Порекло презимена Путица Reviewed by Momizat on . Путице су пореклом од Гацка, одакле су се, крајем 17. века (око 1680), преселили у требињску Површ. Племе Путица у почетку је живело у селу Гребени (селиште Соп Путице су пореклом од Гацка, одакле су се, крајем 17. века (око 1680), преселили у требињску Површ. Племе Путица у почетку је живело у селу Гребени (селиште Соп Rating: 0
You Are Here: Home » Презимена » Порекло презимена Путица

Порекло презимена Путица

Путице су пореклом од Гацка, одакле су се, крајем 17. века (око 1680), преселили у требињску Површ. Племе Путица у почетку је живело у селу Гребени (селиште Сопоштица) које се налазло ипод брда Малештица, поред данашњег села Рупни До, десетак километара источно од Дубровника. Путице су у Гребенима живеле до почетка XVIII века, када су се преселили у оближње село Орах, које се налази у Требињској Шуми. Из Ораха је део Путица прешао касније у оближње село Гомиљане, променивши презиме у Пујо. Одатле је, опет, једна породица Путица прешла половином XIX века у оближње село Волујац и поново узела презиме Путица.

Једна грана племена Путица, пресељена је 1719. г. у Макарско приморје, а одатле их је, две године касније, далматински православни епископ Стефан Љубибратић (родом из требињске Површи), у договору са млетачким повереником за Далмацију Алвисом Моћенигом, преселио у Имотску крајину, која се тада налазила под млетачком управом. Једна грана ове породице пресељена је у 18. веку у Дубровник, а једна је приликом сеобе 1719. године, остала у макарском приморју. Временом су и дубровачка и макарска грана Путица прешле у римокатоличку веру и данас се њихови потомци пишу као Хрвати.

Крсна слава породице Путица у Требињу и околини, као и у Имотској крајини који су остали у православној вери је Ђурђевдан.

Породица се временом раширила и раселила по Србији, БиХ и Хрватској.


Коментари (2)

  • Милан Степановић

    Путице су пореклом од Гацка, одакле су, крајем 17. столећа (око 1687), пресељени у требињску Површ. Племе Путица испрва је живело у селу Гребени, односно селишту Сопоштица, под брдом Малештицом, које се налазило у требињској Површи, крај данашњег села Рупни До, десетак километара источно од Дубровника. Путице су у Гребенима живеле до почетка XVIII столећа, када су се преселили у оближње село Орах, у требињској области Шума. Из Ораха је део Путица прешао касније у оближње село Гомиљане у Требињском пољу, одакле је, опет, једна породица Путица прешла половином XIX века у оближње село Волујац. Једна грана ове породице пресељена је 1719. г. у Макарско приморје, а одатле их је, две године касније, далматински православни епископ Стефан Љубибратић (родом из требињске Површи), у договору са млетачким повереником за Далмацију Алвисом Моћенигом, преселио у Имотску крајину, која се тада налазила под млетачком управом. Ту су Путице, током 18. столећа, бележени као капетани и барјактари на Имотској крајини. Једна грана ове породице пресељена је у 18. веку у Дубровник (где су се бавили поморством, па је било и поморских капетана овог презимена), а једна је, приликом сеобе 1719. године, остала у макарском приморју. Временом су и дубровачка и макарска грана Путица прешле у римокатоличку веру и данас се њихови потомци пишу као Хрвати. Крсна слава породице Путица у Требињу и околини, као и у Имотској крајини (где их данас више нема) је Ђурђевдан. Породица се временом раширила и раселила по Србији, БиХ и Хрватској.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ПУТИЦА (п,к). Путице (п), у Ораху (Шума требињска). Старином су из Гацка, одакле су доселили у требињску Површ и живјели у селишту Сопоштица под брдом Малештицом, одакле су 1700. године преселили у Орах „на турску земљу“. Славе Ђурђевдан (75:1197, 1218). Путице (к), у Прапратници (Хутово, Неум) и Биограцима (Широки Бријег). Има их и у Стоцу. Старином су из Прапратнице, одакле су „давно“ доселили у Биограце. Према Дедијеру, у Биограце су дошли „прије 200 година” из Пољица у Далмацији и звали су се Перићи. Славили су Томиндан. Петрић каже да није тачна „ова тврдња Дедијерова“ (189:34: 59:345:84.190).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top