Порекло презимена Ђурановић

7. марта 2012.

коментара: 14

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (14)

Одговорите

14 коментара

  1. Slavko Đuranović

    Pozdrav,
    zna li iko šta o porijeklu prezimena Đuranović?

    • Miloš Đuranović

      Đuranovići sigurno potiču iz Crne Gore, jedno je od brojnijih prezimena tamo ( ima ih u Bjelopavlicima, Piperima, Njegusima, Klimenatima, itd. ). Međutim, ne znam ništa konkretnije o njihovom kretanju i migracijama. Na teritoriji BiH ima ih u krajevima oko Doboja i Maglaja, u Mrkonjic gradu, Kneževu. Ja sam iz Kneževa, slavim sv. Simeona Bogoprimca, ali mi je starinom slava sv. vraci Kozma i Damjan ( ova slava sto sad slavim je vezana za neke usko porodicne peripetije od Drugog svjetskog rata na ovamo, tako da nije bitan podatak ), uglavnom nasa prava krsna slava su sv. vraci. Ako neko bilo sta zna volio bih da napise i bio bih mu jako zahvalan. Pozdrav za sve Djuranovice!

  2. А. Јовићевић и М. Стругар, Слике из прошлости Цеклина, Загреб, 1902. стр. 38.

    Негдје у вријеме владе бесмртног владике Данила Петровића (1697–1735.) десио се је у Цеклину, по предању, овај несрећни случај:
    Синови Петра Ђурова, потомци Ђураша Љешева, сукобе се са Марковићима (огранком од куће Вујановића) и Стојановићима (огранком од куће Вукмировића). Са Марковићима се посвадише око земље, које су биле дотичне храму Св. Ђорђија на Цеклину; у свађи Ђурашковићи убију сина кнеза Стојана Марковића. У исто доба посвадише се и са Стојановићима око Росопашенога и Дубокога Дола; Ђурашковићи убију и унука Стојана Вукова Стојановића (Вукмировића).
    Ђурашковићи: Милош, Јован, Андрија, Алекса и Саво, иако су били здружени, не смједоше се држати према крвницима, јер ови сваки дан гледаху, како ће погибше своје осветити. Браћа се иселише, оставише родно мјесто и пребјегоше чак у Стару Србију, у Пећ. Алекса је тамо погинуо. Андрија се потурчи и ожени; од њега је мухамеданска породица Адровић у Бихору, једна од најпоузданијих у свој турској покрајини до 1885., а тада гадном невјером те куће погибе један Јовићевић, којег они главом платише од браће погинулога. Због издајства и погибије, Адровићи су се били и међусобно смутили и закрвили.
    Јован се настани између Плава и Гусиња код једнога потока, који се доцније прозове Ђурички Поток; тамо се и оженио. Од њега је православна породица Ђуричани; од њих су неки уочи посљедњег црногорско-турског рата долазили на Ријеку и Цетиње. Од те исте породице већи дио се преселио 1895. у Србију, биће прије од зулума разуларених Арнаута, него ли од глади.
    Саво и Милош, послије дужег потуцања, повратише се натраг, с намјером да дођу у мјесто рођења, па шта буде. Саво се успут заустави у Мартинићима, у Бјелопавлићима; ту се ожени и остаде. Од њега води поријекло данашња породица Ђурановић.

    П. Шобајић, Бјелопавлићи и Пјешивци, ЦИД, Подгорица, 1996. стр. 50.

    Ђурановићи су из Цеклина, од Ђурашковића. Три су се брата због крви дигли из Цеклина, један је отишао у Бихор, од њега су тамо Адровићи, један се вратио, а трећи, коме је било име Лака, дошао је у Мартиниће. До Лаке броје осам пасова, па су према томе дошли пре више од 200 година. Они причају да су се у Мартиниће доселили у време Бубино, а њега предање ставља у XV век. Ђурашковићи у Цеклину причају да је пре око 180 година, пет брата због убиства једног Марковића и Велимировића побегло пут Васојевића. Један од те браће погине, два се опет врате, један оде у Бјелопавлиће, а пети у Бихор и од њега су Адровићи.

  3. Sinisa Đuranović

    Pozdrav za sve Đuranoviće ma gdje bili, ja sam Sinisa Đuranovic iz crne gore, mjesto grbalj opstina kotor, volio bih da upoznam sve Đuranovice ma gdje bili , bilo to bosna srbija republika srpska , crna gora.Po nekom predanju nase porijeklo je iz bjelopavica , dosla su tri brata na primorje prije 500 do 600 godina , jedan brat je poso u grbalj , jedan na trojicu mjesto iznad kotora a treci u kamenare ,malo mjesto opstina herceg novi.Nasa krsna slava je sveti Nikola 19.decembra .Volio bih ko ovo procita od Đuranovica da mi se javi.pozdrav za sve Đuranovice

  4. Milan Đuranović

    Pozdrav iz Novog Sada za sve Đuranoviće . jako su zanimljivi i korisni vasi komentari o poreklu naseg prezimena. Novi sad..vrbas..kovilj tj. Novi sad i okolina ima dosta Đuranovića

    • Đuranović željko

      Ja sam sa Ozrena Republika Srrpska. Podrucje između gradova Doboja i Tuzle. Postoje vise loza Đuranovića i to se razlikuje po krsnim slavama predaka koje smo nasleđivali i preuzimali. Moja porodica slavi sv.Ignjatiju Bogonosca. A poznate su mi porodice koje slave sv,Jovana i jos neke a nismo rod. Po nekim predanjima da smo mi sa Ozrena porijeklom iz Crne Gore okolina Nikšića ali nista pouzdano. Pozdrav za sve prezimenjake. Da vas sreca prati i ponosno nosite prezime

  5. Radenko

    Po prici mog deda Pantelije koji je rodjen u g,brijesnica na ozrenu kod tuzle da su doselili iz crne gore pobjegli zbog nekog sukoba sa turcinom i doselili se banja luku posle su dosli na ozren ,ja sam roden u vukovaru a zivim u borovu gde ima jako puno ozrenaca koji su se doselili 1950-60 god ovim putem pozdravljam sve djuranovice ma gda bili

  6. Đuranović USA

    Pozdrav svima! Moj stari je rodom iz sela Krtova sa Ozrena. Slavimo Djurdjevdan. Trenutno zivimo u SAD-u na obali Atlantika. Kroz price sam takodje cuo da poticemo iz Crne Gore. Pozdrav za sve rodjake. 🙂

  7. Slađan

    Pozdrav za Đuranoviće .Moji su iz Gornje Brijesnice sa Ozrena .Slavimo sv.Nikolu .

  8. Војислав Ананић

    ЂУРАНОВИЋИ, 5 кућа у Штитарима и 2 куће у Никшићу

    Ђурановићи су доселили у Голију око 1770. године из Велестова — Катунска нахија. Дошла су два брата или иста рођака — Ђуран и Вукосав. Презивали су се Елеци (Елек). Иза десет старосједилачких породица, у Голију су дошли лрви Перишићи, Ђурановићи и Делибашићи око 1765—1780. године. Све остале породице дошле су у XIX вијеку.
    Елеци, односно Ђурановићи, побјегли су од крви с Велестова. По казиваљу старога Вука Ђуранова, на Велестову је живио некакав Дејан, крупна и снлна људина. Могао је на један оброк изјести двизицу овчију. Никад ништа није радно. Кад би му пало на ум да једе меса, није своју клао, јер је није имао, но би самовољио из чијег било буљука, без питања, узео добар брав, заклао га и изио. Једном приликом дође код стоке Елечке и без питања и икаквог објашњења уђе у буљук, ухвати овна под чактаром и стане да му скида чактар. Чобан му рече: »Немој, Дејане, болан, да ми кољеш овна испод чактара, даћу ти мјесто њега двизицу«, а он му одговори: »Муч, погански сине, твога ми чактара! Дејану треба меса!« и стане теглити овна. Чобану се смркне, истргне кубуру испод струке и на мјесту га убије. Послије овога није им више било останка у Велестову и браћа Ђуран и Вукосав побјегну. Нијесу се нигдје хтјели уставити, док по питању не стигоше у Голију. Тих година Голија, од Утеса до Вјетрнога, била је пуста и они се настане у већ порушене куће у Вишћњића долу. Кроз мјесец дана синови Саве Вишњића — Стојан и Никола, врате се из Босне, утекну од крви, након седам година, дигну Елеке из својих кућа и препоруче им да се настане у дотично село Штитаре, да буду комшије. Ту су раније исивјели неки њихови рођаци, па од зулума турског, кад и они, побјегли у Невесиње.
    Стари Вукосав Елек је причао: кад су побјегли из Велестова, да су по причању браће Пецирепа тражили Голију. Браћа Пецирепи су за Голијом увијек чезнули и жалили је као подесно мјесто за држање стоке и хајдуковање. Тада се Елеци, Ђуран и Вукосав, населе у Штитаре, гдје и данас њихови потомци живе.
    Вукосав је имао пет синова — Рака, Јока, Ђока, Сима и Петра. Били су вриједни и храбри момци, тако да су многи Турци од њих зазирали. Тешко су подносили турски бахат и поједина насиља, задојени слободоумним животом, »на јуначко село Велестово«.
    Једном приликом сваде се с Чоловићима из Заљутнице и убију два Чоловића, Сима и Илију — зета и пријатеља. (Била им је сестра удата за Сима Чоловића). Тада Вукосав са синовима побјегне у Борач и насели се у село Плочник, гдје и данас живе њихови потомци. Петар Елек био је пуних двадесет година у чети Петра Тунгуза. За њега је Перо рекао: »То ми је био један од најхрабријик хајдука и ниђе нијесам, ђе је било тврдо, уљегао, што није и Петар Елек био са мном«. Вукосав је доживио дубоку старост и био је велики памтиша и приповиједач. Од њега је остало безброј прича о догађајима из живота Црногораца и Херцеговаца. По Елецима, у Голију су остали називи Елечка бара, на врху Голије, Елечки катун, Елечка љут, Елечки бор, Елечка кита и др.
    Ђуран, родоначелник Ђурановића, који је остао у Голији, имао је сина Вука, који се убрајао међу најбоље и најпаметније људе у Голији. Био је врло богат и по гостопримству оглашен домаћин. Код њега су увијек долазиле и навраћале црногорске чете, па је био пао у око Турцима, као хајдучки јатак. Кад је злогласни каваз Ибрахим Пијулија, по наређењу паше Сточевића, дигао таоце из пограничних племена Дробњака, Пиве, Голије и Бањана, из Голије је дигао дванаест најугледнијих домаћина, међу којима је био и Вук Ђуранов.
    Вук је имао пет синова: Зека, Пера, Ђура, Ивана и Горчина. Сви cу пет погинули од пушке и свих пет је без главе укопано, што је у Голији јединствен случај, да свих пет брата погине и без главе се сахране. Зека Вукова убили су Црногорци на Влаку Горановића (сада Перовића) и плијенили му стоку. Пера и Ђура убио је са својом четом Мурат Ћатовић на врх Голије, на Просјечено ждријело и однијели им главе у Липник, Ченгићу. (Пера је посјекао Мурат, а Ђура Олица Шаренац из Фатнице, који је служио у заптијама турским.) И данас им, на Просјеченом ждријелу постоји мраморје. Ивана су Турци посјекли у пивска дола, а Горчина у Врзипови До, код Пресјеке. Прва четворица су изгинули као момци неожењени, а садашњи су Ђурановићи од Горчина. Синови Вукови рачунали су се као пет највреднијих брата у Голији. Нијесу трпјели неправду и насиље, били су непокорни, па су људи говорили да су због тога и изгинули.
    Горчин Вуков имао је два сина — Мата и Вула. Мато је умро, неожењен, у 23. години живота, а Вуле је имао синове — Милутина, Саву, Ивана, Алексу и Петра. Од Алексе и Петра нема потомства. Милутин Вулов је имао Обрена, Ђура и Гојка. Обрен је имао Божа, а Божо Вула и Вука, рођеног 1987. године. Ђуро је умро као момак, неожењен, а Гојко има Милутина и Благоту. Милутин — Милун има Здравка и Данка. Саво Вулов је имао Гаврила, Душана и Јанка. Јанко је 1941. године заробљен као жандармеријски наредник и одведен у ропство. Живио је у Енглеској, тамо се оженио и имао је два сина — Александра и Фнлипа. Гаврило је преселио у Глибовац. Има сина Драгутина, а Драгутин Гаврила и Веселина. Душан живи у Голији. Има два сина — Обрада и Милорада. Иван Вулев имао је тројицу — Радивоја, Драгишу и Милинка. Милинко је погинуо као момак 1944. године од стране Народне одбране. Радивоје има Слободана, Рајка и Света. Драгиша има Миломира, Милоја и Миодрага.
    Иако су доселипи прије пуних двије стотине година, није им се дапо да се множе, највише зато што су четири сина Вука Ђуранова изгинули неожењени.
    Вуле Горчинов био је познаг по богатству и гостопримству. Кућа му је по гостопримству била позната и ван граница Голије.
    Славе Аранћеловдан, 21. новембра.
    Генеалогија: Вуле, рођен 1975, Божо, Обрен, Милутин, Вуле, Горчин, Ђуран — родоначелник.

    Извор: Обрад Вишњић – Голија и Голијани, Требиње, 1987.

  9. radenko

    Reci nesto vise ,kao se zove i gde je zivela .

    pozdrav Djuranovicima