Порекло презимена Поповић

22. март 2012.

коментара: 200

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ПОПОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Поповић

Хаплогрупа: R1a Z280 L1280

Порекло: Змињак, Шабац, Србија / огранак Дамњановића из Змињака, Шабац, Србија

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
_________________________

Поповић

Хаплогрупа: R1a Z280 L1280

Порекло: Чанићи, Шековићи, Република Српска

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Презиме Поповић је веома често, присутно у готово у свим крајевима где је живео или живи српски народ. Настало је по свештеничком позиву родоначелниковом.

У књизи Риста Милићевића “Херцеговачка презимена” помиње се у више крајева Херцеговине, са различитим крсним славама, и у различитим конфесијама.

Православни Поповићи у Херцеговини су у селима Самобору, Малој Грачаници, Дражљеву (Гацко), Бјелошеву Долу, Крушевици (Љубиње), Равном, Драчеву, Дријењанима (Попово), Мостару и другим местима.

У Самобору су пореклом из Пиве. Предање каже да су у роду са Стеваном Мусићем, јунаком из народних песама.  Славе Савиндан.

У Дражљеву су “од Кисића из Пријевора” код Билеће одакле је “дошао један Глоговцима у најам, загледао се у њихову дјевојку и оженили га”. Син овог најамника је постао поп, а иза њега је, кажу, било још десет попова из овог племена. Славе Никољдан.

У Малу Гарешницу су Поповићи доселили “послије окупације” из Дражљева. У Бјелошев До и Крушевице су дошли из Загоре (Требиње). Славе Ђурђевдан.

Поповића има у Жакову и Месарима (Подбрђе и Требиње) и у Требињу. Славе Јовањдан.

Поповићи католици у Херцеговини су у Домановићима (Чапљина). Потичу од Вратошића из Требимље у Попову, одакле су побегли од глади у Домановиће.

Поповићи муслимани су живели у Билећи, а за њих се зна да су “до турске окупације биле хришћанске породице”.

Поповића је било доста и у Лици у местима Бротња (Срб), Вребац, Врховине, Доњи Лапац, Доња Швица, Залужница, Мутилић (Удбина), Небљуси, Оточац, Плоча, Сењ, Томингај, Ваганац (Личко Петрово Село). У овим местима су православне вере и најчешће славе или Светог Јована или Светог Николу.

_____________________

Презиме Поповић среће се и у црногорском приморју, у бококоторском насељу Мојдеж (код Херцег Новог). Вредан прилог о овом братству Поповића послао је сарадник портала Порекло Зоран Ђуров Шабовић.

Његово истраживање о братству Поповић, објављено у књизи „Мојдеж – прилози за хронику села и родослове“, из 2007. године, преносимо у целини.

Текст је у ПДФ формату и можете га видети ако клинкете на следећи линк: Братство Поповић из Мојдежа.

_____________________

О дробњачким Поповићима писали су Стојан Караџић и Вук Шибалић у књизи „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ  ‘Стручна књига’:

ПОПОВИЋИ (живе у Тимару)

Они су огранак Србљановића од којих су се давно одвојили. Презиме су добили по неком попу, а како се звао, не зна се. Имали су стари надимак „Кокури”. Познато је да је ово била стара поповска породица и да је дала више попова, али се зна само за Луку, који је био и посљедњи поп из овог братства.

Браћа Вуксан и Вујош су се седамдесетих година 20. вијека одселили у Мојковац.

Славе Ђурђевдан, а прислужују Пантелијевдан.

*  *  *

ПОПОВИЋИ (живе на Годијељима)

Они су од попа Арсенија, сина Маринка Пејанова Годијеља. Поп Арсеније био је позната личност свога доба. Нарочито се истакао за вријеме Карађорђевог устанка. Њега је Сулејман-паша Скопљак с осталим Дробњацима одвео у Травник као таоце, гдје је и умро. Арсеније је имао два сина – Јоксима и Милића, који се по попу Арсенију прозваше Поповићи. Јоксим је имао сина Бела, који је одселио у Србију. Милић Арсенијев био је познати и истакнути хајдук свога доба. Имао је сина Малишу, а овај Секула, Гаврила и Милића. Од Секула Малишина је Петар, а од Петра су: Секуле, Сава, Мијајло, Лазар, Рајко и Милић.

Секуле Петров је био жандарм, али се рано опредијелио за НОП. Ступио је у 7. црногорску омладинску бригаду на дан њеног оснивања, у којој је био командир чете. Секуле је рањаван.

Поповића има одсељених у Србију, гдје се одселио Беле Јоксимов.

Славе Томиндан.

*  *  *

ПОПОВИЋИ (у Тепцима, Подгори, Кочадолу и Жабљаку)

Њихова најдаља старина је од Поповића из Бара одакле су, падом Бара под Турке 1572. године, избјегли и привремено се населили у селу Дуби, у племену Бјелицама. Из Дуба су након дванаест година прешли у околину Невесиња и населили мјесто које се по њима назва Дубљевићи, по мјесту Дубу, одакле су се доселили. Ту су се намножили и израздвајали на братства Томиће, Прстојевиће и Рњезе. Учествовали су у хајдуцима Баја Пивљанина и вршили су зулуме Турцима у том крају. Турци ударе и разуре их, а два младића успију да побјегну и настане се у Пиви, у мјесту Отар, гдје заснују породице. Њих прозову Дубљевићима, а касније и мјесто по њима доби име Дубљевићи. Ово братство се брзо намножи и постаде бројно.

Од њих је, око 1775. године, поп Стеван Дубљевић са својом породицом кренуо пут Србије и заноћио у Тепцима. Пошто Тепци нијесу имали попа, успију убиједити Стевана да остане у Тепцима и да им буде парох. Он пристане под условом да му дају земљу на којој ће живјети, и да има право и у гору, и у воду, и у планину. Тепци му испуне услове које је тражио и он остане да живи са својом породицом у Тепцима и да им буде поп.

Поп Стеван је имао сина Милутина, који се нешто касније запопио и наслиједио оца. Милутин је имао седам синова: Гаврила, Мијаила, Луку, Павла, Петра, Лазара и Алексу. Најстарији Гаврило изучио је за попа у Морачком манастиру и био је поп у Тепцима. Имао је велику улогу у организовању народа у борби против Турака. Потомци попа Стевана Дубљевића се по њему прозваше Поповићи.

Поп Гаврило Милутинов имао је сина Милована; Милован Блага, Марка, Нела и Радована; Лука Илију и Ђоку; Павле Лала, Тока, Живка и Филипа; Петар Јакова; Лазар Обрада, Ивана, Милана, Милића и Драга; а Алекса Мирка и Милинка.

Ово бројно братсгво дало је доста изузетно добрих и виђених људи у крају у коме су живјели. Неке од њих ћемо истаћи.

Саво Новичин припада првим интелектуалцима који су завршили факултете послије Првог свјетског рата. Био је изврстан правник и стручњак из области права. Прије рата је припадао лијевом крилу Земљорадничке странке. За вријеме окупације 1941. године активно је радио за НОП у Алексинцу и Београду. Након ослобођења именован је за првог предсједника Окружног суда у Београду, а касније за секретара Врховног суда Србије. И други Новичин син Драгоје био је угледан и цијењен човјек у свом крају. Биран је тридесетих година 20. вијека и за предсједника општине Жабљак. У току НОР-а 1941-1945. године активно се укључује у НОП, у коме је имао значајну улогу у народној власти; био је командир Посадне чете и командант Команде мјеста у Жабљаку.

Драгојев син Костадин – Коћа учествовао је у НОП-у од првих устаничких дана, у почетку у Дурмиторском одреду, а од оснивања Четврте црногорске пролетерске бригаде био је у њеном строју, када прелази у строј 7. омладинске бригаде на положај замјеника комесара чете. На тој дужности јуначки гине у једном јуришу на Пештеру 30. октобра 1944. године. Слободан Радов, истакнути активиста и припадник НОП-а, био је омиљен међу борцима, а погинуо је на Загарчу 1944. године. Лазар О. Поповић из Тепаца погинуо је на Сутјесци 1943. године у јединицама НОВ-а. Радојица Исаков био је истакнути привредник у општини и предсједник општине Жабљак у два мандата.

Поповића има исељених у многим мјестима наше земље.

Славе Ђурђиц.

*   *   *

ПОПОВИЋИ

(на Стругу)

Поријекло им је од Поповића из села Заграда, из Никшићке жупе, одакле се око 1880. године доселио Радосав Миљков Поповић. Имао је два сина Луку и Неђељка. Лукини синови Војин и Владимир-Владо и кћерка Јулка, су били истински борци против тираније. Војин је стари члан КП и активиста из студентских дана и једини Дурмиторац који је активно учествовао у Шпанском грађанском рату. Један је од организатора устанка у свом крају, а налазио се на најодговорнијим руководећим дужностима у Ускочком батаљону. Непријатељ га је ухватио тешко болесног у селу Годијељи, спроведен је у Колашински затвор и стријељан 1942. године. Његов брат Владо је био активиста напредног студентског покрета; у НОП-у је од првих устаничких дана у Четвртој црногорској бригади је од њеног формирања, гдје је у Петом батаљону био замјеник комесара чете и батаљона; погинуо је на функцији замјеника комесара бригаде код Тузле у мјесту Петровићи 27. априла 1944. године. Њихова сестра Јулка је такође била у Петом батаљону четврте црногорске бригаде као болничарка.

Славе Лучиндан.

 *   *   *

ПОПОВИЋИ

(живе на Кршу и Градини)

Потичу од попа Вида, сина Гледа Џакова. Гледо је, осим попа Вида, имао још синове: Секула, Чуна и Мину.

Поп Вид је био добар човјек и истакнути јунак и по њему се његови потомци прозваше Поповићи.

Поп Вид је имао сина Филипа који је био стотинаш и учесник многих битака против Турака вођеним у његово вријеме. У њима се Филип истицао својим јунаштвом.

Поред Филипа, у ратовима су учествовали и у њима се истицали и поп Перо и брат му Павле.

Ово братство је увијек давало добре и паметне људе и истакнуте ратнике, који су имали значајну улогу у племену у времену у коме су живјели.

Братственици овог братства су у борбеним редовима јединица које су се бориле против непријатеља од привх устаничких дана.

Перо Вукосављев из Крша је погинуо у борбама за слободу у Србији 1944, године; исту судбину је доживио и Живко Радивојев који је погинуо 1942. године у свом родном мјесту. Павле Крстов, велики и непомирљиви борац против неприајтеља, због учешћа и припадности НОП-у од првих устаничких дана, бива ухваћен, затваран и мучен да би на крају био стријељан на Жабљаку 1942. године. И Гледо Поповић из Крша био је борац НОР-а од 1941. године, истакнути активиста током рата, а у поратном периоду налазио се на одговорним дужностима у општини и Дурмиторском срезу.

Поповићи су живјели на Подима до 1853. године, када су се преселили на Крш гдје и данас живе. Има их у Градини и Студенцима.

Славе Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (200)

Одговорите

200 коментара

  1. Otac Predrag

    Pomaze Bog
    Ja sam svestenik odrasto u Vrnjackoj banji. Dosli smo sa krajine ,poslednjih godina pre rata ziveo sam u slavonskom Brodu. Po svojoj slavi koja je retka, i ovde kako vidim, verovatno smo sa podrucija crne gore mada imam neku dalju porodicu na kosovu. Inace slavimo casne verige sv. Petra apostola 29.01
    Bio bih zahvalan ako bi mi dali bilo kakvu smernicu u daljem istrazivanju svojih korena! Moj mail je [email protected]
    Bog vas blagoslovio +

    • Jelena

      Pomaze Bog
      Ja sam iz Ostroga selo rosca .
      Bjelopavlici.
      Bilo je sto su pobjegli za Krajinu.
      Slavimo Svetu Petku
      Neko kaze sa Kosova.
      Imate od Şobajica al je jedan kum pricao drugu verziju, kako sam starija vise se zanimam. Kazu da smo od Kneza Raiča.
      Duga prica.
      Moji su bili svestenici sa obadvije strane.
      Blagoslov Boziji

  2. Greetings and Salutations Brothers and sisters.
    Popović od Krš Zabljak.

    Patron Saint Sveti George

  3. Nikola Popovic

    Stefane moji su isto iz opstine Gadzin han, selo veliki Krcimir. Znam da su tamo bile dve porodice Popovic koje nisu u srodstvu. Moja porodica slavi Arandjelovdan i najdalje sto znam je valjda cukundeda pop Kosta Popovic. Pozdrav prezimenjacima 😀

  4. predrag popovic

    Uh nacitah se…. ali nenadjoh sto trazih…
    Da probam, mozda se neko od mojih popovica i javi
    Poticem od Koste Popovica tomi je cukun deda … koji je sa 4 sina prebego ,,sa kosova ilicrne gore nemogu tacno znati.doselili se U sajince kod vranja trgoviste pcinja.kost je imao 4 sina ,tomu ,danila koji je poginuo u austrougarskom ratu na drini,nikolu i pop ristu .ako je nekom podatak poynat nek se javi krsna slava nikolljdan..pop rista inace moj pra deda srebrna linija je imao sina pop blagojukoji je sluybovao u belom potoku nadomak beograda a posle i u beograd

    • predrag popovic

      Prvo da se izvinim na dodatom textu ali ne znam kako da nadjem jos popovice.. doso sam do odataka sledece sadrzine..
      Moj cukun deda Kosta Popovic ubijen od strane bugara1915 na moravi kod vranjske banje oko svetog nekole…… njegov Jedan sin Rista Popovic i supruga Milica Popovic ubijeni 7.12.1915 U jelasnici kod Surdulice …njegov drugi sin Danilo nadimak Danca.. poginuo u austrougarskom ratu ..,treci sin Nikola ucitelj iz Skoplja sa porodicom doso i nastanio se u pomenutom selu jelasnica i za njegovog cetvrtog sina Tomu nemam podatak znam da je bio zemljoradnik.
      Rista Popovic je imao sina popBlagoju sa sluzbom u Beogradu i sina Branka ucitelj koga su Bugari ubili .. Ako neko zna nesto o ovoj fsmiliji popovica ili bilo kakav podatak bio bi zahvalan u ime nase buduce dece ..A zelim da pozdravim sve Popovice na citavoj planeti

  5. Aleksandra

    Moji Popovići su iz Klenja. 1792. je došao pop Đurađ sa braćom u ovo mesto, a u vezi smo sa Đukićima. Krsna slava nam je Lazareva subota.

    • Aleksandra

      Zaboravila sam da dodam, pop je došao sa Popovog polja iz Hercegovine.

      • Славиша

        Поштована Александра,
        Надам се да сте већ нашли одговоре на ваша питања…
        Ја сам данас видео Ваш коментар, па потражих у нашем родослову Поповића (Дукића) из Клења…
        Родослов наше фамилије је урађен од 1734 год, од Ђурађевог оца Манојла до данас, па ако немате, можете ме контактирати на тел.0641516045
        Славиша

    • stojan cupic

      Postovana Aleksandra, voleo bih da stupim sa Vama u kontakt kako bih saznao nesto vise o Popovicima iz Klenja posto je moja baba od dukica popovica iz klenja. Pozdrav Stojan Cupic

  6. Velibor

    Da li ko moze da mi ista kaze o trgovackoj porodici Popovic iz Velesa (Makedonija) iz koje potice moj deda Spasoje koji je bio prota u manastiru Pecka Patrijarsija do 1933. godine kada je preminuo. Krsna slava je Sv.Nikola.Bio je ozenjen mojom babom Katarinom iz Drodnjaka.

  7. Jovan

    Pozdrav za sve Popovice.Moji su Popovici sa Hrgara.Predak nam je cuveni hajduk Pecija Popovic.Doselili na Ravne Kotare sa knezom Danilom iz Sinja.Pre Sinja doselili iz Glamoča 1689 god.sa hajdukom Radovanom Prijicem u Biskupiju.Postoji i mesto Popovici kod Glamoca kao i mesto Stari Popovici kod Biskupije pored Sinja.Svi ovi Popovici slave svetog Nikolu sem jednog ogranka koji se iz Nebljusa odselio prema Sanskom Mostu i promenio slavu.

  8. Војислав Ананић

    ПОПОВИЋ (п,к,м). Поповићи (п), у Самобору, Малој Грачаници и Дражљеву (Гацко), Бјелошев Долу и Крушевици (Љубиње), Равном, Драчеву и Дријењанима (Попово), у Мостару и другим мјестима. У Самобору су поријеклом из Пиве. Предање каже да су у роду са Стеваном Мусићем, јунаком из народних пјесама. Славе Савиндан. У Дражљеву су “од Кисића из Пријевора“ код Билеће, одакле је “дошао један Глоговцима у најам, загледао се у њихову дјевојку и оженили га”. Син овог најамника је постао поп, а иза њега је, кажу, било још десет попова из овог племена. Славе Никољдан. У Малу Грачаницу су Поповићи доселили “послије окупације” из Дражљева. У Бјелошев До и Крушевицу су дошли из Загоре (Требиње). Славе Ђурђевдан (59:201,205.272,273.280,281;84:75,160,172.173). Поповића има у Жакову и Месарима (Подбрђе и Требиње) и у Требињу. Славе Јовањадан. У Требињу је рођен сликар Атанасије Поповић (1885-1948). Студије је завршио на Академији у Бечу 1918. године. Од 1920. настанио се у Дубровнику и ту остаје до краја живота. Повремено је одлазио у Босну, гдје су настала његова бројна ликовна дјела из живота рудара Брезе и Вареша. Сликао је и портрете, мртву природу, босанске и далматинске пејсаже. Поповићи (к) су у Домановићима (Чапљина). Потичу од Вратошића из Требимље у Попову, одакле су побјегли “од глади” у Домановиће (59:253). Поповићи (м) су живјели у Билећи. У другој половини 16. вијека у овом мјесту се помиње Синан Поповић. За њих се зна “да су до турске окупације биле кршћанске породице” (97:173).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  9. Aleksa Popovic

    Замолио бих вас за помоћ. Презиме Поповић, крсна слава Никољдан. Сродници хајдука Петра Пеције Поповића. Настањују се у Врточе 1880. године. У књизи Сабор у Врточу има записано све од тог тренутка, а пише да су у Врточе дошчи из Небљуса. У књизи Поуње у Босанској Крајини пише да су у Небљуси дошли иза Свиштовског мира 1791. Такође пише да су по предању у Небљуси дошли са кнезом Николом, који је у Равне Котаре дошао из Грахова. Мој прађед који је рођен у Врточама причао је да смо пореклом из околине Никшића и да смо одатле прво отишли за Билећу па одатле за Небљуси. Како могу да сазнам тачно из ког дела око Никшића и ком смо племену припадали? Био бих вам веома захвалан на одговору какав год био. У напред хвала.

    • Milena Despotovic

      Postovani Aleksa
      Ako imas vise informacija o poreklu prezimena Popovic bilo bi lepo ako bi mogao da ih podelis samnom. Petar Petrovic Pecija je mojoj majci pradeda tj.rodjeni brat majcinog pradede. Nama moj deda macin otac Nikola Popovic od oca Petra Popovica koga su isto zvali Pecija rekao da poticemo iz Plemena Vasojevica. Hvala i puno pozdrava Milena Despotovic

    • Jovan Popović

      Pozdrav Aleksa,izgleda da imamo iste korene. Moji su Popovici isto iz Nebljusa otisli na Hrgar iza Svištovskog mira 1791 godine.Deda mi se doselio u Bačku 1948. Znam za navrdedu da se zvao Vučen i da je imao brata Đurađa i da su oni najverovatnije dosli iz Nebljusa.Slava sveti Nikola. Pisao sam Petru Aškrabi koji se bavi istrazivanjem i potvrdio mi je istu pricu ds smo starinom iz Makedonije, preko Niksica dospeli u Liku.Da li mozda znas neke pretke iz Nebljusa?

  10. Luka Popovic

    Moj cale je sa Kosova tj iz Obilica odatle se premestio u Kraljevo. Slavimo Sv. Arhangela Mihaila