Драшковић
Хаплогрупа: R1a род М458 А
Порекло: Сливља, Гацко, Република Српска
Крсна слава: Никољдан
Контакт:
_________________________
Драшковић
Хаплогрупа: I1 род Мацура
Порекло: Веље Дубоко, Ровца, Црна Гора
Крсна слава: Лучиндан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
ДРАШКОВИЋИ
(у Горњој Бијелој)
Милован Павлов Драшковић доселио се из Роваца 1921. године у Горњу Бијелу, гдје живе његови потомци.
Славе Лучиндан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
___________________________________________
Ристо Милићевић: „Херцеговачка презимена“, Београд, 2005, стр.316’
ДРАШКОВИЋ (п), у Власачама (Загора, Требиње) и Сливљу (Невесиње). У Власачама их ”држе за старјенике”. Славе Никољдан. У Сливља су доселили, у XVIII вијеку, из ”Сијерчња у Дрини”. Према предању, некада су у планини Ситници живјели Богдан и Боћо Драшковић. Као сјећање на њих у Ситници су се задржали топоними: Богдан Дола и Баћевина. Богдан у Баћо су од Драшковића који су живјели у Длакошама (Билећа), али се у том селу ”истурче”, а други ”самру од куге” (59:186,274,329).
___________________________________________
Поштовани,
позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
20. октобра 2018. у 07:25
Војислав Ананић
ДРАШКОВИЋ (п), у Власачама (Загора, Требиње) и Сливљу (Невесиње). У Власачама их “држе за старјенике. Славе Никољдан. У Сливља су доселили у 18. вијеку, из “Сијерчња у Дрини”. Према предању, некада су у планини Ситници живјели Богдан и Баћо Драшковић. Као сјећање на њих у Ситници су се задржали топоними: Богдан Дола и Баћевина. Богдан и Баћо су од Драшковића који су живјели у Длакошама (Билећа), али се у том селу “истурче”, а други “самру од куге” (59:186,274,329).
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.
2. фебруара 2020. у 13:10
Rade Draskovic
DRASKOVICI 1320 – 1990
Porodica Draskovic, prvi put se pominje u istorijskim izvorima dubrovackog arhiva 13.2.1320 godine, tada se pominje neki PRIBEC DRASKOVIC iz Popova polja kod Trebinja. U tome dokumentu Pribec Draskovic se obavezuje na isporuku rujevine u Dubrovnik.
DRASKOVICI su upisani u Decansku povelju 1335-1345 godine, u selu Ljubolicu upisan je Dragoslav Draskovic, a u selu Grmocela upisan je Novak Draskovic.
DRASKOVICE, pominju kasniji istorijski izvori na Bivoljem Brdu kod Stoca 1411 godine.
Iz ovih navedenih istorijskih izvora vidi se da su DRASKOVICI kao i vecina srpskih starohercegovackih porodica najranije boravila na poducju Trebinja u Hercegovini. Usled niza negativnih istorijskih okolnosti ratova i turskih osvajanja na Balkanu od 14 do kraja 20 vijeka Draskovici su se ukljucili aktivno u seobe i naselili se po citavom Balkanskom poluostrvu: C.Gora, Bosna, Hrvatska i Srbija, ima ih dosta da zive u rasijanju sirom svijeta.
Draskovici u Hercegovini i Crnoj Gori
Pred kraj 17 vijeka 1692 Draskovici se javljaju na prostoru Hecegovine i Crne Gore, na Grahovu i Banjanima (granicna oblast imedju Hercegovine i C.Gore).
Poslije turskog poraza pod Becom 1683 godine, hajducki harambasa Bajo Pivljanin je razorio sledeca turska utvrdjenja i sela u Hercegovini: Kazance, Slivlja i Zalom. U ta razorena nekad turska sela Bajo Pivljanin nasljava pravoslavno stanovnistvo. Tako su i Draskovici naseljeni pocetkom 18 vijeka u Slivlja.
DRASKOVICI, u selu Slivlja (Gacko RS BiH), najstarija su srpski stanovnici Slivalja, njih je tu naselio Bajo Pivljanin u 18 vijeku zajedno sa porodicama: PIKULA i STAJIC.
Draskovici su doselili u selo Slivlja iz sela SIJERCA na Drini (kod Foce, danas opstina Kalinovik), slave Nikoljdan.
Jedna grana Draskovica pocetkom 15 vijeka pominje se na Bivoljem Brdu kod Stoca u donjoj niskoj Hercegovini.Tu izmedju Stoca i Ljubinja krajem 19 ipocetkom 20 vijeka na dva mjesta: u selu Vlasace i selu Dlakose pominje se porodica Draskovic i to kao stara starosjedilacka porodica koja slavi
slavu Nikoljdan kao i vecina DRASKOVICA.