Poreklo prezimena Đurđević

7. mart 2012.

komentara: 104

Poštovani,

pozivamo vas na saradnju.

Pošaljite nam svoj prilog, sve što znate o ovom prezimenu na osnovu usmenog predanja ili citiranjem navoda iz knjiga (navedite kojih) ili onog što je već objavljeno na ostalim internet sajtovima (napomenite kojim).

Obavezno napišite i koju krsnu slavu slavite i područje u kojem se ovo prezime pojavljuje.

Navedite i ime poznate ličnosti (gde je rođen-a, čime se bavi), koja nosi ovo prezime.

Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:

[email protected]
Pišite nam

Naredni članak:
Prethodni članak:

Komentari (104)

Odgovorite

104 komentara

  1. Zoran Djurdjevic i Milan Djurdjevic zive u Kozuaru. Oni imaju svoju Strugaru. Oni su moji najblizi. Mi cak zajedno igramo fudbalskom timu.

  2. Poreklo brojnijih familija-prezimena valjevske Tamnave po knjizi „Antropogeografija valjevske Tamnave“ Ljubomire Ljube Pavlovića, izdanje 1912. godine.
    Mesto-kada su doseljeni-odakle su doseljeni-Krsna slava-napomena.
    ĐURĐEVIĆ

    -Crvena Jabuka, prva polovina 18. veka, Drobnjaci, Đurđevdan, uz Jakovljeviće.
    -Brović, druga polovina 18. veka, Zagrade na Rudniku, Jovanjdan, uz Jovanoviće.
    -Ruklada, druga polovina 18. veka, Jakalj-okrug užički, Jovanjdan.
    -Skobalj*, prva polovina 18. veka, Vujinovača u Podgorini, Nikoljdan, uz Milutinoviće.
    *Milutinovići su od dva brata, Đurđa i Milutina Vujića iz Vujinovače. Njihovi potomci zovu se još i: Gajići, Ivkovići, Stepanovići, Mihailovići, Markovići i Lazarevići.
    -Zvečka, posle 1827. godine, Progar u Sremu, Đurđevdan.
    -Kamenica, posle 1827. godine, Koceljeva, Jovanjdan, došli kao zanatlije.
    -Selo Lajkovac-1, posle 1827. godine, susedna Rubrubreza, Nikoljdan, dovodac uz mater.
    -Selo Lajkovac-2, posle 1827. godine,susedno Jabučje, Đurđic, dovodac uz mater.
    -Radljevo, posle 1827. godine, susedno Brgule, Nikoljdan, dovodac uz mater.
    -Stubline, posle 1827. godine, Popinci u Sremu, novoverci.
    -Tulari, posle 1827. godine, Kunice u Podgorini, Đurđic.

  3. Slavko Damnjanovic!
    Zoran Djurdjevic i Milan Djurdjevic zive u Kozuaru. Oni imaju svoju Strugaru. Oni su moji najblizi. Mi cak zajedno igramo fudbalskom timu.
    ______________
    Nije bilo Đurđevića u Kožuaru početkom prošlog veka. Moguće je da su u međuvremenu doseljeni, možda iz obližnjih Tulara.

  4. Familije-prezimena Đurđević po mestima življenja i Kolubari i Podgorini. Prema knjizi Ljubomira Ljube Pavlovića „Kolubara i Podgorina“, prvo izdanje 1907. godine, najnovije izdanje 2011. godine – edicija „Koreni“ – JP Službeni glasnik Republike Srbije i SANU.

    Ostale podatke porodica Đurđević, odakle su i kada doseljeni kao i Krsnu slavu možete saznati u tekstovima pomenutih mesta.

    -Balinović
    -Ba (Bah)
    -Vračević
    -Blizonje
    -Dučić
    -Đurđevac
    -Jajčić-1
    -Jajčić-2
    -Ključ
    -Kunice
    -Lopatanj
    -Mionica
    -Mrčić
    -Osečina
    -Osružanj
    -Rađevo Selo
    -Prnjavor (Bogovađa)
    -Suvodanj

  5. Saša Đurđević

    Ko zna nesto vise o familiji Djurdjevic iz Skobalja i o poreklu te familije neka pise.Moj deda Vladeta ziveo u Skobalju kod Lajkovca,po predanju i prici doseljeni sa obronaka planine Medvednik,ozenio baba Mileniju iz familije Milutinovic isto iz Skobalja.Sinovi Zivota,Miloje i cerka Bosiljka.

    • Zoran Ðurðević

      Samo da potvrdim da ispod Medvednika u Gornjim Košljama još uvek žive Ðurđevići, mada mne zanima oni odakle su.

      • Zoran Đurđević

        Moje ime je Zoran Đurđević, živim u Inđiju,Srem,Vojvodina,Srbija.

        Znam price da Đurđević-i vode poreklo od Balšića (Đurađa) – Zetske vlastele od oko 1360 -1421. god.
        Ova porodica svoje poredklo dovodi u vezu sa Nemanjićima ( Simeona Nemanje ….).

        Ako je iko od Đurđevića u prolazu ili poslom u Sremu, moja skromna vrata su mu otvorena.

        Svako dobro

  6. Porodice-familije po mestima prebivališta u Šumadijskoj Kolubari, Đurđević.
    Prema knjizi Petra Ž. Petrovića „Šumadijska Kolubara“, prvo izdanje 1939. godine, drugo izdanje 1949. godine, najnovije izdanje 2011. godine u sastavu knjige „Šumadija i Šumadijska Kolubara“ – edicija „Koreni“ – JP Službeni glasnik Republike Srbije i SANU.

    Ostale podatke porodica Đurđević, odakle su i kada doseljeni kao i Krsnu slavu možete saznati u tekstovima pomenutih mesta, koji su postavljeni ili će biti uskoro postavljeni.

    -Arnajevo
    -Barajevo
    -Baroševac
    -Baćevac
    -Boždarevac
    -Veliki Crljeni
    -Venčane
    -Draževac
    -Zeoke
    -Junkovac
    -Kruševica
    -Stepojevac

  7. Saša Đurđević
    Ko zna nesto vise o familiji Djurdjevic iz Skobalja i o poreklu te familije neka pise.Moj deda Vladeta ziveo u Skobalju kod Lajkovca,po predanju i prici doseljeni sa obronaka planine Medvednik,ozenio baba Mileniju iz familije Milutinovic isto iz Skobalja.Sinovi Zivota,Miloje i cerka Bosiljka.
    ______________________________________________________________

    Samo da ste čitali komentare znali bi ste. Evo šta piše u komentaru o Tvojim Đurđevićima:

    -Skobalj*, prva polovina 18. veka, Vujinovača u Podgorini, Nikoljdan, uz Milutinoviće.
    *Milutinovići su od dva brata, Đurđa i Milutina Vujića iz Vujinovače. Njihovi potomci zovu se još i: Gajići, Ivkovići, Stepanovići, Mihailovići, Markovići i Lazarevići.

    P.S. Vujinovača je, ako se ne varam, u blizini Medvednika.

  8. Prezimena-familije u Šumadiji, Đurđevoć.
    Prema knjizi „Etnološka građa o Šumadincima“akademika Jovana Erdeljanovića, prvo posthumno izdanje 1948. godine – poslednje izdanje Službeni Glasnik i SANU – Edicija „Koreni“ 2011. godine u sklopu knjige „Šumadija i Šumadijska Kolubara“.

    -Vodice
    -Krnjevo
    -Markovac
    -Velika Plana

  9. Miloš

    Prema predanju u selu Zaklopaca pored Beograda,opstina Grocka doselila su se tri brata od kojih su se dalje racvalo porodicno stablo,stari kazu da su ta tri brata sa ocem pobila neke turke u Crnoj gori,odakle su rodom i da su zato morali da beze odatle,da li neko zna nesto o tome?Jedna crnogorka je rekla mom bratu da je to poznato i da “ceo kraj bruji i dan danas kako su bili opasni ti ljudi” a postoji i most Djurdjevica u Cg….jel moze neko da mi potvrdi ili ukaze na drugaciju tvrdnju,unapred zahvalan.

    • Rajko Đurđević

      Iskren da budem,priču mi pričala tetka a njoj majka,poreklom samo tj moj deda je živeo u Otpočivaljci opština Prnjavor Rapublika Srpska,a tačnije priča je povezana i sa severom Crne gore i sa usekovanjem jednog turčina i progonom ostalih Đurđevića iz tog kraja,prvo mesto bilo je okolina Valjeva a odande u BiH tj u Ugarsku tadašnju,slavimo svetog mučenika Trifuna.

  10. Braca

    Prica je mnogo komplikovanija i ide od prilike ovako. Potomci Đurda Vlatkovića, članu bosanske porodice Vlatković, inače humskog vojvode, su uzeli prezime Đurđević. Od njih je nastao veliki rod Đurđevića koji su stolovali u dolini Neretve i Konavlima. Toliko su se osilili da su mimo sporazuma sklopljenog između Turske, Ugarske i Mletaka počeli da naplaćuju porez ( gusare) po Neretvi sve dotle dok nisu zaplenili neku mletačku lađu a najverovatnije pobili i neke značajne putnike. Da bi ih se rešili turci njihovog starešinu navodno pošalju u Ugarsku na neke pregovore , Ugari ga zarobe i predaju mlečanima a ovi ga pogube. Na zemlje Đurđevića krenu vojske sve tri sile a o oni masovno izbegoše. Neki odoše u Tursku, neki u Ugarsku a neki u Dubrovnik.. Jedan deo je stigao do Skadra a odatle do Kolašina. U međuvremenu su prešli u islam. Tada su se naselili kod Tare . Taj lokalitet je i danas poznat kao Đurđevića tara. Ti Đurđevići su došli su u sukob sa nekim susednim bratstvom i u osvetama je pobijeno više od četrdeset ludi na obe strane. Đurđevići koji nisu hteli da pređu u islam su se raselili po staroj Srbiji i Šumadiji.Posle drugog ustanka su se naselili i oko Beograda. Neki od tih kao ustanici su stigli i iz Konavla. Posle sloma Ilindenskog ustanka u koji su poneki bili umešani kao komite, a koji nisu hteli da pogaze komitsku zakletvu i pristupe novoosnovanoj četničkoj inicijativi 1903. god. su prebegli u Austrougarsku i sada njihovi potomci žive u sremskim selima na domak Obrenovca. Poneki su bili i pobijeni u pokušaju bekstva preko Save. Đurđevići koji su krenuli u Ugarsku su se naselili kod Knina a deo ih je stigao i u Slavoniju. Deo ih se u Konavlima i po Bosni. Oni koji su imali novca su kupili status građanina Dubrovnika. Njihovi potomci su postali ugledni dubrovčani a među njima se posebno ističe životna priča Ignjata Đurđevića koga hrvati danas smatraju za najznačajnijeg hrvatskog pesnika sedamnajstog veka. Inače deo Đurđevića slave slavu koju su nasledili od porodice Vlatković , Sv. Nikolu. Takođe slave Đurđev dan i Đurđic. Bez obzira na to kojoj su se veroispovesti bili priklonili poštovali su navedene slave.Od prilike dvesta godina porodica Đurđević je imala značajnu ulogu u zbivanjima bosanske države a posle izgnanstva sa njihovih poseda taj uticaj je nestao i gotovo se potpuno zaboravio. Inače zapisi o gore navedenom se mogu naći u nekim sačuvanim poveljama i pismima koje se nalaze delom u arhivu Bosne a delom u arhivu Dubrovnika. Ostali podatci se mogu pratiti u retkim crkvenim knjigama i turskim popisima tih vremena.

    • Bojan

      Slava koju mi je moj pokojni deda ostavio je Sveti Nikola a preslava je Đurđić.

    • Nikola

      Mene je zaintrigirala recenica koju je prenio dr. Marijan Sivric. Radi se o nekom testamentu kog je pronasao u dubrovackom arhivu.

      U “Ospedalu Domus Christi” služila je Maruša
      Đurđ(ij)ević iz Bihova kod Trebinja (Ghiurgieuich Marusa Anki di Bihouo
      di Trebigne). Ostavila je oporuku, pisanu 22. kolovoza 1710. u “Ospedale
      Domus Christi”, gdje je i stanovala. Oporuka je proglašena valjanom 31.
      istog mjeseca i godine.318 Maruša je obdarila dubrovačke crkve – Sv. Mariju
      Veliku, Sv. Vlaha i Gospu na Dančama. Za dug koji se nalazio kod Andrice
      barabanta, u iznosu od 40 dukata, naredila je da se na osnovi pisane potvrde
      preuzme i ustupi nekoj Katarini Šimunovoj. Taj bi se iznos utrošio za njezin
      pogreb i svete mise. Na tu svoju odluku upozorila je i svoje skrbnike. Za
      nasljednika je odredila Klaru Šimunovu, abatesu u “Ospedalu Domus
      Christi”. Za skrbnike i izvršitelje oporuke odredila je R. D. Natala (Božu)
      Petrova i spomenutu abatesu Klaru Šimunovu. Manje legate namijenila je
      još nekolicini osoba