Порекло презимена Шевић

25. март 2012.

коментара: 30

Презимена Шево и Шевић истражили су Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић у рубрици Корени (франкфуртске “Вести”):

 

Читатељка НН моли “нешто више” о породицама, односно презименима Шево и Кукољ. Прва је њеног мужа и за њу наводи да се “налазила на тромеђи Босне, Лике и Далмације”, а друга је њена (њено девојачко презиме) “из села Врпоље код Книна”. Ни речце више, а поготово неки од конкретнијих података које смо тражили ради успешнијег истраживања: крсна слава, завичајно село, неки предак и његова постојбина… Узгред, јер је повод очигледан: молимо читаоце да не избегавају ове податке, а у неким случајевима и да пишу читко, макар и латиницом, а знамо и готицу, ако неко тако воли. Значи, пожељна су најкраћа “питањца”, па би и одговор могао бити такав, и садржајан и прецизан.

Срећом, бар што се тиче Шева, у нашој књизи “Српске породице и презимена” (првој од неколико будућих, ако Бог да, а даће), објавили смо прилог који, сигурни смо, све објашњава о пореклу овог презимена, на основу писама Д. Шевића из Ниша, пореклом из Босанске Крајине, и Гордане Шевић, из Младеновца, који су замолили да разјаснимо шта значи њихово презиме, откуда су њихове породице заиста пореклом, те да ли су у сродству са фамилијом која носи презиме Шево. За друго презиме, Кукољ, молимо мало стрпљења.

Најпре, Шевићи и Шеве су, сматрамо, истог порекла, односно “најближи рођаци”, истина, одавно разрођени. Као што смо то већ на неколико места објашњавали, у неким случајевима се на основни облик презимена без наставка ић или евић и других, тај додатак често или произвољно узимао или су га свештеници односно неки чиновници самоиницијативно и самовољно дописивали, сматрајући га исправнијим, односно “српскијим”. А било је и примера обрнутог поступка: да су, на пример, Чубриће прозвали Чубрама, Радмиловиће – Радмилима итд, па они то прихватили и задржали.

Шевићи су, међутим, утврдили смо, настали од Шева. Пореклом су као, уосталом и толике друге породице расејане с обе стране Дрине – из Херцеговине.

Презиме Шевић је, дакле, само новија, иако не скорашња, варијанта старог презимена Шево, што се јасно види из примера Шевâ и Шевићâ из области Унац који славе исту славу, Лучиндан.

Три Шевића – Јован, потпуковник и син му Петар, лајтнант, као и један капетан Живан – спомињу се (у документима којима се послужио Милош Црњански, пишући своје славне “Сеобе”) међу организаторима пресељења Срба граничара у Русију, средином 18. века. Штавише, Јован Шевић је био и оснивач колоније Славјано-Сербија у данашњој Украјини (друга таква колонија била је Нова Србија). За ове Шевиће се зна да су били угледна властелинска породица која се у Угарску доселила још у 16. веку, али то опет не искључује могућност да су пореклом из динарског подручја.

Према подацима за Шајкашку, Шевићи су забележени у Каћу, 1779, Жабљу 1971, Вилову 1828, Молу, 1856, а у Банатском Бечеју 1801. године, као и у Госпођинцима 1773. године, док су у истом селу 1916. писани као Шевин(и). У Босни су крајем 19. века Шеве, са славом Св. Лука, забележени у “протопрезвитеријатима” Унац, Петровац, Бања Лука, Крупа и Ливно, а са славама Св. Никола и Св. Пантелија у околини Санског Моста. У исто време су постојале фамилије Шевића, са славама Ђурђевдан и Лучиндан у Бихаћу, а само Лучиндан код Дубице, Приједора, Градишке и Санског Моста. Код Крупе има и „лучинштака” и „ми(х)ољштака”.

У некадашњој личко-крбавској жупанији многобројна фамилија Шево забележена је у време Првог светског рата у Дреновцу код Срба, док се у Радекином „Карловачком владичанству” наводе Шевићи у Лици, али без ознаке места, са славом Јовањдан.

У „Лексику презимена СР Хрватске” (1976), породице Шево су евидентиране према пописима становништва у општинама Бели Манастир, Бенковац, Винковци, Вис, Глина, Грубишно Поље, Загреб, Задар, Книн, Корчула, Нашице, Осијек и Сплит, а Шевић у селима односно општинским местима Винковци, Вировитица, Вуковар, Госпић, Грубишно Поље, Доњи Михољац, Ђаково, Нашице, Славонска Пожега, Славонски Брод, Сплит, Ђаково, те на Вису и у Загребу.

Основно презиме, Шево могло је лако настати од надимка неког далеког претка. У „Рјечнику хрватскога или српскога језика” (ЈАЗУ), тврди се да је то име дошло према облику „шевељ”, као надимку човека који је „шеваст”, тј. хром, шепав, па се јавља и презиме Шевељ (у дубровачком залеђу и Подгори, код Макарске).

И ово потврђује нашу претпоставку да су Шеве у „џемату (Х)Рâсно”, у западној Херцеговини, где су најраније забележени, првобитно били Срби, јер је у овим крајевима некад преовладавало српско становништво, наравно временом покатоличено и похрваћено. То, уосталом, изричито тврди Јевто Дедијер. Он наводи да су преци Шева у Рâсном „пре 250 година” – у односу на време његових истраживања (1899-1909, дакле пре неких 350 година, у односу на данашње време) – као раније православни Срби славили Ђурђевдан (а славе се, знамо, понекад и мењају), добегли пред Турцима из Ти(х)аљине, најпре у Броћно, где су неки и остали (и тамо их је такође, тада, још било), а остали у првој половини прошлог века прешли у Рâсно.

 

ИЗВОР: Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић, „Корени“, порекло српских породица и презимена, рубрика из франкфуртских „Вести“

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (30)

Одговорите

30 коментара

  1. PAVLE ŠEVIĆ

    Zovem se Šević Pavle rodjen sam 1977 god.u Sremskoj Mitrovici zivim u selu Grgurevci na Fruskoj Gori.Slavim slavu Sv.Jovan.Otac mi se zove Nikola,deda Paja,cukundeda LJubomir,njegov otac Kuzman i svi su rodjeni u Grgurevcima.Imam jos podatak da se Kuzmanov otac zvao Jevstatije i da je umro 1830 god. u Grgurevcima.Voleo bih da znam da li je on dosao u Grgurevce i ako jeste odakle je i gde to mogu da proverim.

  2. Ivana Šević

    Takođe smo poreklom iz Grgurevaca i slavimo Sv.Jovana. Otac mi je Milan, deda Jovan, pradeda Milorad, čukundeda Subota i svi su živeli u Grgurevcima. Jedno je sigurno – postoji predak koji nas povezuje. 🙂

  3. Šević

    Bogu hvala neka nasih Ševića,moji su rodom iz Bosne tj Bosanski novi,mi slavimo Djurdjevdan,dok nasi rodjaci u istom selu slave Luku…

  4. Dejan Šević

    Ja sam iz Bačke Topole i tu sam rođen kao i moj otac Mile. Moj deda Marko je rođen u Bih selo Glinica,opš Velika Kladuša .
    Moj pradeda je Šević Mihajlo rođen u Bih Glinica , koji je nakon solunskog fronta došao u Njegoševo kod Bačke Topole.
    Slavimo Svetog Luku

  5. Branko Šević

    Prezime Šević
    Moja porodica je poreklom iz Slavonije okolina Đakova selo se zvalo Borovik danas više ne postoji, Moj pradeda Kosta živio je u USA 20 tih godina no nije uspijo izbaviti svoju familiju prije početka drugog svjetskog rata od muških glava 1942 pobile su ustase u logoru Jasenovac mog dedu Iliju i njegovu braću Milan i njegovu familiju!
    Moja familija živjela je na tom području preko 300 godina mislim da smo u srodstvu sa Ševićima koji su zivjeli u Ukrajini
    Danas to selo više ne postoji već samo veliko jezero , naravno Hrvatska nikad nije podigla spomenik Srbima poubijanim u tom selu!
    Ostao je moj otac Slobodan i stric Kosta.
    Kosta je imao sina Iliju sada pokojni ima sina Miloša
    Danas živim u United Kingdom
    Moje ime Branko Šević i nakon izdaje i prodaje Krajine od strane Miloševića odlazim u UK
    Bogu hvala imam dva sva sina Kostu i Milana slavimo Sv Luku