Крагујевић

7. марта 2012.

коментара: 3

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Goran

    Postovani interesuje me poreko prezimena Kragujevic,moje je pravo prezime kragujevic ali je kasnije prekrsteno u Kragojevic posto ljudi nisu dobro razumeli ubacivali su O umesto U,tako je i ostalo Kragojevic,iako je pravilno sa U KragUjevic,manje vazno,interesuje me poreklo mog prezimena,jer mi je dosadilo da se neku prave kao prave Srbende i poricu da su tudjeg porekla iako i ja znam da nisam pravi Srbin,manji vise ja sam Covek od krvi i mesa,ali kad vam neko dojadi morate mu zapusiti usta.hvala

  2. vojislav ananić

    „8. јуна 1842. године….за дaлматинског епископа је био именован архимандрит манастира Ходоша Стеван Крагујевић, ‘али је замолио цара, да ту своју одлуку опозове’. Крагујевић је, касније, био постављен за пакрачког епископа“.

    ИЗВОР: ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, др Ђоко Слијепчевић, друга књига, Минхен, 1966, стр. 598.

  3. vojislav ananić

    Стефан Крагујевић

    Из Википедије, слободне енциклопедије

    Епископ Стефан рођен је 28. децембра 1803. у Осијеку. Српску основну школу и шест разреда гимназије завршио је у родном месту, филозофију у Сегедину и Кежмарку, права у Пожуну, а клирикалну школу у Карловцима. Пре примања монашког чина био је три године практикант у архиепископској канцеларији. Замонашио га је 12. марта 1828. архимандрит Георгије (Хранислав) у манастиру Раковцу по чину „одјејанија рјаси и камилавки“, а 18. марта исте године митрополит Стефан (Стратимировић) рукоположио га је у чин ђакона. У чин протођакона произвео га је епископ далматински Јосиф (Рајачић) 7. јула 1829. а у Вршцу га је исти епископ рукоположио 20. јуна 1835. за презвитера. Архимандритом хоповским постао је 14. јануара 1838. године. На овом положају није се дуго задржао, јер је већ 1839. постављен за старешину манастира Ходоша. Када је епископ Јосиф (Рајачић) постао карловачки митрополит, архимандрит Стефан је 1842. именован генералним викаром Далматинске епархије. Иако је изабран за епископа пакрачког 1843. године, устоличен је у Пакрацу тек 1848. године. За време мађарске буне епископ Стефан држао се веома резервисано. Као епископ пакрачки посебну пажњује поклонио подизању српских основних школа и њиховом реформисању под надзором црквено-просветних власти. Од својих окружних протопрезвитера тражио је да га сваке године радовно извештавају шта су учинили на побољшању наставе у школама. За потребе богословско-учитељске школе, чију је наставу повисио са две на три године, подигао је у Пакрацу 1853. нову школску зграду.
    Умро је у Пакрацу 25. јануара 1864. године.