Порекло презимена Тешановић

16. март 2012.

коментара: 24

Презимена

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (24)

Одговорите

24 коментара

  1. 9. октобар 2012. у 12:42

    goran tesanovic

    Otac mi je rodjen u selu Baljvine, opstina Mrkonjic Grad. Hteo bi da saznam vise o nasem prezimenu, kako je nastalo, gde su koreni… Slava nam je sveti Nikola 19 decembar. Sada zivim u Sremcici, Beograd. Pozdrav

    Одговори

    • 9. октобар 2012. у 15:10

      Nebojsa

      Према неким подацима (Херцеговачка презимена, Ристо Милићевић), Тешановићи су пореклом из Меке Груде (Билећа), а ту су вероватно дошли из Бањана. Мисли се да су исто племе са Тупањцима у Требињу.

      Предање које је забележио Милан Карановић, који је иначе истраживао порекло становништва Босанске крајине, се донекле поклапа са овим. Наиме, према традицији, Тешановићи потичу из околине средњовековног града Раса (данас Нови Пазар). Постоји предање да су се после Косовске битке прво насталнили у околину Пријепоља, одакле су прешли у Вишњића До (Никшић). Тешановићи су се из источне Херцеговине (Билећа, Требиње) селили ка Босанској Крупи. Ова грана је у Херцеговини славила Јовањдан.

      Да напоменем само да се Никшић налази на подручју Бањана, тако да се ова два предања са почетка поклапају.

      У Босни има Тешановића са различитим славама, па постоји могућност да је реч о несродним породицама. Али такође, постоји вероватноћа да су приликом сеоба променили славу.
      Крајишки Тешановићи су по свему судећи из околине Билеће, а много пре тога из Рашке.(Рас)

      Одговори

  2. 6. јун 2013. у 13:53

    vesna tesanovic

    U Krupi na Vrbasu, mjesto udaljeno oko 25km uzvodno od Banjaluke (uz rijeku Vrbas) postoje Tesanovici i slave Sv. Stefana. Samo mjesto Krupa je vezano za Nemanjice – izgrdnja manastira Sv.Ilije (12.vijek). Inace mjeso ima vaznu i anticku i srednjevjekovnu proslost. Tesanovica ima u samoj Krupi, a i na lokaciji oko 4km udaljenom zaseoku Racune (da li ovo ime Racune ima veze sa imenom mjesta Ras). Nemam tacnih podataka, ali znam da cine vecinu po ucescu prezimena u Krupi na Vrbasu. Dosta su se raselili: Banja Luka, Sremska Mitrovica, Loznica, Novi Sad, Ruma, Kikinda, Ljubljana, Beograd i u ostala manja mjesta. Znam da ih ima blizu Krupe u mjestu Baljvine uzvodno od Krupe uz rijeku Vrbas, Mrkonjic Gradu, zatim naselja uzvodno uz Vrbanju, Čelinac (oko 20-ak kilometara od Banjaluke)i nesto dalje Kotor Varos, zatim oko Doboja na Ozrenu(slave slavu Sv. Nikolu-ako me sjecanje sluzi), zatim mjestu Drugovici (nizvodno Vrbasu u odnosu na Banjaluku – prema Prnjavoru). U Hercegovini znam da ih ima mnogo skoro u svakoj opstini. Znam da se ubrajaju medju brojnija prezimena Republike Srpske.

    Srdacan pozdrav,
    Vesna

    Одговори

  3. 12. фебруар 2015. у 12:00

    Jovan

    Tešanovići su stara srpska predkosovska porodica. Prema dostupnim crnogorskim izvorima potiču sa područja Vrake kod Skadra (porijeklom Rogan) odakle su prešli u Crnu Goru u selo Rogame ispod brda Vežešnika, prema Morači u pleme Piperi. Piperi pripadaju grupi brđanskih plemena.

    Crnogorska plemena formirala su se više uslijed ekonomske nužde i geografskih prilika nego na krvnoj osnovi. U studiji Postanak plemena Pipera (Erdeljović) navodi se ugovor sa Mlečanima iz 1455. godine, u kojem stanovništvo Gornje Zete, sela i plemena potpisanih u tom ugovoru, traži od Mlečana da im sveštenstvo bude pravoslavno.

    Zanimljivo je da istu sliku pruža i popis iz 1485. godine, gdje se navodi selo Rogame koje se u popisima iz 1497. i 1570, više ne spominje što se može povezati sa najezdom Turaka poslije kratkotrajne Đurađeve vladavine, 1496. godine odakle se izbjeglice iz Srbije, Kosova, Crne Gore naseljavaju u Banjane a Crna Goru pada pod tursku vlast i postaje dio skadarskoga sandžaka.

    Banjani se prvi put pominju 1319. godine u vrijeme kralja Milutina čijoj su državi i pripadali. Banjani su veliko pleme na jugozapadu Crne Gore koje se takođe pominje u kotorskom i dubrovačkom arhivu u koju su ušli, neznatnim dijelom 1860, a konačno 1878. godine. Zauzimaju središnji prostor između Nikšića i Bileće – od vrhova Njegoša do rijeke Trebišnjice, odnosno do današnjeg Bilećkog jezera.

    Tešanovići se dolaskom u Banjane naseljavaju u selo Tupan odakle su se oko 1840 odselili u selo Meka Gruda između Gacka i Bilece. Iz Bileće su jedni otisli put Trebinja, drugi u Nevesinje, selo Lapcevine gdje i danas žive, kao i u rasijanje. Prema Podgorici su se odselili pod novim prezimenom – Bojovići. Takođe su srodni Tomovićima iz okoline Bileće.

    U ediciji Biblioteke ”Baština” krajem 2004. godine, u izdanju beogradske kuće ”Svet knjige”, objavljena je vrijedna etnološka studija ”Hercegovačka prezimena”, čiji je autor Risto Milićević (Trebinje, 1922.), iz Tuzle.
    Prema saznanjima ove studije, Tešanovići u Mekoj Grudi i Trebinju isto su pleme sa Tupanjcima u Trebinju, Roganima na Planoj i Bojovićima u Podgorju (Bileća) koji su doselili s Tupanja iz Banjana u Crnu Goru.

    Prema sličnim navodima a prema porodičnoj tradiciji zasnovanoj na istraživanjima entomologa M. Karanovića preci Tešanovića potiču iz okoline srednjevjekovnog grada Rasa u Raškoj. Poslije kosovske bitke bježeći ispred turaka nastanili su se u okolini Prijepolja odakle su prešli u Višnjića Do (Nikšić). U ovom selu ih više nema ali stariji stanovnici pamte još kad su tu živjeli i Tešanovići. U Gorici kod Trebinja se na imanju age Kapetanovića prvi naselio Tešan. Nije utvrđeno kada se i odakle Tešan doselio ali njegovi današnji potomci znaju za devet generacija koje su se rađale u Trebinju poslije Tešana. Po njemu je i nastalo sadašnje prezime, a kako su se ranije zvali nije im poznato.

    Tešanovići u Mekoj Grudi potiču od dvojice Tešanovih sinova koji su doselili iz Trebinja u Korita a odatle prešli u Meku Grudu. Sredinom XIX vijeka trojica sinova Mitra Tešanovića (Milutin, Lazar i Mićo ) odselili su se iz Tebinja u Bosansku Krupu ali tamo više nema njihovih muških potomaka. Mihajlo, četvrti sin, ostao je u Trebinju. Slave Jovanjdan (Podaci: dr. Dušana Tešanovića iz Trebinja).

    Jedan od najranijih zapisa u kome se pominje porodica Tešanović zabilježen je u „DECANSKOJ HRISOVULJI I II III 1335-1345. To je zlatopecatna povelja kralja Stefana Decanskog, napisana povodom izgradnje velelepnog manastira Visoki Decani. Sa prostora Huma, Zahumlja,Trebinja odnosno današnje Hercegovine, naseljene su u oblast Decana srpske porodice koje su se kasnije pod pritiskom Turaka raslile na sjever i zapad.

    Tešanovići se u dubrovačkim izvorima pominju i kao Tišanovići jer se radi o istoj porodici. Lična i porodična imena ispisana iz starosrpskih hrisovulja i povelja, iz kožnih i pergamentnih arhivskih knjiga srednjega vijeka našla su se u monografiji koju je napisao prof. Novak Mandić Studo «Srpske porodice Vojvodstva Svetog Save« koja je naslovljena prema etnogeografskom prostoru u kojem su živjeli nasi daleki preci. Na 142 stranici knjige, autor izričito kaže da se radi o istoj porodici.

    Crnogorske navode koji se bave rodoslovljem potvrđuju i usmena predanja porodica Tešanović iz okoline Banja Luke (selo Prosjek) u kojima se govori o dolasku braće iz Crne Gore u Nevesinje. Iz Nevesinja put braće je išao u tri pravca. Jedan se kretao prema Banja Luci drugi u pravcu Sarajeva a treći prema Srbiji. O ovim događajima ne postoje pisana dokumenta obzirom da je kompletna dokumentacija spaljena zajedno sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom u Hrvaćanima tokom drugog svijetskog rata u kojoj su se nalazila dokumenta o rođenjima krštenjima i vjenčanjima prvih Tešanovića u Prosjeku. Od trojice braće koje je put vodio prema Banja Luci dvojica su ostala da žive u Prosjeku kraj Prnjavora dok se treći brat odselio u Nožičku.

    Na spomeniku podignutom Mitru Tešanović iz sela Prosjeka uklesana je godina rođenja i smrti (1855 – 1931) što se poklapa sa crnogorskim izvorima o približnoj godini odlaska Tešanovića iz Nevesinja u rasijanje kao i tačnost usmenog predanja porodice o njenom porijeklu iz Crne Gore duboko memorisana u sjećanju generacija prenošena sa koljena na koljeno.

    Krsna slava porodice Tešanovići iz Prosjeka je Rođenje Svetog Jovana Pretače – Ivanjdan koji pada 7. Jula u godini. Krsna slava je zaštitnik jedne određene porodice, bratstva ili plemena. Raseljavanjem i razmnožavanjem, ljudi su zadržavali krsnu slavu svojih predaka i slava je prelazila s koljena na koljeno, sa oca na sina. Svaka kuća ima svoju slavu, majka i otac imaju jednu slavu i sin ostaje da zivi u toj kuci, znaci i dalje slavi istu slavu.

    Ako se desi da pređe da živi u drugu kucu onda slavi slavu te kuce i ima preslavu to jest malo slavlje stare slave iz svoje kuce, a ako ode da zivi u drugi vlastiti dom, treba i dalje da preslavlja tu slavu i da izabere glavnu slavu. Neki ljudi biraju slavu tako sto ako im se nesto desi dobro na dan te slave i onda izaberu tu slavu i poštuju je jer je to zaštitnik kuće i svih njenih ukućana.

    Najčešći razlog za promjenu slave u prošlosti je nastajao zbog neminovnosti da se prikrije porijeklo i spasi glava. Kako je slava rodovski znak raspoznavanja mnoge izbjeglice da ih gonioci potjere ili osvete ne bi stigli mijenjali su slavu da bi zametnuli trag jer su iz kraja iz koga se sklanjaju ili bježe ili su izvršili neko dijelo a najčešće ubili nasilnika, pljačkaša, globitelja ili spahiju. U vremenu tamnovanja su se najviše sklanjali pred turskim potjerama. Vrlo je vjerovatno da su oni koji imaju istu slavu potomci predaka koji su nekada bili u kultnoj zajednici, rodovskoj, plemenskoj ili župnoj.

    Tešanovići iz Kasindolske (Istočno Sarajevo) slave Sv. Nikolu. Prema dostupnim izvorima Tešanovići koji slave slavu Sv. Arhistratig Mihail i ostale Sile nebesne beztelesne – Aranđelovdan su porijeklom iz plemena Ozrinića a koji slave Sv. Jovanjdan iz plemena Cetinje iz bratstva Martinovića.

    Po istrazivanju Milorada Bošnjaka i Slobodana Jakovljevića grb vojvodskih Orlovića, predaka Martinovića-Obrenovića je jednoglavi orao u uzletu – akciji, stvaranju – ostvarenju, bijel i rujnocrven. Bijela boja je u staro vrijeme značila najčistiju svetlost, svetinju, slobodu i ljudsko prosvećenje. Crvenorujna, prema M. Milojeviću, je „kod Serba odvajkada bila boja naših careva i kraljeva i znak nezavisnosti, glavna boja Serboslovena. Ova boja krvi znači uzdanje u sebe i u junaštvo svoje“. Najstariji poznati grb Orlovića se nalazi u grbovniku “Korijenić-Neorić” iz 1595. godine. Ovaj grb takođe nalazimo u londonskom i beogradskom grbovniku. Interesantno je za znamenje Obrenovića da je često oko štita obavijen uroborus – lik zmije, koja kao da sama sebi grize rep. Za poznavaoce ovo je simbolika koja prenosi jasnu poruku: „I POSLIJE MENE NOVI POČETAK”. Uroborus je u staro doba bio simbol plodnosti zemlje i svega na njoj još zvan Svaroški krug – ostvarenje jednog vremenskog ili ciklusa druge vrste i početak novog.

    Svetac zaštitnik Orlovića i Martinovića, predaka Obrenovića, je sveti Jovan. On je, podjsetimo, i svetac masonskog i templarskog bratstva. Masoni su u istoriju i legendu ušli po tipičnom bijelom ogrtaču sa velikim crvenim krstom. Zanimljivo je da je pod bijelom zastavom sa istovjetnim krstom, dignut Drugi srpski ustanak, pod vođstvom Miloša Obrenovića!

    Tešanovići se takođe pominju i u Slatini (Posavina) u očuvanim spiskovima haračkih obaveznica iz 1851. godine koje je pronašao i objavio dr. Milenko Filipović 1938. godine ali za njih se ne zna da li su se iselili ili izumrli.

    Danas Tešanovići sa prostora bivše Jugoslavije žive u Srbiji (Topola, Niš, Vrbas, Rusko selo, Beočin, Novi Sad, Stara Pazova, Kikinda, Beograd, Smederevo, Valjevo – Ostruzanj, Sombor, Leskovac, Šabac – doseljeni iz Bratunca, Loznica ), Republici Srpskoj (Bijeljina, Modriča, Banja Luka, Trebinje, Mrkonjic Grad – Baljvine, Istočno Sarajevo -Vojkovići, Lukavica, Dobrinja, Mladičko polje, Kijevo, Trnovo, okolina Brčkog, Lopare – Koretaši, Laktaši, Prnjavor, Prosjek (opština Prnjavor), Čelinac, Bijeljina, Hrvatskoj (Split, Osijek), Federacija BiH (Sarajevo, Ilidža)…

    U rasijanju ih srećemo u svim dijelovima svijeta Slovenija, Švajcarska (Lugano, Zug), Austrija (Siegendorf, Salzburg), Australija, USA (Phoenix -Arizona, Chichago) Holandija (Eidhoven), Njemačka (Berlin, Minhen), Rusija (Moskva), Malta (Misida), Velika Britanija (Oxford), Mađarska, Italija (Rim)…

    Одговори

    • 6. март 2019. у 23:50

      Dragan Lukic

      Tesanovici iz Slatine u Posavini nisu izumrli niti se odselili vec su promijenili prezime u Lukici,bar ovaj moj dio loze.

      Одговори

      • 6. март 2019. у 23:52

        Dragan Lukic

        Tesanovici iz Slatine u Posavini nisu izumrli niti se odselili vec su promijenili prezime u Lukici,barem koliko znam.I mi slavimo Slavu Sv.Jovan

        Одговори

      • 20. јун 2021. у 21:52

        Милутин Тешановић

        То је дјелимично тачно. Нису изумрли дефинитивно јер је Лука имао три сина : Лазара, Николу и Перу. Сва три сина су се према мојим истраживањима преселила у село Кореташе, општина Лопаре и задржала своје презиме. Никола није имао мушке дјеце а Лазарови и Перини наследници још увијек живе у Кореташима.
        Да ли Лукићи воде поријекло од Луке Тешановића нисам сигуран али сумњам у то, јер су сва три мушка потомка Луке Тешановића задржала своје старо презиме а у списку харачких обвезника се и воде као Тешановићи.

        Одговори

  4. 27. фебруар 2016. у 12:48

    Bojan Tesanovic

    Rodom iz Sela Milosevac (Opstina Modrica)
    Slava je Sv. Jovan
    Zivimo u Svicarskoj

    Одговори

  5. 24. октобар 2016. у 09:54

    Željko Tešanović

    Moj deda, Marko Tesanovic, rodjen je u Baljvinama 1890, za vrene prvog svetskog rata, u uniformi K und K monarhije bio u Ukrajni odakle se vratio i nastanio u Beogradu. Znam da u Baljvinama ima Nekropola Tesanovica a u Krupi na Vrbasu Tesanovica potok. Pozdrav.

    Одговори

  6. 13. април 2017. у 17:16

    Zorica Tesanovic

    Rodom iz Podgorice (CG) zivim u Loznici, slavim Sv Arhangela Mihaila

    Одговори

  7. 5. октобар 2017. у 17:43

    Ranko Krstovic

    Moj djed, Blagoje Tesanovic, je rodom iz Meke Grude. Solunski borac, dobio odlicja Milos Obilic i Marko Kraljevic (?). Umro od tuberkuloze “zaradjene” na Solunskom Frontu (?) oko 1926. Dobio za zasluge u I svjetskom ratu imanja na Kosovu i Metohije i kod Kanjize.

    To je sve sto znam. Ukoliko neko zna vise podatak, volio bi da napise ili mi se javi.

    Hvala puno.

    Одговори

  8. 26. новембар 2017. у 16:59

    Žarko Tešanović

    Pozdrav,
    Moji su rodom iz Bočinje.
    Krsna slava Lazareva subota.

    Одговори

  9. 30. март 2018. у 09:03

    Slavoljub-Belo Tešanović

    Зовем се Славољуб–Бело Тешановић. Рођен сам 1938. године у Черужићима, општина Трново (околина Сарајева). Читајући текст који су о Тешановићима написали Сретен Тешановић, дипл.инг.шумарства из Грлице и Јован одлучио сам да напишем о својој лози Тешановића јер мислим да се наставља на њихову причу.
    Сви Тешановићи које ја познајем славе Св. Николу.
    Мој прађед Милош Тешановић рођен 1830. године, из Невесиња је дошао у село Лисовићи, општина Трново 1868. године. Причу о доласку у Лисовиће и каснијем преласку у Черужиће испричао ми је ђед Саво, један од Милошевих синова.
    Ђед Саво је врло емотивно причао о Невесињу, ратовима, бјежанијама како их је он звао. Често је помињао Високе Дечане и Бањане и причао о њима као најудаљенијим крајевима да смо ми дјеца мислили да су толико далеко да је немогуће доћи до њих.
    На подручје Сарајева дошло је више породица Тешановића.
    Један дио је отишао у Ћетосавље (између Иловица и Слављевића). Чини ми се да од овог племена воде поријекло Тешановићи из Касиндола и Турбета. На Ћетосављу је било гробље гдје су сахрањена тројица браће Тешановића који се нису женили. Знам да смо често посјећивали гробове који нису имали споменика.
    Други дио су Тешановићи који су отишли у Ледиће и Раовиће. Међу тим Тешановићима била је удовица Цвијета (ђед Саво је знао како се звао њен покојни муж, али сам заборавио) од којих су касније име добили Цвијетићи. Они су се настанили у селу Мошићи. Са овим Цвијетићима су ближи род Тешановићи са Очађела, али се од старина његовала родбинска веза са Цвијетићима.
    Познавао сам доста Тешановића из Ледића, Унчана и Раовића и, према мом сјећању, први Тешановић од овог племена звао се Максим.
    Једно племе Тешановића задржало се у Сарајевском пољу.
    Четврто племе се кратко задржало у Лисовићима, а одатле је прешло у сусједно село Черужићи, моје родно село.
    Доласком у Черужиће, Тешановићи су у селу затекли породицу Берибака. Село Черужићи данас је напуштено, а у посљедњем рату и запаљено. За Марковдан сваке године Тешановићи и Берибаке заједно обиђемо сеоско гробље, запалимо свијеће и сјетимо се старих времена.
    Мој прађед Милош Тешановић био је ожељен Видом Суботић из Пресјенице и имао је четворо дјеце: Спасоје, Митра, Лазар и Саво.
    Године рођења Милошеве дјеце уведене су у старим црквеним књигама у Трнову, а ја сам копију добио љубазношћу људи из Општине Трново.
    СПАСОЈЕ је рођен 1856. године и имао је петоро дјеце: Јовицу, Митру, Даницу, Милоша и Даринку.
    Јовица је као добровољац добио имање на Палићу код Суботице гдје је и умро. Имао је шесторо дјеце: Драги (син Јовица живи у Ријеци, а кћерка Верица у Суботици), Миро (кћерке Татјана и Александра живе на Палићу), Ђурђијана (живи у Аустралији).
    Митра (удата за Јовицу Лала).
    Даница (удата за Бјелицу на Унчане).
    Милош (погинуо у Лучевику). Милош је имао шесторо дјеце: Савка (удата за Душана Обрадовића на Булоге), Раде (кћерка Радмила удата за Вучковића умрла у Београду, Милан погинуо у посљедњем рату и сахрањен на војничком гробљу у Миљевићима и Биљана живи у Сарајеву на Ченгић вили), Душан (син Борислав живи у Београду и има троје дјеце), Данило (погинуо на Требевићу 1948. године), Милан (погинуо у Черужићима 1947. године, а сахрањен у Пендичићима), Радојка (удата за Николића у Добоју).
    Даринка (била удата у Иловице за Милана Бјелицу Попа.
    МИТРА рођена 1860. године, удата за Ивановића са Миља.
    ЛАЗАР – ЛАЗО рођен је 1864. године, а умро 1941. године и сахрањен у Черужићима. Имао је шесторо дјеце: Јања (удата за Мишовића у Тошиће), Божица – Мара (удата за Шеховца у Пресјеницу), Зора (удата за Ивановића у Лисовиће, а касније Андрића у Маџаре), Боса (удата за Андрића у Маџаре), Кико који је као дјечак погинуо и Новица – Новко који је живио у Черужићима.
    Новко је био ожењен Даринком Међо из Црне Ријеке. Око 1960. године направио је двије куће у Сарајеву, насеље Враца, гдје су касније живјела његова дјеца са породицама све до рата 1992–1995. Новко и Даринка имали су седморо дјеце: Миленко – Миле (умро у Требињу), Здравко (као младић погинуо од струје), Славољуб – Бело (живим у Бијељини), Саво – Сајо (умро у Источном Сарајеву), Страјко (погинуо од бомбе заостале из II свјетског рата), Бобан (умро као дијете) и Петко (умро у Зворнику).
    Породица Новка Тешановића раселила се из Черужића на разне стране. Миленкове три кћерке живе у Требињу, Касиндолу и Београду. Белов син живи у Паризу, а кћерка у Бијељини. Савов син живи у Београду, а кћерка се удала у Лесковац. Петкова три сина живе у Зворнику.
    САВО је рођен 1868. године, а умро 1959. године и сахрањен на старом гробљу Кошево у Сарајеву. Посмртни остаци су пренесени на гробље Миљевићи у Источном Сарајеву. Имао је четворо дјеце: Владимир, Божидар – Борко, Ђорђо и Мила (умрла млада и сахрањена у Черужићима).
    Владимир је погинуо 1947. године у Лучевику и сахрањен у гробљу Иловице. Посмртни остаци су пренесени на гробље Миљевићи. Имао је четворо дјеце: Немања (живио и умро на Илиџи. Један Немањин син живи у Чикагу, а други у Источном Сарајеву), Боба (сахрањена у Миљевићима), Љиља (удата за Богдановића у Београду гдје је и умрла, имала двоје дјеце) и Страхиња – Цале који живи у Сарајеву, има сина који живи у Италији.
    Божидар је имао двије кћерке: Хилдегарду из првог брака са Гретом и Владимирку – Цуцу из другог брака са Богданком Пауновић. Божидар је умро и сахрањен у Миљевићима. Кћерка Владимирка живи у Сарајеву, удата за Мома Јањетовића. Има двоје дјеце.
    Ђорђо је живио у Ријеци, сахрањен на гробљу Баре у Сарајеву, а посмртни остаци су му пренесени у Миљевиће. Није имао дјеце.

    Ове податке написао сам по сјећању и извињавам се ако сам код навођења података за неку породицу погријешио. Надам се да ће неко од млађих допунити причу о Тешановићима послије петог кољена колико сам ја написао.

    Славољуб – Бело Тешановић
    Бијељина

    Одговори

  10. 5. новембар 2018. у 18:24

    Војислав Ананић

    ТЕШАНОВИЋ (п). у Мекој Груди (Билећа) и у Требињу. Према Дедијеру, исто су племе са Тупањцима у Требињу, Роганима на Планој и Бојовићима у Подгорју (Билећа) који су се доселили “с Тупања из Бањана” у Црној Гори (59:177.181). Према породичној традицији, заснованој на истраживањима етнолога М. Карановића преци Тешановића потичу из околине средњовјековног града Рас у Рашкој. Послије Косовске битке, бјежећи испред Турака, настанили су се у околини Пријепоља, одакле су прешли у Вишњића До (Никшић). У овом селу их више нема, али старији становници памте када су ту живјели и Тешановићи. У Горицу код Требиња се, на имање аге Капетановића, први населио Тешан. Није утврђено када је, и одакле Тешан доселио. Његови данашњи потомци знају за “девет генерација које су се рађале у Требињу послије Тешана”. По њему је настало садашње презиме, а како су се раније звали није им познато. Тешановићи у Мекој Груди потичу од двојице Тешанових синова који су одселили из Требиња у Корита, а одатле прешли у Меку Груду. Средином 19. вијека тројица синова Митра Тешановића (Милутин, Лазар и Мићо) одселили су из Требиња у Босанску Крупу, али тамо више нема њихових мушких потомака. Михајло, четврти Митров син, остао је у Требињу. Славе Јовањдан (Подаци: др Душана Тешановића из Требиња).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори
1 2