Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
ПОПАДИЋИ
(у Пасјем Нуглу и Жабљаку)
Попадићи воде поријекло из Трешњице, из Ђурђевића Таре, одакле су синови Ристана Попадића Јован, Војин и Огњен 1875. године ускочили у шаранско село Пасји Нугао. Учествовали су активно у Херцеговачком устанку 1875-1878. године. Војин је одселио у Горњу Добриловину и његови потомци данас живе у Црвеној Локви и Мојковцу.
Огњен је имао Риста и Саву од којијг нема мушких потомака.
Јован Ристанов има два сина Милоша и Марка: од Милоша су Бранко – живи у Београду, и Рајко који живи повремено и у Београду и у Жабљаку. Милошев брат Марко је имао сина Јована-Мусу, од кога нема мушких потомака, а живио је у Пасјем Нуглу.
Док је био у Трешњици, Ристан је радио при манастиру Светог Архангела Михаила, и кад су Турци 1875. године манастир разорили и спалили, он је тада из манастира спасио требник, који се и сада налази и чува у кући Рајка Милошева у Жабљаку.
Славе Ђурђевдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић.
_____________________
Поштовани,
ова страница је у припреми.
Позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
3. март 2012. у 23:17
dRAGAN
Popadici vode porijeklo iz sela Ljeska u Crnoj Gori (okolina B. Polja). Bježeći od turaka naselili su se u selu Budjevo kod sjenice.
2. јул 2016. у 19:27
Vule
Pozdrav,
Da li imate više podataka o poreklu Popadića iz Buđeva? Hvala unapred! 🙂
15. мај 2012. у 02:24
rada
…U Budjevo su stigla 3 brata i kasnije je jedan otisao u Šumadiju a drugi negde preko Drine… Da li neko zna od kog popa je nastalo nase prezime?
15. мај 2012. у 21:09
Sarko
Ne isitna je da su svi Popadici zajednickog porekla. Ja Vam mogu navesti razlicite Popadice sa razlicitim krsnim slavama.
14. јануар 2022. у 17:56
Sava popadić
Svi Popadići nisu rod. Imaju zajedničko poreklo prezimena koje su dobili kao popova deca koju su čuvale majke udovice (popadije). Okolina ih je nazavila POPADIČIĆI što je kasnije preraslo u prezime, malo modifikovano.
30. мај 2012. у 01:49
Aleksa
Sto se tice Popadica iz Prijepolja,odakle ja poticem i koliko sam ja uspeo da povezem neke stvari: Popadici iz Prijepolja se rodjakaju, ali na daleko, sa ovima iz pljevaljskog sela Obardi, ali i drugih prijepoljskih i pljevaljskih sela, verovatno negde u XIX veku. Zapravo ovi iz prijepoljskih su dosli iz pljevaljskih sela. U knjizi od Vuka Sibalica i Stojana Karadzica: “DROBNJAK”, naisao sam na Popadice u Drobnjacima, koji se spominju kao ukoscke porodice, ali ne pise od kuda su tu uskocili. Osim sto se drobnjacim popadicima prvi poznati u rodu, tj. svestenici Rista i Jovan, poklapaju sa prvim pocetnim imenima u nasoj porodicnoj citulji. A ta se imena vezuju za negde oko 1875. god. Inace spominju se u Djurdjevica Tari, u toj knjizi, a i Popadici iz pljevalsjkog sela Obardi imaju predanje da su iz Djurdjevica Tare. Takodje sam pronasao na internetu da je ogranak cuvenih srednjevekovnih plemickih Vojinovica dobio prezime Popadic, po zeni nekog popa Boska, koji su se skrasili kod danasnje Podgorice, ali nije sigurno u kom je to bilo veku. Moguce, da su bas oni u nekom periodu uskocili u Drobnjake, ali to je moja pretpostavka. Slavimo Djurdjevdan, kao i svi nama poznati Popadicici iz Prijepolja, Pljevalja i Zabljaka, ali kako cujem, imaih i koji slave Nikoljdan. Inece, moji djedovi, selo Sedobro kod Prijepolja, nisu znali odakle su im dosli stari, pa ja nekako povezujem stvari. Ukoliko neko moze da mi da jos neke informacije o Popadicima uopste bio bih mu zahvalan.
12. јун 2012. у 15:46
Свето
Попадићи у Новој Вароши живе у два села Акмачићи и Брдо(некад Вилови). Крсна слава је Ђурђевдан. По неким подацима доселили су се после 1.Српског устанка из Обарди код Пљеваља. Доселила су се четири брата. Један од њих Перо је остао у Акмачићима а остала троица су отишла даље. Родбински су повезани са Деспотовићима и Зиндовићима, породице из Обарди. Неки подаци се помињу у књизи Казивања о Деспотовићима бившег директора школе у Новој Вароши.У тој монографији се поминје да су се у Пљевља доселили око 1630 године из места Баре. Тај топоним је чест тако да није ми много помогло. Зједно ме интересује порекло Попадића из места Беле Воде код Крушевца, чини ми се да имамо исто порекло.
30. мај 2012. у 11:59
Sarko
Stanovnistvo sela Sedobra slavi: Sv. Jovana, Djurdjevdana, Tomu i Nikolu. Stanovnistvo je doseljeno pocetkom druge polovine 19. veka iz Hercegovine i Crne Gore.
31. мај 2012. у 00:59
Aleksa
I Lucindan. Radulovici iz Sedobra slave Sv. Luku i medju brojnijim su kucama u Sedobru. Ima i Radulovica iz nekih dr. mesta Prijepolja, koji slave npr. Djurdjevdan. Moguce je da se zajednicki predak moze traziti iskljucivo kroz slavu, a takodje je moguce i da su ogranci porodica, pred bezanijom menjali Krsne Slave. Sto se tice Popadica vrlo je moguce da nemaju zajednickog pretka, jer je bilo u hriscanskoj Srbiji popova i popadija na mnoge strane…
2. јул 2012. у 11:44
Aleksa
Pronasao sam podatak da Jevto Dedijer, cuveni srbski naucnik i nacionalni radnik, inace ucenik Jovana Cvijica, ubraja Popadice iz Gacka i Bilece, u staru hercegovacku porodicu, tj. u porodicu koja nosi takvo prezime jos iz vremena srednjevekovnih srbskih zemalja, dakle pre osvajanja turaka. Podatke sajtu: serbiancafe.com je prosledio Nikola Laketa, istoricar, koji danas zivi u Australiji.
24. јул 2012. у 23:02
dragutin popadic
IMA POPADICA I U SELU BRNJICA KOD SJENICE. POREKLO IM JE IZ SL BUDJEVO TAKODJE KOD SJENICE. DOSELJENI IZ SL.LESAK KOD PLJEVALJA. INACE POPADICA IMA I U BOSNI I VOJVODINI. IMAM CELU GRANU POPADICA KAKO SU SE RAZMNOZAVALI.
16. јануар 2017. у 17:52
DRAZEN
pozdrav, kako bi se mogla dobiti ta grana na pregled.
Drazen Popadic,
Banja Luka
Republika Srpska
10. октобар 2017. у 23:37
Popadić Aleksandar
Pozdrav iz Banja Luke ako ko ima podatke o poreklu Popadića iz BiH odnosno Krajine , Bravsko – BUNARA slava SV.JOVAN
11. октобар 2017. у 09:00
Милорад Богдановић
Попадићи су ово презиме у народу добили по некоме из породице које је било свештено лице и имали различита презимена замјењена овим. То се види по девет различитих слава које славе ови презимењаци, а спомињу се у шематизму за 1882. годину.
Слављеници Јовањдана тада се спомињу у парохијама Бањалука, Лакташи и Бошковићи код Бањалуке, Лепеница и Орашје код Прњавора, Церовица код Тешња, Шеховци код Мркоњић Града (тада Варцарвакуф) и Саница код Кључа којој је припадало и село Будељ.
Попадићи који такође славе Јовањдан јављају се 1898 године у Славонији, парохија Воћин код Слатине и Градиште код Пожеге. Тада, у Славонији, ово презиме јављају се и као слављеници Никољдана и Ђурђевдана.
На простору Лике, Баније и Кордуна 1883. године ово презиме се не спомиње.
24. јул 2012. у 23:04
dragutin popadic
SVI I U BUDJEVU I U BRNJICI SLAVE SLAVU SV. NIKOLU
25. јул 2012. у 01:10
Aleksa
Како, Драгутине, мислиш грану и од којих? Од твојих, када су се доселили у Буђево, или од времена када су им стари били у околини Пљеваља?