Крајини.

      Одговори
  • Dragoljub Sevic

    Podaci prikupljeni od porodice:Cukundeda Teodor{1800)imao je dva brata i ziveo u Sevinom polju,pradeda Radovan se preselio u Mol , gde je rodjen Deda Isidor,bio je zeleznicar i selio se po celoj Austrougarkoj{po nalogu i bio sef stanica u malim mestima)otac M,ilan je rodjen u Bizovcu 1918,a deda se penzionisao u Gabosu i imao je decu Nataliju{1900),Radovana{?}Sofiju{?}Isidora{1909},Zorku{1912} i Milana{1918),koji je imao samo mene{1948},a ja imam samo sina Dragoljuba{1972} i unuke Milicu{2002} i Dusana{2005}.Slava nam je Sveti Luka.Vole bih da saznam vise i svi koji nesto znaju molio bih da pisu!!!!!!!!!!!!!!

    Одговори
  • севић

    Pozdrav svima, zanima me da li neko zna poreklo prezimena Sević, prvo slovo je S, a ne Š?

    Одговори
  • Peđa

    Ševe su od pretka Nikše iz plemena Nemanjića. Iz Crne Gore raselili su se po Bosanskoj Krajini i Dalmaciji, Slave Svetog Luku kao Bratstva Bulatovića, Šćepanovića ….. pleme Rovčani. Knjiga Tromeđa Đuro Jarić

    Одговори
  • Небојша Шевић

    “Моји“ Шевићи већ двеста година живе у Новом Саду, Руми и Београду. У старој књизи Васе Стајића о знаменитим породицама Новог Сада се може пратити директна линија, наследни низ од прадеде мог чукундеде (не знам да ли је то аскурђел или постоји неки други назив за овог даљег претка 🙂 ) који је био новосадски трговац па све до мог чукундеде, који је је био адвокат и јавни бележник и умро је почетком 20-ог века. Даље је прадеда живео у Срему, тј. у Руми и околини. Ми, његови потомци живимо данас у Новом Саду и Београду. У новинама сам пре више година прочитао неку вест о неком Шевићу из Руме, који може бити потомак неких наших даљих заједничких предака из 19-ог века, али не знам којих… нису нам румски Шевићи познати лично нити их знамо како смо род. Има и данас у Београду и још других породица Шевића, они су пореклом (мислим) из Босне и нису рођаци са нама, „сремским“ Шевићима. Генерал Шевић који је средином 18. века водио сеобу Срба у Руско царство је живео још северније, у Поморишју, где је био командант милиције, то је област раније густо насељена Србима, око Арада (данас Мађарска), Чонграда (западна Румунија) и др. Да ли се неки Шевић одатле спустио мало јужније око Новог сада, па од њега да воде ови „наши“ Шевићи – није ми познато, али бих веома волео да сазнам и било би ми част да су ми неки далеки преци. После су од ген. Шевића доста потомака било високи официри у руској војсци, чак један од водећих генерала у рату са Наполеоном 1812. У сваком случају, од почетка 19. века, ова наша грана Шевића је везана са садашњу Војводину – Нови Сад и Срем. Даљи корени ми нису познати…

    Одговори
  • Небојша Шевић

    Направио сам мали лапсус – Арад је у Румунији, Чонград у Мађарској… Волео бих да сазнам и своје даље претке, даље од почетка 19-ог века. Не знам на који начин то да сазнам… вероватно је то записано у старим црквеним књигама, али како доћи до њих? Да ли неки архив Српске православне цркве или неки локални архив у данашњој Војводини чува тако старе књиге са подручја Новог Сада и околине? Ако имате неку информацију, дајте предлог или савет. Јавите се Шевићи из ових крајева! 🙂

    Одговори
  • Раде Бракочевић

    ДНК анализом можете утврдити даље поријекло.

    Одговори
  • PAVLE ŠEVIĆ

    Zovem se Šević Pavle rodjen sam 1977 god.u Sremskoj Mitrovici zivim u selu Grgurevci na Fruskoj Gori.Slavim slavu Sv.Jovan.Otac mi se zove Nikola,deda Paja,cukundeda LJubomir,njegov otac Kuzman i svi su rodjeni u Grgurevcima.Imam jos podatak da se Kuzmanov otac zvao Jevstatije i da je umro 1830 god. u Grgurevcima.Voleo bih da znam da li je on dosao u Grgurevce i ako jeste odakle je i gde to mogu da proverim.

    Одговори
  • Ivana Šević

    Takođe smo poreklom iz Grgurevaca i slavimo Sv.Jovana. Otac mi je Milan, deda Jovan, pradeda Milorad, čukundeda Subota i svi su živeli u Grgurevcima. Jedno je sigurno – postoji predak koji nas povezuje. 🙂

    Одговори
  • Šević

    Bogu hvala neka nasih Ševića,moji su rodom iz Bosne tj Bosanski novi,mi slavimo Djurdjevdan,dok nasi rodjaci u istom selu slave Luku…

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top