Poreklo prezimena Tarabić

Za bratstvo Tarabića se zna da su se u Kremna doselili krajem osamnaestog veka i da poreklo vode iz Hercegovine sa kraćim staništima u Sandžaku i istočnoj Bosni. Legenda kaže da Tarabići nisu došli u Kremna pod tim imenom, ali da to ime nose već od prvih dana doseljenja u ovo selo.

Na osnovu te legende, Tarabići su u Kremnima bili prvi koji su lepom drvenom ogradom ogradili svoje kuće i okućnice. Na pitanje meštana za šta im služe te “pritke”, odgovarali bi da je to taraba, te tako ih nazvaše Tarabići.

Prema drugom predanju, o kome je nam je pred sam Drugi svetski rat pričao u Mokroj gori pokojni Aćim Stevović, profesor Beogradskog univerziteta, kaže kako je ova familija od svih Kremanaca bila najbliža Tari, te su im, zbog te blizine, meštani nadenuli novo porodično ime – Tarabići.

Najpoznatiji Tarabići su Kremanski proroci Miloš i Mitar Tarabić (stric i sinovac).

IZVOR: Knjiga “Kremansko proročanstvo” šta je bilo, šta nas čeka, autori: Dragoljub Golubović i Dejan Malenković; priredio saradnik portala Poreklo Bojan Panić

*  *  *

Prilog saradnika portala Poreklo Nebojše Mićića:

Tarabići su porodica iz sela Kremana, koje se prostire na prevoju između planina Zlatibora i Tare. Imanja Tarabića se oslanjaju na Taru. Poznati su po legendi o „kremanskom proročanstvu“, odnosno proročkim sposobnostima njihovih pripadnika Miloša i Mitra Tarabića.

Ljuba Pavlović u studiji Užička Crna Gora za Tarabiće kaže da spadaju u starije doseljenike u Kremna, a da su došli iz Tepaca na Tari (ovde se misli na reku Taru u Crnoj Gori). Za stare Tarabiće navodi da su bili strugari i japijari (proizvodili drvenu građu), isticali se po bogatstvu, te da je njihovo domaćinstvo moglo mesecima hraniti puk vojske. Tome još dodaje da su pripadnici ove porodice vrlo bistri, otresiti, vredni, neumorni, kratkovečni i induktivnih osobina. Premda navode Ljube Pavlovića uvek treba uzimati oprezno, ovo je jedino sačuvano predanje o njihovom poreklu. Tarabići iz Kremana slave Sv. Jovana, a nije poznato da postoji neka druga familija (iz drugog kraja) koja nosi isto prezime.

Prve arhivske podatke o Tarabićima nalazimo u tefteru čibuka knežine Rujan iz 1823. godine. Tada je u Kremnima upisan domaćin Spasoje Tarabić. Za njega je navedeno da ima 197 brava, po čemu je bio najimućniji domaćin u selu, a među najimućnijima u Srbiji tog vremena. Ovo se slaže sa tvrdnjom Ljube Pavlovića o bogatstvu Tarabića. U poreskim tefterima narednih godina nalazi se još dosta upisanih Tarabića, što najverovatnije znači da su oni 1823. godine živeli u zadruzi kojoj je Spasoje bio domaćin, pa se kasnije izdelili. Tako su, pored Spasoja, u nekoliko teftera upisivani još i domaćini Pavle, Ostoja, Đoko i Andrija Tarabići. Čak je i njihov komšija Manojle Mirković u tefteru poreskih glava 1840. godine upisan sa prezimenom Tarabić! Nije utvrđeno da li se ovde radi o grešci, ili je i Manojle bio u daljem srodstvu sa Tarabićima.

Najpotpunije podatke za rodoslov starih Tarabića daje arački tefter iz 1833. godine. Tada su upisane dve kuće Tarabića (ali ne pod tim prezimenom!), i jasno se vidi srodstvo među njihovim muškim članovima:

59. Spasoje Pavlov
Milan, sin
Sava, sin
Miloš, sin
Lazo, sin
Milisav, unuk
Petar, sin, 2 god

60. Ostoja Pavlov
Andrija, brat
Đoko, rođak
Boro, sin
Vasilije, sin
Nedeljko, sin

Jasno je da su Spasoje, Ostoja i Andrija bili braća, a otac im se zvao Pavle. Pavle je imao i brata, nepoznatog imena, čiji je sin Đoko naveden u zadruzi sa Ostojom, kao njegov rođak. Spasoje je imao puno sinova, a najmlađeg Petra je verovatno dobio sa drugom ženom, kada je od starijih sinova već imao i unuke.

Spasojev sin Miloš nije niko drugi nego znameniti prorok Miloš Tarabić (1809-1854), što se uklapa i po godinama njegovog života. Bio je osobenjak, smatra se da je bolovao od epilepsije, i nije se ženio. Drugi prorok iz ove porodice, Mitar (1829-1899), bio je Milošev sinovac, najverovatnija Savin sin. Mitar se ženio, zna se da je imao sina Sretena. Od Tarabića je još bio poznat Milan Tarabić, Mitrov sinovac, trgovac, dugogodišnji predsednik Kremanske opštine i vlasnik Tarabića kafane. Umro je posle Drugog svetskog rata, u dubokoj starosti.

Živko Tarabić iz Kremana odselio se 1867. godine u selo Raču kod Bajine Bašte (Pero Pećinar, Seobe kroz Užički okrug u 19. veku, prva knjiga, str. 361).

Stamena Tarabić, kći Vukosava i Riste iz Kremana, rođena 1867. godine, udala se 1889. godine za Ivana Lučića, kafedžiju iz Užica. (Pero Pećinar, Seobe kroz Užički okrug u 19. veku, druga knjiga, str. 285)

U savremeno doba, bio je poznat u Kremnima starac Jovan Tarabić, koji je preminuo nedavno u 92. godini. Njega su nesavesni novinari često u svojim člancima nazivali poslednjim Tarabićem, ali to jednostavno nije tačno. Tarabići su i danas brojna i dosta raširena familija.

Bilo bi zanimljivo ako se javi neko od pripadnika ove porodice, kako bismo upotpunili rodoslov čuvenih Tarabića.