Порекло презимена Станивук

16. марта 2012.

коментара: 10

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (10)

Одговорите

10 коментара

  1. Pozdrav
    Ja znam imena svojih predaka od kraja 18. vijeka. Živjeli su u selu Prijani Glamoč. Po usmenom predanju staro prezime Stanivuka je bilo Palibiljetina. Slave sv. Jovana Krsitelja Zna se da su dva Jovana i Stojan bili knezovi. U novije vrijeme bilo je dosta Akademski obrazovani građana svih struka. Prema podacima po Jovanu Cvijiću 1920 godine bilo je što se zna 20 kuća Stanivuka porijeklom iz Prijana. Lično sam uložio mnogo truda da u istraživanje da li još negdje ima neka druga loza sa Stanivuka. Do sad ništa uvjerljivo o tome nisam našao. Prema tri popisa u Budimu se spominje Stepan Stanivuk. Želio bih čuti od kuda je taj Stepan došao u Budim. Za svaku informaciju o Stanivucima iz toga vremena pa na dalje bio bi puno zahvalan!

  2. Борис

    Биљетина је старо име Станивука. Живели су у Рашкој области и занимали се сточарством, пољопривредом и хајдуковањем. Нису били лојални турској власти због чега су често морали мењати име пребивалишта, што је и основни разлог у промену презимена у Станивук. Станивук као појам симболише заштиту и мудрост. Крајем седамнаестог века долазе у Гацко, а недуго затим прелазе у Гламочку долину, тачније у село Пријане. Станивук Јован се доселио са женом Милицом и четворо деце. Убрзо се кћерка удаје За Пилиповић Симу и са њим има два сина, Марка и Раду. Обојица су се, када су одрасли, бавили пољопривредом и били су хајдуци. Марко је био присиљен да се потурчи, а Раде није желео, те се одметнуо у хајдуке. Познат је у народним песмама као Мали Радојица. Јованови синови Ђурађ и Јован су обрађивали земљу, а најстарији син Раде, одметнуо се у хајдуке. Такође и његова два сина су кренули истим путем, а звали су се Стеван и Гавран. Као хајдуци су и завршили свој живот. Стеван и Гавран су за собом оставили по једног сина, о њима су рачуна водили дедови Ђурађ и Јован. Тако су потомци Стеванови-Голићи, а Гавранови-Гаврићи. Када су се Ђурађ и Јован поделили, тако се и Станивукова долина поделила на Ђуриће и Јојиће. Крсна слава свих Станивука је Свети Јован Крститељ, а заветна Пресвета Богородица. Верска превирања поделила су Станивуке на православце и католике, а касније и утицај Отоманског царства довео до тога да има и Станивука исламске вероисповести. Племе Биљетина, а касније Станивук, имала је своју амајлију, прецртана из молитвеника писаног на старословенском језику 1634. године, ношена је око врата као симбол заштите, а израђена је од брушеног камена и сребра.

  3. Годинама ja истражујем своје поријекло, о томе сам контактирао са етнолозима, историчарима. Сви тврде да до оваквих података каве је написао овај господин који крије своје презиме није могуће доћи. Нико не живи четри вијека да би о томе могао говорити да не наводи извор информације. То ни у каквим архивима нема нити постоји човјек који је то могао наћи. Све што се могло наћи анатропогеографских истраживања од прије сто година прочитао сам, нигдје нема трага од ових небулоза. Није ни мало наивна ствар публиковање да су нечи преци били хајдуци без било каквих референци. Човјек чији је отац рођен 1843 умро је 1995 није ништа знао о овим небулозамама. Тада је и те како било моћно усмено предање преношења са кољена на кољено. Дакле то нити је могуће да се преносило са кољена на кољено нити од тога има писаног трага. То је чисти сајбер криминал.

  4. Милорад Богдановић

    Књига Иве Мажуран – Попис западне и средње Славоније 1698 и 1702 године; на страни 145, спомиње се ријеч СТАНИВУК као властита именица – Станивук Јовичић, 1702 година у котару Трештановци у Пожешком пољу.
    Ову књигу можете прочитати или преснимити и на нашем Порталу.

    • Милорад Богдановић

      Такође на стр 109; спомиње се Станивук Бошњак у мјесту Поповци у котару Ђаково, као и презиме Станивуковић на стр.123

  5. PIB

    Станивук је прије свега особно име, које је чини се било доста често. На попису становништва мађарске жупаније Барање из 1715., спомињу се Станивук Вименац, Станивук Милишановић, Станивук Шуленић и Станивук Колар.

    У Славонији је особа с овим именом у то вријеме било још и више. У Осијеку је 1736. живио Станивук Барјактаревић. У Габошу су Станивук Бошњак, Станивук Ширић и Станивук Игњат. У селу од 37 кућа, 3 имају главе с именом Станивук. Па онда Тења, Мрзовић, Воћин, Бокане, Борова Сухопољска. Станивук је у ствари било доста често име међу Србима у Славонији прије 300 година. По френквецији, често као и рецимо Арсеније, за поредбу. Исто толико често се срећу и људи с презименом Станивук или Станивуковић.

    Незамисливо је да сви ови Станивуци буду истог поријекла, поготову кад се узме да су презимена између пописа 1698. и 1736. у Славонији код Срба толико нестабилна.

  6. Хвала свима који нуде писане податке о овом презимену. Хвала и онима који нуде информације из озбиљних извора. Ко жели са мном размијенити информације самном то може преко фаце бука

  7. Milica

    Dekina baka je iz Tenja ,prezime devojacko joj je bilo Stanivuk.Zvala se Anka, negde se spominje i ime Ana .Imala je rodjenog brata Dusana,otac im se zvao Arsenije.Arsenije je umro 1936.god.Ovo su podaci iz deobnog lista Anke i Dusana.Anka se udala u Erdutu,prezime joj je bilo Zivanovic, Drugi svetski rat ih je “poslao” u Arandjelovac gde su i svi ostali do kraja zivota.