Порекло презимена Ћосић

18. март 2012.

коментара: 23

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ЋОСИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Ћосић

Хаплогрупа: R1a Z280 L1280

Порекло: Баново Поље, Богатић, Србија

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
_________________________

Ћосић

Хаплогрупа: I1 род Дробњака

Порекло: Панчево, Банат, Србија

Крсна слава: Ђурђевдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Претходни чланак:

Коментари (23)

Одговорите

23 коментара

  1. Младен Гајић

    У мјесту Баново Поље, општина Богатић:
    – Ћосић, слава: Аврамијевдан

    Огранак Ћосића су Пенићи из Дубља, општина Богатић славе такође Аврамијевдан.

    Аврамијевштаци: http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=214.0

  2. Фамилије-презимена Ћосић, по местима живљења у Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Ћосић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Бабина Лука
    -Брежђе
    -Златарић
    -Клинци
    -Котешица
    -Лелић
    -Лопатањ
    -Мионица
    -Стапар

  3. Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Ћосић
    Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Ћосић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Баћевац
    -Конатице
    -Барајево
    -Вранић
    -Даросава
    -Чибутковица

  4. Marija

    U mestu Novaci, opština Aleksandrovac
    Slava: Sveti Arhanđeo Mihajlo

  5. Dejan

    U mestima Svilajnac, Bobovo i Proštinac, opština Svilajnac
    Slava: Sv. Arhanngel Mihajlo (Sveti Aranđeo). U nekim spisima je nadjeno da su se tu doselili iz Timoka (istočna) Srbija i da su poreklom Srbi ali da su se na novim prostorima izmešali sa doseljenicima iz Erdelja (Srbi koji su nekada pobegli u Erdelj, prihvatili neke tamošnje običaje i deo jezika i vratili se u Srbiju) te su i Ćosići iz Timoka prihvatili deo tih običaja i jezik.

  6. Srđan

    U selu Kućanci u severo-zapadnoj Slavoniji (isto mesto odakle je pok. patrijarh Pavle) je familija Ćosića koji slave Sv. Jovana Krstitelja. Priča je da geografsko poreklo vode sa trpmeđe Srbije, Hercegovine i Crne Gore. Najčešća imena prvorođenih sinova su bila Ilija i Milorad.

  7. Војислав Ананић

    ЋОСИЋ (п.к.м), Ћосићи (п) су у Добрићу и Жватићу (Широки Бријег). У ова села давно су доселили из Бухова. У доба истраживања (1967/68) у Добричу их је било 11, а у Жватићу 10 домаћинстава, Славе Јовањдан (189:42,49). Ћосићи (к) су у Бухову и Расну (Широки Бријег). Старином су из Бухова а раније су се звали Сабљић.
    У Расно је, око 1900. године, дошао неки Ћосић из Бухова и „увинча се” (189:83.84). Породица овог презимена помиње се 1817. и у Ораховом Долу, у Попову (84:153). Ћосићи (м), у Љубињу, Доњој Јабланици и Подбрежју (Јабланица). Према Дедијеру, Ћосићи потичу од неког Чекала који је дошао у Подбрежје “однекле из бијела свијета”. У Доњу Јабланицу је Ћосић дошао из Подбрежја “на женинство” (59:288.336,338).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    • Dejan

      Pozdrav Vojislave…Ja sam od tih Ćosića iz Dobriča(Široki Brijeg)…Pa me zanima dal znas jos nesto o njima…il ima li nesto jos osim ove knjige Riste Milicevica!Hvala unapred

  8. BILJANA ĆOSIĆ ANDJELIĆ

    U Dalmaciji Ćosići su u selu Varivode,slave Svetog Stevana,po usmenom predanju tu su se naselili
    krajem osamnaestog veka iz okoline Banjaluke.

    • Gojko

      Ja sam Ćosić. Iz Like, selo Rebić pored Udbine. U Rebić smo se doselili iz Dalmacije-Bukovica oko 1706 g. Došlo je 32 čeljadeta….slavima Arandjelovdan. A otkud smo došli u Dalmaciju…ne znam, vjerovatno negdje iz Srbije

      • Mirko

        Pozdrav Gojko,

        Prema nekoj prici od starina moji Ćosići vode porjeklo iz Like. Doselili su se na prostor Sanskog Mosta u periodu 1850 godine. Slava je Arandjelovdan.
        Da li jos uvjek zivite na podrucju Like?
        Pozdrav

  9. Marko

    Ćosića ima u selu Velika Drenova kod Trstenika, tu su starosedeoci, takođe znam da ih ima i u Kamenjači i Veluću kod Trstenika , i u Vitkovu kod Aleksandrovca.

  10. rajka

    Moji Ćosići su iz sela Vela, opština Ilidža Sarajevo i tu su doselili nekada davno. Uglavnom moj pradjed je tu živio i slavimo svetog Arangela. Voljela bih znati odakle su tačno doselili.