Порекло презимена Брајовић

5. март 2012.

коментара: 78

Презимена

Презиме Брајовић присутно је на простору Србије и Црне Горе.

О Брајовићима из села Брезна код Горњег Милановца, краћи прилог послао је наш сарадник Радојко Брајовић. Он је приложио и веома лепо урађено породично стабло које такође објављујемо.

Радојко пише да његови Брајовићи живе у селу Брезна више од 200 година. Родоначелник је Милић Брајовић, учесник Првог и Другог српског устанка.

“Ова мала фамилија од три домаћинства дала је сјајне појединце, ратнике, носиоце Карађорђеве звезде, дипломиране правнике у 19. веку, председнике судова итд. Разлог мог јављања је да пронађем потомке грађанског дела ове фамилије, тачније АГАТОНОВЕ ПОТОМКЕ, А ЈОШ БЛИЖЕ НАСЛЕДНИКЕ МИОДРАГА БРАЈОВИЋА ЗВАНОГ МИЋКО”.

С поштовањем

[email protected]

ПРИЛОГ: Брајовићи из Брезне, родослов (кликни на линк)

________________________

Вредан прилог о презимену Брајовић послао нам је и наш сарадник Зоран Ђуров Шабовић. Реч је о изводу из његове књиге “Мојдеж – прилози за хронику села и родослове”, коју је објавио 2007. године. Уз његову дозволу објављујемо целокупно поглавље о братству Брајовића из Мојдежа (код Херцег Новог).

Текст је у ПДФ формату и можете га прочитати ако кликнете на линк:  Брајовићи из Мојдежа

________________________

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

БРАЈОВИЋИ

(на Међужваљу)

Брајовићи воде поријекло из села Козице код Пљеваља, одакле су, средином 19. вијека, ускочили у Шаранце браћа Јован, Вук, Средо и Радован. Они 1861. године, као ускоци, добију земљу на Међужваљу, гдје се и населе. Од браће једино је од Вука остало потомство, и то једна кућа све до НОР-а 1941-1945. године, када су њиховог посљедњег потомка на звјерски начин убиле неке комшије из непознатих разлога, тако да се ово братство на Међужваљу истражи.

Од Брајовића се истакао у Херцеговачком устанку Обрад који је погинуо 1875. године на Тари.

Славили су Никољдан.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (78)

Одговорите

78 коментара

  1. 27. јун 2018. у 21:56

    Budo Brajović

    Š E M A rodoslova Brajovića
    Bijeli Pavle
    Mitar
    Pavko(pa su Brajovići pored Pavićevića i Jovanovića i Pavkovići)
    BRAJO
    sinovi; Nikola, od kojeg su Erakovići
    Vukašin, (Kotlo) od kojeg su: Kotlešići( Radičići od Rada, Prinkovići od Prinka, Radanovići od kneza Radana, Radonjići od Radonje)
    Đureta, od kojeg su Đuretići , Ajkovići i Jahići.
    Vuloš (Laloš),
    Imao sinove Mirka i Lala od kojeg su Filip(Milo) – Filipovići
    Jovo- Jovovići Iko-Ikovići i
    Vuksana, od kojih su Tomkovići,
    PrelevićiČučkovići i Košutovići koji se dijele na : Savićeviće, Nikoliće, Jugoviće, Begoviće, Dunjiće i Sekuliće,

    Одговори

  2. 7. јул 2018. у 15:19

    Slobodan Savićević

    Pozdrav mom dobrom rođaku i prijatelju Budu.

    Одговори

  3. 7. јул 2018. у 20:23

    Budo Brajović

    Savić Brajović ;
    Gavrilo(Savićev) Savićević(i) stotinaš Brajovića i nosilac medalje Obilića;
    Mitar (Gavrilov)oficijer i komandir čete u balk.i l s. r. nosilac medalje Obilića i njegov sin Radoje takođe;
    Sin Savić(Mitrov)
    Rajo(Saviśev)
    Slobodan (Rajov); Pozdrav sinu slavnih predaka…

    Одговори

  4. 14. јул 2018. у 16:34

    Budo Brajović

    13.jula u 17.ura u lijepo uređenom dvorištu ispred spratne kuće Želja- Brankova-Bogdana u Grliću kod Danilovgrada, sastali su se na zajedničkom ručku Brajovići(ogr. Čučkovići), više od 30 starijih i mladih. Najstariji Slavko, pa Milorad od glava porodice, do Njegoša mališana.Dugačka sofra a na stolovima bogate časti.Ipak najveće bogatstvo ovog okupljanja su đeca, koja su se lijepo družila i igrala.Ističem ovo kao najljepši primjer istinske bratcke sloge uz zahvalnost Želju i Vladimiru što bijag pozvan na ovo njihovo druženje.Bilo mi je zadovoljstvo.
    Neka ovaj događaj podstakne i druge bratstvenike da slijede njihov primjer.

    Одговори

  5. 15. јул 2018. у 21:08

    Budo Brajović

    Knjaz Danilo je stradao u atentatu od Todora Kadiċa 13.8.1860.g
    Mladi klnjaz – naslednik prijestola Nikola Mirkov i kuća Petrovića učinjeli su veliku odmazdu i proćerali brojno stanovništvo iz Boana- sve Kadiće.Nije poznat broj ubijenih i proćeranih ali u selu niko ne osta, ono je napušteno i do današnjih dana.Stradanja ovog uglednog brastva bila bi još veća da im u pomoć i zaštitu nije priskočio vitezški knez Mušika a sa njim 265. Brajovića. Priskočila su u pomoć i osrala bratstva, posebno Kalezići. Knjaz Nikola je to dobro upamtio Mušiki i gledao na svaki način da mu se osveti.Postojala je osnovana sumnja da je on pomogao Omer- paši da se Mušiki dođe glave. Imao je i zašto i ne samo zbog toga. Na Mušikinu samovolju niko nije mogao uticati ni plemenska skupština a ni sami gospodar.Bilo je najlakše doći mu glave pa na bilo koji način. Nije bilo lako udariti na tri stotine Brajovića a kuća Petrovića se i te kako kritikovala u međ. krugovima za postupak pri progonu Kadića. Bilo bi to mnogo jer su Brajovići u to vrijeme činjeli oko.1/5 tetitorije i brojčanosti plemena bjelopavlićkog. Mušika (1797-1862) ne izdrža konjima na repove, već ispušti svoju plemenitu dušu u 65. g. života.

    Одговори

  6. 17. јул 2018. у 13:10

    Vladimir Brajović

    Po zvaničnom rodoslovu Bjelopavlića,Bijeli Pavle je sin Leke Dukađina.Profesor Kljajević istoričar koji se bavi poreklom porodica tvrdi da dokumenti to dokazuju. Leka Dukađin (1410-1481) je bio savremenik Ivana Crnojevića koji je živio do 1490 čak su i drugovali po Dubrovniku. Brajo,praunuk Bijelog Pavla, je službovao i stradao od Ivana Crnojevića.Možda mi je nešto promaklo ali nije logično da je Brajo mlađi od čukundede Leka za nekih 30 godina kako se zvanično tvrdi

    Одговори

  7. 17. јул 2018. у 14:36

    Joksim

    Sve je moguće po nadriistoričaru kljajevicu i pričama djedovim unucima i čak praunucima.

    Одговори

  8. 17. јул 2018. у 15:00

    Budo Brajović

    Ako je Jelena (Ažujskog roda) vladala i Zetom do 309. g. a ako je tačno predanje da ju je Bijeli Pavle pratio na put ka Onogoštu, onda se ne poklapa da je Pavle Lekin. Oni su živjeli u različitom dobu.Ko je bio BP to istorija neće odgonetnuti.Sobzirom na ime (Pavle) mogli bi prepostaviti, da je bio Sloven.A kada je došao ?
    Prepostavlja se 1302. ,g.t j. za vrijeme kraljice Jelene.

    Одговори

  9. 12. август 2018. у 18:21

    Natalija

    Zanima me gde bih mogla istraziti jos o Savicevicima, mom poreklu, kao i rodbini koju nisam imala priliku upoznati.

    Одговори

  10. 19. август 2018. у 16:45

    Budo Brajović

    Natalija ,
    U Jelenku ( ako su Vaši porijeklom )
    Ima Savićeviċa- Brajovih potomaka.
    Ima ih u Spužu i u Pješivcima. Ako imate saznanje javite mi .Imate i moj tel gore na vajb. Pozdravv…

    Одговори

    • 21. август 2018. у 19:22

      Natalija

      Hvala na odgovoru, nazalost ne znam nikog iz svoje familije, samo mesto porekla, ali bih volela barem neke naci pa makar na drustvenim mrezama ostvariti neki kontakt … Otac mi nije bio u dobrim odnosima sa dedom tako da nisam imala ni sanse da saznam mnogo… Deda mi je ziveo u Beogradu (Dusko Savicevic) i mislim da imam jos nekog u okolini Smedereva… Drugo vise nista ne znam ali ovde sam barem saznala nesto vise…

      Одговори
1 … 3 4 5 6