Драшковић
Хаплогрупа: R1a род М458 А
Порекло: Сливља, Гацко, Република Српска
Крсна слава: Никољдан
Контакт:
_________________________
Драшковић
Хаплогрупа: I1 род Мацура
Порекло: Веље Дубоко, Ровца, Црна Гора
Крсна слава: Лучиндан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
ДРАШКОВИЋИ
(у Горњој Бијелој)
Милован Павлов Драшковић доселио се из Роваца 1921. године у Горњу Бијелу, гдје живе његови потомци.
Славе Лучиндан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
___________________________________________
Ристо Милићевић: „Херцеговачка презимена“, Београд, 2005, стр.316’
ДРАШКОВИЋ (п), у Власачама (Загора, Требиње) и Сливљу (Невесиње). У Власачама их ”држе за старјенике”. Славе Никољдан. У Сливља су доселили, у XVIII вијеку, из ”Сијерчња у Дрини”. Према предању, некада су у планини Ситници живјели Богдан и Боћо Драшковић. Као сјећање на њих у Ситници су се задржали топоними: Богдан Дола и Баћевина. Богдан у Баћо су од Драшковића који су живјели у Длакошама (Билећа), али се у том селу ”истурче”, а други ”самру од куге” (59:186,274,329).
___________________________________________
Поштовани,
позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
20. октобар 2018. у 07:25
Војислав Ананић
ДРАШКОВИЋ (п), у Власачама (Загора, Требиње) и Сливљу (Невесиње). У Власачама их “држе за старјенике. Славе Никољдан. У Сливља су доселили у 18. вијеку, из “Сијерчња у Дрини”. Према предању, некада су у планини Ситници живјели Богдан и Баћо Драшковић. Као сјећање на њих у Ситници су се задржали топоними: Богдан Дола и Баћевина. Богдан и Баћо су од Драшковића који су живјели у Длакошама (Билећа), али се у том селу “истурче”, а други “самру од куге” (59:186,274,329).
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.
2. фебруар 2020. у 13:10
Rade Draskovic
DRASKOVICI 1320 – 1990
Porodica Draskovic, prvi put se pominje u istorijskim izvorima dubrovackog arhiva 13.2.1320 godine, tada se pominje neki PRIBEC DRASKOVIC iz Popova polja kod Trebinja. U tome dokumentu Pribec Draskovic se obavezuje na isporuku rujevine u Dubrovnik.
DRASKOVICI su upisani u Decansku povelju 1335-1345 godine, u selu Ljubolicu upisan je Dragoslav Draskovic, a u selu Grmocela upisan je Novak Draskovic.
DRASKOVICE, pominju kasniji istorijski izvori na Bivoljem Brdu kod Stoca 1411 godine.
Iz ovih navedenih istorijskih izvora vidi se da su DRASKOVICI kao i vecina srpskih starohercegovackih porodica najranije boravila na poducju Trebinja u Hercegovini. Usled niza negativnih istorijskih okolnosti ratova i turskih osvajanja na Balkanu od 14 do kraja 20 vijeka Draskovici su se ukljucili aktivno u seobe i naselili se po citavom Balkanskom poluostrvu: C.Gora, Bosna, Hrvatska i Srbija, ima ih dosta da zive u rasijanju sirom svijeta.
Draskovici u Hercegovini i Crnoj Gori
Pred kraj 17 vijeka 1692 Draskovici se javljaju na prostoru Hecegovine i Crne Gore, na Grahovu i Banjanima (granicna oblast imedju Hercegovine i C.Gore).
Poslije turskog poraza pod Becom 1683 godine, hajducki harambasa Bajo Pivljanin je razorio sledeca turska utvrdjenja i sela u Hercegovini: Kazance, Slivlja i Zalom. U ta razorena nekad turska sela Bajo Pivljanin nasljava pravoslavno stanovnistvo. Tako su i Draskovici naseljeni pocetkom 18 vijeka u Slivlja.
DRASKOVICI, u selu Slivlja (Gacko RS BiH), najstarija su srpski stanovnici Slivalja, njih je tu naselio Bajo Pivljanin u 18 vijeku zajedno sa porodicama: PIKULA i STAJIC.
Draskovici su doselili u selo Slivlja iz sela SIJERCA na Drini (kod Foce, danas opstina Kalinovik), slave Nikoljdan.
Jedna grana Draskovica pocetkom 15 vijeka pominje se na Bivoljem Brdu kod Stoca u donjoj niskoj Hercegovini.Tu izmedju Stoca i Ljubinja krajem 19 ipocetkom 20 vijeka na dva mjesta: u selu Vlasace i selu Dlakose pominje se porodica Draskovic i to kao stara starosjedilacka porodica koja slavi
slavu Nikoljdan kao i vecina DRASKOVICA.
7. фебруар 2022. у 15:45
Malesevic
Mislite li ovde na selo Sijerac (o. Bajina Basta) koje je na Drini ili na selo Sijerca (o. Kalinovik) koje je na reci Bistrici, a od Drine je udaljeno nekih 40ak kilometara?
Pozdrav
5. мај 2022. у 13:23
Stefan Draskovic
Misli se na selo Sijerca, Kalinovik
20. новембар 2023. у 19:47
Milanka Draskovic
Draskovici iz Mocioca slave Nikoljdan, misle da
su poreklom iz okoline Niksica. Pocetkom XIX
Veka su se doselili u Mocioce kod Ivanjice.
Pozdrav
30. новембар 2023. у 21:04
Milanka Draskovic
Draskovici su se u Mocioce doselili iz sela Cevo iznad Cetinja, gde i danas zive dve porodice Draskovica. Isto tvrdi i Delimit Stisovic pisac knjige, koji se 13.X 2007. godine na proslavi 170 godisnjce Cacanske gimnazije upoznao sa jednim Draskovicem koji je rodjen na Cevu.
Dodatak prethodnom komentaru.
Pozdrav
13. децембар 2023. у 15:28
Данислав Драшковић
Према усменом предању, Драшковићи из Осија (Калиновик) су поријеклом са Чева. Као и Драшковићи у Власачам (Загора-Требиње), Длакоше (Билећа), Сливља (Гацко) и Осија (Калиновик) славе Ст. Николу. Хапло групе су R1a-458.
Новија истраживања су показала да су живјели у засеоку Диде, са простора Чево (Цетиње), братсвеници су са Вујићима а старином од Милешевића, из племена Бјелице. Нису у сродству са осталим Драшковићима, који не славе Никољдан, па ни са Драшковићима Озринићима са Чева, који су бројнији (хапло група I2) – Извор: др Небојша Драшковић ”Господари гена у Црној Гори”.