Порекло презимена Ћосовић

18. марта 2012.

коментара: 4

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ЋОСОВИЋИ

(у Ускоцима и Борју)

Ћосовићи су огранак Шаранаца. Не знају кад су се тачно од њих одвојили. Постоје двије верзије. По А. Лубурићу, прешли су из колашинске Плане у село Вашково, у Затарју, на десној обали Таре, гдје су се намножили. Тада им је био кнез Тома Ћосовић код кога једном приликом заноћи група Турака и затраже лијепу дјевојку Голубовића да им буде наложница на конаку. Кнез Тома са својим братственицима поубија све Турке напаснике, а лешеве им сакрију. За ово се сазнало и Ћосовићи се бојећи освете, раселе на разне стране – у Грбаљ, околину Фоче, на Гласинац и у Србију. У Вашкову остане Радоје са синовима Заријом, Вучићем, Танасијем и синовцем Ђоком, који се преселе у село Маоче, код Муша Мицановића. Послије неке буне Мушо постане паша са сједиштем у Бијелом Пољу. Мушо тада постави Зарију Радојева за старјешину страже на планини Коријену, како би спречавао пролаз Турака из Босне и Колашина.

Босански Турци на превару упадну у Бијело Поље, гдје посијеку Муша Мицановића и главу му понесу. Мушов малољетни син Кујо узбуни Колашинце, те их ови сустигну и све побију, изузев онога који је носио Мушову главу; он је побјегао у Босну и однио Мушову посјечену главу. Послије овог догађаја Турци босанског везира ударе на Пљевља, посијеку Зарија, а посаду му растјерају. Колашинци су Зарија осветили тако што су спалили Потпеће и дио Пљеваља. Од Зарије су остала три сина: Илија, Марко и Максим.

Вуле Кнежевић у свом дјелу Племе Шаранци о поријеклу Ћосовића наводи да је један шарански братственик био ожењен дјевојком из кричко-затарског краја. Он је рано погинуо у једном боју против Турака. Његова жена, оставши удовица, врати се у род са синчићем. Преудала се за неког Ћоса (није имао браде и бркова). Пошто у овом браку нијесу имали дјеце, Ћосо свог пасторка посини и остави му имање у насљеђе. Потомци усвојеног Шаранца се по Ћосу прозваше Ћосовићи.

Из обје ове верзије види се да су Ћосовићи шаранског поријекла.

Било како било, о братству Ћосовића се даље казује да су дали доста знаменитих људи и јунака.

У Херцеговачком устанку истакао се Радоје, који је погинуо на Пренћанима 1875. године у борби против Турака. Илија Заријев је имао шест синова, који за вријеме Херцеговачког устанка пређоше на Језера и ту се настанише као ускоци. Учествовали су у устанку, а касније четовали по Затарју. Од њих се посебно истакао Драго, познати хајдук и харамбаша свога доба. Драго је био и лични пратилац Петра Карађорђевића, који се тада називао Петар Мркоњић. Док је Петар боравио у Црној Гори, Драго је ишао више пута у Србију да обаља повјерљиве послове за њега.

Од овог братства били су познати још калуђер Данило и Вучић, од кога је братство Ћоровићи на Пирликтору и Селини.

У НОР-у се истакао Миле Радов, борац НОП-а од 1941. године. Био је у саставу Петог батаљона Четврте црногорске пролетерске бригаде од њеног формирања као замјеник командира чете, а након ослобођења налазио се на функцији предсједника Дурмиторског среза; носилац је Партизанске споменице 1941. И Велимир Новаков из Нинковића је био борац НОР-а; погинуо је код Спужа 1944. године као борац 7. омладинске бригаде. Има их у Бачком Добром Пољу, гдје су као колонисти отишли 1945. године, Новак са синовима Војиславом и Томиславом из Нинковића и Бошкови синови Вукосав, Вукоман и Владо из Ускока.

Од овог братства треба поменути још Станка Миланова из Ускока, врсног правника који се истакао у раду из области правосуђа: налазио се на одговорним функцијама у Републици.

Ћосовића данас има у Ускоцима, Борју и Жабљаку, на Косаници и Мијаковићима.

Славе Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Претходни чланак:

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Војислав Ананић

    ЋОСОВИЋ (п), презиме старе породице својевремено настањене у Пресједовцу (Борач). Према Дедијеру, Ћосовић је старином “Бува из Домрка” (Гацко), одакле је око 1700. године одселио у Кифино село код Невесиња “зато што је поп Бува поправио цркву и дошао у сукоб са Турцима”. Из Кифина села је прешао у Пресједовац (59:321).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  2. Tanja

    Anđelko Ćosović sa ženom Anđelkom (dev.?) iz Prilika kod Ivanjice
    Sinovi:
    Matija 2 sina, 4 ćerke / 5 unuka i 5 unuke (ž)
    Radoje 3 sina, 3 ćerke / 3 unuka i 2 unuke (ž)
    Milorad 7sinova, 2 ćerke / 7 unuka i 7 unuke (ž)
    Ćerke:
    Rajka 3 sina, 2 ćerke /znam za 1 unuka, saznati za ostale ??? Ima ih još 100%
    Rakina 2 sina / 1 unuka i 3 unuke (ž)

    • Влашанин

      Ћосовића је било на Пештеру у селу Шушуре са славом Стевањдан,од њих су Петровићи из истог села,по претку Петру,слава Стевањдан.Ови Ћосовићи потичу од племена Клименти,из Вусања код Плава,где су два брата Ћосај из клана Вукељ,синови Кјоса Станишаја,у великој сеоби Клијената на Пештер 1700год.дошли са осталим Вукељима па један оде у село Шушуре код Сјенице,од њега су Ћосовићи.Други брат оде у село Шароње код Новог Пазара и од њега су Шароњићи у Биједићима Бјело Поље и Шапоњићи на Увцу у Старом Влаху.Ћосовићи-Петровићи и Шапоњићи славе Стевањдан а Шароњићи су муслимани.