Порекло презимена Ратковић

8. марта 2012.

коментара: 67

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (67)

Одговорите

67 коментара

  1. Srba

    Poreklo RATKOVIĆA – Donja Bejašnica / Opština Prokuplje, slava SV. NIKOLA

  2. dragan petrović

    Бошковић, Никољдан, Ибарско Постење, Лепосавић

    Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 19=17, 391=10, 458=18, а посебно 643=9. Најближи на пројекту му је Ратковић из Доње Бејашнице код Прокупља, највероватније даљим пореклом са Јавора. Имају само једну разлику на упоредива 23 маркера и деле исту славу. Можда управо због маркера 643=9, веома ретке вредности, као и због географске близине, Бошковићу су можда блиски и Савић из околине Блаца, даљим пореклом из Жареве на Копаонику и Кузмановић из Јариња код Лешка. Са њима има 5-6 разлика на упоредива 23 маркера, а посебно се истиче трострука разлика на 576, доста битна за Савића и Кузмановића. Нека даља веза са појединим херцеговачким породицама које претежно славе Ђурђевдан и имају карактеристику 643=9, могуће да постоји.

    Тестирани Бошковић је из Лешка и они су потомци учитеља Андрије Бошковића из Ибарског Постења, који је после другог светског рата, као учитељ немачког језика доселио у Лешак.

    Бошковићи у Постењу су огранак великог братства Тијанића, које је по Петру Ж. Петровићу досељено из Буковице код Рожаја у Борову (Главу) после 1850, године. По Петровићу, Тијанићи су Кучи, док су по Благоју Павловићу, огранак Белојица. Према предању које је Благоју Павловићу саопштио сам Андрија Бошковић, Тијанићи су се некада презивали Николићи, а касније су прозвани по Тијани која је са своја три сина дошла у ибарску долину и настанила cе y кући “дубороги ” у Борови која и данас постоји. Када је породица Тијанић нарасла, чланови су се почели ширити и исељавати у суседна села Белуће и Ибарско Постење.

    У Боровој Глави су од рода Тијанића: Минићи, Вељовићи, Ивановићи, Петровићи и Тијанићи, док од пресељених Тијанића из Борове Главе данас у Белућу живе: Милосављевићи, Миловановићи, Фићовићи, Даниловићи и Бошковићи, док су од последњих из Белућа исељене две куће Бошковића, од којих потиче и тестирани.

    Иначе, интересенатно је да Петровић у Белућу као посебне фамилије наводи Милосављевиће и Фићовиће – Куче досељене после 1850. године из рожајске Буковице, док каже да је Бошковићима, Даниловићима и Миловановићима дед досељен из пештерских Корита и да су им одељаци Бошковићи у Постењу на Ибру. Павловић је забележио да се Тијанићи до 1970-их година нису узимали међусобом.

  3. dragan petrović

    Napomena Boškovićima Iz Beluća deda je došao iz Peštera .Za rodove se smatra da su naselili krajeve iz Bukovice nakon 1850 .Tijanići su se nekada prezivali Nikolići takodje iz rožajske Bukovice

  4. dragan petrović

    Veza sa rodom Beloica nije tačna halpogrupe nisu iste

  5. Srba

    Moje poreklo je od RATKOVIĆA iz BRATAČA (Nevesinje). Slava NIKOLJDAN.

  6. Predrag Ratković

    Porodica Ratković iz Bara-Sustaša potiče sa Prekornice, zaseok Drenov Do, Ljubotinjskog sela iz okoline Cetinja, šire iz Riječke nahije Stare Crne Gore.
    Istoričari tvrde da su Ratkovići na Prekornicu došli iz Paštrovića, i da vode porijeklo od Kanjoša Macedonovića, koji je oko 1415-1425 došao iz ondašnje Makedonije, Grčke, na prostore današnjeg manastira Reževići, u mjesto Drobni Pijesak kod Budve.
    Kanjoš je imao dva sina: Ratka, od kojeg su Ratkovići, i Pejaka, od kojeg su Pejakovići, i koji su u XVI vijeku iz Drobnog Pijeska, preko Brajića, otišli na Ljubotinj u selo Prekornicu.
    Ratković su u XVII vijeku sa Prekornice prebjegli u Šestane, selo Dračevica, na Skadarskom jezeru. Iz Dračevice su oko 1720. godine, prešavši planinu Sutorman (Sveti Roman), došli u Bar, u selo Zupci, pod Crni Krš, kod manastira Ribnjak, da bi nešto kasnije naselili obližnje selo Sustaš.

  7. Radovan

    Ratkovći su iz sela Kosmača, okolina Kuršumlije, slave Svetu Petku. Doselili se posle Srb-Tur rata
    1876-1877
    Dosli iz okoline Peći, tačnije selo lukovo ili lukavac.