Порекло презимена Ћосовић

18. марта 2012.

коментара: 2

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ЋОСОВИЋИ

(у Ускоцима и Борју)

Ћосовићи су огранак Шаранаца. Не знају кад су се тачно од њих одвојили. Постоје двије верзије. По А. Лубурићу, прешли су из колашинске Плане у село Вашково, у Затарју, на десној обали Таре, гдје су се намножили. Тада им је био кнез Тома Ћосовић код кога једном приликом заноћи група Турака и затраже лијепу дјевојку Голубовића да им буде наложница на конаку. Кнез Тома са својим братственицима поубија све Турке напаснике, а лешеве им сакрију. За ово се сазнало и Ћосовићи се бојећи освете, раселе на разне стране – у Грбаљ, околину Фоче, на Гласинац и у Србију. У Вашкову остане Радоје са синовима Заријом, Вучићем, Танасијем и синовцем Ђоком, који се преселе у село Маоче, код Муша Мицановића. Послије неке буне Мушо постане паша са сједиштем у Бијелом Пољу. Мушо тада постави Зарију Радојева за старјешину страже на планини Коријену, како би спречавао пролаз Турака из Босне и Колашина.

Босански Турци на превару упадну у Бијело Поље, гдје посијеку Муша Мицановића и главу му понесу. Мушов малољетни син Кујо узбуни Колашинце, те их ови сустигну и све побију, изузев онога који је носио Мушову главу; он је побјегао у Босну и однио Мушову посјечену главу. Послије овог догађаја Турци босанског везира ударе на Пљевља, посијеку Зарија, а посаду му растјерају. Колашинци су Зарија осветили тако што су спалили Потпеће и дио Пљеваља. Од Зарије су остала три сина: Илија, Марко и Максим.

Вуле Кнежевић у свом дјелу Племе Шаранци о поријеклу Ћосовића наводи да је један шарански братственик био ожењен дјевојком из кричко-затарског краја. Он је рано погинуо у једном боју против Турака. Његова жена, оставши удовица, врати се у род са синчићем. Преудала се за неког Ћоса (није имао браде и бркова). Пошто у овом браку нијесу имали дјеце, Ћосо свог пасторка посини и остави му имање у насљеђе. Потомци усвојеног Шаранца се по Ћосу прозваше Ћосовићи.

Из обје ове верзије види се да су Ћосовићи шаранског поријекла.

Било како било, о братству Ћосовића се даље казује да су дали доста знаменитих људи и јунака.

У Херцеговачком устанку истакао се Радоје, који је погинуо на Пренћанима 1875. године у борби против Турака. Илија Заријев је имао шест синова, који за вријеме Херцеговачког устанка пређоше на Језера и ту се настанише као ускоци. Учествовали су у устанку, а касније четовали по Затарју. Од њих се посебно истакао Драго, познати хајдук и харамбаша свога доба. Драго је био и лични пратилац Петра Карађорђевића, који се тада називао Петар Мркоњић. Док је Петар боравио у Црној Гори, Драго је ишао више пута у Србију да обаља повјерљиве послове за њега.

Од овог братства били су познати још калуђер Данило и Вучић, од кога је братство Ћоровићи на Пирликтору и Селини.

У НОР-у се истакао Миле Радов, борац НОП-а од 1941. године. Био је у саставу Петог батаљона Четврте црногорске пролетерске бригаде од њеног формирања као замјеник командира чете, а након ослобођења налазио се на функцији предсједника Дурмиторског среза; носилац је Партизанске споменице 1941. И Велимир Новаков из Нинковића је био борац НОР-а; погинуо је код Спужа 1944. године као борац 7. омладинске бригаде. Има их у Бачком Добром Пољу, гдје су као колонисти отишли 1945. године, Новак са синовима Војиславом и Томиславом из Нинковића и Бошкови синови Вукосав, Вукоман и Владо из Ускока.

Од овог братства треба поменути још Станка Миланова из Ускока, врсног правника који се истакао у раду из области правосуђа: налазио се на одговорним функцијама у Републици.

Ћосовића данас има у Ускоцима, Борју и Жабљаку, на Косаници и Мијаковићима.

Славе Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Претходни чланак:

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Војислав Ананић

    ЋОСОВИЋ (п), презиме старе породице својевремено настањене у Пресједовцу (Борач). Према Дедијеру, Ћосовић је старином “Бува из Домрка” (Гацко), одакле је око 1700. године одселио у Кифино село код Невесиња “зато што је поп Бува поправио цркву и дошао у сукоб са Турцима”. Из Кифина села је прешао у Пресједовац (59:321).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  2. Tanja

    Anđelko Ćosović sa ženom Anđelkom (dev.?) iz Prilika kod Ivanjice
    Sinovi:
    Matija 2 sina, 4 ćerke / 5 unuka i 5 unuke (ž)
    Radoje 3 sina, 3 ćerke / 3 unuka i 2 unuke (ž)
    Milorad 7sinova, 2 ćerke / 7 unuka i 7 unuke (ž)
    Ćerke:
    Rajka 3 sina, 2 ćerke /znam za 1 unuka, saznati za ostale ??? Ima ih još 100%
    Rakina 2 sina / 1 unuka i 3 unuke (ž)