Порекло презимена Раичевић

8. марта 2012.

коментара: 6

Братство Раичевића, пореклом је из села Праћевац, Горња села – Беране. Раичевићи припадају ширем братсву Шћекића, који потичу од старог братства Ђурковића из села Завале из Горњих Пипера.  И данас се држи да су Шћекићима “најближи Пилетићи”. Преци Шћекића су се доселили у Горња села вероватно у првој половини XVII века, у село Залоквицу, а након тога у Заград. По исељењу са Завале, Шћекићи су променили славу. Оставили су племенску славу, Аранђеловдан, а за главну славу узели дотадашњи прислужак – јесењи Петковдан (27.октобар), а за прислужак им је остао – летњи Петковдан (8.август). Тако и Раичевићи славе свету Петку. Предак Раичевића је Раич Милошев Шћекић из Заграда, који се доселио у Праћевац 1802. или 1803.године. Како су Раичеви потомци били одвојени од осталих рођака, они су их почели звати Раичевићи- по претку Раичу. Ово презиме је постепено усвајано, нарочито од пописа 1912.године, али ни до данашњих дана није потпуно усвојено. Многи који су одселили и данас се презивају Шћекићи.

КРСНА СЛАВА: Аранђеловдан, Света Петка

ПОЗНАТИ: 

 

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. igor raicevic

    Raicevici u Vasojevica su Scekici.Jer odiva iz Raicevica se udala u Scekice i kako jujje volio mnogo momak a njeni ne imadose muskog podroda to mladozenja promjeni prezime. Svi ostali Raicevici vode porijeklo od Raice iz Danilovgrada.Raic i Petar su se doselili iz hercegovine.Po Raice Raicevici po Petru Petrovici.I jedni i drugi slave Andrijev dan. Danas svi znaju istoriju plemena crnogorskih i svi pisu pogresno.Vidi zitije svetog Vasilija Ostroskog.

    • milos

      Igore kao što znaš prezimena su se dobijala po imenu začetnika loze, kako se određivao začetnik loze ne bih da detaljišem, ali uglavnom, kao što imaš puno bratstava Miloševića, Popovića, Jovanovića, Markovića, Petrovića, ako imaš i više bratstava Raičevića, jer je u to doba Raič bilo učestalo ime po Crnoj Gori, kao i Petar, Marko, Miljan, Jovan… Ja zasigurno znam i Raičeviće poreklom od Vasojevića i za Raičeviće poreklom od Pipera, kao što su ovi moji iz Praćevca. Srdačan pozdrav

  2. Jà zivim u Francuskoj Moja majka je Raicevic Bosiljka ali je jà nikad nisam vidjela ni upoznala. Kad sam /kasno /pocela da je trazim saznala sam da je umrla i da je sahranjena u Novom Sadu, drugo nista neznam ni o majci ni o ikome od porodice sa majcine strane. Ako iko ista zna bila bih zahvalna da mi pomogne da pronadjem bilo koga od porodice ´ neznam ni gdje je rodjena. Hvala unaprijed !!!

  3. Bambur

    Ponovo se obracam vama ako iko ima ikakve podatke o Bosilljki Raicevic da mi ih dostavi, saznala sam da imam sestru koja se Zove Marija Sunic i da ima petoro djece, ako iko i nju zna neka mi javi, sjecam se samo da najstarije njeno djete se zove Ciro Sunic unaprijed veliko [email protected]

  4. RAICEVIC SRDJAN

    Kako sada sa nam mi smo Raici porijeklom iz okoline danasnje Andrijevice iz 1290 godine iste te godine zivjeli smo povise Pastrovske Gore jesmo li mi Raici Tribali iz najveceg Srbskog plemena

  5. vojislav ananić

    РАИЧ
    Трговци из XVIII вијека

    По попису завршеном 1743. године Раича је у Босни и. Херцеговини било 19 породица са 181 чланом и то у Ливну, Мостару, Рами, Крешеву… У XVIII вијеку Раича је било и у Далмацији у околини Метковића, Имотског, Сиња, на Брачу…
    На подручју мјесне заједнице Дрежница Раича Хрвата има у Доњој Дрежници, Горњој Дрежници, Доњим Јасењанима, Ћопима и на Врдима. У Горњој Дрежници се сматрају старосједиоцима, гдје су по доласку Аустро-Угарске били власници кућа и имања која су користиии па су чак и продавали некретнине Муслиманима. За разлику од њих, остали Раичи су у то вријеме били кметови и знају да су се њихови преци доселили такође као кметови из Стрмице код Мостара.

    Усмена предања

    Присутност Раича у Дрежници и сусједном Ракитну може се пратити од прве половине XVIII вијека. Године 1971. забиљежена су два домаћинства и то Бартола, са пет одраслих чланова и двоје дјеце, те Ловре са 12 одраслих чланова и дванаесторо дјеце.
    Већ у то вријеме Раича је било и на другим мјестима. По попису завршеном 1973. године било их је у Босни и Херцеговини 19 породица са 181 чланом и то у Ливну (Добро), Мостару (Горанци), Дувну (Конгора, Ракитно-Дрежницама, Месиховини, Омуглинама), Рами (Јаглић-Слимац, Равно-Уздо, Совићи), Крешеву (Копчић, Лечи).
    О поријеклу Раича заснованом на усменим предањима данас знамо доста. Сва та предања лоцирају матицу Раича на неколико пунктова у источној Херцеговини (Хутово, Стрмица и шире узето крај око Поповог поља).
    У Стрмици се Раичи у матичним књигама спомињу од 1713. године. Доселили су се на Рагужево имање када су се ови одселили у Ластву (Храсно).

    Основ презимена

    У XVIII вијелаи Раича је било и у Далмацији, у околини Метковића, Имотског, Сиња, на Брачу… За Раичевиће у околини Сиња установили смо да су имали надимак Херцег и Бошњак, што нас упућује на то да су поријеклом из Босне и Херцеговине. Вјероватно су се на територију Сињске крајине доселили 1687. године у сеобама Рамљака, Дувњака и других родова из западне Херцеговине. Из расположиве грађе, коју због ограниченог простора нисмо у могућности изнијети у цјелини, о дрежањским и другим Раичима у западној Херцеговини и изван ње, види се да су се Раичи, бавећи се сточарством, често селили, па су можда и због тога предања о њиховом поријеклуз понекад контрадикторна.
    У различитим изворима, којима смо се користили, презиме овог рода пише се као Раицх или Раицхевиц а транскрибује се као Раич, Раичевић, па и Рајић. У Херцеговини је најприсутније коришћење облика Раич. Основу за ово презиме чини лично име Раич, које је било веома често у Херцеговини. Наша истраживања показују да је код свих Раича, поменутих у овом тексту присутно сазнање о заједничком поријеклу.
    У будућим истраживањима ће се тек моћи потпуније сагледати насељавање појединаца и родова овог “племена”, склоних сеобама и адаптабилним новим просторима у посљедњих три стотине година (по Далмацији, Босни и подунавским крајевима).

    ИЗВОР: ПОРОДИЧНИ КОРИЈЕНИ, МИРОСЛАВ НИШКАНОВИЋ
    БАЊА ЛУКА – БЕОГРАД – САРАЈЕВО, 2001.