Порекло презимена Јанковић

7. март 2012.

коментара: 146

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ЈАНКОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Јанковић

Хаплогрупа: E1b род Куча

Порекло: Велишевац, Љиг, Србија, генетски резултати откривају везу са Кучима Мрњавчићима

Крсна слава: Стевањдан

Контакт:
_________________________

Јанковић

Хаплогрупа: E1b род Васојевића

Порекло: Васојевићи, Црна Гора

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ЈАНКОВИЋИ

(живе у Грабовици и Јаворју)

Јанковићи су огранак Добриловића. Своје садашње презиме добили су по Јанку Добриловићу, сину попа Маринка. Јанко је био истакнути јунак и борац против Турака. Објесио га је Мехмед-паша Скопљак на Пушини, 1805. године, јер се истицао у борбама против Турака и учествовао у устанку Дробњака 1805. године. Од Марка остану синови Сава, Тривко, Марко и Видак, преселе се из Комарнице у Грабовицу на своје катуне и ту се прозову Јанковићи. Тривко је био познати хајдук и налазио се у чети Гаврила Шибалије; погинуо је у околини Пљеваља у борби с Турцима. Од овог братства је познат официр Марко, који се истакао у балканским и Првом свјетском рату.

У Комитском покрету истакли су се Новичини Живко и Радован, те Крсто и Томо. Новица се налазио у раду у Јужној Америци, одакле је као добровољац дошао да учествује у Првом свјетском рату. Убиле су га Швабе 1917. године.

У НОР-у 1941-1945. године из овог братства погинули су Миливоје Божов на Пљевљима 1. децембра 1941. године, Чедомир Милетин код Горњег Дубца у ужичком крају априла 1944. године и Јован М. Јанковић из Грабовице 1944. године код Ужичке Пожеге. Божо Бошков је био припадник НОП-а прво у Дурмиторском НОП одреду, а касније у саставу Седме омладинске црногорске бригаде од њеног оснивања.

Неки од овог братства су прешли да живе у селу Јаворју на своје бивше катуне; има их исељених и у Бачком Добром Пољу, гдје су колонизовани 1945. године.

Славе Никољдан, а прислужују Ђурђевдан.

___________________

ЈАНКОВИЋИ

(у Крњој Јели)

Поријекло им је од Дуловића чији су огранак. Презиме Јанковић су добили по Јанку Секулину, праунуку Јована Дулова. Јанко је био истакнути јунак свога доба и врло угледни братственик Дуловића. Јанков син Ристо био је јунак и познати племеник којим су се његови братственици поносили. Био је вјешт и познат стрелац. Имао је увијек добро оружје, од кога се није никад одвајао. Постоји вјеровање, а с обзиром на његове нишанске способности, да је његова пушка синџирлија убила Смаил-агу Ченгића на Мљетичку 1840. године. Толико је био сигуран у себе и у своју пушку да тамо гдје је нанишанио није никада промашио. Иначе је био скроман и није никзда хтио да се хвали. У боју на Мљетичку скинуо је са Смаил-аге ћурак који је с поносом носио у свечаним прилжама. Због свега овог књаз Никола му је додијелио новчана примања која је до краја живота уживао. Праунук Ристов Вукосав Перов био је храбар ратник и велики јунак. Носилац је Обилића медаље.

На раду у Америци од 1903. до 1911. године били су браћа Вукосав и Милован Перови. Милован је и умро у Америци.

У заробљеништву у Мађарској у логоу Нађмеђер у времену од 1916-1918. године налазио се Божо Перов.

Драгиша Вукосављев је члан Партије од 1938. године и први секретар партијске ћелије основане 1940. године у Крњој Јели. Носилац је Партизанске споменице 1941.

У НОР-у 1941-1945. године учествовали су Данило и Драгутин Вукосављеви, а погинули су у Морачи 1942. године. Манојле Божов је погинуо 1944. године у Лици.

Петрана Перова, удата Станојчић, носилац је Партизанске споменице 1941. године.

Милутин Божов се послије Другог свјетског рата из Крње Јеле преселио у Колашин.

Овдје треба истаћи да из овог братства, по броју малог, али по јунапггву врло истакнутог, није било издајника који су се борили или прешли на страну непријатеља.

Славе Шћепандан, а прислужују Светог Илију.

_______________

ЈАНКОВИЋИ у селу Црној Гори на Пивској планини поријеклом су из Тепаца. По ријечима Стојана Јанковића, професора из села Црне Горе, у Тепца су се доселили из Комарнице, гдје су дошли из Бањана са осталим Новљанима када су насељавали Дробњак. Иначе, њихова даљња старина, према његовом казивању, потиче из Равних Котара код Задра, одакле се Јанко Јанковић, не могавши трпјети турски зулум и млетачко лукавство, иселио и преко Бањана и Комарнице стигао у Тепца. Јанко је имао три брата: Антонија, Јола и Марка. Након кратког боравка у Тепцима, Марко се одселио у Карановац, данашње Краљево; Антоније у Орље у пљеваљском крају, Јоле на своје катуне у Надгору и од њега су Јоловићи, а Јанко са синовима Будом и Жарком у село Црну Гору на Пивској планини. Будо је имао сина Николу, а Жарко Јована и Мирка. Никола Будов има Илију и Рада; Мирко Жарков се с породицом одселио у ужички крај, а његов брат Јован је погубљен врло млад од стране Турака и од њега нема потомства.

Илија Николин има сина Милутина-Мила, а брат му Раде Лазара. Миле има три сина: Петра-Пека, Благоја и Обрада. Лазар има Новака, а Новак Риста.

Петар-Пеко је учесник балканских и Првог свјетског рата, а након капитулације Црне Горе, прикључио се Комитском покрету до коначног ослобођења. Благоје и Обрад су, након Првог свјетског рата, завршили учитељску школу. Обрад је написао једну кратку монографију Острво слободе у којој је на сликовит начин описао поријекло и живот становника села Црне Горе.

Потомци Јанковића данас живе у Црној Гори, Београду и Новом Саду.

Славе Никољдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (146)

Одговорите

146 коментара

  1. Бранко Тодоровић

    Јанковићи у Бољанићу, заселак Брђани, на планини Озрену код Добоја, славе Стефандан.

  2. Jankovic Radomir

    Rodjen sam u Kovanju kod Rogatice. Djeda je zivio dugo, umro je 107. godini i pricao je da smo porijeklom sa Kosmaja. Slavimo Svetog Luku.
    POstoje i Jankovici u selu Pjseevica, isto kod Rogatice, ali izgleda nemamo rodbinskih veza.
    Mozda ima neko i negdje vise informacija????

  3. Ivana

    Moji Jankovici su iz okoline Babusnice selo Studena, slava Djurdjic, pradeda mi je bio Milorad Jankovic. To je jedino sto znam…

  4. Stefan Jankovic

    Ja sam Stefan Jankovic zivim u Banatu u selu Centa(selo na pola puta Beograd-Zrenjanin).Moj pradeda i prababa su sedoselili sa svojom decom(mojim dedama i babama) u vojvodinu oko 1960. mislim da je 1958. godine,zvao se Milisav.Oni su ziveli na Zlatiboru selo Jablanica.Imali su sedmoro dece.I sada imamo rodbinu na Zlatiboru, u Uzicu i u Cacku.Krsna slava mi je Mitrovdan(8. novembar).Puno bi mi znacila pomoc,hvala u napred i pozdrav svim Jankovicima!

  5. Куга

    Добијем тако некад жељу да откријем више али увијек стигнем до тог једног те истог зида. Јанковић сам,од истих предака као и славни Кењо Станков Јанковић. Славимо Светог Николу. Цеклин,Ријечка нахија,Црна Гора. Све што може да се нађе на интернету је да смо потомци неког Леке. Којег Леке? Одакле је тај Лека? Је ли имао он мајку и оца???? Ако неко зна нешто више или пак зна како сам могу сазнати више нека каже,био бих захвалан на помоћи.

    • Поштовани,

      Зети, држави Црнојевића, пријећаше још већа опасност. На крају Иван Црнојевић остави пријестоницу Жабљак (1482), и сагради град Обод и манастир на Цетињу, међу тврдим стијенама. Пошто се Иван повуче, Турци заузеше његове земље до Жабљака, утврдише се по пространом Зетском Пољу, да одатле још жешће нападају. Зулуми турски постадоше нечувени.
      У то доба у Климентима живио је Србин, Лека. Пошто Иван остави Жабљак, он осјети турско насиље, па немогавши га поднијети, остави прађедовско огњиште, и утече пут слободне Црне Горе. Дође на Стијену Пиперску, у Задоље, гдје је, као ускок, неко вријеме боравио; да би из близине, кријући се, долазио на старо огњиште и што год од имања пренио. Док је боравио у Задољу, он је путовао по Црној Гори и тражио згодно мјесто, да се настани. Нађе га на Горњем Цеклину под Цеклинштаком, гдје бијаше близу црногорског господара.
      За вријеме боравка у Задољу, завоље удовицу, Тијану, по предању, жену Радивоја Лијешевића. (Лијешевићи се данас прозивају Поповићи; и они чувају предање о Леки.). Лека се и ожени овом удовицом.
      Тијана је у Пиперима имала сина Вукосава. Она је жалила за сином, којег остави малог и незаштићеног. Наговарала је мужа да пође за њега и да га доведе. На крају је успјела. Прије поласка на пут Лека је питао Тијану како ће препознати дијете, а она му рече: ”Лако, откако му је отац погинуо, стално је тужан; мало се дружи са сеоском дјецом и скоро је увијек уплакан”. Лека на добром коњу крене и кријући се приђе засеоку Задоље. Прикривен је мотрио на дјецу. И тек други или трећи дан закључи да је Тијанин син заиста усамљено и невесело дијете, од својих пет–шест година. Опрезно га узме к себи на коња и непримијећен пође натраг, хитајући да што прије стигне на Горњи Цеклин. Још исте ноћи сродници су примијетили да је Вукосав уграбљен и одведен, па се њих десетак упути у потјеру за Леком. Његов траг су пратили по казивању мјештана. Потјера је била упорна и неуморна. Успјела је да стигне Леку с Вукосавом на мјесту званом Лалино ждријело, у селу Пелиши. Дошло је до сукоба, у којем Лека убије двојицу Пипера, након чега се остали вратише натраг.
      Лека са Тијаном доби сина Крстића. Пошто дјеца одрастоше и постадоше пунољетни младићи, а он већ човјек у годинама, то ожени и сина и пасторка, па их пред смрт подијели. Пасторку Вукосаву даде доњу страну Горњега Цеклина, а сину Крстићу остави горњу страну; Вукосавов дио прозове Доњи Крај, а Крстићев Горњи Крај.
      Лека сину Крстићу нареди да слави св. Николу, којег су и његови стари славили; пасторку Вукосаву св. Ђорђа, крсно име Лијешевића. У аманет им остави да се братски држе, да један другоме иду на славу, на свадбу, на жалост и радост, да се помажу и сложно од непријатеља бране, да љубав и заједништво држи и најдаље њихово потомство.

      Дакле Јанковићу, ти си потомак Лекиног сина Крстића. Како су и моји преци са Цеклина, али од старијег становништва, било би добро да урадиш ДНК тест и видимо на ДНК пројекту с ким си најближи.
      .

      • Kuga

        To ce reci da su moji vise od 500 godina na prostoru ceklina. Svidja mi se to. Negdje sam cak procitao da nam je Njegos darivao zemlju na kojoj sad zive Jankovici. Ne znam koliko je tacan taj podatak. Zanima me,ako bi nekako mogli,da mi kazete da li je moguce saznati vise o tom Leki. Rijesio sam da istrazim sto je dublje moguce a nikako da se povezem sa nekom kvalitetnom literaturom. Hvala

        • Па ево ових дана се спроводи ДНК тестирање па уради тест, па ћеш сазнати и нешто дубље о свом поријеклу.

          • Kuga

            Gdje i kad? Uradio bih ja to. Samo,mene vise zanima prica o Lekinim roditeljima,djedovima i slicno nego da li sam dinaroid,skandinavac itd. Naravno,ako je moguce. Hvala vam na brzom odgovoru.

            • Пријаве за тестирање се примају на [email protected] од 10. до 22. маја 2016. године. Тестирање ће бити обављено у Београду од 23. до 31. маја, у седишту Друштва српских родословаца “Порекло”. Кандидати из унутрашњости могу послати узорке поштом. Добијени резултати ће бити на 23 маркера, а очекивано време за њихово саопштавање је најкасније до августа. Пожурите! Пријавите се!

      • Олаф

        Одакле Ви знате да је тај Лека био Србин? Ја сам наишао на неке потпуно другачије податке.

        • Небојша Бабић

          На које другачије податке, Олафе?

          • Олаф

            Ма нисам наишао на другачије податке,само сам хтјео испровоцирати више података и информација о том човјеку. Елем,нека братства која по предању потичу од њега су учествовала у српском днк пројекту и предање је очигледно тачно. Ако вас занима да ли је Лека био шиптар јер је,опет по предању,дошао из Климената,није. Његови потомци носе словенске гене.

      • Mile Jaanković

        Poštovani, vaše pisanje me je navelo da vas pitam za moje Jankoviće koji su po predanju došla dva brata PePetar i Milovan iz Jezera kod Žabljaka negdje oko 1870 godine u Čajniče Republika Srpska BiH u selo Žune kod Zaborka slavimo sv.Đorđa. Ako možete da mi pomognete bio bi vam zahhvalan. Pozdrav Mile

    • Postoji Knjiga autora Vidaka i Vukašina Jankovića “Jankovići / Bratstvo u Ceklinu” tamo možeš naći puno informacija. Rodoslov Jankovića možeš preuzeti na linku https://www.ceklin.com/wp-content/uploads/2019/10/prezime-Jankovic-Jankovi%C4%87-Ceklin-rodoslov-genealogija-genealogy.pdf

      • Rodjak

        Rodjace,linkovi koje si ostavljao za porodicno stablo ne rade. Ne radi ni sajt. Knjiga zaista obiluje informacijama ali su sve manje vise poznate svima koji su malo vise istrazivali porijeklo bratstva Jankovica pa i kompletnog plemena Ceklin. Voljeo bih,kad bi se rodoslov opet pojavio na internetu.

  6. Zorica

    Jankovic Janko i Danica, selo Radjevo (Valjevo), imali tri sina Radisav, Milos i Branislav. Radisav za vreme drugog svetskog rata “pobegao” u Ameriku, i gubi mu se svaki trag. Milos (rodjen 1926) posle rata, zeni se Marijom Kojic i seli se za Backu Palanku, gde ima potomstvo preko cerke Radmile sa prezimenom Popovic. Najmladji Branislav (Brana) ostaje u Valjevu selo Klicevac i ima potomstvo preko cerke Ljiljane prezime Vasiljevic.

  7. Dejan

    Jankovic iz Donjeg Vakufa,bilo je u Blagaju i na Komaru.

  8. Драган Јанковић

    поздрав
    мој прадједа Ђорђе (отац-Симо) Јанковић родом из мјеста Ливаде(колико ја знам Шабац), се некад (незнам тачно кад, можда за вријеме првог св. рата) преселио са родитељима у Подновље ( Добој ). Прадјед је рођен 1901. Ако неко нешто зна о тој породици или поријеклу, био бих много захвалан да нешто сазнам. Слава – СВ. Врачеви Козма и Дамјан
    Унапријед хвала

  9. Милорад Јанковић

    Никако ми није послужила књига Соколска нахија у налажењу даљих корена. Ако ко зна нека помогне. Моја породица Јанковић је из Љубовије тачније село Доња Буковица. Славимо св.Николу.