Порекло презимена Ђурановић

7. март 2012.

коментара: 20

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (20)

Одговорите

20 коментара

  1. Slavko Đuranović

    Pozdrav,
    zna li iko šta o porijeklu prezimena Đuranović?

    • Miloš Đuranović

      Đuranovići sigurno potiču iz Crne Gore, jedno je od brojnijih prezimena tamo ( ima ih u Bjelopavlicima, Piperima, Njegusima, Klimenatima, itd. ). Međutim, ne znam ništa konkretnije o njihovom kretanju i migracijama. Na teritoriji BiH ima ih u krajevima oko Doboja i Maglaja, u Mrkonjic gradu, Kneževu. Ja sam iz Kneževa, slavim sv. Simeona Bogoprimca, ali mi je starinom slava sv. vraci Kozma i Damjan ( ova slava sto sad slavim je vezana za neke usko porodicne peripetije od Drugog svjetskog rata na ovamo, tako da nije bitan podatak ), uglavnom nasa prava krsna slava su sv. vraci. Ako neko bilo sta zna volio bih da napise i bio bih mu jako zahvalan. Pozdrav za sve Djuranovice!

  2. А. Јовићевић и М. Стругар, Слике из прошлости Цеклина, Загреб, 1902. стр. 38.

    Негдје у вријеме владе бесмртног владике Данила Петровића (1697–1735.) десио се је у Цеклину, по предању, овај несрећни случај:
    Синови Петра Ђурова, потомци Ђураша Љешева, сукобе се са Марковићима (огранком од куће Вујановића) и Стојановићима (огранком од куће Вукмировића). Са Марковићима се посвадише око земље, које су биле дотичне храму Св. Ђорђија на Цеклину; у свађи Ђурашковићи убију сина кнеза Стојана Марковића. У исто доба посвадише се и са Стојановићима око Росопашенога и Дубокога Дола; Ђурашковићи убију и унука Стојана Вукова Стојановића (Вукмировића).
    Ђурашковићи: Милош, Јован, Андрија, Алекса и Саво, иако су били здружени, не смједоше се држати према крвницима, јер ови сваки дан гледаху, како ће погибше своје осветити. Браћа се иселише, оставише родно мјесто и пребјегоше чак у Стару Србију, у Пећ. Алекса је тамо погинуо. Андрија се потурчи и ожени; од њега је мухамеданска породица Адровић у Бихору, једна од најпоузданијих у свој турској покрајини до 1885., а тада гадном невјером те куће погибе један Јовићевић, којег они главом платише од браће погинулога. Због издајства и погибије, Адровићи су се били и међусобно смутили и закрвили.
    Јован се настани између Плава и Гусиња код једнога потока, који се доцније прозове Ђурички Поток; тамо се и оженио. Од њега је православна породица Ђуричани; од њих су неки уочи посљедњег црногорско-турског рата долазили на Ријеку и Цетиње. Од те исте породице већи дио се преселио 1895. у Србију, биће прије од зулума разуларених Арнаута, него ли од глади.
    Саво и Милош, послије дужег потуцања, повратише се натраг, с намјером да дођу у мјесто рођења, па шта буде. Саво се успут заустави у Мартинићима, у Бјелопавлићима; ту се ожени и остаде. Од њега води поријекло данашња породица Ђурановић.

    П. Шобајић, Бјелопавлићи и Пјешивци, ЦИД, Подгорица, 1996. стр. 50.

    Ђурановићи су из Цеклина, од Ђурашковића. Три су се брата због крви дигли из Цеклина, један је отишао у Бихор, од њега су тамо Адровићи, један се вратио, а трећи, коме је било име Лака, дошао је у Мартиниће. До Лаке броје осам пасова, па су према томе дошли пре више од 200 година. Они причају да су се у Мартиниће доселили у време Бубино, а њега предање ставља у XV век. Ђурашковићи у Цеклину причају да је пре око 180 година, пет брата због убиства једног Марковића и Велимировића побегло пут Васојевића. Један од те браће погине, два се опет врате, један оде у Бјелопавлиће, а пети у Бихор и од њега су Адровићи.

  3. Sinisa Đuranović

    Pozdrav za sve Đuranoviće ma gdje bili, ja sam Sinisa Đuranovic iz crne gore, mjesto grbalj opstina kotor, volio bih da upoznam sve Đuranovice ma gdje bili , bilo to bosna srbija republika srpska , crna gora.Po nekom predanju nase porijeklo je iz bjelopavica , dosla su tri brata na primorje prije 500 do 600 godina , jedan brat je poso u grbalj , jedan na trojicu mjesto iznad kotora a treci u kamenare ,malo mjesto opstina herceg novi.Nasa krsna slava je sveti Nikola 19.decembra .Volio bih ko ovo procita od Đuranovica da mi se javi.pozdrav za sve Đuranovice

    • nikin

      Zdravo Siniša, da li postoji rodbinska veza grbaljskih Đuranovića sa Kotroskim Đuranovićima. To je ista opština vjerovatno ako vi niste baš istočnije u grbalj pa pripadate opštini Budva.

      Kotorski đuranovići su rimokatolici iz naselja škaljari. čitao sam da su 1810 godine dva brata Anton Đuranović i Ivo Đuranović dobili zlatne medalje nakon pada mletačke republike i borbe protiv engleza u jadranskom moru. znači bili su neki pomorci ili nekako drugačije doprinjeli toj bici sa englezima. Inače nema mnogo podataka o njima da sam našao

      • miki

        То је исти род. Овдје на линку имате мапу Шкаљара у Котору, гдје постоји топоним Ђурановића из 18 вијека у доба аустроугара, https://zbh.hr/jedan-popis-stanovnistva-skaljara-iz-1785-godine/. Док овдје се такође наводи да су исти род грбаљски у Дуб и которски у Шкаљаре, пише да се Зоран из Грбља преселио у Шкаљаре гдје се од њега развило братство. http://www.cgautentik.com/index_crnogorska_imena_prezimena_u_cg_dj.php .

        Како су једни римокатолици а други православни за пар километара разлике између њих. Разлог је можда у томе што су Грбаљски Ђурановићи били под законом да је посједовање земље од стране Римокатолика или продаја земље Римокатолицима, забрањено Грбаљским закоником.

        Притом не треба да чуди то што су Власи и Моровласи као грађани Венеције или под Бушатлијама, носили грађанско право, које је било ускраћено онима који су били православни срби. Па се десило да просто, ти Православни срби постану третирани као Власи-странци и створи се забуна данас ко је влах-моровлах или неки стари србин которанин-грбљанин. Зато су оваква братства са истим претком, подјељена на вјерске традиције најбољи начин да се утврди реално пра поријекло оба рода, као Грбаљског или Катунског. Стоји на линку који сам псотавио да Ђурановићи нису старо-грбљани или приморци, већ су доселили из Зетске планине, како се називала катунска нахија у прошлости. А Катунска нахија прије Црнојевића је служила за привремени или трајни боравак странаца који би се ПОЈАВИЛИ НА ПРИМОРЈЕ СА ЖЕЉОМ ДА ТУ ОСТАНУ И ЖИВЕ, посебно гркокатоличких Моровлаха или Муслимана. Тако да имамо велику миграцију тих влаха од периода када су Црнојевићи владали тим подручјем. А скоро да нема старих Которана и Грбљана, на ниво братства јер су биле те сјече кнежева, угледних људи од доба Црнојевића па надаље у Котор и жупу Грбаљ која спада у Котор данас. То кажем, јер се савремени Ђурановићи римокатолици изјашњавају као Хрватски Моровласи и чланови су Хрватске Грађанске партије као такви. Што је чудно, јер обично су Моровласи носили презимена која не завршавају на ић, као презимена типа Крута, Гиљача и сл.

        • miki

          Bez želje da nekoga uvrijedim, kad kažem da se danas neko smatra Morovlahom u CG, jer to nije popisno stanje. Već govorim o statusu koji daje Hrvatska zvanična istorija za nekoga ko ne potiče iz Hrvatske po predanju porijekla, pritom nosi Hrvatski identitet kao Crveni Hrvat. A Crvene Hrvate sami Hrvati u zvaničnoj istoriji smatraju Morovlasima, daju im porijeklo najbliže u Skadar, najdalje u Anadoliju za period srednjevjekovne Srbije. Tako da su Balevići iz Skadra po predanju ali se smatraju Hrvatskom patricijskom obitelji i morlacima. Nije došlo do jasnog spajanja tih rupa u Hrvatskoj zvaničnoj istoriji, gdje se čeka da se objasni kako vlasi ili morovlasi u srednjevjekovnoj Srbiji mogu da budu dio Hrvatske Istorije i podjednako Crnogorci-Hrvati.

          Ja na to obraćem pažnju jer ja sam Dukljanin pra-porijeklom, ali nisam Hrvat nego Crnogorac najprije iz razloga što je tada taj dio Dalmacije pripadao Duklji Vojslavljevića gdje i dalje stoje na hramove ktitorske table na ćirilici i freske iz doba Duklje. Duklju smo mi naselili pod Rimskim carem, nismo je osvojili već dobili. I to je preteča savremene Hercegovine, Crne Gore, dijela Albanije i dijela Hrvatske. Smatram da valja da sve te duple navode o porijeklu iz doba nekih stranih sila, treba ipak dovest na nivo velikih naroda koji imaju jasno porijeklo, čuvaju svoje rodoslove, to bude osnov za odvajanje Irske, Katalonije kao zasebnih država. Nikako ne valja držati 4 kontradiktora rodoslova paralelno s arupama u istoriju gdje jedan isti rod ima četiri identiteta i četiri vjere a žive blizu i tako dolazi do rodoskrvljenja jer niko ne zna đe se sestra od nečije prababe udala, blizu se živi, nisu iste crkve za rodoslove a dozvoljen je brak različitih vjerskih tradicija.

          Tako da je moj komentar isključivo podstrek da se porijeklo lično istražuje, radi haplogrupa generalno za Kotorane koji su podjeljeni na stari grbaljski i mletački zakonik u par kilometara i postoji predanje da su svi rimokatolici u Boku Kotorsku i Grbalj i Krtole, pretežno porijeklom iz stare Crne Gore, ali se dijele na vjere gdje se odbija priznat pravo porijeklo i dovode se potomci i okolina u zabludu. Pritom Crkva ne može da vodi evidenciju koju inače vodi, jer su različite knjige krštenih-rođenih, vjenčanih koje služe samo da se spriječe ove stvari.

    • Dragan Đuranović

      Poštovani,
      Ja sam Dragan Đuranović iz Doboja. Po predanju moji preci su došli iz Crne Gore prije 200 godina. Slavimo krsnu slavu sv. Oca Nikolu. Po pričama smo Bjelopavlići. Volio bih nešto više znati o Đuranovićima i svome porijeklu.

  4. Milan Đuranović

    Pozdrav iz Novog Sada za sve Đuranoviće . jako su zanimljivi i korisni vasi komentari o poreklu naseg prezimena. Novi sad..vrbas..kovilj tj. Novi sad i okolina ima dosta Đuranovića

    • Đuranović željko

      Ja sam sa Ozrena Republika Srrpska. Podrucje između gradova Doboja i Tuzle. Postoje vise loza Đuranovića i to se razlikuje po krsnim slavama predaka koje smo nasleđivali i preuzimali. Moja porodica slavi sv.Ignjatiju Bogonosca. A poznate su mi porodice koje slave sv,Jovana i jos neke a nismo rod. Po nekim predanjima da smo mi sa Ozrena porijeklom iz Crne Gore okolina Nikšića ali nista pouzdano. Pozdrav za sve prezimenjake. Da vas sreca prati i ponosno nosite prezime

  5. Radenko

    Po prici mog deda Pantelije koji je rodjen u g,brijesnica na ozrenu kod tuzle da su doselili iz crne gore pobjegli zbog nekog sukoba sa turcinom i doselili se banja luku posle su dosli na ozren ,ja sam roden u vukovaru a zivim u borovu gde ima jako puno ozrenaca koji su se doselili 1950-60 god ovim putem pozdravljam sve djuranovice ma gda bili

  6. Đuranović USA

    Pozdrav svima! Moj stari je rodom iz sela Krtova sa Ozrena. Slavimo Djurdjevdan. Trenutno zivimo u SAD-u na obali Atlantika. Kroz price sam takodje cuo da poticemo iz Crne Gore. Pozdrav za sve rodjake. 🙂

  7. Slađan

    Pozdrav za Đuranoviće .Moji su iz Gornje Brijesnice sa Ozrena .Slavimo sv.Nikolu .

  8. Војислав Ананић

    ЂУРАНОВИЋИ, 5 кућа у Штитарима и 2 куће у Никшићу

    Ђурановићи су доселили у Голију око 1770. године из Велестова — Катунска нахија. Дошла су два брата или иста рођака — Ђуран и Вукосав. Презивали су се Елеци (Елек). Иза десет старосједилачких породица, у Голију су дошли лрви Перишићи, Ђурановићи и Делибашићи око 1765—1780. године. Све остале породице дошле су у XIX вијеку.
    Елеци, односно Ђурановићи, побјегли су од крви с Велестова. По казиваљу старога Вука Ђуранова, на Велестову је живио некакав Дејан, крупна и снлна људина. Могао је на један оброк изјести двизицу овчију. Никад ништа није радно. Кад би му пало на ум да једе меса, није своју клао, јер је није имао, но би самовољио из чијег било буљука, без питања, узео добар брав, заклао га и изио. Једном приликом дође код стоке Елечке и без питања и икаквог објашњења уђе у буљук, ухвати овна под чактаром и стане да му скида чактар. Чобан му рече: »Немој, Дејане, болан, да ми кољеш овна испод чактара, даћу ти мјесто њега двизицу«, а он му одговори: »Муч, погански сине, твога ми чактара! Дејану треба меса!« и стане теглити овна. Чобану се смркне, истргне кубуру испод струке и на мјесту га убије. Послије овога није им више било останка у Велестову и браћа Ђуран и Вукосав побјегну. Нијесу се нигдје хтјели уставити, док по питању не стигоше у Голију. Тих година Голија, од Утеса до Вјетрнога, била је пуста и они се настане у већ порушене куће у Вишћњића долу. Кроз мјесец дана синови Саве Вишњића — Стојан и Никола, врате се из Босне, утекну од крви, након седам година, дигну Елеке из својих кућа и препоруче им да се настане у дотично село Штитаре, да буду комшије. Ту су раније исивјели неки њихови рођаци, па од зулума турског, кад и они, побјегли у Невесиње.
    Стари Вукосав Елек је причао: кад су побјегли из Велестова, да су по причању браће Пецирепа тражили Голију. Браћа Пецирепи су за Голијом увијек чезнули и жалили је као подесно мјесто за држање стоке и хајдуковање. Тада се Елеци, Ђуран и Вукосав, населе у Штитаре, гдје и данас њихови потомци живе.
    Вукосав је имао пет синова — Рака, Јока, Ђока, Сима и Петра. Били су вриједни и храбри момци, тако да су многи Турци од њих зазирали. Тешко су подносили турски бахат и поједина насиља, задојени слободоумним животом, »на јуначко село Велестово«.
    Једном приликом сваде се с Чоловићима из Заљутнице и убију два Чоловића, Сима и Илију — зета и пријатеља. (Била им је сестра удата за Сима Чоловића). Тада Вукосав са синовима побјегне у Борач и насели се у село Плочник, гдје и данас живе њихови потомци. Петар Елек био је пуних двадесет година у чети Петра Тунгуза. За њега је Перо рекао: »То ми је био један од најхрабријик хајдука и ниђе нијесам, ђе је било тврдо, уљегао, што није и Петар Елек био са мном«. Вукосав је доживио дубоку старост и био је велики памтиша и приповиједач. Од њега је остало безброј прича о догађајима из живота Црногораца и Херцеговаца. По Елецима, у Голију су остали називи Елечка бара, на врху Голије, Елечки катун, Елечка љут, Елечки бор, Елечка кита и др.
    Ђуран, родоначелник Ђурановића, који је остао у Голији, имао је сина Вука, који се убрајао међу најбоље и најпаметније људе у Голији. Био је врло богат и по гостопримству оглашен домаћин. Код њега су увијек долазиле и навраћале црногорске чете, па је био пао у око Турцима, као хајдучки јатак. Кад је злогласни каваз Ибрахим Пијулија, по наређењу паше Сточевића, дигао таоце из пограничних племена Дробњака, Пиве, Голије и Бањана, из Голије је дигао дванаест најугледнијих домаћина, међу којима је био и Вук Ђуранов.
    Вук је имао пет синова: Зека, Пера, Ђура, Ивана и Горчина. Сви cу пет погинули од пушке и свих пет је без главе укопано, што је у Голији јединствен случај, да свих пет брата погине и без главе се сахране. Зека Вукова убили су Црногорци на Влаку Горановића (сада Перовића) и плијенили му стоку. Пера и Ђура убио је са својом четом Мурат Ћатовић на врх Голије, на Просјечено ждријело и однијели им главе у Липник, Ченгићу. (Пера је посјекао Мурат, а Ђура Олица Шаренац из Фатнице, који је служио у заптијама турским.) И данас им, на Просјеченом ждријелу постоји мраморје. Ивана су Турци посјекли у пивска дола, а Горчина у Врзипови До, код Пресјеке. Прва четворица су изгинули као момци неожењени, а садашњи су Ђурановићи од Горчина. Синови Вукови рачунали су се као пет највреднијих брата у Голији. Нијесу трпјели неправду и насиље, били су непокорни, па су људи говорили да су због тога и изгинули.
    Горчин Вуков имао је два сина — Мата и Вула. Мато је умро, неожењен, у 23. години живота, а Вуле је имао синове — Милутина, Саву, Ивана, Алексу и Петра. Од Алексе и Петра нема потомства. Милутин Вулов је имао Обрена, Ђура и Гојка. Обрен је имао Божа, а Божо Вула и Вука, рођеног 1987. године. Ђуро је умро као момак, неожењен, а Гојко има Милутина и Благоту. Милутин — Милун има Здравка и Данка. Саво Вулов је имао Гаврила, Душана и Јанка. Јанко је 1941. године заробљен као жандармеријски наредник и одведен у ропство. Живио је у Енглеској, тамо се оженио и имао је два сина — Александра и Фнлипа. Гаврило је преселио у Глибовац. Има сина Драгутина, а Драгутин Гаврила и Веселина. Душан живи у Голији. Има два сина — Обрада и Милорада. Иван Вулев имао је тројицу — Радивоја, Драгишу и Милинка. Милинко је погинуо као момак 1944. године од стране Народне одбране. Радивоје има Слободана, Рајка и Света. Драгиша има Миломира, Милоја и Миодрага.
    Иако су доселипи прије пуних двије стотине година, није им се дапо да се множе, највише зато што су четири сина Вука Ђуранова изгинули неожењени.
    Вуле Горчинов био је познаг по богатству и гостопримству. Кућа му је по гостопримству била позната и ван граница Голије.
    Славе Аранћеловдан, 21. новембра.
    Генеалогија: Вуле, рођен 1975, Божо, Обрен, Милутин, Вуле, Горчин, Ђуран — родоначелник.

    Извор: Обрад Вишњић – Голија и Голијани, Требиње, 1987.

  9. radenko

    Reci nesto vise ,kao se zove i gde je zivela .

    pozdrav Djuranovicima

  10. Aleksandar Djuranovic

    Pozdrav mojim Djuranovicima. Zaista bih volio da upoznam sve Djuranovice.
    Ja sam iz Crmnicke nahije (CG),selo Limljani kod grada Bara.
    Po mojim saznanjima, došli smo u Crmnici sa Ceklina kod Cetinja, a Ceklin smo naselili iz Sokolca pod Romanije.
    Moja slava je začeće Sv . Jovana Krstitelja i preteče….takozvani Ivandan-6 oktobar.
    Zaista bih volio da vas sve upoznam i da se darujemo znanjima i saznanjima o našem plemenu.
    Mi smo jedno od većih plemena na Balkanu….čak smo iz carskog i vlastelinskog porijekla plave krvi. Po mom učenju od pokojnog Oca moga, pa i djeda….nazdravlje nama.
    Živite mi u ljubavi, sreći, radosti i zdravlju,plemenici moji.