Kragujević

3 komentara

1. 30. januar 2016. u 22:38

   Goran

   Postovani interesuje me poreko prezimena Kragujevic,moje je pravo prezime kragujevic ali je kasnije prekrsteno u Kragojevic posto ljudi nisu dobro razumeli ubacivali su O umesto U,tako je i ostalo Kragojevic,iako je pravilno sa U KragUjevic,manje vazno,interesuje me poreklo mog prezimena,jer mi je dosadilo da se neku prave kao prave Srbende i poricu da su tudjeg porekla iako i ja znam da nisam pravi Srbin,manji vise ja sam Covek od krvi i mesa,ali kad vam neko dojadi morate mu zapusiti usta.hvala

   Odgovori

2. 9. maj 2017. u 12:11

   vojislav ananić

   „8. juna 1842. godine….za dalmatinskog episkopa je bio imenovan arhimandrit manastira Hodoša Stevan Kragujević, ‘ali je zamolio cara, da tu svoju odluku opozove’. Kragujević je, kasnije, bio postavljen za pakračkog episkopa“.

   IZVOR: ISTORIJA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE, dr Đoko Slijepčević, druga knjiga, Minhen, 1966, str. 598.

   Odgovori

3. 9. maj 2017. u 12:15

   vojislav ananić

   Stefan Kragujević

   Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

   Episkop Stefan rođen je 28. decembra 1803. u Osijeku. Srpsku osnovnu školu i šest razreda gimnazije završio je u rodnom mestu, filozofiju u Segedinu i Kežmarku, prava u Požunu, a klirikalnu školu u Karlovcima. Pre primanja monaškog čina bio je tri godine praktikant u arhiepiskopskoj kancelariji. Zamonašio ga je 12. marta 1828. arhimandrit Georgije (Hranislav) u manastiru Rakovcu po činu „odjejanija rjasi i kamilavki“, a 18. marta iste godine mitropolit Stefan (Stratimirović) rukopoložio ga je u čin đakona. U čin protođakona proizveo ga je episkop dalmatinski Josif (Rajačić) 7. jula 1829. a u Vršcu ga je isti episkop rukopoložio 20. juna 1835. za prezvitera. Arhimandritom hopovskim postao je 14. januara 1838. godine. Na ovom položaju nije se dugo zadržao, jer je već 1839. postavljen za starešinu manastira Hodoša. Kada je episkop Josif (Rajačić) postao karlovački mitropolit, arhimandrit Stefan je 1842. imenovan generalnim vikarom Dalmatinske eparhije. Iako je izabran za episkopa pakračkog 1843. godine, ustoličen je u Pakracu tek 1848. godine. Za vreme mađarske bune episkop Stefan držao se veoma rezervisano. Kao episkop pakrački posebnu pažnjuje poklonio podizanju srpskih osnovnih škola i njihovom reformisanju pod nadzorom crkveno-prosvetnih vlasti. Od svojih okružnih protoprezvitera tražio je da ga svake godine radovno izveštavaju šta su učinili na poboljšanju nastave u školama. Za potrebe bogoslovsko-učiteljske škole, čiju je nastavu povisio sa dve na tri godine, podigao je u Pakracu 1853. novu školsku zgradu.
   Umro je u Pakracu 25. januara 1864. godine.

   Odgovori