Јанковић
Хаплогрупа: E1b род Куча
Порекло: Велишевац, Љиг, Србија, генетски резултати откривају везу са Кучима Мрњавчићима
Крсна слава: Стевањдан
Контакт:
_________________________
Јанковић
Хаплогрупа: E1b род Васојевића
Порекло: Васојевићи, Црна Гора
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
ЈАНКОВИЋИ
(живе у Грабовици и Јаворју)
Јанковићи су огранак Добриловића. Своје садашње презиме добили су по Јанку Добриловићу, сину попа Маринка. Јанко је био истакнути јунак и борац против Турака. Објесио га је Мехмед-паша Скопљак на Пушини, 1805. године, јер се истицао у борбама против Турака и учествовао у устанку Дробњака 1805. године. Од Марка остану синови Сава, Тривко, Марко и Видак, преселе се из Комарнице у Грабовицу на своје катуне и ту се прозову Јанковићи. Тривко је био познати хајдук и налазио се у чети Гаврила Шибалије; погинуо је у околини Пљеваља у борби с Турцима. Од овог братства је познат официр Марко, који се истакао у балканским и Првом свјетском рату.
У Комитском покрету истакли су се Новичини Живко и Радован, те Крсто и Томо. Новица се налазио у раду у Јужној Америци, одакле је као добровољац дошао да учествује у Првом свјетском рату. Убиле су га Швабе 1917. године.
У НОР-у 1941-1945. године из овог братства погинули су Миливоје Божов на Пљевљима 1. децембра 1941. године, Чедомир Милетин код Горњег Дубца у ужичком крају априла 1944. године и Јован М. Јанковић из Грабовице 1944. године код Ужичке Пожеге. Божо Бошков је био припадник НОП-а прво у Дурмиторском НОП одреду, а касније у саставу Седме омладинске црногорске бригаде од њеног оснивања.
Неки од овог братства су прешли да живе у селу Јаворју на своје бивше катуне; има их исељених и у Бачком Добром Пољу, гдје су колонизовани 1945. године.
Славе Никољдан, а прислужују Ђурђевдан.
___________________
ЈАНКОВИЋИ
(у Крњој Јели)
Поријекло им је од Дуловића чији су огранак. Презиме Јанковић су добили по Јанку Секулину, праунуку Јована Дулова. Јанко је био истакнути јунак свога доба и врло угледни братственик Дуловића. Јанков син Ристо био је јунак и познати племеник којим су се његови братственици поносили. Био је вјешт и познат стрелац. Имао је увијек добро оружје, од кога се није никад одвајао. Постоји вјеровање, а с обзиром на његове нишанске способности, да је његова пушка синџирлија убила Смаил-агу Ченгића на Мљетичку 1840. године. Толико је био сигуран у себе и у своју пушку да тамо гдје је нанишанио није никада промашио. Иначе је био скроман и није никзда хтио да се хвали. У боју на Мљетичку скинуо је са Смаил-аге ћурак који је с поносом носио у свечаним прилжама. Због свега овог књаз Никола му је додијелио новчана примања која је до краја живота уживао. Праунук Ристов Вукосав Перов био је храбар ратник и велики јунак. Носилац је Обилића медаље.
На раду у Америци од 1903. до 1911. године били су браћа Вукосав и Милован Перови. Милован је и умро у Америци.
У заробљеништву у Мађарској у логоу Нађмеђер у времену од 1916-1918. године налазио се Божо Перов.
Драгиша Вукосављев је члан Партије од 1938. године и први секретар партијске ћелије основане 1940. године у Крњој Јели. Носилац је Партизанске споменице 1941.
У НОР-у 1941-1945. године учествовали су Данило и Драгутин Вукосављеви, а погинули су у Морачи 1942. године. Манојле Божов је погинуо 1944. године у Лици.
Петрана Перова, удата Станојчић, носилац је Партизанске споменице 1941. године.
Милутин Божов се послије Другог свјетског рата из Крње Јеле преселио у Колашин.
Овдје треба истаћи да из овог братства, по броју малог, али по јунапггву врло истакнутог, није било издајника који су се борили или прешли на страну непријатеља.
Славе Шћепандан, а прислужују Светог Илију.
_______________
ЈАНКОВИЋИ у селу Црној Гори на Пивској планини поријеклом су из Тепаца. По ријечима Стојана Јанковића, професора из села Црне Горе, у Тепца су се доселили из Комарнице, гдје су дошли из Бањана са осталим Новљанима када су насељавали Дробњак. Иначе, њихова даљња старина, према његовом казивању, потиче из Равних Котара код Задра, одакле се Јанко Јанковић, не могавши трпјети турски зулум и млетачко лукавство, иселио и преко Бањана и Комарнице стигао у Тепца. Јанко је имао три брата: Антонија, Јола и Марка. Након кратког боравка у Тепцима, Марко се одселио у Карановац, данашње Краљево; Антоније у Орље у пљеваљском крају, Јоле на своје катуне у Надгору и од њега су Јоловићи, а Јанко са синовима Будом и Жарком у село Црну Гору на Пивској планини. Будо је имао сина Николу, а Жарко Јована и Мирка. Никола Будов има Илију и Рада; Мирко Жарков се с породицом одселио у ужички крај, а његов брат Јован је погубљен врло млад од стране Турака и од њега нема потомства.
Илија Николин има сина Милутина-Мила, а брат му Раде Лазара. Миле има три сина: Петра-Пека, Благоја и Обрада. Лазар има Новака, а Новак Риста.
Петар-Пеко је учесник балканских и Првог свјетског рата, а након капитулације Црне Горе, прикључио се Комитском покрету до коначног ослобођења. Благоје и Обрад су, након Првог свјетског рата, завршили учитељску школу. Обрад је написао једну кратку монографију Острво слободе у којој је на сликовит начин описао поријекло и живот становника села Црне Горе.
Потомци Јанковића данас живе у Црној Гори, Београду и Новом Саду.
Славе Никољдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
__________________
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
24. април 2014. у 23:30
Radomir Jankovic
NADAM SE DA CE OVO NEKOM POMOCI DA SAZNA SVOJE KORENE.
Janko, pop, predak bratstva Popovića – Lipljana
Janković, Jankovići (Dubočani) i Čepeljice (Trebinje), došli iz Petrovića i Miluša (Nikšić), oni su od Maleševaca sa lijeve obale Trebišnjice; Pusto ostrvo (selo Mala Crna Gora) između rijeke Sušice i Tare, došli iz Prekotarja; Ušće i Tepca (Uskoci), Žabljak, ranije: Jušičanin iz Ravnih Kotara (Dalmacija) ovdje su se doselili, pa se jedni od njih presele u Pivu, kao: Janković; Donja Grabovica (Šavnik) u Drobnjacima su potomci Novljana iz grupe Đurđića (najbliži su im Janjići), ogranak su istorodnih Dulovića grane Pejankovića i šire grane Dobrilovića, potomci Matijaša Drobnjaka, zato su: Matijašević, pa Janković i drugi; Moračani, starosjedioci; Rovca i kao: Jošanović; jedni su se iz Pive odselili u Brskut (Bratonožiće), i od njih u Nožice (Lijeva Rijeka), Podgorica i Berane, pa dalje u Bijelo Polje; Lješnica (Bijelo Polje); Bistrica (Bijelo Polje) 1854 – 1856. god.; u Sokolskoj nahiji (Srbija) iz Pive i u Užičkoj Crnoj Gori; Crnča (Bijelo Polje); Bijelo Polje; Zaton, Grančarevo i Gornji Bihor (Bijelo Polje), jesu starosjedioci; Selišta i Zagorak (Pješivci) jesu srodnici područnim: Đukićima i Stankovićima, doseljeni od Lijeve Rijeke (potomci Stevana Vasojevića), porijeklom od Sjenice (Sandžak). Jedno vrijeme su se zvali Petrović, Bratić i Vitković; Bijela Crkva i Honcići (Rožaj), jedni su predigli u Prekale (Metohija); Krečko Ždrijelo, Pećine, Borovi, Škam, Bukišta Krš, Arbanasi, Jankovići, Ljumovići, Drušići, Češljari, Rvaši, Mrcelji, Bobija, Dodoši (Rijeka Crnojevića) i Žabljak na Skadarskom jezeru i u Rijeci Crnojevića (potomci su nekoga Leke), iz Pipera doseljenici iz Klimenata (Kljemendi), sjeverna Albanija. Od njih su u: Risan; Vraka (Skadar); Ljuboviji (zapadna Srbija); Lokanj (Zvornik); Bašča (Rožaj), vidi: Garović i Glavatičić; Goričani (Zeta), a onđe iz Gornje Gorice (Lješkopolje), Podgorica gdje su se doselili iz Markovine (Cetinje); ogranak Ivčevića u Gluhom Dolu (Crmnica); Cetinje; ogranak Baćovića, iz Bijelih Rudina (Nikšić), prešli u Dubočane (Bileća); Grana Maleševaca iz Miruša, sa obale Trebišnjice odselili u Anđeliće i Dubočane (Bileća); Lješnica (Bijelo Polje); Ljutić, Crljenica, Bobovo, Rasno i posebni u Čadine i Kolovrat (Pljevlja); iz Pive jedni se preselili u Ribaševinu (Užička Crna Gora); Nalježići (Grbalj); Svrčuge i Baošići, Herceg-Novi; Ubli, Herceg-Novi naselili se 1687. god. iz Bjelica (Cetinje); još ih ima na periferiji Herceg-Novog, bez bližih podataka; Mrkovi i Ljuštica, Herceg-Novi, oni su doselili iz Hercegovine u 17. v.; Kumbor, Herceg-Novi, oni su se doselili iz Klobuka (Hercegovina); Grbavice (Komarnica), Šavnik, ogranak Dobrilovića. Od njih su na Glasincu (Romanija); Morinj (Risan); Ljutići i Crljenice (Pljevlja) i drugi u Rasno, Kolovrat i Čadinje (Pljevlja); Igalo, Herceg-Novi, oni su ogranak Davidovića iz Paštrovića; Herceg-Novi; Nalježići (Grbalj), oni su iz Crne Gore; Kruševice, Herceg-Novi; Đenovići, Herceg-Novi porijeklom su iz Klobuka (Trebinje); u Hercegnovskom i Risanskom području većinom su doseljenici iz Hercegovine; Muo (Kotor) jesu iz Stare Crne Gore; Kotor oko 1900. god.; Kotor 1601. god.; Mul (Tivat) iz Stare Crne Gore; Peraška naselja (Boka Kotorska) doseljenici iz Stare Crne Gore; Nalježići (Tivat), porijeklom iz Stare Crne Gore; Dobre Vode (Bar); Mide i Vladimir kod Ulcinja 1900. god.; jedni su se iz Pive odselili u Sokolsku nahiju (Srbija) a drugi u Kremna (Užice); iz Crne Gore iseljeni Jankovi potomci u Pilatoviće (Čačak), srodni područnim Pavlovićima i Čolićima (Čolovim potomcima); u Mojkovac doseljeni iz Kuča; Salč (Ulcinj); Podgorica 1854 – 96. god.; Danilovgrad; Odseljeni iz Mačuga (Podgorica) i naselili se u Drenicu (Kosovo) braća Todor – Tode i Nikola; od Toda su Todići, koji su preselili u Bogunovac, Petrinje, Bojna, Tulare, Međeđa, Stara Banja i Sijerinska Banja (južna Srbija); Podgorica; Ravna Rijeka (Mojkovac), pa u Ljutiće (Pljevlja). Jedni kasnije kao: Sokić; Gajtan (južna Srbija) iz Rovaca (Podgorica); Zeoke i Šumadijska Kolubara porijeklom iz Morače (Kolašin); u Podgoricu iz Zete, ogranak Terzića; Gril (Vraka), Skadar, iz Crne Gore; Bošnjik (Raška), Srbija, doseljenici iz Bijele Crkve (Rožaje)
Jankovići, bratstvo u Ceklinu
Jankovići, zagranak bratstva Ivčevića u Gluhom Dolu
Jankovići u Selištima
Jankovići iz Pive (Crna Gora 5 kuća) porijeklom iz Drobnjaka iz Tepačavsv. Nikola
7. новембар 2021. у 21:42
Dejan Janković
Poštovani, možete li mi navesti izvor ovih podataka za Jankoviće iz Dubočana.
25. април 2014. у 17:35
Шарко
Radomire, mi smo ozbiljan portal za istraživanje porodičnog porekla. Nemoj molim te prikazivati taj montenegrinski portal, niko ga više ne uzima za ozbiljno. Ranije dok nije bilo portal poreklo, mnogi su poverovali i izvodili svoje poreklo na osnovu tog montenegrinskog sajta, a evo vidmo i ti to radiš pusti to brate. Mi imamo ovde na portal poreklo opširinje relevantne Etnografske mongrafije Srpske Akademije u kojem su svake porodice posebno zabeležene odakle su došle broj kuća i krsne slave.
2. мај 2014. у 21:52
Милодан
Фамилије-презимена Јанковић по местима живљења. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“.
-Читлук
-Цулине
-Горње Кошље (Херцеговци)
-Доња Буковица
-Грчић
-Гуњаци
-Јеловик (Максимовићи)
-Рогачица
-Драксин
-Заглавак (Пауновићи)
-Злодол
-Пилица
-Обајгоре
7. јун 2014. у 15:05
Andrej Jankovic
Postovani,
Zovem se Andrej Jankovic iz Nisa dugo pokusavam da saznam ime prvog Jankovica koji se krajem 18.veka kao mladi Krajisnik sluga turskog age povlaceci iz Krajine doselio u Nis(jedini podatak koji imam je nadimak koji mu je aga dao Sulja).Aga je mnogo cenio mladog Krajisnika nadje mu devojku i ozeni imao je cetri sina:Marka,Nikolu,Spiridona,Atanasa.Jankovici slave Sv.Marka i znamenita su niska porodica dvorske kujundzije, ratnici, duhovnici.Puno pozdrava!
9. фебруар 2017. у 23:27
branko andjelkovic
Pozdrav andrej,moji andjelkovici iz smederevske palankemi okoline,vode poreklo od jankovica iz velike ivance koji slave markovdan kao i mi. Javi mi se na fb. Branko andjelkovic
1. август 2014. у 18:35
Милодан
Фамилије-презимена Јанковић, по местима живљења. Према књизи Јована Ердељановића “Доње Драгачево”.
-Пилатовићи
-Гуча
-Крстац
-Турица
-Зеоке
6. август 2014. у 19:25
Милодан
Фамилије-презимена Јанковић, по местима живљења. Према књизи Косте Јовановића “Горње Драгачево”.
-Вич
-Властељице
-Вучковица
-Котража
8. август 2014. у 12:35
Andrea
Zanima me poreklo prezimena Jankovic iz sela Cesljeva Bara u istocnoj Srbiji.
8. август 2014. у 17:20
Небојша Новаковић
Чешљева Бара је влашко село. Према подацима из 1734. године Чешљева Бара је имала 83 куће.
У српским селима, у том крају, нема великог одступања у броју домова, док у влашким има. Тако нпр, Чешљева Бара 1733. има 61 дом, 1734. чак 83, да би се 1735. тај број поново смањио на 70 домова.
22. август 2014. у 19:57
Милодан
Фамилије-презимена Јанковић, по местима пребивалишта. Према књизи Боривоја Дрбоњаковића „Космај“.
-Влашка
-Велика Иванча
-Губеревац
-Дучина
-Кораћица
-Лисовић
-Мечак
-Неменикуће
-Раниловић
-Рогача
-Сопот
-Стојник
3. септембар 2014. у 16:24
Dragoljub Jankovic
Ja sam 81 god. Moj cukundeda je Zivko Jankovic,a on je imao,sto ja znam sigurno,brata Nedeljka,koji je promenio prezime u Nedeljkovic zbog krvne osvete. Pre svega da pomenem,da smo od plemena Vasojevic. Pominje se da je moj cukundeda imao jos jednog brata Dejana i on je promenio prezime u Dejanovic. Zivko je imao cetiri sina i jednu cerku,koji su rodjeni na KOSOVU,a Zivko je dosao iz Crne Gore. Njegovi sinovi su se zvali – Stojan,Krsta,Jovan i Uros. Stojan i Krsta su poginuli i nisu imali potomke. Jovan je,poslednje sto se zna,otisao za nekom medicinskom sestrom iz Francuske i od tad mu se gubi svaki trag. A Uros,moj pradeda,je jedini koji je produzio lozu. Sva cetvorica su bili u Americi i vratili se kad je poceo SOLUNSKI FRONT. Uros,moj pradeda, je imao tri sina i pet cerki. Sinovi su – Radomir, Zivko i Bosko. Da,jos jedna stvar. Zivko,moj cukundeda, je svo imanje i kucu kupio u selu Toplicane kod Lipljana,a kasnije 1955-56god. moj deda Radomir se preselio u selo Staro Gracko,isto kod Lipljana. Mene zanima jos dalje od mog cukundede Zivka.
24. септембар 2014. у 14:47
Mladen Janković
Zanima me, ako netko zna, odakle su došli Jankovići u selo Ledinci na Fruškoj gori?
24. септембар 2014. у 22:09
Александар Маринковић
Младене,
у књизи Ж.Сечанског ”Попис становништва Срема у 18.веку”, у селу Лединци наводи се ALLIMPIO JANCKOVICH (Алимпије Јанковић). Могуће је да се ради баш о вашем претку, можда и родоначелнику. Попис је рађен 1736/7. године. То значи да су пописани у великом броју били прва генерација Чарнојевићевих досељеника рођених у Подунављу.
Извесни подаци о досељеничким породицама би се могли наћи у Матици Српској. Други начин је да направите ДНК тест прапорекла по мушкој лози и да сазнате с којим сте породицама уназад 400-600 година повезани. Тако можете и открити са великом сигурношћу и област из које потичу ваши преци.
Свако добро!